"More komotno"
Vi odsvirajte korektno a za ostalo se ne brinite.

Evo jednog zivog primjera da je sve moguce a ovo je snimano samo na dva kanala video kamerom:
http://www.youtube.com/watch?v=DsNFxOOnjgw

pa tesko je definisati taj termin "upotrebljiv snimak". jer ono sto je tebi upotrebljivo moze da bude neprihvatljivo tvom producentu ili izdavacu.
a finalnu rec u snimanju imaju ljudi sa malo visih pozicija iz industrije. snimanje kao na koncertu je vrlo tesko osim ako nisu u pitanju celi orkestri akademskih muzicara koji izvode neko simfonijsko delo. za pop muziku (tu mislim na sve) ce uvek morati da se rade overdubovi, da se nabaci jos neki dobar take, da se dupliraju instrumenti i vokali. vrlo je bitno da li ti studio u kom snimas dozvoljava dovoljnu izolaciju izmedju svih instrumenata. ako ne mogu svi odjednom da sviraju, morace da se overdubuje. ovakvo snimanje i nije toliko lose, zato sto svako moze da se skoncentrise na svoj part vise. mada 99% neiskusnih (studijski) muzicara trazi ako mogu svi zajedno da snimaju zbog vajba.
to nije toliki problem, ali ove digitalne korekcije jesu. ne znam kako je postao standard da sve sto se snimi odmah mora da se rigorozno edituje i konformira jednom tempu.
kvantizacija snimaka je po meni veci problem u digitalnoj produkciji. nekada pomognes malo losijem muzicaru, a nekada ubijes groove odlicnog muzicara. a svi od tebe zahtevaju da odmah cim snimis sve snap to grid. pitch correction (auto tune i sl) je jos jedna od stvari koje su postale standard da cine pola steta a pola ispravljaju greske. niko vise nema prirodan vokal na ploci, sve je masinski ispeglano. da ne pricamo o kompresiji u masteringu koja obezvredi dinamiku kao alat kompozicije.

problem je sto su standardi industrije ponekad drugaciji od necega sto muzicari, inzenjeri i producenti smatraju kvalitetnim i originalnim. originalnim u smislu izvodjenja muzicara, jer ako ti odsviras nesto lepo, a ja uzmem 4 takta i loopujem ih na tri mesta posto ti izeditujem svaku notu i promenim zvuk da ga ne prepoznas, to i je pola tvoje izvodjenje pola moje. sto ne bi trebalo da se radi osim ako me ti kao autor ne zamolis.

Imao sam u vidu pre svega snimanje grupe ljudi koji sviraju akustične instrumente. Ideja je da na snimku zvuče isto kao na koncertu i mislim da se to može postići jedino snimanjem "žive svirke" i tu bi svaka intervencija uglavnom pokvarila osnovnu zamisao.
Inače istorija savremene muzike je puna producenata i izdavača koji su nešto ocenili kao "nekvalitet" i tako ostali zapamćeni kao ljudi koji nisu prepoznali pravu vrednost.
Mislim da je najveći problem u muzičkoj industriji "jurenje" industrijskih standarda a malo poklanjanje pažnje suštini muzike. Čini mi se da je sve manje ljudi koji znaju da sviraju (ili pevaju), a sve više onih koji bi da izdaju nekakav "materijal", a to mogu učiniti jedino ako se njihova "dela" sintetišu u okviru savremene "produkcije" (šta god to značilo).

"Ja sam odveć *mlad* da se miješam u te stvari, ali poslušaj moj savjet": na stranu što svi zajedno mogu da pogube živce (prvo pogreši gitarista, sledeća tri puta bubnjar, narednih pet basista), snimak će imati puno "bleeda", pa ga neće biti moguće editovati. Ako je basista, recimo, pored bubnjara, i na jednom mestu zabrlja, recimo, G, nećeš moći da isečeš bilo koje drugo njegovo G iz snimka i prelepiš ga preko te falš-note, nego ćeš morati da nađeš G na kome i bubanj svira istu frazu kako i na tom falš-mestu (ride, hihat, šta već) pošto basistin mikrofon "kupi" i bubnjara. Isto važi i za potpuno akustični session. Eto, to je jedna od milion nezgodacija sa live jam sessionom.

