OK, pošto vidim da smo svi na kraju nekako uspeli da shvatimo šta pokušavamo da kažemo oko raketa i mušica, kakve sada veze imaju one slike sa temom?

Nikakva to nije zla krv samo mi je smesno sta radi vas par provokatora ovde. To sto sam napisao u zagradi Lorencova sila je znacilo analogiju sa kanapom u tvom primeru, mislim da je to vise nego ocigledno ali je "naivnim" tumacenjem jako pogodno kao udica za provokaciju. I to sto me frejmujes da ubacujem "zlu krv" na moje "haha" je takodje provokacija. Uopste ova tema nije razmena misljenja na fer osnovi vec provociranje sa vase strane i sto se neko vise trudi da vam pojasni vi se vise upinjete da zajebavate.

Ovo objašnjenje je konfuzno.Tvrdiš da jednake sile suprotnih smjerova izvrše jednake radove ali se oni potiru u ukupnom energetskom bilansu.
To je u redu.Ali odakle u tom energetskom bilansu osta ona potencijalna
energija?

Neka imamo jedan pored drugog dva ista sistema.Neka jednog povuče mušica,a kasnije zaustavi na visini H.A neka drugi ostane u mirovanju.
Svi motori troše gorivo na isti način.Odjednom smo došli u situaciju da jedan sistem ima vidnu potencijalnu energiju,a drugi ne.Kako se ona stvorila ako znamo da se radovi sila potiru?

Mušica takođe ima pravo da potegne sistem na dole pa će ispasti da će tu potencijalna energija biti umanjena.

Mikky je 24.04 2009 u 14:11 kao odgovor Dušanu Marjanovu napisao neko objašnjenje. Atelago je učtivo citirao dio tog teksta (sa rukom I kanapom) i zamolio autora da nešto dodatno objasni .Ako je primjer neka analogija neka I objašnjenje bude u takvom smislu,a ako je greška, šta smeta reći da primjer nije dobar.Ja tu ne vidim ništa provokativno.

Tema nosi naslov: Zasto Lorencova sila ne vrsi rad?
Da bi se razmatrala ova tema treba znati sta je rad.

Trud je uzaludan ako nista ne pojasnjava ili ako je pogresan.

Da pogledamo kuglicu mase m koja se na niti dužine L okreće oko nekog štapa i nađemo koliki rad izvrši CENTRIFUGALNA sila kada se poluprečnik rotacije kuglice promeni sa r1 na r2...


Interesantan rezultat... Pogotovo što NE ZAVISI od referentnog sistema posmatranja...

Kvantna mehanika nije interesantna za raspravu pošto je kod nje svaka tvrdnja istinita - to je jedna mačka (Šredingerova!) u džaku (ili možda u nekoj kutiji, kakogod...)

Tako je.I ne samo to.Treba znati i šta je sila.
Zbog velikog interesovanja pokušajmo naći objašnjenje za vinsku mušicu,i nađimo koji je to rad napravio potencijalnu energiju,jer bez uloženog rada nema povećanja iste.

Dakle, mušica je sa jako malom silom u malom vremenskom periodu prouzrokovala da se ogromna masa znatno pomjeri u gravitacionom (konzervativnom,tj nepromjenjivom) polju sila.I stekne ogromnu potencijalnu energiju.Kako?

Mušica je djelovala malom silom na kratkomputu i napravila rad koji možemo nazvati informaciona energija.Kako ta mala energija da upravlja ogromnim transferom energije i da se pojavi ona ogromna potencijalna energija?

Da bi ovo uskladili sa zakonima mehanike treba se podsjetiti šta je impuls sile,a šta količina kretanja.

Sila može napraviti nešto samo ako djeluje neko vrijeme.Djelovanje sile u vremenu je impuls sile.Posljedica ovog je promjena brzine tjela.Za veću masu ova promjena brzine je manja i obratno.Impuls sile je jednak promjeni količine kretanja !Kvalitativno i simbolično Ft=mv.

Primijetimo sada da je mušica ubacila u sistem jedan impuls sile.Taj impuls je morao napraviti poremećaj u količini kretanja.

Nastaviću dalju analizu sutra ,a može i neko drugi ako želi pomoći.
Bitno je da se zorno dočara koji je to rad povećao potencijalnu energiju.

