Evo probaj preko google-a.
http://www.google.com/search?h...%B0%D0%B3%D0%B0&lr=lang_sr

Ima na Fakultetu organizacionih nauka nekoliko predmeta koji se toga tiču, po novom programu čak postoji zaseban predmet koji se bavi modelovanjem. Imaš i operaciona istraživanja i metode optimizacije sa raznim optimizacionim modelima imaš i teoriju sistema mada mislim da ti ona neće trebati. Pogledaj na http://www.laboi.fon.bg.ac.yu/...=Predmeti%2FOpIs%2FIspitZadRes da li možeš nešto naći, a tu su i www.puskice.co.yu sa puškicama za usmeni ispit.

Mislim da postoji citav smer na Matematickom fakultetu u Beogradu za ove teme.

Znas sta, svaka od ovih stvari koje si pobrojao predstavlja nauke za sebe. Ako mozes da budes malo precizniji. Da li ti trebaju stvari na srpskom, engleskom? Koja od ovih oblasti narocito?
Malo znam o numerici. Sto se ostalih stvari tice bavio sam se ponecim iz svake od ovih stavki. Kao sto rekoh, to su siroke oblasti, maltene nauke za sebe.

Odmah da skratimo "skup pretrazivih resenja". Ovim se stvarima (opet, iskljucujuci numeriku o kojoj malo znam) kod nas mali broj ljudi ozbiljno bavi. Tesko da ces nesto dobro naci na srpskom. Uglavnom losi prevodi i kompilacije stranih knjiga. Knjige se na nasim fakultetima uglavnom objavljuju kao uslov za napredak u zvanju (vanredni u redovnog profesora i sl.) Malo ili gotovo nista je rezultat zrelog rada. Kad se nesto i objavi to je cesto u zurbi zbog pomenutih razloga i jednostavno nije kvalitetno. Bar je tako bilo do sada. Daj Boze, da bude bolje!

Ako ti je do osnovnih informacija to lepo izguglaj pa sledi rezultate "tu negde oko sredine prve strane". (Ovo je bilo bas egzaktno i u skladu sa naucnim metodama ;). Razlog sto se ovako izrazavam je sto je vecina prvih pogodaka na internetu za ovakve pretrage wikipedia koja je nemoguca za citanje ako si u ovome pocetnik (iako bi trebalo da je enciklopedija). Medjutim ako ti treba nesto ozbiljnije, to je druga prica.

Jos jedna bitna stvar. Da li te interesuje primena ili teorijske osnove ovih oblasti? Inzenjeri i matematicari pisu skroz razlicite knjige. Kod nas ih uglavnom pisu matematicari. Bio sam skoro u Srbiji i prelistah malo neke starije knjizice o linearnom programiranju. Nisu bas za pohvalu. Autori ih nazivaju udzbenicima a u stvari obradjuju jako mali opseg tema - pre su monografijice. Rekao bih jedno 2 poglavlja iz malo bolje knjige o LP. Sve 3 su pisane u doba koji stariji nazivaju "srecnim vremenom". Dakle, imalo se i vremena i para da se pise - samo mislim da se nije htelo.

Kad smo vec kod LP -

Za detaljan teoretski prikaz - Bazaraa, Jarvis, Sherali - Linear Programming and Network Flows
http://www.amazon.ca/Linear-Pr...&qid=1181785991&sr=1-1

Za pitomiji pristup - poglavlje o LP u Hillier i Lebermann - Introduction to Operations Research
http://www.amazon.com/Introduc...&qid=1181786252&sr=1-2

Mislim da bi poslednja knjiga mogla da ti odgovori na dosta pitanja koja te zanimaju. Kao sto i naslov kaze, to je uvod, ali poprilicno obiman.

Hvala vam koji ste se namučili da mi pojasnite i prepuručit siteove.

Evo konkretan problem:



X € {4.6 .... 5.4} interval

ako se neko razume u matematicko modelovanje, valjalo bi da pomogne. Ukratko, ko je malo upoznat sa materijom zna da je matematicko modelovanje, suprotan proces od matematicke analize. Znaci imamo grafik funkcije, treba pogoditi funkciju. Konkretna svrha je da mnooooooogo manjim brojem eksperimenata dobijemo neku funkciju koja ce da opisuje datu pojavu. E sad, posto mi nemamo laboratoriju, ova jednacina je nasa laboratorija i mi ustvari treba njoj da tezimo. U realnom zivotu mi nju ne znamo nego treba da je dobijemo rezultatima eksperimenata (ili bar neku pribliznu funkciju).

Moze li neko da pomogne da se ovo resi pomocu polinomne funkcije?

Moze da se koristi eksel, pa da se ide ono polinomna funkcija prvog reda, drugog reda... Meni je najveci problem sastaviti te funkcije. :(

_{[Ovu poruku je menjao cure126 dana 24.01.2010. u 13:28 GMT+1]}

Problem možes resiti interpolacijom.
To ti je detaljno opisano ovde: http://tehnol.ns.ac.yu/sr/osob...jan_003_nm/02Interpolacija.pdf

Interpolacija "radi" ukoliko ces da interpoliras unapred poznatu matematicku funkciju ili poznate vrednosti iz realnog zivota.
Pojavu iz realnog zivota ne mozes opisivati funkcijom, zato sto su takve pojave uglavnom slucajne.

Mozes da odredis funkciju na osnovu podataka, ali takva funkcija ti ne moze posluziti za predvidjanje date pojave.

Ukoliko bi predvidjao onda pokusaj statistickim parametrima.

Vazi, sad cu pogledati. Mada nam je prof reko prvi laksi nacin je polinomijalnom funkcijom, a drugi tezi interpolacijom.

Interpolaciju možeš raditi polinomom stepena n što je postupak u kome određuješ n+1 koeficijent traženog polinoma tako da on prolazi kroz tačke merenja.

Umesto polinoma možeš koristiti i neku drugu funkciju, a ako ne postoji uslov da funkcija prolazi kroz merenja već da ih samo najbolje opisuje onda je reč o aproksimaciji.

Kako realizovati aproksimaciju, a da funkcija ne prolazi kroz merenja?
Sad mi jedino pada na pamet da se merenja usrednje u kratkom vremenskom intervalu, pa da se takve vrednosti koriste u trazenju koeficijenata.

Mozes koristiti i sin(x)/x interpolaciju (bazisna funkcija je ovde sin(x)/x), ali samo u slucaju kada su merenja uzeta u istom vremenskom intervalu...

na pr:
y(t)=y(to)*{sin(t-to)}/(t-to) + y(2to)*{sin(t-2to)}/(t-2to) + y(3to)*{sin(t-3to)}/(t-3to) + ....
to,2to,3to,...-vreme u kojem su izvrsena merenja
y(to),y(2to),y(3to),...-rezultati merenja