Nisi precizirao koje postdiplomske zelis da pohadjas... tako da cu improvizovati i pozvati se na svoj slucaj.
ja sam se raspitivao za MBA postdiplomske studije u USA, znam sta je potrebno, a to je gomila kesha pre svega, da se razumemo...

evo konkretnih uslova koje sam dobio od University of New York in Belgrade, pa ti vidi kolika je cana u BG, a u Americi ide do nekoliko puta vise, uglavnom oko 30000$, ali opet napominjem bitno je da sta zelis i gde jer cene jako variraju.

Admiossion requirements are as follows:

- a first degree/finished undergraduate studies
- an interview with our Academic Coordinator
- work experience of two years is highly recommended
- where applicant's first language is not English, evidence of competence inh English is required (TOEFL Computer Score 213, IELTS Level 6.0 or similar)

Tuition fee is €9500.


evo ti link za fax koji sam ja gledao...

http://www.unhmba.org/mba-programs/ebusiness-mba.html#MBA_schools

_{[Ovu poruku je menjao vaske555 dana 11.04.2007. u 14:53 GMT+1]}

hvala. zanima me na Floridi ili Californii. :) samo mi nije jasno da li je potreban neki super prosjek, jer moj prosjek nije sjajan. ako to nije bitno, onda druga stvar.. koliko traje recimo magisterij na ekonomiji tamo? i još nešto. da li je postdiplomski kod nas priznat u Americi. vjerojatno ne. ali ne mogu vjerovati da dođeš tamo i kažeš ja sam magistar i da to njima ništa ne znači, jer nisi iz Amerike.

Jedna moja prijateljica je oti�la na poslediplomske pro�le godine na Havaje.
Prvo �to je uradila jeste da je kontaktirala univerzitet na koji je �elela
da ode i gde je stupila u kontakt sa osobom nadle�nom za prijem (stranih)
studenata na poslediplomske studije. Ta �ena joj je dala sve potrebne
informacije u vezi sa upisom, a uputila je i da pogleda sajt samog
univerziteta gde tako�e ima dosta informacija.

Dakle, bilo bi dobro da odlu�i� �ta �eli� da upi�e� i na kom univerzitetu,
pa onda da njih direktno kontaktira� za informacije. Ljudi su veoma ljubazni
i sigurno �e ti iza�i u susret. Ovoj mojoj prijateljici su na prvi mail
odgovorili za manje od 24 �asa, a posle kada se ozbiljnije zainteresovala za
faks su je �ak zvali i telefonom da se dogovore oko nekih stvari koje joj
nisu bile jasne.

Ina�e, njoj su tra�ili sve transkripte prevedene na engleski, preporuke
profesora i naravno CV i motivaciono pismo, kao i dokaz o znanju engleskog.
Nisu gledali prosek ocena i nije polagala nikakav prijemni. U USA se tra�i
TOEFL test, ako se dobro se�am njoj su tra�ili 240 bodova, a koliko mi je
poznato polaganje TOEFL-a ovde je prili�no dezorganizovano, pa �e� mo�da
morati da ide� u Budimpe�tu. Ona je test polagala pre nekoliko godina i nije
imala dovoljno bodova, ali su joj dozvolili da test pola�e kad do�e u
Ameriku, tako da ima� i tu mogu�nost.

�kolarina je tamo (na ovom fakultetu) oko $15k po godini, i NE pla�a se
unapred, a sam se snalazi� za sme�taj i hranu. Postoji i mogu�nost da tra�i�
assistantship, ali to zavisi od konkretnog univerziteta.

Nadam se da sam ti pomogao.

hvala prijatelju! znači želiš reći da im nije potreban prosjek? Kako to? pa onda može svatko upisati postdiplomski na njihovom fakultetu? ili prosjek nije potreban samo za neka jadnija Sveučilišta? Što je na kraju najbitniji taj Toefl i motivacijsko pismo? Da li se i nakon magisterija na nekom jadnijem Sveučilištu može dobiti poslije posao?
Mene najviše zanima recimo pravo, sociologija i ekonomija. imam završenu sociologiju.

