Nisam siguran da sam te najbolje razumeo, ali fotografija sigurno ne izumire, niti se na primer, EOS 5 D + L objektiv može nečim zameniti...To je kao droga...





100% crop

Na ovom tehnološkom razvoju je tako, ali zamisli da se jednog dana izmisle pametna sočiva od tečnih kristala koja mogu da odrađuju sve što treba u rasponu 10-1000mm sa recimo pet puta većom oštrinom nego što mogu da daju današnji najbolji aparati... i da sve to onda ugrade u spravicu koja će da liči na telefon a da menja desetine najpotrebnijih uređaja.
Ja sam svedok puštanja prvih digitalnih snimaka na našem radiju i sećam se priče oko toga: ploče su nezamenjive, integralna kola ne mogu ni da priđu lampašima; eno ga tip u Zemunu pravi klasične gramofone i lampaško pojačalo te sve to prodaje za 3000 evra.
Živimo u vreme kada se novcem može mnogo toga i onaj ko prvi patentira novi upotrebljiv proizvod ubija konkurenciju.

Uzgred, ove tvoje fotke, bio je tu i blic, zar ne?

Ne. Ne verujem da ce ikad. Dokle god ima kreativnih ljudi.

Ma nece fotografija izumreti, nikada to je svima jasno.

Mene jedna druga stvar brine...

Pojavom digitalnih aparata sve manje se izradjuju fotografije na papiru, u digitalnom obliku je strasno lako izgubiti uspomene jer poveravamo velike kolicine uspomena parcetu plastike ili elektronike kojoj je dovoljno jedno kvrc i da ih vise nema, ili pak dovoljno je da negde ispadne disk sa uspomenama starim zadnjih 20-30 godina.

Naravno resenje je drzati uspomene na vise mesta, ali da li ste sigurni da ce se tako odrzati da ih vide i vasi unuci?

Pa nisam ja rekao da će izmreti, već da će se promeniti, omasoviti u toj meri da ćemo prestati da obraćamo pažnju na nju.
Nekada smo pisma i razglednice čuvali godinama, u početku kompjuterske ere ja sam arhivirao mejlove, čuvao ICQ logove, čak i prepisivao prve SMS poruke sa telefona, a sada više i ne znam s kim se dopisujem i šta od koga dobijam.
Na isti način, fotografija će, tolikom raširenošću i prisutnošću poptuno da devalvira svoju početnu premisu: trajni zapis. Biće je toliko da će prestati ikoga da interesuje. Pogledajte samo klince sada; fotografski zapis ih zanima na nivou nekoliko sekundi i onda idu dalje.

@bakara ovo je već tema za razmišljanje... Sit sam se ispričao sa vlasnikom jedne foto radnje kod mene u kraju i došli smo do zaključka, da nema zaključka... Bezveze... u suštini, trajanje cd-a, dvd-a zavisi od kvaliteta, skladištenja i sl. Trajanje fotografije na papiru, takođe. Ondak su se, na ovom forumu vrlo nepopularni, ljudi iz marketinga dosetili da prave diskove sa oznakama "Archival grade" i slično, ne bi li uzeli još koji dinar od naroda. Još jedna od činjenica je da u kući imam oko 300 porodičnih fotografija iz perioda od poslednjih 80-ak godina, a da sam samo ja napravio bar 50 puta više fotki u zadnjih 5 godina. Možda treba neke izraditi na papiru...ali koje kad ih ima tako mnogo? I sama činjenica da li fotografiju neko gleda na monitoru ili na papiru govori u prilog zavisnosti od struje, računara i parčeta plastike na kojem se nalaze fotografije. Prviše filozofije za utorak pre podne... :)

Autoru teme: fotografija, o kojoj se ovde govori, neće izumreti. Ono o čemu ti govoriš je profesionalna, odnosno namenska fotografija, a dokle god u sebi sadrži naziv profesionalna znači da postoji određena grupa ljudi koja se time bavi i ima veliko predznanje o svojem zanatu, kao i alate za bavljenje njime. I ti i ja imamo fotografiju novosadske katedrale, samo su namene različite i značenje te fotografije za tebe i za mene su različite. Ja kao amater mogu jednom ili čak možda i više puta da napravim "Savršenu fotografiju", ali profesionalac mora da je napravi skoro svaki put! I to čini razliku između amatera (iz hobija) i profesionalca.

Stvarno previše filozofije za utorak pre podne... :)

Uživajte! :)

Definitvno fotografija nikad nije bila popularnija, zahvaljujući digitalnoj tehnologiji. Nikad lakša za dobiti solidne rezultate, pa ima mnogo, nogo finih fotografija. Ali takođe omogućava *mnogo* brže učenje, napredovanje, razvijanje, tako da ima mnogo više i odličnih fotografija.
Zanimljivo je pogledati Stock fotografe, puno njih kod nas je napravilo prve fotografske uopšte tek pre koju godinu, a dobar deo njih je sada izbrusio tehniku i bolju nego kod mnogih fotografa koji se vode kao profesionalci po struci.
Stock je i dobar primer hiperprodukcije koja obara cene. Tačno da je tu malo inovativnih stvari, još manje radova koji bi se nazvali umetnošću, ali su rezultati sve bolji i bolji i to je ono što tržište traži.

E sada, to više spada u zanat nego u umetnost. Međutim, fotografija može biti i umetnička i zanatska i u dosta preliva između. Dobre zanatlije često imaju i umetničkog talenta, ali ima i onih koji su umetnici koliko i kafanske pevačice (pardon, "estradne umetnice").

