ako je prosek od 8,5 nemas frke
bitnije od proseka jesu radna iskustva koja se mogu steci i tokom studiranja

stani na mesto poslodavca koji cita CV: da li ce upamtiti nekoga sa stavkama koja se ticu odgovarajuceg radnog iskustva i potrebnih znanja ili nekoga ko ima zavrsen fax pre roka i samo neke tamo seminarske i domace/laboratorijske radove kao radno iskustvo?

vidim da si '88.,sto verovatno znaci da si tek upisao fax
e,jedno su planovi drugo je stvarnost, fax je znatno tezi od srednje skole i zahteva dosta odricanja ako se zeli zavrsiti pre roka

I ja sam bio u tom fazonu do onog dana kada sam imao prva predavanja. Posle shvatis da je ipak bitnije da uopste zavrsis faks nego da se brines koji ce ti prosek biti.

Ako poslodavac uopste vrednuje tak nesto, bezi od njega ko djavo od krsta. Taj ne zna da trazi saradnike.

Izvinjavam se, ali ovako nešto može da izgovori samo neko prilično iskompleksiran.

Naravno da je fakultet neophodan, ali on sam po sebi ne obezbeđuje gotovo ništa.

Najjači poslodavci traže sveukupno najbolje ljude, ali isključivo od onih koji su završili fakultet.

Jer, završavanje fakulteta ne obezbeđuje samo znanje (ono može da bude i diskutabilno), ali označava da se radi o kvalitetnoj osobi, sposobnoj za dalje učenje i usavršavanje.

Naravno, govorim o završenim pravim fakultetima, a ne o raznim tašna-mašna varijantama.

Pa vecina poslova koji spadaju u "white collar" i zahtevaju fakultet, tako da tu nema puno diskusije - advokati, lekari, ekonomisti, bankari, pravnici, arhitekte, inzenjeri i sl... Mislim, ni jedno od tih zanimanja tesko moze da se zamisli bez formalnog obrazovanja.

Neke grane "white collar" industrije kao sto su IT i prodaja su malo druaciji primeri gde prolazi i nemanje fakulteta u nekoj meri - znam dosta ljudi u IT-u i u prodaji bez fakulteta koji su jako visoko, ali opet - vecina ima fakultet, jer je to jednostavno sigurniji i uobicajeni nacin da se gura kroz zivot. Izuzetci su bas to - izuzetci, koji potvrdjuju pravilo.

Sa tim u vidu, svakako ce svaki poslodavac pogledati i prosek ako je aplikant zavrsio fakultet, ali to obicno nije neki odlucujuci faktor (osim ako ne pricamo o, recimo, pravu - i aplikant je zavrsio sa najvisim ocenama na Yale-u, na primer ;-) - vec daleko vecu tezinu ima licna impresija o sposobnosti aplikanta, neki uradjeni testovi/odgovori na pitanja i, naravno, predhodno iskustvo (ako postoji).

Istrazivanja pokazuju da je prvi utisak koji se oformi u prvih nekoliko minuta na intervju-u najbitniji.

U principu je uvek dobro dati sve od sebe, sta god da se radi a da je bitno u zivotu, u tom slucaju je uspeh mnogo verovatniji.

Bilo bi lepo kada bi argumentovao ovu tvrdnju, kao i kada bi nam približio tvoju definiciju 'pravog', non-tašna-mašna fakulteta...

Nema jasne definicije niti granice, a osim toga, bitno je i šta se poslodavcu u konkretnom slučaju dopada.

Neću da uzimam za primer tehniku, jer iz nje potičem, ali dobro znam za ekonomiju:

Šta mislite kada prosečni poslodavac ima ispred sebe nekog ko je završio Ekonomski fakultet u Beogradu ili neki od, ne-razumem-se-kioliko-ih-ima raznoraznih menadžmenta. Ako su u ostalom isti, za koga će se odlučiti?

Mislim da je stvar jasna, a u tehnici je ta pojava još drastičnija.

Da preciziram, za IT polje to ne važi u toj meri, jer je to oblast gde mnogi sami mogu da urade više nego na bilo kom fakultetu.

Razuman poslodavac će se uvek odlučiti za onog kandidata koji ponudi najbolji mix znanja pokazanog na testu i psihosocijalnih karakteristika pokazanih na intervjuu.