Ako se fokusiras na trazenje drzavnih skola (koje uopste ne moraju da budu lose, cak naprotiv), mozes da finansijski
prodjes daleko bolje nego kod privatnih skola. Privatni univerziteti su prilicno surovi po pitanju bilo kakve finansijske
pomoci. Osim toga, na drzavnim skolama cena semestra je negde i 4x manja, a kvalitet pritom moze da bude i 2x bolji
od privatne skole. Posto su drzavne skole obicno vece (vise studenata), vece su ti sanse da ubodes neki assistantship,
koji podrazumeva placenu skolarinu. Za drustvene nauke, medjutim, gotovo uvek se radi o teaching assistantship-u za
koji moras da vrlo dobro vladas jezikom, inace nista od svega.

Nisam siguran da bi svoju magistraturu stecenu kod nas trebalo da prijavljujes. Neke skole imaju ogranicenja u tom
pogledu, pa mogu da ti ne dozvole da upisujes magistraturu nego moras na PhD. program. Ako hoces samo magistraturu,
prvo se za svaki slucaj izokola raspitaj (postavi pitanje pod drugim imenom).

Kod nas se podrazumeva da magistratura obavezno ide pre doktorata. U USA to nije obavezan slucaj - postoje magistarske
studije, i postoje doktorske studije. U slucaju da resis da napustis doktorske studije (ili svojevoljno, ili da ne prodjes tzv.
kvalifikacione 'prelim' ispite) i ako si pritom ispunio kvotu polozenih ispita trazenih za magistraturu, moguce je uzeti magistarsku
diplomu i otici sa studija.

Sto se tice posla posle studija - za tehnicke nauke je to ustaljena praksa - magistriras i nadjes posao. Stavise, firme
svakog semestra posecuju kampuse i intervjuisu ljude u zavrsnom stadijumu studija (poslednji semestar itd) u potrazi za
buducim zaposlenima. Za drustvene nauke (tipa sociologije) mi se cini da su ti sanse za zaposlenje utoliko vece ukoliko se
duze odrzis na studijama. Iz tog razloga bih ti preporucio doktorat, koji traje duze, tokom kojeg mozes da lakse percipiras
svoje sanse da se negde zaprimis. Obicno posle visis na fakultetu radeci neke post-doc radove za neku zadovoljavajucu
platicu, dok ne uleti neki teaching aranzman ili neki institut.

Ako se fokusiras na MBA ili marketing, tu stvari stoje daleko bolje sto se prilika za posao tice, ali je strahovito bitno gde
stices diplomu. MBA diplomu sa losijih skola kazu da je mozda bolje i ne pominjati, dok diploma sa Harvard-a ili Wharton-a
sama ispisuje cifru za prvu platu.

Poslednji detalj: postdiplomske studije u USA su svugde u pogledu obaveza slicne srednjoj skoli - moras sa ucenjem i pracenjem
gradiva poceti od bukvalno prve nedelje, jer stizu domaci zadaci, testovi, mid-term ispiti, i sve to nosi poene. Nemas vremena za
filozofiranje, odlaganje spremanja ispita za momenat kad tebi najvise odgovara. Tempo zivota je takav da prakticno nemas vremena
ni zasta - sve aktivnosti osim skole se obavljaju u 'ukradenim' sekundama.

thanks. znači hoćeš reći da mi je bolje odmah tamo upisivati magisterij? A ne prvo ovdje pa tamo. koliko u prosjeku traje? Kad bi trajao godinu dana bilo bi to lakše za izdržati nego dvije godine. nego ne znam kad su prijave za postdiplomski tamo jer ako odem sad, možda ću još stići naučiti tamo jezik dovoljno da odmah upišem postdiplomski. inače moram čekati godinu dana.. a engleski mi je vrlo slab nažalost.. ne znam kako ću sa tim. ali bi mi bolje bilo imati diplomu iz Amerike nego odavdje jer se te diplome cijene svugdje po svjetu, a naše nigdje

Zavisi sta tacno hoces.