Naravno da ima generalne koristi. Konkurencija je drastično povećana. Reporterska fotografija trpi od hiljade naoružanih amatera, pa sada već vidimo i skupo plaćene fotografije sa mobilnim telefonima na naslovnim stranama žute štampe. Pomenuo sam i produkt, stok fotografiju, itd. To nije dobro za same fotografe, ali šta da se radi.

A umetnička fotografija.. Kvantitativno ide na bolje, zakonom velikih brojeva, jer se više ljudi bavi fotografijom, otkrivaju se talenti, brzo napreduje. Procentualno ih manje ima, jer se mnogo više i škljoca. Sve je teže razabrati.
Mislim da se zato i standardi dižu. Sada je teže nego ranije napraviti fotku sa WOW faktorom ili snažnom porukom. Takođe i tehnički, gleda se kroz lupu, zameraju detalji koje pre dekadu bi retko ko i primetio..

A gde to sve ide? Videćemo, ali kako se više ljudi bavi fotografijom i proba, imam utisak da se više i cene zaista dobre fotke.

Nešto od pomenutog su uzroci, nešto posledice.
Pre 30 godina vrhunskom fotografijom sa najboljom opremom su se bavili zaista retki posvećenici.
Danas se sve to devalvira, a kako vreme ide, biće toliko dobre opreme i dobrih fotografa da na kraju neće biti mogućnosti da svi ili većina ili iko živi od fotografije.

Pretpostavimo, razgovora radi, da sam ja neki časopis kome trebaju fotografije. Pre 20 godina bilo je jedva stotinjak ljudi koji su mogli da iznedre dovoljno kvalitetnu fotografiju za naslovnu stranu. Danas je taj broj stostruko veći. Ne tako daleko u budućnost, kvalitet fotografija sa mobilnih će biti upotrebljiv za mnoge primene i najednom posao fotografa ostaje ugrožen.
Pre 8 godina angažovao sam fotografe da mi snime potrebne stvari; od pre 5 godina uzimam od fotografa slike koje imaju i plaćam im ono što plasiram; pre dve godine prvi put sam kupio neke stvari sa stoka; danas gotovo da nemam potrebe da išta kupujem od bilo koga jer postoji toliko besplatnih i dobrih materijala i svakog sekunda ih je sve više (preterujem, danas još nije tako, ali će za dve ili pet godina biti).

Kako se istaći u svemu tome?
Kako biti bolji od milion amatera koji gmižu na sve strane i snimaju sve što postoji?

Nisam siguran da postoji toliko besplatnog materijala. Ako se nesto moze skinuti u velikoj rezoluciji ne znaci da se moze i upotrebljavati.

Teorijski, ti si u pravu; no, ko bi kačio rezolucije 2000x3000 a da nisu slobodne?
Ima tu beskrajno mnogo varijanti i podvarijanti; u principu najgori po tom pitanju su NG, pa se ja ravnam prema njihovim zahtevima.
S druge strane, cena fotografija toliko pada da ni ti kao fotograf ne možeš da potražuješ sumanute pare. Odšteta uvek ide po cenovniku, a ako je cenovni rang nekoliko dolara ili desetina dolara ili 100$ maksimum (osim za neke izuzetne stvari), onda je to smaranje bez razloga. Neću sigurno na plakat ili naslovnu stranu da stavim pokupljenu fotku, ali u enciklopediji koja ima 15000 fotki, trećinu platim, a za ostalo se snađem... kada se pojavi fotograf odnekud i potražuje pare, ja mu platim i to je to. Opušteno. Bolje je desetorici platiti 50-100$ nego tragati za poreklom 5000 fotki i sa svima sastavljati ugovore.

Mnogi kače fotke velike rezolucije na flickr, npr, a da zadržavaju sva prava. Takođe, mnogi kače ogromne fotke sa Creative Commons licencom, koja ti omogućava da koristiš fotografiju besplatno, ali u besplatnim projektima.

Cena fotografija pada, ali treba čitati Terms & Conditions. Npr. cena na iStockphoto jeste par dolara, ali ne smeš fotografiju da koristiš npr. u štampi koju ćeš da prodaješ. U tom slučaju treba platiti extended licencu, u zavisnosti od tiraža, pa cena prilično raste.

A ovo za snalaženje za fotografije neću ni da komentarišem. To je eufemizam za krađu.

hm... da li ti imaš licencu za sve programe koje koristiš?

Što se tiče ponude da platim 2 ili 5 $ za fotku koju ne mogu da koristim... pa tako puta 5000... izvini ali zašto bih to radio?

Recimo hoću knjigu o životinjama da objavim, 1000 fotki mi treba... dakle, celu knjigu renomiranog svetskog izdavača mogu da kupim za 1000$ sa sve tekstom i fotografskim pravima za Srbiju. Objasni mi zašto bih ulazio u rad na knjizi o životinjama ako treba npr. 1000 fotografija da platim po 50$ svaku. Gde je tu matematika za izdavača? 1-2 $/€ za fotku je sasvim normalna i prihvatljiva cena i ja je bez problema plaćam.

Autorska prava (tekstualna, fotografska i ilustratorska u zbiru) za neko izdanje su MAKSIMUM maksimuma 10% bruto prodajne vrednosti celog projakta. To je polazište za svaku matematiku; veruj mi, fotografi koji su majstori fotografije preko 20 godina rado ustupaju sve svoje radove za 2 eura po komadu jer su svesni realnih okvira. Čovek kome je Štern svojevremeno plaćao po 800 DEM za fotke daje iste te slike i sve druge za 2 € jer shvata da je to prirodan proces, i da je nastupilo drugo vreme. Naravno da postoje izuzeci, naravno da postoje specifični trenuci i motivi, ali to je već neka druga priča.