S druge strane, "Beggars' Banquet" je sniman kao live jam... Ali nije svako Ry Cooder pa da u svakom taktu izvlači pijanog Richardsa iz bule.

Moram da napomenem da ja, iako mi muzika nije prioritetno zanimanje, sviram sa ljudima koji su zaista kvalitetni muzičari.
Sviramo koncerte na koje dolaze ljudi da bi isključivo slušali muziku a ne da muzika bude sredstvo da bi što više pojeli i popili kao što je to slučaj na nekim drugim "koncertima" u kafanama. Kako smo dobro navežbani (a na tome mukotrpno radimo) grešaka gotovo i da nema. Nije veliki problem odsvirati bez greške, a na kraju krajeva, poneka usnimljena greška može dati posebnu draž celoj kompoziciji.
Ono što je meni interesantno je činjenica da pravi profesionalci ne snimaju uživo. Polazim od toga da ako nekim "ozbiljnim amaterima" polazi za rukom da sviraju bez greške onda to vrhunskim profesionalcima ne bi trebao (i ne bi smeo) biti problem. Očigledno je odgovor u naporu i ceni takvog snimanja (ili je malo dobrih muzičara koji su sposobni za tako nešto).
Bilo kako bilo, iz mog ugla posmatranja (tj. slušanja) najveći je užitak čuti živi snimak pa makar on i ne bio tehnički savršen.

Ali u startu nisi napisao o kojoj se muzici radi?Koliko vas ima u orkestru?Sta imate od instrumenata?Snimate demo-snimak ili snimate za neki ozbiljniji projekat?

Ma, moje pitanje je bilo čisto teoretsko. Nemam namere da bilo šta ozbiljno snimam (bar za sada) jer, kao što sam rekao, muzika nije moje primarno zanimanje. Sviram inače, klasičnu gitaru (retko akustični i električnu) u kombinaciji sa drugim gitarama, raznim tamburama i mandolinama, kontrabasom, klavirom, violinom, klarinetom. Kažem,uglavnom sviramo koncerte a pitanje sam postavio zato što mi se čini da se previše komplikuje i filozofira u muzičkoj produkciji. To se na kraju krajeva i vidi po onome što se snima i izdaje (nikad bolja tehnika-nikad gori kvalitet muzike u svakom smisli).
Zato nije ni čudo da su svuda po svetu (a i kod nas) sve posećeniji koncerti, i to koncerti na kojima se SVIRA, i na kojima nema laži i prevare, i na kojima je najbolji doživljaj muzike (možda je to i jedina korist od ovakvog stanja u produkciji).Čisto sam se pitao može li se, potpuno jednostavno, preneti takva atmosfera i na snimku ako se snima odjednom i uživo.

PS
Pre tri godine sam sa svojom ekipom snimao par numera za jedan naš film. Snimali smo tako što nas je tonac postavio u jednoj običnoj prostoriji oko JEDNOG JEDINOG mikrofona (šopska tambura, gitara, klarinet i kontrabas).
Snimak je bio fantastičan a urađeno je 5 numera za pola sata.

Generalizujes stvari!Ne komplikuju svi!
Napisao si kvalitet muzike! Hmm...mislis li na kvalitet snimka,produkcije,pesme,aranzmana,gitare?
Drugo,kod nas postoje i dobri muzicari i bendovi koji sviraju zaista dobro,naravno ima i onih koji pojma nemaju,sviraju drugi za njih!Ali pitanje sta si ti uopste cuo od toga,pa mozes da sudis! S obzirom na kakvoj opremi se svira,to dobro i izlazi,a moje misljenje je da ti strani bendovi koji tako dobro zvuce,nije ni cudo kad imaju opremu koja ima cenu da nam se zavrti u glavi.