Ako nemas zelju da ostajes u Americi (a ta zelja se javlja kod 85+ % ljudi kad provedu
neko vreme), onda uzmi magistraturu pa bezi kuci ili gde vec volis.

Ako si pragmatican tip koji hoce da zivi negde na zapadu i da ima dobra primanja,
i odaberes MBA ili marketing, magisterijum je prava stvar. Traje relativno kratko,
kosta neke pare koje se kasnije relativno lako odplate, i odmah si u trci za posao.

Ako si skloniji nauci radi nauke i privlaci te nesto sto ne donosi pare, onda je bolje
raditi doktorat, jer su sanse za nalazenje posla u USA znatno manje.

Moras prvo sa sobom videti sta tacno hoces.

Sto se prijavljivanja tice, sve zavisi od skole - negde se moze prijaviti i upisati u roku
od par meseci pre pocetka skole, dok negde konkurisanje moras da obavis negde oko
godinu dana pre upisa i pocetka skolovanja.

Sto se jezika tice, mozda nije losa opcija da jedno godinu dana kod kuce odvojis
za intenzivno ucenje jezika (ali bas intenzivno, svaki dan + neki dobar institut za
strane jezike), i da pritom stices neko radno iskustvo i reference.

problem je u tome što je moj prosjek poprilično glup. 3.4. od 57 ispita da su mi samo dvije dvojke petice prosjek bi bio 3.5. da li bi to nešto promijenilo? Da li postoji neka mogućnost da pitam profesore, ako mogu ponovo odgovarati, iako je to nekih 4 godine prošlo već od tih ispita. da li bi se sa 3.5. moglo upisati bolji fakultet? ali vjerojatno se to ne može. jel tako?

jel mi možeš išta reći za ovo Sveučilište Indian University? ne mogu naći koliko godišnje dođe njihova članarina. piše samo nešto po satu?

http://www.ipfw.edu/financial/tuition/current.shtml

ispravak netočnog navoda! oni ipak na svojoj stranici traže "prekrasne prosjeke"; a članarina im je velika. očito, iako nisu na top 100 misle da mogu imati velike želje.. već postoji jedno sveučilište koje mi se jako sviđa, ali koja bi Sveučilišta zadovoljavala moje uvjete, da ne traže prosjek iznad 3.4. da ne koštaju godina iznad 10 tisuća dolara?

_{[Ovu poruku je menjao zeko peko dana 16.04.2007. u 02:56 GMT+1]}

Prosek ih ne interesuje iz prostog razloga �to si obavezan da plati�
�kolarinu. Ako je godina 15 hiljada dolara, a magistarske (uobi�ajeno) traju
dve godine, ne vidim razlog da ne uzmu tih 30 hiljada koje im nudi� samo
zato �to ima� lo� prosek. Iz tog razloga se ne radi ni prijemni ispit.

TOEFL je skra�eno od Test of English as a Foreign Language, a to je test
kojim se proverava tvoje znanje engleskog kao stranog jezika i jedini je
zvani�no priznat test engleskog u USA. Test se sastoji iz nekoliko delova, a
specifi�no je to da rezultat testa predstavlja zapravo broj bodova koje si
osvojio, tzv. TOEFL score. Dakle, ne mo�e� da "padne�" test, ali je fora u
tome da se, na primer, za upis na fakultet tra�i minimum 240 bodova (nisam
siguran ta�no koliko, proveri na univerzitetu). Kod nas je mogao da se
pola�e u Beogradu, mada koliko sam �uo termin se organizuje jednom u dve
godine i polaganje ko�ta oko $200. Ovo nije provereno, po�to sam se davno
raspitivao i mogu�e je da su se stvari u me�uvremenu promenile.