O tome pričam od početka ovog topika. Vremena se menjaju. Danas postoji strahovito malo stvari koje ne može da snimi bar 200 učesnika ovog foruma. Za pet godina i tvoja baba i kćerka će praviti fotke ne mnogo lošije od onih koje ti sada radiš. Uvek će postojati koja stotina hiljada zaludnih ljudi željnih da se njihovi radovi pojave i da budu potpisani makar ne dobili nikakve upotrebljive pare za to. Pričao mi je ortak koji u Londonu ima produkcijsku kuću već 15 godina da postoji nenormalan broj ilustratora koji rade kao perači sudova u gradu i koji će svaki posao odraditi fantastično za male ili nikakve pare nadajući se da će projekat uspeti i da će im to doneti prave angažmane. Zašto misliš da je u fotografskom svetu drugačije. Ne možeš osuđivati mene kao naručioca posla što želim da prođem jeftinije. Dovoljno je što sam pre 15 godina papreno plaćao fotografske usluge, što je bilo ljudi koji su od jednog turističkog seta fotografija kupovali stanove, valjda je došlo vreme da malo i ja ugrabim neku vajdicu od okolnosti...

Nismo se skroz razumeli. Normalno je da su drugačija pravila kada se fotografije kupuju sa Stock sajtova i kada se autor kontaktira direktno. Potpuno razumem one koji hoće da ustupe fotografije za neku knjigu uz potpis. Sa druge strane, smatram da je stavljanje fotografija u bilo kakvu publikaciju bez prethodnog kontakta autora blago rečeno nekulturno, naročito što se u većini slučajeva autor fotografije lako može kontaktirati.

Da se vratim na temu: jeste da se pravila menjaju, jeste da je prisutna hiperprodukcija iz koje nastaje mnogo trasha, ali i mnogo dobrih fotki. Srećom, situacija sa web servisima za razmenu fotografija je mnogo bolja nego pre nekoliko godina. Gomile servisa tipa www.photosig.com su upadale u zamku tipa "ajd' oceni ti moju fotografiju sa dobrom ocenom, pa ću i ja tvoju". Moderni servisi kao što su www.flickr.com i npr. odlični www.panoramio.com nude razmenu fotografija na prirodniji način, i što je još važnije, izdržavaju ogroman volumen fotografija koje se postavljaju na te servise.

Što se tiče moje bake, ona je rođena u pretprošlom veku, i nije se bavila fotografijom.

to je bila samo stilska figura.

gledaj, kad god je lako, ja i kontaktiram autora; ali ako mi (ovo je konkretan primer) treba 5000 pojedinačnih fotki od 5000 različitih ljudi, sedi i izračunaj koliko bi dopisivanje i pregovori sa njima trajali. lakše mi je da platim onima koji me tuže. Problem je što na stokovima uglavnom ima bezbroj sličnih i meni neupotrebljivih stvari, i nadam se da će doći dan gde će giganti nuditi milijarde fotografija doslovno svega i svačega, svakog predmeta iz svih uglova... recimo, zubarska ordinacija, svaka alatka, svaki predmet, svaka vrsta zuba, proteze, masa za mešanje, izvađeni živac, mikro snimci burgija... apsolutno sve islikano i tako za sve druge oblasti, da lepo sednem, proberem šta mi treba platim i budem miran, a ne da moram da jurim čoveka koji je opsednut time i iz zahjebancije sve islikao i okačio u gigantskoj rezoluciji.
Na kraju, sve ovo ide ka tome da je dovoljno da se za svaku oblast pronađe po jedan psihopata, sve islika u hiljadu uglova i ponudi za javno korišćenje.

Neki moj ortak redovno objavljuje fotke u Politici, nedavno saznam besplatno. Slika iz zadovoljstva i daje raznim redakcijama setove fotografija da objave šta hoće, samo da ga potpišu. Pare su već toliko sitne da ga ne zanimaju, zaludan, ide i ubija vreme slikajući događanja i prizore po gradu i okolini. Ko zna koje komplekse leči, možda su ga izbacili iz foto sekcije u petom osnovne. Pedeset takvih ljudi će da desetkuje posao fotografa. A 500? A 5000 za 10 godina kada svaki mobilnu bude maltene na nivou slabijih dslr-a sada?

Ovo vec postoji, mi imamo pristup takvim arhivama... bukvalno ima sta hoces, nesto je na nivou godisnjeg ugovora, a ostalo se placa po fotki ili recimo 100e set od 10-50 fotki zavisi od agencije do agencije. Mozemo da nadjemo bukvalno sta god nam treba, recimo terijer sa koskom u celjustima, dete sa crvenim i plavim balonom, zena koja sedi za bas tim i tim modelom racunara itd itd... pa sve do celebrity fotki bas tog i tog, tu i tu, u toj i toj pozi, sa tim i tim... bukvalno sve sto smislis.

Imamo all rights fotke, koje preuzimamo koliko i kad god zelimo, ostalo se placa (i naravno agencije koje sam spomenuo). Arhive idu maltene u nedogled - i do 10 godina unazad (nekad za nesto i vise...)

