Ta shema je savim u redu za jedan takav pocetnicki rad i za malu struju uz minimalisticke zahtjeve potrosaca. Mislim da je tvoj problem sa losom regulaciom vezan za izbor potenciometra, provjeri njegovu vrijednost a posebno da li je linerani ili logaritamski. Vjerujem da je logaritamski pa tako reagira. Znaci moras imati linearni. Druga shema je totalno pogresna jer sva struja ide preko potenciometra sto bi unistilo potenciometar a ne bi imao nikakvu stabilizaciju napona na izlazu iz ispravljaca.

Aha, znači da provjerim jeli taj potenciometar logaritamski,,
Al zašto onda po onoj drugoj shemi, gdje nema trazistora, je regulacija uredu??? Tj, zašto mi bez tranzistora linearno regulira izlazni napon???

Sta ne valja?

Nevalja to da prilikom regulacije izlaznog ispravljenog napona (shema prva) preko potenciometra nemogu izregulirati napon od 0-9V, tj. regulira se ali pre sporo, skoro 15-20 minuta prođe dok vrijednost s 9V padne na 0V (potenciometar zakrenut iz krajnjeg u početni položaj).
A po drugoj shemi (bez tranzistora) regulacija izlaznog napona 0V-9V preko potenciometra ide uredu???? eto to nevalja,,,,,

na izlaz između + i - veži trošilo, stavi jedan otpornik 500ohm-1K.I promijeni pot na 5k pa kaži kako ide....poz

Pobao sa potenciometrom od 5KOhma, i opet isto!
A šta ču na krajevima vezivat otpornik kad mi je na izlaz + i - spojen instrument.
Vjerovatno je u shemi krivo napisan tip tranzistora jer između tačaka (-) izlaz i ulaza na bazu imam regulaciju 0-9 volti, a čim mjerim između (-) izlaz i emitera, tj izlaz iz ispravljača, presporo mi potenciometar smanjuje vrijednost s 9V na 0V......??????

C2 ti se prazni kroz veliku ulaznu otpornost instrumenta, naelektrisanje sa njega "nema gde da ode". Vezi na izlaz otpornik red velicine nekoliko Kohma kao sto neko rece, pa cemo onda da vidimo...

Na ovoj drugoj semi se C2 prazni proz pot od 1K. Zato sve radi kako si i zamislio da treba.

Evo bili ste u pravu!!!!
Vezao sam na izlaz otpornik od 4,7KOhma i sad sve normalno radi. Ali glupo mi je što to nisu u shemi naznačili, ja kao početnik nebi to nikad skužio?
A jel sad to znači da i na pločici kad je budem radio zalemim paralelno tom kondenzatoru na izlazu jedan otpornik od 4-5 Kohma ili netreba???????

Nema potrebe da stavljas otpornik na izlaz ako ce ispravljac biti stalno opterecen ili ako na njegov izlaz stavis neki mali analogni(t.j. sa skalom)voltmetar koji ce da prazni izlazni kondezator kad smanjujes napon.
Za svaki slucaj najbolje je da potenciometar okrenes tako da napon bude 0 volti kad ukljucujes ispravljac.

Ja sam isto po toj shemi napravio ispravljač, čini mi se da je to iz knjige "komponente elektronskih uređaja" ,,dobra i korisna knjiga.

Pad napona na tranzistoru. Mozes da dodas jednu obicnu diodu(1N4148)redno sa zenerkom.

obrisa čovek pitanje?!

Jel "redno" sa zenerkom znaći serijski ili paralelno??

Redno znaci serijski (na red jedno za drugim) ali pazi na polarizaciju diode.

???Neznam zašto mi je nestao prethodni post gdje sam pitao o tom padu napona 0.7V???
Uglavnom, hvala vam na pomoći sada sve radi kao sat i idem se dati na izradu pločice,,,,pozdrav

Ma evo treba mi još jedno obješnjenje kad sam već ovako upilao......
Čemu mi služi kondenzator C2 na izlazu iz sklopa (ako C1 služi za "peglanje" signala), šta to C2 radi?????????????

Dodatno stabilizuje napon(smanjuje sum) posebno ako potrosac vuce impulsno(promenljivo)struju.