Motivaciono pismo je dokument u kojem obrazla�e� za�to se prijavljuje� na
studije na tom univerzitetu i za�to treba tebe da odaberu. O motivacionom
pismu se raspitaj na Internetu, jer tu ima dosta da se ka�e, a dokument je
svakako va�an u izboru kandidata, kao i preporuke profesora itd.

milanche ti je dao dosta informacija, dodu�e u vezi sa jednom stvari imam
opre�ne informacije. Ta�no je da testove i provere ima� tokom cele godine,
pisa�e� dosta izve�taja i seminarskih radova i da to oduzima dosta vremena.
Ali svakako �e� imati i vremena da radi� ne�to pored faksa kako bi pokrio
makar deo tro�kova. Uz faks, moja drugarica radi dva part-time posla koji
joj pokrivaju sve tro�kove, a u proseku jednom mese�no stigne i da jedan ceo
vikend ode na kontinent da obi�e prijatelje. Opet, ona je dosta organizovana
i disciplinovana osoba, a siguran sam da i to ima veze.

Jedina problemati�na stvar u vezi sa poslovima je da �e� morati da radi� na
crno, s ozbirom da kao student nema� pravo na radnu dozvolu. Mada, uvek
mo�e� lepo da se sna�e� ako se malo potrudi�.

ljudi dobri ste! nešto sad i znam! čini mi se da se ekonomija i nešto relevantno njoj poput ljudskih resursa, menađmenta ne može upisati ako nemaš prije neko iskustvo u struci? da li je to točno ili mi se čini samo? kako mogu steći iskustvo u toj struci kad nemam ekonomski fakultet nego sociologiju završenu?
još jedno pitanje. da li se može upisati nešto vezano za kompjutere ako nemam uopće završen taj fakultet? sigurno ne, ali možda na nekom fakultetu postoji takav smjer? nešto vezano uz knjižnice ili slično?

Hvala na ispravci - potpuno je tacno to sto si naveo. Ja sam podsvesno u gomilu
tekucih obaveza uracunavao part-time poslice koje moras da radis da bi mogao da
pokrijes deo troskova. Za to se naravno, nadje vremena, (cak i da se ustaje ekstremno
rano) kao i za povremene odlaske na basket, na neko pice u bar, i tome slicno. Medjutim,
ritam zivota je definitivno bio ubitacan u poredjenju sa mojim beogradskim studentskim
zivotom u kojem je bilo vremena za jos mnogo, mnogo toga.

Dodao bih i to da je strasno bitno da li studiras tehnicke ili drustvene nauke, kao i to na
koliko prestiznoj skoli studiras, tj. koliko je intenzivan tempo i kolicina informacija koju moras
da sazvaces.

Student po default-u ima pravo da radi na kampusu, gde su tipicni poslovi naprimer
rad u kuhinji u studentskom restoranu, pranje laboratorijskog posudja, voznja golf cart-ova
na golf igralistima. Niko ne pravi pitanje ni ako drzis privatne casove kojecega (predmeta
za koji si izuzetno strucan, muzike,...), i to se obicno ne prijavljuje u zaradu (nije po zakonu,
medjutim, niko te obicno ne goni za to).

Ostim toga, u moje vreme se moglo otici u International Student Service i zatraziti specijalnu
dozvolu da se radi van kampusa, uz obrazlozenje da dolazis iz ekstremno siromasne ili ratom
narusene zemlje. Ljude koji su tu dozvolu trazili su obicno slali u lokalni imigracioni office da im
(na preporuku agenta iz student servisa) izdaju pisanu dozvolu da mogu da rade van kampusa,
i onda bi obicno nalazili neki malo bolje placeni posao. Takav posao je obicno bio fizicki malo udaljen
od kampusa (sto znaci gubitak vremena radi putovanja do posla, zbog cega se ovo obicno radilo
u poslednjem semestru u kojem pises tezu, tj. ne ides na mnogo predavanja).

Mislim da je zlatno pravilo da ne postoje zlatna pravila. Verujem da se sve moze, medjutim, varira od skole do skole sta sve moras da polozis da bi mogao da upises
smer koji ne proizilazi direktno iz tvoje predhodne struke.

Pouzdano znam da se MBA moze upisati gotovo iz bilo kog predhodnog background-a. Pomaze ako imas neko radno iskustvo, medjutim, ni to nije uvek i svugde zahtev.