Priča je opet otišla uglavnom u Stock fotografiju - područje gde amateri i novi foto profesionalci iz trećeg sveta strahovito podižu ponudu i obaraju cene.
Fotografi ostaju glavni gde se radi po narudžbi - reporterska (vesti, kultura, sport), portreti, pejsaži velikih formata, vrhunska moda i sl. Takođe i vrhunska umetnička fotografija.
Određena znanja o tajmingu, osećaju, kompoziciji i svetlu tehnika ne može nadomestiti. Ali uz hiperprodukciju može da suzi dosta oblast delovanja profesionalaca.

U pitanju je proces koji traje i koji će trajati.
Neće fotografi nestati preko noći, neće nestati ikad... ali, ako funkcija fotografa spadne na mnogo manju meru, ako se razlike između fotografije mobilnim i fotografije hasebladom svedu na finese (uz tehnološki napredak narednih 15 godina, ne sutra), postavlja se zaista pitanje ko će moći da opravda ulaganje u opremu od 100000 evra za apsolutno najbolje na svetu i po kojim parama bi trebalo da nudi svoje usluge. Ko je taj ko će za naslovne korice svog albuma da angažuje takve profesionalce kada 2% slabije može da uradi svaki slučajni prolaznik na ulici.

Zamislite ovakvu situaciju: svaki mobilni je ujedno i računar, internet i štagod. Svaka fotografija ima kod vlasnika i recimo ljudi se zadese na ulici kada se srušio zid kuće, 20 ljudi to snimi i odmah pošalju raznim redakcijama snimak, oni pregledaju to, čije slike izaberu za objavljivanje uplate več propisanu sumu automatski na račun pošaljioca i gotovo. Milioni ljudi na sve strane na takav način povezani, fotograf koji radi samo fotografisanje ostaje bez posla. Tehnološki ovo je bliska budućnost, dovoljno je da neko vidi u tome mogućnost profita i da zalegne iza svega.

Prošla su ta vremena kada su fotografi sa timom saradnika po tri sata nameštali neku scenu da bi izvukli teorijski maksimum. Niko više neće hteti da plaća sumanute pare za takve egzibicije i bar neće biti dovoljno tih koji hoće da plaćaju da bi stvar opstala. Kao kod izumiranja životinja, kada populacija padne ispod određenog broja, nestajanje se događa u jednoj generaciji.

Mene ova tema na prvi pogled vodi ka jednom fenomenu koji je vec prisutan u mnogim drugim aspektima . Slicno se desava i u svetu trgovine .

Nike je bila , kad je pocela, jedna od firmi koja je proizvodila vrlo kvalitetne patike i uopste sportsku opremu i vrlo su pazili na kontrolu svojih proizvoda i posto sam radio u tom biznisu ranije , mnogo puta sam cuo komentare kupaca , da zale za nekim modelima koji su se ranije proizvodili a koji su bili kvalitetni kao kad bi se uporedjivali stara dobra Buba folcvagen sa ovim danasnjim kolima .

I onda Nike hteo ne hteo , prelazi i pravi fabrike u Aziji , gde se sve manje pazi na kontrolu kvaliteta . I sad kad vam neko pomene Nike , ako je naravno upucen i prati godinama proizvode , moze da konstatuje da se vrlo malo razlikuju od mnogih koji su mnogo kasnije dosli na scenu i koji sada imaju slicni kvalitet . Ti "novopeceni" proizvodjaci , nude proizvode sa cenama koje Nike nikada nece prihvatiti , jer Nike i dalje zeli da odrzi primat u proizvodnji . E sad je pitanje , kako Nike u ovako sirokoj ponudi proizvoda , da istakne svoje i da se i dalje ime Nike izjednacava sa odlicnim kvalitetom ? Ja mislim da je to sve teze i teze uraditi i da menadzeri Nike-a imaju sve vece i vece glavobolje .

Ovo sam uporedio jer citajuci Paramecijumove reci ovde , to mi je prvo palo na pamet . Ako je pre 20 godina bilo mnogo manje fotografa koji su mogli trzistu da ponude kvalitetne fotografije , i koji su u to vreme te fotografije sa pravom nudili za mnogo vece pare , izgleda da je doslo slicno vreme kao sa Nike-om , jer sad i amater moze da kupi Canon EOS 30D ili 40D i da uz par objektiva , ima opremu sa kojom je moguce napraviti respektabilne fotografije .

Sta treba sad profi fotograf da radi prateci ovo ? Da kupi Nikon D3 ili Canon EOS 1Ds mark III cim se pojavi na trzistu da bi imao opremu koja se razlikuje od amaterske jer ce tako moci da ponudi nesto sto nije lako naci na trzistu ? Mada ovakva prica opet ne pije vodu , jer vazi samo za trzista slicna nasima - znaci siromasnija . Jer ce na zapadu cak i 1Ds mark III biti moguce kupiti na rate i to vrlo prihvatljive , cak i za amatera .

Ne postavljam nikakva pitanja na koja zahtevam odgovor , nego sam samo hteo svoje misljenje da kazem da mi ta prica o buducnosti fotografije lici na proces koji se u trgovini vec odavno primecuje i koji je opet na neki nacin i prirodan proces . Kad je Ford napravio prvi auto , imali su ga samo najimucniji a sad i prodavac u trafici u Przogrncima ( gde je plata ne veca od 10 000 dinara ) moze da uzme polovnog yuga i da vozi .Izgleda da tako mora da bude i da je to prirodno da se desava . A sad , kako ce profi fotograf sebi da nadje mesto u takvom stanju , izgleda da zavisi od njegove umesnosti da se prilagodi svim tim procesima kao neminovnim .Za amatere je mnogo manje bitno ja mislim , jer oni i onako koriste svoje aparate iz hobija i zato sto vole da fotografisu i to sve rade bez teznje da od toga zarade . Nego iz ljubavi prema ovekovecavanju momenata iz zivota .