Pod kvalitetom muzike podrazumevam njen efekat na slušaoca (u smislu emocije, energije...).
Upravo i hoću da kažem da kod nas postoje odlični muzičari i bendovi ali se često njihov talenat, znanje i kreativnost izgube negde u "muzičkoj produkciji" jer se stalno jure nekakvi standardi koje mi teško dostižemo i koji nemaju suštinski uticaj na KVALITET MUZIKE.
Znam da mnogi ovde i na slaboj opremi, uživo zvuče neuporedivo bolje od mnogih svojih kolega koji koriste "poslednju reč tehnike u muzici" i siguran sam da se, i na, ne tako savremenoj opremi u studijima, mogu dobro usnimiti.
Inače nisam pomenuo nikakve strane bendove koji dobro zvuče. Čak šta više, većina njih liče jedni na druge i malo je originalnosti i u kompozicijama, i u svirkama i u snimljenom "proizvodu"(čast izuzecima).
Možda je glupo, ali ja razmišljam iz perspektive čoveka koga zanima muzika i ono što ona nosi (neko to oseti a neko ne) i hteo sam da istaknem da se ta MUZIKA može usnimiti i na jednostavan (i jeftin) način (uz malo truda i znanja).
Poenta je-dobra oprema jeste bitna ali daleko od toga da je najvažnija.

Generalno, tako je i počelo sa snimanjem. Više od pola veka istorije snimanja rađeno je sve u jednom mahu. Ako neko pogreši, ponovo. Bez obzira što je moglo da se miksuje i edituje (primitivno, ali moglo je)

Sve negde do šezdesetih.

Muzika je tada postala malo "drukčija".


Voleo bih da čujem tvoj konačan rezultat ako ikad budeš uspeo muziku "live" da snimiš u jednom tejku u studiju...

Meni se posebno sviđaju direktno snimane ploče Peper Adams, Ray Brown za Concorde sa početka sedamdesetih. Maestralno odsvirano i maestralno zvuči.

U jednom dahu.

Znači može.

Tacno...na primer, skoro ceo prvi album legendarnih Beatlesa (Please Please Me) snimljen je u jednom danu, na o-ruk.
Sve do kraja 1963. u studiju Abbey Road postojala je samo dvokanalna tehnologija, pa je ceo bend morao da se snima odjednom. Takav je bio slucaj i sa ostalima. Tehnologija sa cetiri kanala koja ce nedugo zatim uslediti je vec dozvoljavala komotan rad sa nasnimavanjima.

Hihihi, kad se samo setim da su Doors-i snimljeni na 8 kanala. A Pink Floyd mahom na 16.

Mi smo za njih VANZEMALJCI tehnički, a crvići nedostojni grickanja njihovih sanduka... idejno (bez uvrede, čast izuzecima, itd...)

Pozdrav!

_{[Ovu poruku je menjao ton_majstor dana 03.04.2007. u 23:33 GMT+1]}

E upravo je to i moje mišljenje.

_{[Ovu poruku je menjao ton_majstor dana 03.04.2007. u 23:33 GMT+1]}

Kako me je obavestio Stiv Hofman, sve do negde sredine šezdesetih išlo se sa najviše tri studijska mikrofona na cevnu miksetu i dalje na dvokanalni trakaš, pa u master na ploče.

To je radio i Rudi Van Gelder, to su radili svi koji su snimali male bendove. Jedan od njih čije sam ime trenutno zaboravio, snimao je bend u nekoj šupici od priručne prostorije nekog većeg studija (recimo da je to bila sobica gde se isporučivala pošta) - treba li da kažem koliko se, "audiofilski" gledano, danas takvi snimci cene?

Stiv Hofman tvrdi da su Bitlsi i to zbog eksperimentisanja (a sve u trenutku kada im je to tehnologija dozvolila) prvi okačili overhead-ove iznad činela, krajem šezdesetih.

Pitanje je kada je neko prvi "uboo" gitaru u miks pult - električna gitara se, takođe do tih istih šezdesetih snimala sa mikrofonom ispred sopstvenog ozvučenja.



Ipak, ima i ovde malko preterivanja sa koliko se mikrofona šta snimalo. Ima recimo slika sa kraja četrdesetih, Capitol studiji. Peva Bil Ekstajn, prati ga veliki orkestar. Snimaju ploču. Bil ima akustički paravan sa sopstvenim mikrofonom (Altec Lansing ribon) oko sebe, orkestar, opet, zguran u ostalim delovima studija na najnemogućniji način, pored svojih mikrofona. Što će reći da je bilo i tada višekanalnih mikseta.

Već 1932. ili tu negde, postojali su živi radio prenosi. Jedan je pravljen povodom otvaranja Empire State Building-a. Imali su trokanalnu miksetu, jedan mikrofon u prizemlju, jedan negde u studiju i jedan, gore na vrhu zgrade. Tehnički jako golicavo rešenje, jer su mogli da razvuku tolike kablove, hmm...