Sasvim sigurno mozes uzeti neke uvodne predmete, a mozda i neki double major. Medjutim, nemoj me drzati za rec, raspitaj se na konkretnoj skoli.
U principu nemaju problema da im platis za sta god hoces da studiras, jedino sto ti mozes imati problema da taj predmet savladas i polozis.

he, he. znaći hoćeš reći da novac skoro pa otvara sva vrata! možda, samo ja neke veće novce nemam. moram pitati tatu, koliko bi mogao izdvojiti za godinu dana mog studiranja, ali vjerojatno najviše nekih 15 tisuća dolara. Možda i 20 tisuća ako bi pao jači nagovor i ako bi me primio neki bolji fakultet. dobro je da master degree traje samo godinu dana. to je super, ali je glupo što za tih godinu dana traje i po 30 tisuća dolara na nešto boljem fakultetu. bolesna Columbia traži za tih godinu dana čak 50 tisuća dolara. uistinu nisu normalni! Nije mi žao dati najviše 25 tisuća dolara, a to bi mi se vjerojatno isplatilo za nekih godinu dana rada tamo. samo moram nagovoriti tatu! ekonomija me dosta zanima i to je budućnost, pogotovo kod nas, a sociologija mi je ljubav. ali ljubav se ne plaća tako dobro. he he. a ako primaju i bez sjajnih prosjeka i bitan je samo novac, pa koji da fakultet onda izaberem iz ekonomije ili sociologije? I koliko da molbi pošaljem? Šta da ih sve isto napišem i šaljem na sve adrese ili? Koji su fakulteti ok, a dođu recimo 25 tisuća dolara?

Skoro da je 100% tako.



U moje vreme (1992/93) su gradjanima SRJ bili zamrznuti devizni racuni, tako da se mozes smatrati milionerom.



Poneki program ponegde verovatno traje toliko. Meni je stalno na umu period od nekih 18-24 meseca. Mozda i gresim.



Za stanovite Americhane cijena je prava sitnica.

Cak i ako nije, moguce im je uzeti studentski kredit kojeg ce odplacivati godinama posto pocnu da zaradjuju.



...i mozda FilthyMcNasty-ja da ti objasni kako se munjevito moze ustedeti dzak para tokom prve godine zaposlenja.



MBA (business), marketing, ekonomija. To bi bila moja rang lista.



Potpuno zaboravi - od toga se neces 'leba najesti.



Ovaj domaci zadacic ces morati sam da odguslas, ili da ti neko od mladjih da direktniji savet.

znači u principu ako želim dati 25 tisuća dolara za školovanje na postdiplomskom vani, neće mi stajati na tom putu? :) :) voljni su primiti mojih 25 tisuća dolara?

Voljni, samo su voljni i izbaciti te i zadrzati bar deo tvojih para ukoliko se ustanovi da nisi dorastao skoli
iz bilo kog razloga (nesnalazenje, lose vladanje jezikom, ne ide ti, pretesko gradivo...) pa ne uspevas da
polozis ispite.

uz duzno postovanje prema ljudima koji se javljaju iz Amerike ja mislim da je ipak veoma tesko studirati tamo jer su skolarine jednostavno previsoke.

Kako sve to izdrzati kada je tempo na faksu ubitacan, a zakonski mozes da radis samo part time poslove, mislim sta ako:

- nemas vremena
- ne nadjes part time posao

Pored toga part time moze da donese max $1ooo, a gde je jos zivot i kojesta...

bome, jako je teško tamo biti 4 godine ili 5 koliko traje fakultet, ali otići na neki postdiplomski tamo koji traje godinu, dvije je sasvim druga stvar.. po meni.. godina, dvije je ništa.. samo mi je sad malo popustila volja, kad se tamo stalno neko ubija po Sveučilištima i školama. luda zemlja.. Engleska je nešto manje opasna zemlja, pa počinjem i nju razmatrati.

Moras polagati TOEFL test , za postiplomske ti treba 580 bodova. Sedi, zagrej stolicu i polozi to, imas svaki mesec cini mi se polaganje u BG-u, raspitaj se malo , zaboravih gde je tacno.