Meni na primer sama fotografija jeste bas to , ovekovecavanje momenta u zivotu , jer ta slika koju sad vidimo nikada vise nece biti ista i bas taj trenutak koji sad fotograf vidi , vec sledeceg sekunda nije isti . Zato sto je priroda napravljena po principu promena i zakon je da se sve menja .

To je oduvek moglo, zapravo i jeftinije nego danas. Dobar 35mm SLR i par fiksnih objektiva su koštali znatno manje nego danas dobar DSLR sistem, a rezultati su mogli biti identični nekom ko ima 10x skuplju opremu (nije bilo razlike u senzorima, rezoluciji).
Digitalna tehnika je omogućila mnogo brže učenje i napredovanje, lakše igranje i eksperimentisanje.

A ovo što priča Paramecijum, opet se svodi na paparaci fotke. Naslovnu stranicu modnog časopisa ne pravi tehnika, već znanje. Šminka, svetlo, poza, rad sa modelom, itd. Nikakve to veze nema sa time da li se slika mobilnim telefonom ili Haselbladom.
Opet, mobilni telefon ti ne znači ništa na utakmici Lige Šampiona. Tu treba i oprema i znanje. Kako sam i rekao, prof. fotografi neće nikad nestati, samo će morati da se specijalizuju, prilagode i biće ih manje.

Dobar primer je kako su ovde kod mene skoro nestale male foto radnjice. Razvijanje filmova je postala egzotika. Preostali su samo veliki foto servisi, koji najviše primaju narudžbe online, prodaju opremu, foto albume, itd. Portret za pasoš? DSLR, blic, pozadina, printer.. gotovo za 15 minuta..
Dakle, klasične foto radnje izumiru, ali, zanimljivo, se radi sada i više printova nego u filmsko vreme. Biznis ostaje.

da, ali šta ćemo sa tehnološkim razvojem?
Ako za 25 godina svaki časopis koji drži do sebe bude imao hologramske slike nove generacije?
Ako dođe trenutak da kamere snimaju frejmove veličine 10 ili 50 Mb, pa se sportski događaji budu snimali na takav način da bi se onda vadili detalji. mnogo će biti bitnije da se osoba koja to vodi razume u kompletnu tehnologiju, nego spretno fotografsko oko.
Ja ne pričam o sutra ili za koju godinu, to je proces koji traje.
Realno, i knjige će sve više odumirati, ne možda u ovom veku, ali u sledećem sigurno... digitalne novine koje će umesto fotografija imati filmske zapise.
Krajem sedamdesetih niko nije verovao da će gramofonska ploča nestati, pisaće mašine takođe. dslr aparati su glomazni i zauzimaju mnogo mesta; neki novi optički sistem smešten u minijaturno okruženje a boljih tehničkih karakteristika istrebio bi ih za deset godina.
Već danas crnobeli časopisi ne mogu da opstanu, crnobele stripove klinci neće da čitaju; sasvim je blisko pameti da će tehnološki napredak stvoriti "pametne" časopise i knjige, albume fotografija koji će zapravo biti minilaptopovi sa fantastičnim prikazom na ekranu. Naizgled, ovo što ja pričam je samo tehnološka novotarija, ali nije, kolor je istisnuo crnobelo, nešto novo će istisnuti i kolor, to je prirodan proces. Fotografija će opastati ali će izgledati potpuno drugačije, da mogu da zamislim kako bio bih Leonardo ili bar Tesla a ne ovo što jesam.

Au bre... mnogo cete boleti glava ako nastavis ovako.

Opusti se i koristi taj aparat da zabelezis momente po kojima cete pamtiti.

Ja ne fotkam da bi mene pamtili, nego da meni ostane podsetnik.

Mislim da njega vise brine izumiranje fotografskih profesionalaca i ekspanzija foto-amatera, nego "Izumire li fotografija kakvu poznajemo"
S` toga bi i naslov trebalo promeniti da bude u skladu sa tim

O, ne, narotiv. Ja žudim da fotoprofiji nestanu i da se uvede potpuno besplatan i slobodan protok fotografija i njihova neograničena upotreba u bilo koje svrhe.

E jeste sad... od cega ce onda ljudi da zive... Ko bese ono ukinuo novac... e, da Gadafi...

Ne moze to tako... uvek ce neko imati talenta ispred drugih i sposobnosti da to unovci... mozda ce tehnika/tehnologija napredovati, ali stvari se nece toliko promeniti...

Suludo je ikad ocekivati to sto ti mislis...

To je isto kao što su rekli da će umreti novine i radio , a oni se i dalje prodaju i žive .

pa, nešto nestane, nešto ne nestane; nešto izumre, a nešto se preoblikuje.
Ja sve vreme govorim o drugačijem obličju, jer fotografija nije medij, već sredstvo, dakle, nije u rangu novina i televizije nego gramofonske ploče, dakle, zamenjiva.