Ne treba zaboraviti na raketne motore i utrošak energije koji oni prave. Čak i u mirovanju se troši energija na propulziju gasova. To je vrlo neefikasan način za stvaranje sile. Možda treba razmisliti o upotrebi inercijalnog motora umesto raketa?

Za Mikky i Nicolasa: Da li vam primer s kuglicom pomaže da sada bolje razumete rad Lorencove sile?

Fitopatolog:



Naravno da ne zavisi. Mogao bi definitivno da se iskaže zaključak ili čak aksiom:
Istina ne zavisi od njene manifestacije
(ako ga već neko nije iskazao),
međutim, u relativističkoj interpretaciji rezultata MM eksperimenta nije tako, što baca veliku
senku ili na ovaj zaključak ili na tu interpretaciju.
Ovde je postavljeno interesantno pitanje: šta je sila?
Verovatno je sila kategorija pa se na to pitanje ne može odgovoriti definicijom. Sve što
znamo o sili je zasnovano na njenoj manifestaciji. Dakle posredno. Sila se manifestuje
kretanjem tela ili njegovom deformacijom. U svakom slučaju sila vrši rad koji se transformiše
u neku vrstu energije saopštene telu na koje deluje. Svaka manifestacija sile je posledica
njenog rada. Ako nema rada nema ni manifestacije. Prema tome o sili koja ne vrši rad ne
možemo ništa znati jer se nikako ne manifestuje.
Ovo bi trebalo da bude principijelan zaključak koji uvek važi ukoliko nisam negde debelo omanuo,
stoga molim učesnike da me (eventualno) koriguju.

Da završimo priču sa vinskom mušicom.

Razmotrimo jedan jednostavniji model iz mehanike.Neka je preko koloture prebačeno uže i na svaki njegov kraj obješen jednak teret mase m.U ovoj ravnoteži nema kretanja sve dok na jedan od tegova ne djelujemo sa impulsom sile.Ako je to naprimjer bio impuls na lijevu kuglu ka gore dogodiće se da po prestanku djelovanja sile imamo nastavljeno inercijalno kretanje.Lijevi teg nastavlja da ide gore i njegova potencijalna energija raste.Jasno je da onaj desni teg gubi potencijalnu energiju.

Kod sistema sa raketnim motorom je gotovo ista stvar.Impulsom sile promjenimo količinu kretanja pa se po inerciji ta količina kretanja održava konstantnom (i raste potencijalna energija).Samo ovdje smo imali prije djelovanja impulsa raspodjelu energije reaktivnog goriva na slijedeći način:Svu energiju (u kinetičkom obliku) je preuzimala masa koja je izbačena na mlaznicu rakete,a sama raketa baš ništa.Poslije
djelovanja impulsa raketa je krenula ka gore i počela povećavati svoju potencijalnu energiju na račun umanjenja kinetičke energije odbačenne materije.

Za dokaz nam treba dobar eksperiment,ili ako vjerujemo u osnovne zakone mehanike, samo malo matematike u diferencijalnom obliku.Može se dokazati da prirast energijje mase koja se počela kretati ka gore brzinom "w" (mgwdt),Umanjene za djelić kinetičke energije (dmw^2)/2
(zbog gubitka odbačene mase) odgovara gubitku kinetičke energije odbačene mase.(dmv^2)/2-(dm(v-w)^2)/2.
U ovaj račun treba samo ubaciti ravnotežu gravitacione i reaktivne sile pa će sve štimovati mg=(dm/dt)v.

Dakle impuls sile je uzrokovao preraspodjelu energije po zakonu inercije.

Trebalo bi preći na srž teme i dilemu oko Lorencove sile.Ali ipak treba još nešto rasčistiti o osobinama sile.
Neda se sila dobro definisati,ali se da mjeriti (porediti po intenzitetu).
Kako (čime) se sile mjere?
Ima li sila koje se ne mogu mjeriti?
Ako ih ima onda je sasvim moguće da takve sile ne vrše rad?
Ima li sila koje nemaju svoju reakciju ili im je ta reakcija samo neka fiktivna veličina koja ovisi ko je posmatra i odakle?Itd..