To ti je prvi korak da bi mogao da apliciras a posle idu sve ostale stvari..........

Duzina trajanja studija zavisi od struke, jedna moj adrugarica je radila 3 godine na postiplomsklim u Bostonu za neku kostimografiju. Takodje, sto se tice novca, vidim ovde opet neki pricaju gluposti na staru temu oko ustede para, ne bih se zadrzavao na tome..............to je relativna stvar, postoji sansa da dobijes stipendiju, slucaj ove moje drugarice, i to puna stipendija za sve tri godine skolovanja. Ali to nije pravilo, moras aplicirati, pa sta bude.

Offtopic: Da ti drugarica slucajno nema inicijale J.S. ?

Prika, ponasas se suvise infantilno..........ovde smo da pomognemo coveku sa informacijama a ne da lupatamo gluposti.

Ne mogu da se setim gotovo nikoga iz svoje generacije ko je platio celo postdiplomsko skolovanje. Velika vecina je od drugog ili treceg semestra bez
problema dobijala neku asistenturu koja podrazumeva placenu skolarinu + neku crkavicu od koje se moze platiti soba ili stancic i mozda jos nesto preko.
Studenti tehnickih nauka su obicno dobijali research assistantship, dok su teaching dobijali obicno studenti filologije.

Odredjenom broju ljudi (meni, naprimer) se posrecilo pa su uspevali da dobiju stipendiju od samog pocetka. U mom slucaju je bilo presudno specificno
predhodno obrazovanje + radno iskustvo koje je bilo izuzetan match za to sta je profesor radio u svom research-u, koje nije nikako mogao da nadje
na kampusu.

Za undergraduate studije je ovo daleko teze - na postdiplomske ulazis sa nekom potvrdom kvaliteta (ocene, prosek, radno iskustvo) pa se lakse
odlucuju da ti povere nesto. Naravno, to je bilo u neka vremena kad je sve u Srbiji imalo neku priznatu vrednost.



Sebe ubrajam u klikerase, medjutim, siguran sam da sam svoj prvi semestar izgurao na zdravu fiziku. Da je potrajao jos dve nedelje, sigurno bih dobio
srcani udar od napora da sve stignem. U kasnijim semestrima sam nastimovao i ubrzao neke od svojih svakodnevnih rutina, pa je sve bilo mnogo lakse.
Opet, dok sam studirao, mogao sam sve cime se inace bavim da radim na strpkanja (sada pa ko zna kada). Najgore od svega je perpetualni osecaj da
si stalno u zakasnjenju (koji me prati sve ove godine), ali sam shvatio da onaj ko ne odustaje i samo gura napred na kraju sve nekako stigne.



Studentski zivot nalik onom kod kuce (malo ucis, obuces se, izadjes, juris ribe, sedis sa drustvom do kasno, pa se negde mesec i po dana pred ispit
bas bacis na ucenje) zaboravi. Ovde presing traje od prve nedelje, i ne izbijas iz trenerke i dukserica, i tako je manje-vise za sve, kako za dodjose tako
i za Amere.

Za razliku od Srbije, ovde obrazovanje dise za vrat desavanjima u industriji. Profesori osim sto predaju pod obavezno moraju da imaju projekte koje rade
za industriju, jer je zapravo to lova od koje zive a ne njihova bazicna plata. Svi skolu uzimaju vrlo ozbiljno, i kao ludi grabe da sto vise toga nauce (sto vise
predmeta, vise projekata), jer je sve nauceno direktno proporcionalno sansama da se na velika vrata udje u industriju za dobru lovu. Jedan covek koga
znam je direktno sa postdiplomskih studija gde je radio za ona vremena izuzetno znacajnu temu (timing skew u procesorima) uleteo na poziciju staff member
u Sun Microsystems, za platu oko 35% vecu od nas ostalih.

To bazicno pitanje (gde je jos zivot i kojesta) je direktno uticalo na odredjen broj ljudi (na mene sasvim sigurno) da napuste otvorenu priliku za doktorat i
odu u industriju.

bogami gadno.