@Paramecijume,
ne znam shta ti mislish ali pismo kao forma izrazavanja postoji vec vishe milenijuma pa ipak,josh uvek nije istisnuto,niti je ozgubilo vrednost...
gledam Tvoj pochetni posti kljuchne rechi koje mi bodu ochi su "zamislite,pretpostavljam,npr.,..."
puno bre nagadjash...pa bash to kad xzyc ljudi bude imalo fotoaparate ce ne da potisne kvalitet,nego da ga istakne...shta mislish jel cvet vishe vishe upadljiv medj' korovom nego medj' drugim cvecem...?kakva bre tehnologija nekom da dash opremu basnoslovno vrednu a bez talenta i dash genijalcu shtao i kanap shta mislish ko ce biti bolji...?(jedna moja drugarica koristi loshiji aparat od mog i to filmash-i to nije profi klasa i nije vrhunska optika i kompakt digitalac i fotke su joj bolje od dobrog dela likova koji koriste 4-5 x skuplju opremu-ali ona ide na Fotografiju,na Akademiji...)
bdw pitaj DJeve ali zvuk na plochama je josh uvek kvalitetniji nego li digitalija...a pored mnoshtva digitalnih formata knjizevne literature za mene je knjiga josh uvek bolji,prijatniji i sigurniji nachin konzumiranja knjizevnosti i chuvanja informacija...nije sa ekonomskog aspekta,OK i shto se tiche ushtede prostora ali sve drugo-papir je papir!
@Amomchil ne bih se slozio da je pre sve to bilo jeftinije...solidan slr +par OK objektiva je koshtao chak i vishe nego li DSLR +isto danas...troshak filma +izrade da zanemarimo...stvarno cenim Tvoje mishljenje ali mislim da ovog puta malo greshish u proceni ali OK ovo je periferno u odnosu na glavnu tematiku,i poentu priche-@Paramecijum:daj 100tini ljudi-"obichnih"vozacha F1-ice i Shumaheru neshto malo slabije,i stavi ih na stazu i shta mislish ko ce da pobedi trku...?
...pricha koju sam prichao i kad je bila tema monitor-LCD VS CRT i iza iste stojim 100000 %
-imash datu situaciju i date okolnosti,uglavnom nesavrshene i UVEK morash izvuci maximum iz onog shto imash, tj balansirati,praviti kompromise-ako chekash savrsheno e pa to ne postoji...
mali offtropic,mozda-dzaba shto me ubedjivashe da fotografska teorija kaze da je minimalna brzina slikanja iz ruke 1/15,1/20,30s,kad ja praktichno mogu(u 70% slucahejva)da izvuchem skoro uvek 1/5, a neretko/uz prilichnu koncentraciju-i 1/2 s...da dobijem UPOTREBLJIVU fotku...dzaba shto teorija kaze suprotno...shto sa pop-up blicem odradih vec 2 svadbe i ljudi zadovoljni,i shto koristim stativ od ~20 evra za DSLR(uz maximalni oprez naravno!)...
..poenta moje priche?>pa izvlachim maximum...koliko god realno mogu i koliko okolnosti dozvoljavaju/zahtevaju...
Znam da rasprava s Tobom Paramecijume uglavnom bash i ne vodi dalje od pochetka-i na kraju kao i na pochetku Ti si uvek u pravu,bar Ti tako mislish,ali dobr Boze moj,Internet je slobodna razmena informacija svako pishe shta hoce pa tako i Ti i ja...samo bi mogao da se potrudish da malo drugachiej komunicirash sa sagovornicima(govorim chitajuci Tvoje druge postove,kao i iz lichnog iskustva...)

Mislio sam na ovo - za 200-300$ je mogao da se kupi osnovni SLR sa nekim 50/1.8 objektivom i to je bio standardni paket. I ta kombinacija je mogla da pravi rezultate slične najskupljoj opremi. Film i izradu na stranu, govorili smo o početnom ulaganju.
Danas treba ipak oko 1000$ za solidan DSLR paket, a i onda se ne radi o vrhunskim rezultatima, npr. oni sa 5D nude bolji kvalitet. Jasno, pitanje je šta je "dovoljno dobro", ali to je druga stvar. I dalje mislim da sada treba uložiti više u opremu nego nekada da bi se bio smatranim "ozbiljnim fotografom".

Ali troškovi eksploatacije su druga stvar i tu se potpuno slažem sa tobom. Učenje se ranije plaćalo, sada je škljocanje džabe, posle početnog ulaganja. Zato se i napreduje toliko brže.

ja nisam nigde rekao da sam neizostavno u pravu, niti da sam uopšte u pravu.
Razmišljam naglas i pokušavam da razmenim mišljenja sa ljudima voljim da takođe prozbore koju na ovu temu.
Zar je toliko bitno ko će na kraju ispasti da je u pravu.
Nije lepota u ostvarivanju cilja, nego u putu do cilja.

Fotografija se promenila i dalje se menja.

što se tiče zvuka sa gramofona da je bolji od digitalije, to je besmisleno. Ploča ima brojna ograničenja u opsegu i dinamici, a jedino što je kao prednost to je neujednačeni hod igle koji stvara određena kolebanja zvuka koja, poput noisa na površini ofarbanoj u Fotošopu, doprinosi realnosti. No, te neravnomernosti se mogu, kada bismo hteli, lako simulirati u digitaliji i dodeliti svakom zvuku. Ne postoji ton ili kombinacija tonova koji se ne mogu odraditi digitalno, a obrnuto ne važi. Ploča je slepa i gluva za tonove preko 14000 Hz. To je isto kao da kažeš da je film bolji od senzora jer kada se malo i sitno zagrebe dobija se utisak patine na fotografijama.

Nevezano za temu...
Kada jednog dana budu istrazivali ovaj i buduci period ljudskog bivstvovanja plasim se da ce malo toga moci da zakljuce.
Sve se cuva na plastici koja kakva da je ce da premine, na diskovima obicnim i flas koji opet imaju svoj rok trajanja a i papir koji se koristi danas ne moze dugo da pozivi. Sve mislim da ce se imati vise podataka o 19-om i 20-om nego o 21-om veku.