Nema me par dana na forumu i kada se vratim i vidim da moram osnovne zadatke iz mehanike da objašnjavam viđenijim forumašima.



Zanimljivo. Još kada bi umeo da objasniš kako pod dejstvom tih sila koje si nacrtao kuglica ne ode na dole i na levo umesto da se vrti po krugu oko šipke. Ajde zato da uradimo to kako treba. Na slici su crvenom bojom nacrtane sve sile koje deluju na kuglicu.



je sila zatezanja konopca (plavom bojom su označenje njene projekcije na vertikalnu i radijalnu osu), a sila teže. Napišimo sada jednačinu kretanja za sistem:



Razloženo po z-osi i radijalnoj osi imamo




Kada je vertikalna projekcija sile zatezanja i sila teže su u ravnoteži i to obezbeđuje da kuglica održava konstantnu visinu. Druga jednačina obezbeđuje kretanje po krugu, zato što (bi trebalo da) znamo da je u toku ravnomernog kružnog kretanja vektor ubrzanja uvek usmeren prema centru kružne putanje i po intentzitetu je jednak (Ko ne zna neka otvori knjigu fizike za I razred Gimnazije; ta lekcija je negde na početku)

Što se drugog dela tvog rezultata tiče, ne vidim šta je tu zanimljivo. Samo si na komplikovan način izrazio činjenicu da sila teže izvrši rad .

_{[Ovu poruku je menjao NicholasMetropolis dana 26.10.2010. u 22:29 GMT+1]}

Ne znam Nikolase da li si se kao klinac vrteo na vrtešci... Ako jesi, seti se da li ti je pri tome guzica jače ili slabije pritiskala sedište nego kada si u miru sedeo na običnoj stolici... Ako nisi, pravac na vrtešku, pa obrati pažnju!

...i, skoro zaboravih, ne vidim u Tvom odgovoru koliki je rad sile Tr ?

Jeste, ali poenta je što kada sedim na vrtešci svet posmatram iz neinercijalnog referentnog sistema. Ono što ja zovem centrifugalnom silom je samo inercijalna sila. Posmatrač koji stoji pored vrteške ne vidi centrifugalnu silu, već samo silu trenja koja primorava moju guzicu da se vrti oko centra vrteške.

Da bih ti ilustrovao, vratimo se na tvoju sliku sa kuglicom, samo što ovaj put situaciju posmatramo iz referentnog sistema vezanog za kuglicu



Ovde imamo dodatnu silu , koju zovemo centrifugalnom silom. Ovde su sada sve sile u ravnoteži i kuglica miruje (pošto smo jelte u sistemu mirovanja iste).

Pošto je rad centripetalne sile nula imamo da je



iz čega se vidi da je

E sad je slika skooro kako treba. Eureka! Centripetalna sila (čitaj: minus centrifugalna sila) vrši rad!

E U R E K A !

(jeste da postupak nije dobar, ali da ne kvarimo veselje...)

Izvini što ti kvarim žurku, ali centripetalna sila je . Zaboravio si da se kuglica za vreme podizanja ne kreće po krugu već po površini sfere.

To je u redu.
Ali reći ću ti sutra zašto ipak nije u redu i gdje griješiš.
A molio bih te da malo kontriraš na moje viđenje efekta mušice na raketni sistem pa ću ti za nagradu objasniti zašto postoji spor oko toga da li neke sile mogu vršiti rad a neke ne mogu i još ponešto.

Zavisi od referentnog sistema posmatranja. Za posmatrača koji sedi na kuglici nema sfere, već postoji kretanje po kružnom luku (centar je u tački vešanja niti za štap) nekom ugaonom brzinom w2 koja nije jednaka ugaonoj brzini obrtanja kuglice oko štapa. Ovo kretanje postoji samo dok se rastojanje kuglice do štapa menja sa r1 na r2 inače ga nema. To kretanje proizvodi centrifugalnu (centripetalnu) silu
Fx = m*w2*w2*L
ali ova sila ne vrši nikakav rad jer nit na kojoj kuglica visi nije elastična. Ova sila svakako NIJE jednaka sa T.

Ova matematika je dobra ali je objašnjenje loše, videli smo zašto.

