John Chapple, predsjednik Udruge londonskih pčelara, zaprepastio se kada je došao do svojih košnica. "Nakon zime, od 40 košnica samo njih 10 nije zahvatio misteriozan nestanak. 23 košnice bile su prazne, a u 7 sam pronašao mrtve pčele.

fanfon: Kakav je to pcelar koji cele zime ne obilazi pcele? Pa valjda s vemena na vreme ode da ih slusne da vidi ima li zivih?

diljem Engleske (najviše u Sussexu) i Walesa misteriozno nestaju cijele kolonije pčela. Londonski pčelari tvrde da je gotovo tri četvrtine pčela jednostavno nestalo bez ikakvog objašnjenja.

zorg: Ima li granica ljudskoj gluposti?

Shadowed: samo ce oprasivanje biti teze i skuplje pa samim tim i hrana.

zorg: Pa nije to bas tako jednostavno, 'bice svega samo manje i jos ce biti puno skuplje...' To bi mogla biti samo kapisla za barazu socijalnih pojava koje bi tako nagle promene inicirale. Glad, ratovi, krah ekonomije i bolesti, to je ono sto bi nas moglo zbrisati.

Početkom ove godine španski poljoprivredni časopis „Agrodigital“ objavio je da je grupa istraživača sa madridskog Univerziteta genetskom analizom utvrdila postojanje jedne nove pčelinje bolesti. Reč je o nozematozi, ali ne onakvoj na koju smo već navikli.
Naime, entomolozi na dalekom Istoku, na Tajvanu, utvrdili su da je nozematoza koja se javlja na njihovim domaćim pčelama, Apis cerana, uspela da pronadje domaćina i u košnicama koje su nastanili evropskom pčelom, kakva je i naša, Apis mellifera. Do tada se to nije dogadjalo, a ovo otkriće saopšteno je još pretprošlog leta na skupu na Aljasci.
Ali, da zlo bude gore, njihov eksperimet se pokazao samo kao zla slutnja, jer su simptomi ovakvog oboljenja registrovani na pčelinjacima Španije, Francuske i Nemačke. Ono odnosi čitave pčelinjake; pčelinja društva slabe i gase se u vreme najveće produktivnosti. Slično kao kod trenutnog dejstva insekticida, izletnice ugibaju van košnica tako da ih je sve manje, društvo počinje da gladuje i žedjuje i na pčelinjaku ostaje pustoš.
Nažalost, za razliku od varoe, koja nam je došla sa istih prostora i koja se lako može videti i golim okom, za utvrdjivanje pozitivnosti na ovu opaku bolest potrebna je izuzetno složena i skupa oprema. Kako je kod nas nema, ostaje nam jedino da se nadamo da će dolazak Nosema ceranae, poput ptičjeg gripa, biti što kasnije.

cene meda su padale tokom 2005. do 90,4 centa, što je niže za 15 procenata u odnosu na 106,9 centa u 2004. godini. Ovo su realne cene bazirane na maloprodajnim cenama proizvodjača, u privatnoj prodaji i putem zadruga.

zorg: Na stranu sto u USA med pasterizuju !

Kao kiša oko Kragujevca, bauk ptičjeg gripa kružio je oko Srbije dok se konačno nije pojavio i kod nas. Jedan drugi bauk, po pčele i pčelare ništa manje opasan, lagano i podmuklo uvukao se u Srbiju, a da ga zaokupljeni varoom i drugim problemima, gotovo da nismo ni primetili – to je insekticid imidakloprid, poznatiji pod imenom „Gaucho“. Da bi razumeli o čemu se radi, evo par redova iz „dosijea Gaučo“ o ovoj hemikaliji koje se Evropa oslobodila.

Agencija „Frans pres“ (France Presse), Pariz, 11. avgusta 2002. godine: „Insekticid Gaucho, doveden u pitanje od francuskih pčelara koji su nedavno imali uginuća pčela uzrokovano suncokretovim polenom, može podjednako da kontaminira polen kukuruza, prema rezultatima naučnih studija koje je u utorak objavila specijalistička agencija „Agra“, podržana u merenju toksičnih efekata ove supstance u pčelama od „Nacionalnog instituta za poljoprivredna istraživanja“ (National Institute of Research Agronomic - INRA) i „Centra za nacionalna naučna istraživanja“ ( Centre for National Scientific Research - CNRS) na evropskom nivou. Ona su potvrdila da "su ove pčele bile izložene tihom delovanju molekula Gauch-a, imidakloprida, putem polena kukuruza tretiranog ovim insekticidom", piše u izveštaju ove agencije specijalizovane za poljoprivredu i hranu. "Vest je važna za pčelare pošto objašnjava zašto se ugibanje pčelinjih zajednica nastavlja u Francuskoj gde je tretirenje suncokreta obustavljeno od januara 1999. godine“, nastvalja „Agra“.