Ne slazem se. Zvuk sa grafomofona je drasticno meski i prijatniji za uvo nego zvuk sa digitalnih uredjaja (CD audio recimo). Nije po dinamickom opsegu bolji naravno i degradira se kvalitet vremenom ako se ploce ne cuvaju i ne menja glava/igla, ali daleko prijatniji za slusanje nego audio zapis sa CD-a (opet i CD ploca ima rok trajanja). Niko dosad nije simulirao uspesno zvuk sa gramofona, ona vestacka pucketanja i pokusaj simulacije zvuka sa gramofonskih ploca na nekim pesmama zvuce apsolutno smesno... (iako se radi o ultra produkciji).

Mada, evo imam ploce stare tacno 30 godina u savrsenom stanju, nit pucketaju, nit su izgubile dinamiku...

Dobar je osecaj kad gledas hidrauliku kako nezno spusta glavu na plocu i cujes onaj slatki zvuk kad igla lagano dodirne plocu... takodje, dobro odradjeni zvucnici mnogo lepse "pevaju" kad je zvuk sa ploce nego sa CD-a...

"Prijatniji za slusanje" je cist subjektivni dozivljaj, bas kao sto su nekim ljudima distorzije koje unose elektronske cevi (tzv. "lampe") 'prijatnije' od daleko preciznijih tranzistorskih elemenata ali je neumoljiv fakat da tranzistorsko pojacalo ima daleko verniju reprodukciju zvuka.

CD je u stanju da realno prenese zvuk koji je snimljen, i u tome je eonima bolji od gramafonske ploce. Poenta medijuma je da unese sto manje suma i da sto vernije prenese zvuk (sliku) iz prirode - a ne da unosi razne "efekte" kao sto to radi gramafonska ploca.

E, sad - ako na medijum gledamo i kao na integralni element "umetnickog dela", onda mozda u nekim okolnostima ima smisla reci da, recimo, analogna fotografija ili gramafonski zvuk imaju prednost - ali samo u okviru konkretnog umetnickog dela / kreacije, nikako uopste.

Ne dirajte mi gramofon! Ionako se rasplinula tema u 5 tema al' sad ste preterali :)

Tema je postala kao "mikro madZone" na forumu o digitalnim foto-aparatima.

Neke stvari zaista izumiru zahvaljujući digitalizaciji. Sve je jednostavno... Nema okretanja ploče, čišćenja igle, fotografija na papiru...ručnog retuširanja fotografija... Ovako gledano fotografija kakvu smo poznavali je već, jednim delom, izumrla, bar onaj deo koji se odnosi na tehnički aspekt. U svem tom prihvatanju tehnologije zaboravismo koliko je nekad bilo teško postići dobre rezultate i odjednom, pošto je sve lako i jednostavno, polako počinje da gubi smisao sve što radimo jer je sve na dva klika od nas.

Predlažem vam da večeras obrišete prašinu sa gramofona i izvučete kutiju sa starim fotografijama, ne bi li ponovo uvideli važnost "osećaja".

Prijatan dan želim! :)

interesantno... inače delimično i jesi u pravu... sve se pretvorilo u komercijalu

nama mozda i nesto znace iz sentimentalnih razloga ploce , stare fotke ali sta je sa klincima koji odrastaju na drugom medijima , ko od srednjoskolaca zna da postoje ploce sem one koje koriste dj-i a od mladjoh nema sto ni pricati

Ja sam presrećan što više nema ploča, audio traka i ostale praistorije. Baš zato što ih se dobro sećam. Kada hoću da čujem sada nešto, samo kliknem na MP3 i odmah svira. Potpuno neuporedivo veći komfor.
Slično je i sa fotografijom. U doba filma i razvijanja mnogo me manje zanimala. Sada je, pored svega, jednostavno sve mnogo zabavnije i interesantnije.
Ploče i film su, što se mene tiče, našle mesto negde uz peglu na ugalj. Pričala moja baka kako ništa tako ne opegla košulju, ne kao ove novotarije na struju...

mozmcilo jeste tako ali zar te ne uhvati sjeta pa ponekad pustis plocu , ne toliko zbog zvuka koliko zbog prisjecanja na mladost (sem ako nisi sada bas mlad )

kao i sto ponekad stavimo meso ispod saca pa onako uz zar se drustvo rasprica ( i uz lav naravno )
jeste isti ukus iz rerne mozda ali kako da pored elektro sporeta da sjedimo i da pijuckamo

uh odoh ja nadaleko i nasiroko

Pre 15 godina pravio sam neku emisiju za televiziju i bilo mi je neophodno desetak isečaka iz filmova.
Ortak i ja smo proveli otprilike ceo dan od jutra do sutra dok nismo uspeli sa VHS traka da povadimo sve što smo želeli.
gramofoni, magnetofoni, kasete... pisaća mašina, prekucavanje i prepravljanje, šapilografisanje, masno fotokopiranje... to su artefakti prošlosti kojih želim samo da se setim ponekad, kao dana provedenih u vojsci ili na robiji.

Jeste to tako, ali nesto fali: ranije si, da bi nesto dobio, morao da ulozis nekakv trud. To je stvaralo odredjen sistem vrednosti. Caki obicnu gramofonsku plocu si morao da cuvas i pazis, pre nego sto je pustis da obrises prasinu ili dlacice. SItno ali znacajno, jer je davalo osecaj da u rukama drzis nesto za sta vredi uloziti to malo truda i to ti je cinilo zadovoljstvo.