_{[Ovu poruku je menjao Fitopatolog dana 27.10.2010. u 08:46 GMT+1]}

1. Jel shvataš kontradiktornost ovoga što si napisao? U sistemu mirovanja kuglice, kuglica se kreće po luku?
2. Kako definišeš ugaonu brzinu kao vektor za kretanje koje nije kružno?

Kod centrifugalnog regulatora pri porastu ugaone brzine (broja obrtaja u jedinici vremena),dolazi do porasta potencijalne energije kuglica u konzervativnom gravitacionom polju.To je činjenica.Za razliku od primjera sa raketom i vinskom mušicom,ili sa dva tega preko koloture,ovdje prirast potencijelne energije staje čim je nestalo ugaono ubrzanje.Nema inercionalnog porasta potencijalne energije.
Koja sila je napravila taj rad koji se manifestovao kao potencijalna energija?A koje nisu i zašto nisu?

a)gravitaciona
b)centripetalna
c)centrifugalna
d)obodna
e)Nešto peto

Porast potencijalne energije kuglica je na račun sile koja ih ubrzava, tj. ono što si ti nazvao obodnom silom



Ova sila i gravitacija su jedine sile koje nisu ortogonalne na trajektoriju kuglice i stoga vrše rad.

1. Na slici su crvenom bojom nacrtane sve sile koje deluju na kuglicu.
2. Posmatrač koji stoji pored vrteške ne vidi centrifugalnu silu , već samo silu trenja koja primorava moju guzicu da se vrti oko centra vrteške.
3. Izvini što ti kvarim žurku, ali centripetalna sila je T
4. i t. d.

Neverovatno!

Žurka nije pokvarena već je uveseljavanje još intenzivnije!!!

Molim Vas, koristite izraz REZULTANTA sila!

pričam-ti-priču....

Nikolase, evo još jednom:




"Pošto je rad centripetalne sile nula" treba zameniti sa: "Pošto je rad sile reakcije u niti nula jer je ova sila uvek normalna na R".

U zbir sila treba dodati i silu Fx (vidi objašnjenje iz mog pređašnjeg posta). Rad ove sile je takođe nula - pa još mogu i da ti progledam kroz prste što je nisi stavio.

Ostatak je dobar.

Dakle, T NIJE centrifugalna sila.

-Tr jeste.

Napisao si na kraju:




vidiš li i ti, ili se to još uvek samo "se vidi"?

Dakle ako nekim spregom sila, (momentom koji djeluje neko vrijeme),ubrzamo rotaciono kretanje kuglica regulatora i primijetimo da su one podigle i povećale potencijalnu energiju slijedi tvoj zaključak:To je uzrokovala obodna sila.

Umjesto da pravim komplikovane skice i diferencijalne zapise ajmo na pojednostavljenja čisto radi zornosti.

Pretpostavimo da se povećanje ugaone brzine dogodilo i da je spreg sila prestao djelovati.A iz nekog razloga kuglice se uopšte nisu podigle na očekivanu visinu,čak nimalo,iako znatno brže rotiraju..To se moglo desiti zato što su bile povezane sa tankom svilenom niti, jel tako?
I nakon kraćeg vijećanja neko se sjeti da tu nit možemo presjeći makazama.Kuglice će se vjerovatno pobjeći ka periferiji i uvis.Povećaće svoju potencijalnu energiju.Slažeš li se ili ne?

Mogući uzrok za ovu pojavu je:

a)centrifugalna sila
b)gravitaciona sila
c)Centripetalna sila
d)Sila u štapu koji nosi kuglicu
e)makaze
f)Obodna sila koje više nema ali je na neki način memorisana u sistemu
g)Nešto sedmo

Dodatna pitanja ali za Dušana i ostale koji razumiju problem:
-Hoće li se poslije presjecanja niti obodna brzina regulatora povećavati,smanjivati ili ostati ista.
-Da li će kuglice odmah zauzeti novi stabilan položaj ili će preletjeti uvis pa se vratiti tj oscilovati?

Ugaona brzina će se smanjiti. Ako prigušenje (gubici zbog trenja) nije veliko doći će do oscilovanja.