Podrška priči: sredinom šezdesetih domaći, dakle naš bigbend je u Radio Beogradu kao gostujuće tehničko lice snimao neki inženjer zvuka iz Nemačke.


Kako je to bilo? Čovek je jedno dvadesetak minuta hodao po studiju, osluškivao, vikao, pljeskao rukama, slušao instrumente pojedinačno i orkestar skupno.


Onda je iz koferčeta izvukao jedan Nojman i postavio ga na mesto koje je smatrao za najoptimalnije.


I to je bilo to.


Tvrdi se da bigbend nikada nije bolje snimljen nego tada, tokom tog ekskluzivnog sešna.


P.S. Za mene je jedan od najozbiljnih snimaka bigbenda u skorašnje vreme urađen kao "soundtrack" za film Roberta Altmana "Kansas City". Odsvirano sve u jednom dahu.

Ingeniozno.



_{[Ovu poruku je menjao mmilovan dana 03.04.2007. u 23:36 GMT+1]}

Dakle, BRAVO!

Gde god da idem da radim u TUĐIM prostorima, ovo gore često pokušavam da praktikujem, na užas ili podsmeh domaćina. Mada, samo za pozicioniranje MENE ili sticanje predstave o prostoru, ne i pozicioniranje mikrofona. Za to uvek nemam dovoljno ingerencija.

Inače, TO je "pravi ton majstor"! Taj ume i da snima i orkestar da vodi, jer je obrazovan maltene kao dirigent ili prva violina, a poznaje i ZVUK!

... eh, šta sam se ja ovde rastorokao.

Pozdrav!

_{[Ovu poruku je menjao ton_majstor dana 03.04.2007. u 23:34 GMT+1]}

@viden,
za kvalitet ZVUKA kvalitetna oprema je od presudnog znacaja.A i prostor je extremno bitan. Danas se snimanje "all together" (barem kod nas) izbegava jer je to dodatana komplikacija toncu i producentu (treba dobro 'odvojiti' instrumente, mora biti dovoljno (dobrog) prostora,itd itd...)
Barem su nam tako rekli neki kad smo izrazili zelju da snimamo barem ritam sekciju odjedared...(zbog dinamike, vajba i tako to ):-)

Moliću bez ljutnje na ovo što sledi, ali NeKaDa se MoRaLo snimati sa jednim mikrofonom, a danas može - ali uglavnom nema potrebe (pa su snimanja "svi odjednom" izuzetak). Da su Bitlsi, Flojdi, Dorsi, bilo ko, imali CuBase i Pro Toolse, mislite da bi OdABrAlI da snimaju na "tri pojačala oko dva mikrofona" foru? Pa ti ljudi su, svi odreda, jedva čekali tehničke inovacije da pobegnu od mono zvuka i tako koječega, kupovali su prototipe višekanalnih magnetofona, Melotrone, zloupotrebljavali seckanje trake i tape-loopove, bivali inspirisani Štokhauzenom i Džonom Kejdžom, nisu bili "vintage freakovi" kojima samo dva kanala valjaju...

I tako dalje. Uostalom, ako se sve lepo "snimi po kanalima", lako se može napraviti da zvuči kao da je sve snimljeno u jednom sobičku (stavi se, šta znam, široki reverb na master šinu, recimo), ali ako se sve snimi izjedna, NiKo neće moći da, recimo, postavi kompresor na gitaru i panuje je malo više ulevo, glasu doda malo plate reverba a sneru malo fejzera, i još usput stiša činele, pa onda natenane mrda zvučnu sliku gore-dole, ovde bubanj tiše a gitara jače, tamo vokal gore-dole, bas negde projuri s leva na desnu stranu...