Da li to znaci da ja sa srpskim faksom mogu da se u Americi ubacim na neki nastavak skolovanja i da jos ocekujem tu neku varijantu. Mislim da mi je mozda bolje to nego nostrifikacija, ali oduvek su me plasile skolarine posto sam sebe izdrzavam dakle moram da radim.

Dobro-de, uzecemo se u pamet, vreme nam je ... no izgleda ne mozemo dok nas neko autoritativan ne podseti.

BTW, ko je 'prika' ?

I nisi odgovorio - je li u pitanju J. St. ili nije ?

Ne znam, jer nisam 100% u toku. Vrlo je verovatno da moze, jer i dan-danas dolaze deca iz Srbije na studije.

Mada, siguran sam da je to najefikasniji nacin da legalno udjes u USA i da posle dobijes posao, papire, i ostalo.

U svakom slucaju, pokusaj - bez obzira sta ispalo, iz tog napora moze samo nesto dobro da izadje.

mislim pitanje je prilicno uopsteno, ali mislim za primer Italija je koliko vidim tu negde izmedju Srbije i SAD. U Italiji postoji skolarina, ali stranci upadaju u trecu kategoriju (po defaultu zbog malih primanja) i to mu dodje skolarina od nesto vise od 500€. Medjutim vi ostvarujete prava na jeftinu ishranu pa se to sve vrati.

Amerika je ipak brutalna valda zato i ne priznaje nista tudje ?!

Ovo je malo prestroga ocena - priznaje se gomila toga, pogotovo iz zemalja EU.

'Brutalno' je malo prestroga rec - mozda je bolje reci 'Amerika sve shvata ozbiljno i igra muski'.

Nije uopste tesko doci sa tudjom diplomom i upisati faks - jedini problem je kako resiti pitanje para.

Znatno je redje (ali ne i nemoguce) doci sa doktoratom iz druge zemlje i odmah dobiti profesuru na fakultetu.

ne znam malo me pokosilo ovo sa američkim studentima, a to se dešava svako malo. radije bi možda na neki fakultet u Engleskoj. A da li se priznaju engleske diplome u Americi? Za svaki slučaj, ako ikad poželim tamo. A glede toga da bi me profesor trebao uzeti i voditi, to ne mogu baš očekivati. boli naše profesore kita za nas.. čak su možda i ljubomorni, ako osjete da bi meni moglo biti bolje nego njima. ili možda pucam na krivog profesora da mi pomogne? Možda ima i boljih kojima ne bi bio problem malo pomoći na neki način, da se ukrcam na "vlak" za van i dođem kao stručnjak iz neke zemlje, sa sjajnim znanjem engleskog, ali boli briga naše profesore.. bitno je da je njima dobro i da ih se jako poštuje, a šta ću ja nakon studija sociologije je manje bitno.. njima.. tako da nema nikakvog uspjeravanja. nisu to američki profesori, koji kao mentori usmjeravaju svoje studente, gdje će i kako će. ovo možeš biti sretan da te ne izvrijeđa, ako mu postaviš pitanje glede običnog diplomskog rada..

Mislis: lepo sednes u metro u Londonu, a oko tebe obicni ljudi sa ruksacima ?

Nemoj mnogo da se bojis - nema smrti bez sudnjeg dana.



Naravno.



To je jedna sasvim druga prica - mentalitet malih, ogranicenih, i neprotocnih sredina gde svako gleda da zauzme mracni cosak i da u njemu bude glavni pauk.

Licno jako dobro poznajem ljude koji su se vracali sa fenomenalnim doktorskim radom, sa oko 12+ objavljenih naucnih radova u najuglednijim casopisima kojima
je indirektno receno da za njih na maticnim fakultetima nikada nece biti mesta. Ako racunas da ces doci sa ugledom od spolja i da ce te neko cekati sa cvecem,
uzalud se nadas.