Mislim da ce se smanjiti i obodna brzina jer ce deo kineticke energije biti utrosen na porast potencijalne

Tako i ja mislim.Rad komponente centrifugalne sile je povećao potencijalnu energiju,a koriolisova sila je usporila obodnu brzinu.
Mogli bi napraviti račun za frekvenciju oscilovanja ovakvog sistema,ali odošmo daleko od teme.

Hajde da izračunamo rad Lorencove sile.Dakle to je sila koja djeluje na naelektrisanu česticu ako se kreće kroz magnetno polje i primorava je da skreće.

Ovde petarm tvrdi da sila Fl ne vrši rad na putu okomitom na njeno delovanje.Ne interesuje ga da li sila može napraviti pomeranje u smeru svog delovanja.Kako radi (pomera se) snop elektrona u katodnoj cevi?

Da nisam krivo razumeo?U svakom slučaju ja sam siguran da vrši neki rad,

_{[Ovu poruku je menjao proffOggi dana 30.10.2010. u 16:42 GMT+1]}

Razmotrimo sledeću situaciju:

u idealno glatkoj cevi nalazi se kuglica mase m naelektrisana sa q i zakačena za dno cevi idealnom oprugom kod koje se sila menja po zakonu F2 = k (r - r1). Cev se tanslatorno kreće u homogenom magnetnom polju konstantnom brzinom v normalno na vektor B. Lako je izračunati koliko RAD IZVRŠI LORENCOVA (a ko bi drugi?) sila na istezanju opruge.

videti takođe i http://www.elitesecurity.org/t316096

Da, to je dobar predlog za eksperimentalni dokaz.



Dat je nespretan odgovor koji lepo oslikava navedenu tvrdnju:



Upravo ovde je jasno napisana uslovljenost!(paralelnost vektora!)

To odgovara primeru sa konjem koji ne može ništa da uradi ako ga zakačimo da vuče vagonet poprečno na tračnice.

Uopšteno uzevši, brzina vršenja rada Lorencove sile F1 je snaga koju ova sila razvija:

P1 = F1 * v1 gde je F1=qvB a v1 je brzina kuglice u smeru r
P1 = qvB * v1

Lorencova sila F2 koja potiče od v1 ima suprotan smer od brzine v a može se izračunati kao:

F2 = qv1*B = P1/v

P2 = F2 * v je snaga kojom sila F2 vrši rad. Ovu snagu mora imati onaj (ili ono) što vuče cev brzinom v. Očigledno je P2 = - P1. Zaključak je odavde lako izvući. Zamolio bih Mikky-ja ili Petra ili Nikolasa (mislim, kada se vrati sa puta...) da nam pomognu u tome.

Oj, sinovac, lakše malo, crtež ti ništa ne valja. Kao prvo, lorencovu silu si nacrtao netačno. Brzina kuglice nije samo u horizontalnom pravcu već ima i vertikalnu komponentu što daje drugačiju lorencovu silu:



Kao drugo, izostavio si trajektoriju kuglice, koja je na mom crtežu data isprekidanom linijom i odatle se jasno vidi da je Lorencova sila normalna na trajektoriju, te stoga ne vrši rad. Zašto je Lorenocova sila normalna na trajektoriju? Zato što je ona po definiciji normalna na trajektoriju!!! - . Kako je tangencijalno na trajektorju, sledi da je normalno na trajektoriju!!!!

Pošto sam do sada shvatio da nekim ljudima ovde nije dovoljno da im se i najmanji detalj nacrta, evo i animirao sam sa Mathematicom:



U svakoj tački trajektorije su prikazani: horizontalna brzina (žuto), brzina kuglice (crveno), lorencova sila (plavo). Sa strane, zelenom bojom je prikazano magnetno polje.




Da, ali na račun kinetičke energije, tj. kuglice će usporiti obrtanje (ima nešto što se zove zakon održanja momenta impulsa). Pošto kuglice usporavaju pojaviće se obodna sila, koja je tangencijalna komponenta sile reakcije veze kuglica i ostatka regulatora, tj. ona se pojavljuje kada god regulator usporava ili ubrzava (na sličan način na koji se sila reakcije veze pojavljuju između vagona u vozu koji ubrzava ili usporava). Samo ona je sada suprotnog pravca u odnosu slučaj ubrzavanja). Ova sila će obaviti rad jednak radu gravitacione sile samo suprotnog znaka tako da je ukupna energija kuglice održana.