@rocket roll

da naravno, visekanalno snimanje je veliki korak napred...:)
Samo malo objasnjenje:
Ja sam mislio zapravo na visekanalno 'all together' snimanje...Dakle da svi sviraju i snimaju(ne mora vokal) u isto vreme, a da se to, dakako, razdvojeno po kanalima, snima i onda da se sve posebno obradjuje...Ali avaj...to bi zahtevalo malo skuplje prostorije i opremu :(

Nesto kao SMAK "Uzivo bez publiku" samo mnogo,mnogo bolje :)

ne znam koliko ucesnika diskusije ima redovnu praxu snimanja bendova, ali kad ih menjate po 7 nedeljno skapirate da ne postoji ni jedan jedini bend koji je dovoljno dobar i pojedinacno i grupno da mogu u jednom dahu pravilno da odsviraju celu stvar. uvek ce biti potrebni overdubovi, bez obzira da li imate odvojene akusticke prostore za sve instrumente i pojacala.

live muzika je po svim kriterijumima muzickog stvaranja inferiorna u odnosu na snimanu. dok potpuno kapiram zasto je bitan live feel i dozivljaj kad si na koncertu, primenjivanje istog koncepta u produkciji je besmisleno, otkada je izmisljen 4-Track.

Ma naravno da nema ljutnje. Ja sam ovu temu i pokrenuo da bi" nešto naučio, jer kao što rekoh, nemam takoreći nikakvo znanje o tome-samo malo iskustva u studijskom snimanju i dosta koncertnog iskustva (ali kao svirač).
Inače, daleko od toga da sam protiv savremenih "alata" u snimanju i obradi zvuka. Samo mislim da se često desi da upravo ti "alati" uguše muziku, tl. osnovnu ideju, osećaj (iliti ono "što je pisac hteo da kaže"), naravno ako se neumereno koriste (a to se često desi).

Sa ovim se baš i ne bih složio. Ima zaista dosta bendova (tj. ansabala) koji mogu u jednom dahu odsvirati sve bez greške (i sam sam član jednog takvog). Pitanje je samo koliko oni imaju izbora da biraju kako će snimati kad dođu u studio.
I naravno ne zamišljam da treba primenjivati isti koncept u živom nastupu i snimanju u studiju ali mislim da ne bi bilo loše ako bi se ti koncepti bar malo priibližili.
Po meni, dobio bi se "proizvod" koji bi se izdvajao od ostalih.

_{[Ovu poruku je menjao viden dana 04.04.2007. u 11:20 GMT+1]}

Da, to je, nazalost, tacno (barem imam taj utisak):(...U rok i pop muzici-narocito. Jazz je vec druga prica.Tu su bendovi definitivno dovoljno dobri za ovakve poduhvate. :)

Ispade da tehniku treba koristiti da se omogući snimanje onima koji neznaju da sviraju a ne da bi se izvuklo najbolje od onih koji to znaju.
Surova realnost.

Nijednim alatom (OK, ograđujem se, u pitanju je jazz i klasika, možda i neki narodnjaci) ne može se nadomestiti međusobna interakcija muzičara, uticaj jednih na druge pri razvoju muzičkih ideja (u improvizaciji) i opšte muzičke misli (kada se svira napisana muzika). To se jedino može učiniti sviranjem zajedno, na jednom mestu, u jednom dahu.


Što reče jedan moj prijatelj - organizator i ton majstor na Radio Beogradu, "uslikati" takve muzičare predivan je zadatak, nimalo lak i jednostavan a da za to ne treba podosta kvalitetne opreme.

Razlike su kao i svetu dramske umetnosti poput filma i pozorišta, upravo takve. Pa i tu postoje glumci koji su za film a teško da bi mogli u pozorištu...

P.S. A zamislite šta bi se desilo kada bi sekvencijalno snimanje i lepljenje primenjivali na horove (pa onda svakom članu hora po jedan mikrofon - po mogućnosti svaki prilagođen osobenostima glasa, auuuuu... pa ulepi sve te trackove u mix), simfonijske orkestre ili jazz bigbendove...

Keljo, taj "Koncert bez publike" od Smak-a sam ja dopakovao i masterovao (zajedno sa Sašom Habićem) ako se ne varam. Mnogo je to ispod nivoa koji zaslužuje moderan zvuk.

Elem, nije nikakav izazov sesti i smixati 24 separatno usnimljenih i sređenih kanala u Pro Toolsu. Postoji određena doza neizvesnosti, ali se uz malo sreće i puno pameti, sve lepo završi.

Nasuprot tome, ozvučiti recimo akustičnu gitaru, violinu i saxofon sa dva mikrofona u M-S ili X-Y ili bilo kako, a da se to posle čuje kao da su ISPRED tebe (tj. da im se čuje kako im škrguću zubi dok sviraju), je PRAVI ZANAT!

Mislim da ću to učiti još dugo... a da ću dok ne ogluvim (ne daj Bože!) imati šta novo da zaključim ili sretnem!