Naš obrazovni sistem trenutno ne sadrži institucije koje mogu služiti kao nekakav reper za vrhunsko poznavanje materije, i nema realnih izgleda da se ta situacija ubrzo promeni na bolje (naročito ne posle one afere u KG-u). Simple as that. Diplome beogradskog, kragujevačkog i prištinskog EKOF-a i diplome raznih X-management fakulteta su u praksi mnogo bliže jedna drugoj nego što to obično izgleda studentskoj i akademskoj populaciji.

Žalosno je koliko isti precenjuju svoje diplome, a potcenjuju realno znanje. Od drveća ne vide šumu, tj. od jurnjave za Nj.V. Diplomom ne vide značaj esencijalnog znanja...

Caga[papir] u rukama se mora imati.

Sam naslov teme je ....

Moja saznanja govore da postoji jaz u smislu zaposljavanja onih koji zavrse privatni ili neki drzavni fakultet [teze se zaposljavaju ovi sa privatnim sem ako nemaju debelu vezu ili su direktorski sinovi/'ceri].
Takodje znam da postoji velika razlika u kvalitetu studija i pokazanog znanja izmedju drzavnih univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Naravno nije stanje isto na svim fakultetima u okviru univerziteta ali ovo je uglavnom misljenje studenata samo nekih od fakulteta pri univerzitetu kje sam mogao da cujem...

I naravno, ovo je subjektivno misljenje i nemojte mi traziti argumente jee njih nema ili svako moze navesti neki svoj "argument" za koji zna ili je cuo iz licnog iskustva :)

Nebojsa,
ne bih se slozio sa tobom. Na renomiranim privatnim fakultetima (dakle ne na svim) dobija se znanje koje je mnogo modernije i upotrebljivije od onog koje se dobija na drzavnom ekonomskom fakultetu, gde se jos uci o Marksizmu, drustvenoj svojini, i organizacijama udruzenog rada kao najboljem nacinu organizacije poslovanja.

Bio sam i na drzavnom i na privatnom fakultetu, tako da govorim iz licnog iskustva, a ne po principu "rekla-kazala".

Što se tiče pitanja o kojem se govori u temi, rekao bih da je nelogično. Oni koji završavaju pre roka (a nema ih baš puno) uglavnom to rade s vrlo visokim ocenama. Oni koji "otaljavaju" tj. idu na šesticu, uglavnom ne uspeju da završe ni u roku, a kamoli ranije.

Ja bih se pre opredelio za prvu varijantu – diplomiranje u roku sa visokim prosekom.

Završavanje fakulteta pre roka (a sa nižim prosekom) može da stvori utisak da je osoba vredna i inteligentna, ali da je ne zanima preterano materija koju izučava. Dakle, nameće se pitanje koliko je temljno to znanje stečeno "na brzaka".

Netacno. To verovatno zavisi od fakulteta do fakulteta.

ako se ne varam, da bi neko zavrsio pre roka mora da studira ubrzano a da bi studirao ubrzano osim davanja svih mogucih ispita u roku (bilo da je u pitanju prvi semestar ili prva godina) mora da ima i visok prosek da bi se prihvatila molba (za ubrzano studiranje)

varam li se?

Ne varas se, cini mi se da treba da imas prosek iznad 9.5

Sigurno imaš neki primer da je neko završio pre roka sa prosekom 6-7?

Navescu vam primer iz firme gde ja radim - fakultet sa godinu dana radnog iskustva se vrednuje kao srednja skola sa pet godina radnog iskustva. Bez radnog iskustva i jedno i drugo nije nesto narocito vrednovano. Prosek i duzina studiranja se ne gleda.

aha, sa prosekom 6-7-8.
i sta podrazumevate pod tim "u roku"?

da cistis svaku godinu zakljucno sa junskim rokom i da u septembru odbranis diplomski, ako ga imas

Ne mora baš u septembru; ja kontam da nisi ni jedanput upisao ponovo godinu i diplomski si dao kad je to bilo moguće (ne možeš svuda dati diplomski za dva meseca), ali ne duže od godinu dana od odslušane poslednje godine.

Pa ako hocesh da upishesh odmah i master, bilo bi lepo da dash sve do septembra ili oktobra :D Jel u suprotnom gubish celu godinu

Bolje da to "u roku" definisemo kao regularne godine studiranja + apsolventski staz.

u redu, nek bude da je "u roq" zavrsen fax tokom aps.staza i ni sa jednom izgubljenom godinom (mirovanja zbog zdravlja ili trudnoce/bebe se ne uzimaju u obzir)

:)