„Uzorci polena prenetog putem pčela nadjeni su na letima košnica. Sve ukazuje na prisustvo imidakloprida u polenu kukuruza tretiranog ovim insekticidom, srednje vrednosti koncentracije izmedju 3,3 i 3,7 delova na milijardu (ppb), što je izmedju 3,3 i 3,7 mikrograma na kilogram. Kompanije za zaštitu bilja jednom su tvrdile da otrov nije dospeo do cvetova pa tako ni do polena. Mi smo dokazali suprotno, kada su u pitanju suncokret i kukuruz", navodi Žan-Makr Bonmaten iz „Centra za molekularnu biofiziku“ u Orlanu (Jean-Marc Bonmatin, Center of molecular biophysics of Orleans - CNRS), jedan od autora studije. "Kukuruz ima istovetno ponašanje u metabolizmu kada su u pitanju rokovi kao i kod suncokreta", potvrdjuje ovaj iztraživač. „Problem je jedino u tome koliki je potrebni prag kojim bi se odredilo koji je od ovih proizvoda opasniji. Ranijim istraživanjima u „INRA“ utvrdjen je prag otrovnosti iznedju 3 i 6 ppb, a studije su pokazala da se on spušta čak i vrlo nisko, na 0,1 ppb, kod hroničnog izlaganja koje uzrokuje smrtnost pčela u vremenu posle osmog dana. S druge strane, predstavnik kompanije „Bayer“ izjavio ja za „AFP“ da je utvrdjeni nivo toksičnosti za polen kukuruza od 20 ppb. "To je tako utvrdjeno, iznad 20 ppb, i nema opasnosti za pčele. Opasni nivo koji uslovljava trovanje pčela je jedino premašivanjem 100 ppb ", navode proizvodjači.

M. Kl. Wallner sa vodećeg evropskog Univerziteta Hohenheim u Nemačkoj kaže: „Nektar facelije tretirane „Gauch“-om (50 grama aktivne materije po hektaru), usvojenog u usevu, sadržao je u pčelama izmedju 3 i 10 ppb imidakloprida. Polen koje su pčele prikupile je sadržao isti nivo.“

Stavovi toksikologa su da je prihvatljiv nivo u voću, kao što su jabuke ili kajsije, koje se smeju staviti u promet za ljudsku upotrebu, ako rezidue imidakloprida ne prelaze granicu od 300 ppb. Shodno tome, prisustvo imidakloprida i/ili njegovih metabolita na nivou od nekoliko ppb u proizvodima iz košnice neće pokazati nikakav problem u vezi sa ljudskim zdravljem, znači u pčelinjim proizvodima, ali problem je sa samim pčelinjim društvima koja se lagano gase usled ovog tihog ubice i prenebregne sumnja na njegovu kancerogenost.

Od tada internetom kruži „otovreno pismo“, vapaj pčelara za pomoć i podršku: „Poštovani potrošači meda, kolege pčelari i prijatelji, sigurno se sećate velikog pomora prošle godine koje je koštalo života stotina hiljada pčelinjih društava. Mnogo je pitanja ostalo otvoreno, ali nesumnjivo je da povećana upotreba insekticida snosi deo odgovornosti. Francuska vlada je upravo napravila prvi korak, da opasni nervni otrov imidakloprid zabrani za korišćenje, za koji postoje sumnje da izaziva rak kod ljudi. Jedna sledeća opasnost dolazi u obliku širenja proizvodnje genetski modifikovanih biljaka. Sigurno Vam nije u interesu, da Vam se u skoroj budućnosti, na Vasem stolu nadju proizvodi genetski modifikovane hrane, na koju upotrebu nas kompanije kao Bayer žele prisiliti. Molimo Vas da odvojite malo slobodnog vremena i uzmete učešća u ovoj kampanji "otvoreno pismo", protiv upotrebe Imidacloprid-a i rastuće upotrebe i razvoja genetski modifikovanih biljaka u poljoprivredi. Molimo Vas potrudite se, jer sam siguran, da niko od Vas nije spreman, rastuće zagadjenje koje prouzrokuju agrokoncerni, kao Bayer Crop Science i Monsanto, da prihvati. Srdačan pozdrav, Vaš Klaus Maresch, Schaubienenstand Honighäuschen, Drachenfelsstr. 92, 53639 Königswinter, http://www.Honighaeuschen.de, [email protected]“

Početkom ove godine na stranicama agronomske štampe i u Srbiji osvanuo je oglas kompanije Bayer u kojem se nudi – Gaucho! Znači, Evropa kuca na vrata, ali otrovima koje je sa svoje teritorije prognala. Zla vest u zao čas!
Dejan Kreculj

Velika američka kompanija Monsanto je bila važan učesnik u stvaranju semena GM žitarica i mahunarki. Dve ekonomski najznačajnije tehnologije proizvodnje GM semena koje je razvio Monsanto su:

* tehnologija uvođenja Bacillus thurigiensis (Bt) gena, kojom biljke počinju da proizvode sopstvene pesticide i tako uništavaju štetočine koji ih napadaju i
* tehnologija uvođenja gena rezistencije na glifosat, kojom se stvaraju semena rezistentna na glifosat (Roundap), herbicid koji proizvodi Monsanto.

Žita koja sadrže toksin Bacillus thurigiensis (Bt) mogu delovati štetno na ljudsko zdravlje.

Skoro polovina (44%) gusenica Lepidoptera hranjenih u laboratoriji isključivo listovima mlečike na koje je bio nanet polen Bt kukuruza umrlo je za 4 dana. Polen GM žita može se širiti insektima i vetrom na velike daljine: polen se obično prenosi na daljinu od oko 180 m, ali ga pčele i vetar mogu preneti i nekoliko desetina km daleko. Širenjem polena 1 od 100 biljaka u nekom polju može postati GM hibrid.

Takođe, dokazano je da udisanje toksina Bt dovodi do smrtonosnih infekcija pluća kod miševa, a najbliži srodnik Bt je B. anthracis, što može biti od zdravstvenog značaja.

Brojne studije pokazale su da med ponekad može biti zagaden bakterijskim sporama klostridija (Clostridium botulinum) što kod male djece može izazvati bolest botulizam s fatalnim ishodom. Zato se djeci mladoj od 12 mjeseci ne preporuca med niti proizvodi koji ga sadrže.