Pozdrav!

pa ovde prevashodno pricamo o profesionalnim muzicarima koji znaju da sviraju, zanemaricemo one koji ne znaju da drze instrumente ok ;) stvar je u tome sto bendovi kada dodju na snimanje, to izvodjenje koje zajedno mogu da urade bez obzira koliko "dobro" bilo, nikada nije dovoljno "dobro" ako znas na sta mislim. za studijsko snimanje i produkciju je glavno pravilo da dobro nije dovoljno dobro. uvek ces moci da popravis po bar neku notu na svakom instrumentu i expression sviranja itd itd. zato se sve radi pojedinacno i zato i postoji sva ta tehnika.
a vi kao bend ako udjete u studio nemas apsolutno razloga da brines kako cete biti snimljeni. ono sto trazite je tacno ono sto cete dobiti, zato sto vi placate snimanje. meni bi kao inzenjeru jos i najlakse bilo da sve odjednom odradim, zavrsim editovanje i mix istog dana i odem kuci za ne vise od 8h :-)



improvizovanje muzickih ideja je nesto sto bi trebalo da se desi pre nego sto se udje u studio. idealno, kada bend udje u studio vec ima 100% uvezbanu stvar i svako zna tacno sta treba da radi u svakom taktu. naravno u realnosti muzicari cesto dolaze na session a da nemaju potpuno razradjen scenario, i to se desava i sa poznatim bendovima koji imaju previse obaveza da napisu sve pre snimanja. evo prekjuce snimam jedan bend, gitarista mi prica prvo u kojim bendovima je bio 80tih i 90tih i koliko ploca i turneja je odradio, pa onda gde je sve i s kim snimao, i kad je dosao red na njega za snimanje, ladno kaze "cek samo da smislim solo". izgubismo 2h dok je on uspeo sve da uradi (zvucalo je dobro na kraju) - oni platili to svojim parama.

Ups!Nisam to znao, vidis...(davno sam preslusao album(kasete:)) i ne secam se sta je sve pisalo na omotu.U svakom slucaju, nije bila namera da ...znas vec sta... :)

@vindic8or,

mmilovan je pricao pre svega o jazzu i klasici, a kad su u pitanju pop i rok muzika, tu si verovatno u pravu(govorim i iz sopstvenog iskustva-ne snimackog).Brljice koje 'zvuce dobro' u krs prostorijama za vezbanje postaju veliki problemi kad dodje snimanje, koliko god bend bio uvezban, odnosno koliko god bend samouvereno tvrdio da bi mogao da snimi sve za jedan dan :)

podrazumeva se da je bend uvezban,a ne da vezbaju u studiju,a ja prvi ne smisljam solo,jer solo deonica je cista improvizacija,tako oduvek bilo!Mislim,bar onaj ko zna da improvizuje,a onaj sto ne zna,normalno je da snima solo dva sata!

Evo zanimljivih sećanja čoveka po imenu John Hall, koji je bio asistent Evory Cook-u (čoveku koji je izmislio stereo) - prepisana sa jedne mailing liste. Original je napisan/poslat 16. oktobra 2006.


"Radio sam sa Kukom u to doba. Razlika je u postavci mikrofona (naime, ovo pismo se odnosi na odgovor šta je binauralno, a šta stereo snimanje - prim. mmilovan). Binauralno je kada je razmak među mikrofonima 20 - 25 cm. Ovo je optimalna vrsta snimanja za kasnije slušanje uspomoć slušalica. Položaj za stereo snimanje određivao bi se najčešće "metodom" pokušaja i greške. Za manje grupe muzičara, mi bi merili fizičku širinu grupe, pa potom postavljali mikrofone udaljene na približno polovinu te mere. Za snimke klasične muzike na bini (u sali) tokom proba, išli bi unaokolo, dok ne bi pronašli dobru lokaciju za slušanje. Uvek smo koristili samo dva mikrofona (jer mi ljudi imamo samo dva uveta). Ovo bi obično bio dvadeseti red u publici. Mikrofoni su bili podizani tako da budu oko 3 metra iznad visine bine. U većini slučajeva imali bi najmanje dva uređaja za snimanje i mikrofona. Postavljali bi ih na različitim mestima. Uvek smo upotrebljavali omni mikrofone. Nismo imali multitreking ili prepravljanje tokom miksovanja (naknadno miksovanje). U većini dvorana obesili bi veliku zavesu sa plafona da simulira uslove sa publikom i da smanjimo reverberaciju. U nekim velikim dvoranama, reverberacija je bila toliko dugačka da sam mogao da zapalim cigaretu i povučem dva dima pre nego što bi prestala. Neki snimci pravljeni su tokom živih izvođenja. Publika je bivala upozorena da ne pravi buku. Nekoliko puta kada bi neko kinuo mi bi se vraćali nazad i ponovo snimali te delove, i kasnije bi ih umontirali. Isto bi bilo ako bi se desila greška tokom izvođenja. Negde sam radio podizanje i spuštanje nivoa (engleski "to ride gain") tokom snimanja da "izdignem" solo ili veoma tihe pasaže"