Neda mi se otvarati topic za postaviti jedno banalno pitanje, al evo ja tek otkrivam elektroniku pa evo ovdje da pitam:

Kod provjeravanja ispravnosti diode (instrument stavljen u položaj za provjeru diode-isp. provodnosti),, dioda je ispravna ako s jedne strane pokazuje beskonačnost, a s druge neku vrijednost od 400mV-800mV, tj. napon provođenja, a neispravna ako je s obje strane beskonačno ili instrument "svirka"!
Ali sad imam slučaj da mi s obe strane pokazuje vrijednost cca 565mV ???? Šta to znači da je riknula, ili nije???
Inače sve provjere sam radio dok su diode još zalemljene za pločicu, koliko je to onda precizno i dali je kompetentno tako ih ispitivati?????

moras da ih odlemis da bi ih lepo proverio, ne znam kakve mV spominjes ali kada + instrumenta (crvenu) stavis na anodu diode, a - (crnu) stavis na katodu (ona strana gde je bela linija) u zavisnosti od instrumenta trebalo bi da ti pokazuje OTPOR (ne napon!) od 400-600Ohma, kada okrenes crvenu i crnu, + stavis na katodu a - na anodu, trebalo bi da pokaze beskonacan otpor, to ako je dioda ispravna

Jeste, krivo sam se izrazio, mjerenjem dobijem s obje strane cca 550 Ohma, pa mi je to čudno sad?????
A kad neke provjeravam instrument mi "svirka" i s jedne i druge strane,,,sad iako su diode zalemljene dali je to siguran znak da su riknule ili moram odlemljivati???
Jel pločica je dvoslojna.

Diodu moras odlemiti jer je drugacije ne mozes pravilno ispitati.Odlemi je, skini je sa ploce i onda unimerom ispitaj tako sto ces staviti crvenu sondu na anodu, a crnu na katodu i trebalo bi da ti pokaze nekih 400 - 800 Ohma, a u suprotnom smeru kad zamenis mesta sondama beskonacnu otpornost.Ukoliko ti pokaze suprotno od ovoga najverovatnije je riknula.Ovo vazi za maltene sve diode : usmeracke,prekidacke,sotkijeve,pin,zenerove itd.

evo malo teorije: KORISNO JE ZNATI !!!!!

Svaki digitalni "djepni" instrument koji u svojim opcijama na " Omskom" ima i diodu ---sluzi za proveru PN spojeva,
dioda,tranzistora B-E,B-C i malih zenerki do ~2,5 V.
!!!!!--- Brojka koja se pojavi na displeju je u mV-ima a ne u omima !!!!!--------
A to je zbog sledeceg: Na diodnom se u instrumentu ukljuci generator konstantne struje od 1mA .
Taj jedini mA ce proteci kroz pipalice i kroz elemet koji je tu nakacen.
Na displeju instrument pokazuje PAD NAPONA na tom elementu AKO kroz njega protice 1mA
Tako da ce silicijumske diode imati pad napona od 450-700 mV,dok germanijumske 200-300mV( ako ih jos ima .
Za male silicijumske zener diode od Npr. 1,4V ce u jednom smeru biti ~600mv ( tad je vezana kao obicna dioda)
i u drugom smeru kao zenerka od 1400 mV.
Merenje otpornika na diodnom zavisi od tacnosti " unutrasnjeg strujnog generatora " u instrumentu !
Ta struja bi trebala da bude 1mA ( kao sto je kod FLUKE-a) ali cesto sara od 0,9---1,1 mA,pa je cifra nadispleju za toliko netacna (Buvljak!)
Napr: 1K bi trebalo da se ocita kao 1000mV ako je instrument kvalitetniji.

Na ovaj nacin se mogu meriti elementi do ~2,8 V koliko je i maksimalni napon na izlazu instrumenta pri otvorenim pipalicama.
Naravno crvena je + izlaz ( sto nije slucaj sa ANALOGNIM instrumentima!!!)
U primerima ispravljaca (gde kroz diode prolazi par A,ili par desetina A) padovi napona su " znacajni" .
Kao na PR za 1N4001 kada provodi 1 A pad napona je ~ 1,1 V.

evo jos malo teorije: KORISNO JE ZNATI !!!

Moze se reci da pokazuje u mV, ali i u Ohmima jer je taj napon direktno proporcionalan otpornosti jer konstantna struja iz unimera stvara napon na otpornosti diode (odnosno PN spoja) pa se taj napon vodi na A/D konvertor i meri.
Postoji celo izvodjenje ali da sad ne pisem evo ovako ide formula n = Ux/Ur * T1/Ti. n je broj impulsa koji ce nakon merenja generisati oscilator i odvesti na brojac, a brojac izbrojati i prikazati na displeju. Posto se vidi da je n direktno srazmeran Ux jer su Ur (referentni napon unutar unimera) i T1 (period integracije) i Ti (perioda impulsa) konstantni. A znamo da je Ux=Rx*Io gde je Io konstantna struja, sto znaci da je Rx srazmeran Ux, pa je i Rx srazmeran n. A to sve znaci da je onaj broj koji pokazuje na displeju proporcionalani naponu i otpornosti.

Siemens_Expert