Tamo gde iz celog sveta dolaze sposobni ljudi, gde ima mali milion slicnih strucnih pozicija, ljudi se trude da budu prijatni, dobronamerni. Nije retko da od studenata
dobijaju anonimne ocene na kraju svakog semestra za strucnost, kvalitet predavanja, prijatnost karaktera i slicno, pa koga izvizde moze da polako kupi prnje.

jel mi može još netko reći samo jednu stvar? meni nije jasno to sa tim prosjekom kako se to računa? Amerikanci imaju nekakvu skalu od 1 do 4. rekao mi je jedan dečko da se ta skala računa tako da su tu bitni i satovi predmeta i da se oni množe sa ocjenom i poslije dijele. jel to točno? znači ako imam recimo 5 iz predmeta koji smo imali 4 sata to je 20 bodova, a 2 iz predmeta koji smo imali 2 sata to je 4 boda i onda se to množi = 24 i poslije dijeli sa 6 i dobijem da je to 4. da li je to točno? Mislim nije mi uopće jasno. Ali to bi onda promijenilo stvari. a i ne kužim kako bi onda 4 bilo ocjena a kad imam jednu dvojku uz jednu peticu. nije mi jasno, pa ako mi to može netko objasniti da li su njima toliko bitni ti satovi i da li ako po tim satovima imam prosjek 2.5 da li je to prosjek b ili c?

i još jedno za mene važno pitanje. kako se šalju dokumenti sa kojima se želi aplicirati na sveučilište? putem maila ili kao pismo? da li šaljem svoj indeks ili kopiju indeksa ili kako? strah me to slati u Ameriku!

Naravno da se ne salje index, koji je dokument od lokalnog znacaja za fakultet.

U moje vreme je bilo ovako:

Kad se zavrsi (a moze i pre) salje se tzv. transcript na kojem je lista svih polozenih predmeta.
Ta lista (bi trebalo da) se standardno vadi u sekretarijatima fakulteta, na kojoj je potpis i pecat.
To se zatim odnese kod ovlascenog sudskog tumaca da prevede, zatim u sud da se udari verifikacioni
pecat (apostil) posle cega to mozes da saljes sa dokumentima za upis.

U svakom slucaju, mora da informacije o tome postoje na sajtu univerziteta na koji apliciras.

a šta je ovo? nađoh to, a zanima me informatika. jel ovo nešto informatički, da poslije toga mogu raditi ko informatičar? traje samo dvije godine
http://www.infoplease.com/edu/...390/expenses.html#dataColleges
jel možeš malo pogledati? piše da poslije radiš još dvije godine za njih? da li nešto zaradiš ili šta? i inače me zanima informatika, ali naš fakultet traje 5 godina! kako se to može upisati?

http://www.aitel.hist.no/engli...ostgrad.php#Whoisthisstudyfor?
a ovo? uglavnom me zanima neki informatički fakultet koji traje dvije godine? kakve su mi mogućnosti poslije?

Reci cu ti posteno:

Nije mi tesko da ti iz prve ruke prepricam sopstvena iskustva, medjutim konkretan research ces ipak morati sam
da uradis.

Ako ti tesko pada, verovatno cu ti znatno olaksati ako ti kazem da u moje vreme nije bilo interneta i da je potraga
za informacijama znacilo da se uzme ogromna debela knjizurina u Americkom Kulturnom Centru u Bgd-u i da se satima
lista i prave beleske.

A mozda bi mogli malo i mladji kadrovi da priskoce u pomoc ?

Ja sam jos srednjoskolac, pa sam hteo da postavim par pitanja starijim i iskusnijim osobama koji bi mi malo razbistrili sliku o studijama u americi.. hteo bih da upisem pre svega pravni fakultet u BG-u koji radi po rimskom pravu, a da bih otisao u ameriku potrebno mi je anglosaksonsko pravo koje se kod nas ne uci ali kazu da ima slicnosti. Pa posto bih ja pokusao posle zavrsenih studija nostrifikujem diplomu, da li bih nekim slucajem mogao tamo da ostanem da radim posao u struci ili slicno? da li je dovoljna nostrifikacija samo za tako nesto? koliko otpr bi me sve to kostalo? pS: tnx unapred