>I worked with Cook during that time. The diff. is placement of mic's.
> Binural is when mic spacing is about 8 to 10 in. This is optimum for head
> phones. Stereo mic location is determined usually by trial and error. For
> a small group we measured the width of the group, then set the mics that
> distance from the group and set the mics about 1/2 that distance apart. For
> classical on a stage during rehearsal we would walk around til we found a
> good listening location. Only used 2 mics. ( we only have 2 ears.). This was
> usually row 20. Mics were raised so they were about 10 ft above the stage
> height. In most cases we had at least 2 recorders and mics. Set up in diff
> places. Always used omni mics. No multitrack or fix in the mix. In most
> theaters we would hang a large curtain from the ceiling to simulate an
> audience and reduce reverb. In some large theaters the rev was so long I
> could light a cigarette and get 2 puffs before it stopped. If there were
> long entry hallways they were covered with curtains. Some recordings were
> done during a live concert. The audiences were cautioned about making
> noises. A few times when sombody sneezed we would go back and rerecord that
> part and splice it in later. Same if there was an error miscue. I did some
> gain rideing to bring up solo or very low passages.

Pesma "Satisfaction " od "Stonesa" je sastavljena od 17 delova,odnosno,snimali su je 17 puta,i onda je "seckana" tamo gde su greske,opadanje tempa i sl.Eto,a ulazi u sto naj - hitova proslog veka!zamislite lika koji je to radio i pomocu cega je radio.Bato,taj ima muda za dvadestetoricu!

Pesma "Bohemian Rhapsody" grupe Queen je sastavljena od 3 dela. Tačno se čuju.

A onaj srednji (horski) deo je komplet pevao Fredi (Bog da mu dušu prosti!). Toliko su to nasnimavali i drndali da je gotovo otpao ceo magnetni zapis sa nje (kažu, providela se!). Morali su da ZAVRŠE jednog trena, da ne pukne traka!

Kada su na kraju smixali sva tri dela, otišli su da se USERU od pića, a sina vlasnika studija ostavili da seče i spaja te trake u jednu!

Kao što se čuje, klinac ih je DOBRO spojio!

Pozdrav!

A ko je taj klinac, (tada) i kako se zove .....

Ja mislim da ti je ideja ODLIČNA.

I da, ukoliko dobro svirate + dobar prostor + ok. oprema, imacete snimak mnogo bolji nego da nasnimavate i posle maltretirate trekove.

Najbolji, audiofilski snimci su vrlo često tako snimani (ili bar tako kažu).

Ja bih OBAVEZNO pokušao da snimim upravo tako kao što si hteo.

Posle dobar eq za master, malo raširis sliku i dosta, to je to.

Kakvu imate opremu? Mikrofone i sl.?

Nije neki problem odsvirati dobro, mi smo snimali na kasetofon u podrumu, sve se lepo čulo i nije bilo grešaka, a pesme su bile zahtevne.

Obično ima grešaka, kad se ne zna šta ko svira. Kad je sve napisano (kako treba) i solidno uvežbano, nema se čega "plašiti".

Ja bih prvo probao da sve snimim mono, jedam odličan mikrofon, ili par. Maksimalno par + jedan mikrofon za bas.
I dosnimio bih daire pa ih bacio nazad, čisto radi prostora.

Samo napred!

Pozdrav...