Nikolase, za ovaj tvoj poslednji post si osvojio 9.9 poena za umetnički dojam i 0 poena za tačnost. Zamajavaš nas, što od jednog MODERATORA baš i nije lepo...

Slušaj, sve mi je teže da poverujem da si dobronameran ovde, pošto jedino drugo objašnjenje zašto nešto ovoliko prosto nisi u stanju da shvatiš je da si glup, a svi ovde vrlo dobro znamo da nisi glup.

P.S: Cev sam stavio da ide osciluje levo-desno umesto da se kreće pravolinijski (kako je bila originalna Dušanova postavka) čisto da bi imao glatku ponavljajuću animaciju, suština nije promenjena.

:-)

Umesto zaključka:
P1 je snaga kojom sila F1 vrši rad. P2 je snaga kojom sila F2 vrši rad. Lako se vidi da je P1 = -P2. Čak i ako brzina Vconst nije konstantna a polje B nije homogeno važi prethodno razmatranje.

Jednostavno pitanje:
Ako kroz dva paralelna provodnika prolazi električna struja u istom smeru, koja sila deluje na privlačenje provodnika?

Lorencova.

Da izračunamo kolika je sila F2 u prethodnom primeru kada je kuglica zakačena za oprugu (F=-ky):



Sila F2 postoji samo ako kuglica slobodno osciluje u cevi. Ako se kuglica zakoči tako da je y komponenta brzine nula automatski je i F2 nula.

Suština je u tome da se sila F1 "preslikava" u silu F2 na takav način da je snaga rada F1 ista kao i snaga rada F2. Za slučaj kada umesto cevi imamo provodnik nije baš najjasnije kako F1 i mništvo elektrona vrše rad (tačan mehanizam vršenja rada) ali je zato silu F2 i njen rad i u tom slučaju vrlo lako izmeriti.

<sub>[Ovu poruku je menjao Fitopatolog dana 06.11.2010. u 22:04 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Fitopatolog dana 06.11.2010. u 22:05 GMT+1]</sub>

Ali da čujemo i drugu stranu jer dolazimo do vrlo čudne situacije. Ako se naelektrisane čestice u provodnicima kreću istom brzinom i u istom smeru onda su one u relativnom mirovanju pa bi trebalo da se odbijaju, ali to se ne događa. S druge strane kaže se da lorencova sila, koja je posledica naelektrisanja u kretanju, ne vrši rad, ali približavanje provodnika je evidentno. Kako da to objasnimo?

Nic

Shvatamo mi svi tebe,ali izgleda da ti i ne pokušavaš shvatiti nas ostale.

Kada se uoči neka pojava u prirodi, kako da je opišemo kao prirodan zakon?Možemo riječima,ali obično pravimo geometrijsku imaginaciju (idealiziran model) koji uz posredstvo koordinatnog sistema prevedemo u algebarski oblik.Fizikalne formule su ustvari algebarski zapisi geometrijskog prikaza idealizirane prirodne pojave.

Tvrdiš da je rad Lorencove sile nula jer je po definiciji ta sila uvijek okomita na kretanje,a rad je skalarni produkt vektora sile i puta.
Pošto su vektori okomiti produkt je nula i kraj priče.Ali nije!

Ako razmotrimo model na kome počiva formula L sile u pravu si 100%.Da pogledamo kako izgleda taj osnovni model za definiciju L sile:
U homogenom magnetnom polju pokrenemo česticu sa el. nabojem okomito na silnice.Ova će skretati okomito na smjer kretanja i na silnice magnetnog polja.Čestica će se nastaviti kružno kretati gdje Lorencova sila djeluje centripetalno,a njoj je jednaka centrifugalna inercijalna sila ali sa suprotnim smjerom.Zanemaruje se djelovanje bilo koje druge sile kao što je gravitacijona,otpor trenja itd.U ovom stacionarnom modelu Lorencova i centrifugalna sila su stalno u ravnoteži i tu stvarno nema nikakvog rada.
Da, ali u prirodi nije uvijek sve stacionarno.Prije da to nije nikad slučaj.
Šta se to sve može da mijenja bilo prisilno,našom voljom, ili nekontrolisanim uplivima sa strane?Sve veličine u izrazu za L silu ali i u izrazu za centrifugalnu silu mogu varirati.Poremećaj ravnoteže pomjera hvatište sile koja pri tom kretanju vrši rad.
Evo slijedi jedan primjer:

Unutar magnetnog polja objesimo kuglicu koja ima el. naboj.Ugradimo dva opružna dinamometra za mjerenje sila na niti koje vežu kuglicu za vertikalni i horizontalni zid.Povučemo li magnete horizontalno brzinom v
Šta će se desiti.
Ja očekujem:
-Pojaviće se neka sila između magneta i kuglice i to će se osjetiti
na deformacijama dinamometara ....Koja je to sila i šta je uradila?

F = q(E + v x B)



Prema ovom izrazu se vidi da je bitna ona komponenta brzine v koja je normalna na smer magnetnog polja B. Radi jednostavnosti uzmimo da je provodnik
normalan na taj smer t. j. da je ugao φ = 90⁰
U Wikipediji stoji ovo:
„Stoga pozitivno naelektrisana čestica je ubrzana u istom smeru u kojem deluje i E polje, ali skreće pod pravim uglom u odnosu na polje B u skladu sa pravilom
desne ruke.Treba uočiti da magnetna komponenta sile deluje normalno na pravac kretanja čestice, dakle, magnetna komponenta ne vrši rad.“
Dakle govori se o delovanju magnetne sile na naelektrisanu česticu u pokretu što je nemoguće jer takva čestica ne postoji. Naelektrisanu česticu, koja se
kreće kroz provodnik, ne možemo promatrati bez magnetnog polja koje ona stvara oko provodnika. To magnetno polje je neodvojivo od pokretne naelektrisane
čestice. Magnetno polje B deluje na indukovano magnetno polje u provodniku koje je posledica kretanja te čestice.
Magnetno polje može delovati samo na drugo magnetno polje
Magnet ne može delovati na materijalnu česticu ako ona već nema svoje magnetno polje ili ako taj magnet ne može da je magnetski polarizuje.
(Zaboravlja se na indukciju magnetnog polja oko provodnika zbog kretanja naelektrisane čestice, a kretanje neutralne čestice u magnetnom polju neće izazvati Lorencovu silu)
Prema tome, interpretacija delovanja Lorencove sile mora se svesti na interpretaciju interakcije dvaju magnetnih polja.

Interakcija magnetnih polja



Pošto imamo dva magnetna polja treba da posmatrano njihovu interakciju, a to je najzgodnije preko linija sila ovih magnetnih polja.
Sve što u tom pogledu treba da znamo je da se linije sila koje su paralelne i imaju isti smer međusobno odbijaju i obrnuto t. j. linije sila koje su paralelne i imaju
suprotan smer međusobno privlače.

Lorencova sila



Pogledajmo kako to konkretno izgleda:
Kroz magnetno polje B prolazi provodnik p normalno na linije sila polja B. Kroz provodnik prolazi struja u smeru od nas pa kroz crtež. (konvencionalni smer).
Ova struja indukuje magnetno polje Bi koje ima linije sila orijentisane u smeru desnog zavrtnja.
Na levoj strani provodnika, linije sila polja B i polja Bi su paralelne i u istom smeru, pa se međusobno odbijaju, a na desnoj strani linije sila ovih polja su suprotne
po smeru pa se privlače. Rezultat je Lorencova sila F u naznačenom smeru (udesno) koja deluje na provodnik i vrši rad u svom smeru jer u tom smeru pomera
provodnik i sve što je u njemu.
Naravno, Lorencova sila ne vrši rad normalno na svoj smer, ali to ne znači da ne vrši rad uopšte. Lorencova sila je jednostavno sila kojom jedan magnet deluje
na drugi, odnosno kojom jedno magnetno polje deluje na drugo pa naziv „Lorencova“ sila je bez nekog naročitog smisla jer zašto bi se magnetna sila između dva
magneta ili elektromagneta odnosno između dva magnetna polja zvala još jednim imenom?