To je suština onog što sam hteo. Kako mi je dostupan i dobar prostor i neka upotrebljiva oprema (kažu drugi-ja se i ne interesujem previše za taj deo priče) i sa druge strane nije problem odsvirati precizno (i nadahnuto :)) možda će ispasti i nešto dobro.
Kada sam postavio ovu temu razmišljao sam samo teoretski. Sada već imam ideju da nešto snimim (čisto da vidim šta će ispasti).

Mozes li opisati koja oprema, kakav prostor, gde, sta?

Jako važno je da imate dobre i instrumente.

Meni snimci tog tipa ( ko to zna da uradi zvuči, blago rečeno fantastično). Mali bend, akusticni, pametno snimljen. Dosnimis jednu mono zveckalicu radi prostora, wov.

Pozdrav ...

Radi se o studiju koji je nedavno urađen za potrebe gradskog ansambla pri Domu kulture Pirot. Prostor je površine nekih tridesetak kvadrata (deo za izvođače) i radi se o namenski (stručno) rađenom studiju a ne o "prilagođenom" prostoru koji bi trebao da "služi svrsi". Ideja je da se u njemu vrše snimanja narodnog, tamburaškog i zabavnog orkestra, gradskog i crkvenog hora i solo pevača (sve radi pod okriljem Doma kulture) i ti snimci bi trebali biti, pre svega, neka vrsta arhive.
Što se tiče instrumenata, podrazumeva se da moraju biti kvalitetni (to mi je bar kristalno jasno).
Inače, šta sve ima od opreme ne bih sada mogao da nabrojim (nikada me to i nije preterano interesovalo). Znam da ima nekoliko mikseta: neka YAMAHA (osmokanalna), čini mi se MACKIE (sa dosta kanala)...i par nekih jako starih mikseta i monitora.
Nedavno su stigli i mikrofoni "razni" (kažu kvalitetni), njih petnaestak a koje su marke pogledaću posle praznika.
Naravno, tu je i par računara konfigurisanih za rad u studiju a u toku je i nabavka legalnog softvera.
Sve ovo je urađeno uz pomoć donacija opštine i nekih lokalnih firmi!!!!!
Znači prostor postoji, upotrebljiva oprema se polakao dobavlja, pa ostaje da se radi nešto kreativno (mada smo već snimali nešto, onako sirovo i amaterski, čisto da otvorimo prostor i naravno zalijemo).

Ne treba ti više od 1-3 mikrofona, sve preko toga je isti % kao da nasnimavas, nije to posao.

Pogledaj koji su mikrofoni i preamp.

Sto vise mikrofona to gore, upamti to. 1 - 3 zavisi sta snimas.

Pozdrav ...

da, 1-3 mikrofona. Evo bas jutros sam gledao na nasoj nac. tel. jutarnji program i kao gosti bio je jedan ansambl od 5-6 clanova. 2. harmokike, gitara, bass, flauta, i pevac. upravo sam sacovao postavku mikrofona, i to je odprilike to sto bi i ti hteo, predpostavljam. Svi poredjani u polukrug. znaci dva kondenzatora, naravno sto kvalitetnija, u preamp(sto) pa u comp. i jedan dinamicki za vokal. postavka samih sviraca je veoma bitna jer mikrofoni hvataju od svega po malo. Ovde, mislim na jutrosnji session, vokal je postavljen bas u sred srede u ostalom tako i treba tako da njegov mic hvata pomalo i od okolnih instrumenata , kondenzatori su u visini instrumenata ne bas siroko jedan od drugog, max 2,5m. uostalom zavisi i od prostorije. Sav taj zvuk ide na obradu kroz sto(comp) pa u etar. Meni je to zvucalo korektno. ALI najvise zavisi od kvaliteta samih mikrofona i postavke istih, eksperimentisite, tesko se dolazi do pro zvuka iz prve. VEZBA CINI MAJSTORA !

Naravno, nisam ni mislo da treba upotrebiti sve što je dostupno od opreme. Uostalom, tehnička pitanja ću prepustiti onima koji sa tim imaju iskustva kad bude došlo do konkretnog rada u studiju (sledi sređivanje kompozicija, rad na aranžmanima, vežba, vežba, vežba...)
Hvala svima na diskusijama i savetima.
Lepo je znati da se može dobiti dobar savet (i podrška) na ovom forumu i naravno, ako bude bilo potrebe, i ubuduće se neću ustručavati da postavljam pitanja ako nešto bude zapelo.