Danas, sve je na dugme, dostupono sad ai odmah bez ikakvog truda. Odnos prema tome se takodje promenio, vrlo malo cenimo to sto imamo.

Tako je i sa fotografijom. Danas se pljasti na sve strane, gomila ljudi ne zna ni osnovne fotografske pojmove ali pljeskaju samo tako. Fotogrfija je izgubila svoju vrednost, ne onu materijalnu, jer je postala nesto obicno, svakodnevno, sto moze da napravi i poslednji idiot. pristup fotografisanju nekoga ko je naucio da radi sa filmom i nekoga ko ima kakav digitalni skljocavac je potpuno razlicit - ovaj prvi vodi racuna o mnogim detaljima i sto je najvaznije, samo fotografisanje mu je dozviljaj i uzitak, a ovaj drugi pljeska jer mu se moze.

Klikcesh na MP3...hm interesantno kad znam shta je MP3-obogaljen format...nemoj mi reci da je MP3 snimak-ma kako dobar-bolji od vrhunske LP?!Dobro de znam shta si hteo reci ali tom logikom,onda chemu korishcenje DSLRa koji treba podesiti,tj.sve parametre,pa PS,kad kompakt sve odradi "jednm klikom"?
>znachi kome je shta bitnije-kvalitet ili "jedan kilk",tj.komfor...lakoca konzumiranja,da tako kazemo...

bolji je, danas dobar mp3 bez problema dostiže kvalitet audio-cda... ali to nije tema

...shalish se,zar ne?to je kao reci da je JPEG bolji od RAWa...ja nisma struchnjak za zvuk ali razlika izmedju WAWa i MP3 je ogromna...kao i zvuka sa LP,jer je MP3 neshto osakaceno...da nije tema ali je rasprava u tom pravcu krenula i ja se izvinjavam svima zbog offtopica...

megapyxeltoda, mislim da ti živiš u davnoj prošlosti, ako je glagol "živeti" uopšte poveziv sa nekim ko i dalje tvrdi da je ono nakaradno izvitopereno cviljenje sa ploča bolje od CD-a, i da je analogni zapis bolji od digitalnog.
Verovatno takođe veruješ da je Južna Afrika meka za belce gde crnci nemaju nikakvih prava i da je Mac brži i stabilniji od PC-a...

tek sad sam primetio problem u terminologiji - "bolji" je subjektivno... u mom prethodnom postu reč "bolji" treba zameniti sa "kvalitetniji"... da bih to objasnio upotrebiću već navedeni primer:
za mene je JPEG bolji od RAWa jer mi stane 600 slika na karticu umesto 100, i ne moram da čekam po više sekundi između snimaka

Backy e to je vec odredjenije ali onda to povlachi gomilu pitanja za sobom-po toj logici kompakt je bolji od DSLRa jer DSLR-fotka zahteva obradu,a kompakt ne(tj.mnogo manje) i jednostavniji je...ali dobro razumem shta hocesh da kazesh...
@Paramecijum-OK necu se ubedjivati oko ovoga jer ovo nije tema,ja sam sushtinu svog razmisljanja rekao u prvom (svom)postu na ovu temu,sve ostalo mi nema smisla...uzdravlje

...sad tek videh-Ti to tvrdish da MAC nije stabilniji od PCja?!?ne verujem...pitaj bilo koga ko je duze vreme koristio i PC i MAC pa ces chuti odgovor...ovo ne mogadoh da iskuliram...
MAC je jedna platforma gde je sve kompatibilno,pravljeno da radi sinhrono,bez konflikta(kojih kod PCa imabrdo!),da shtedi resurse pa je MAC hardverski slabiji u realnom radu brzi/stabilniji od PCja...da nepominjemo kvalitet monitora,i to da su MACovi obichno specijalizovane mashine za odredjeni vid posla a ne "svashtare"kao Windows...
...bdw imam ja nekih drugara koji se trpuju "jao kakav telefon vidi mu kameru pa mp3 pa..."a ja im kazem "kupi Ti odvojeno kamericu,foto-aparat,mp3-i dobicesh sigurno kvalitetniji svaki od ta tri...mozda za nijansu skuplji...Uvek bolje za svaki posao-pojedinachna,specijalizovana mashina,nego sve u dzaku...to je bar moj stav...i iskustvo...

kao što rekoh, živiš u praistoriji. nije fer da oorediš Mekove sa vijetnamskim žutaćima.
Negde 1997. godine PC je pregazio Meka po brzini i stabilnosti; naravno, podrazumeva se da uzmeš takođe PC konfiguraciju sastavljenu u jednoj firmi, od kompatibilnih i proverenih komponenti.
Ako su mekovi toliko pouzdani i brzi koliko njih se koristi u javnim servisima za servere najviše klase, u poštama, bankama... porediš Meka koji košta deset puta više od no name skrpljenog računara i kao mek ti je bolji. Ugradi u PC konfiguraciju onoliko koliko uzme mek pa ćeš imati osetno veći užitak. A monitori su valjda univerzalni, ili možda postoje neki specijalni za Meka. Mek se ne proizvodi na tajvanu, u Indoneziji i Kambodži, zato je u proseku bolji, ali u vrhunskim dometima nije ni do kolena PC-u.

Ja radim zilion godina unazad na MAC-ovima i odgovorno tvrdim da nije stabilniji od PC-a (cak stavise, uzasno je nestabilan) i da nije brzi - cak stavise, sporiji je od dobro konfigurisnog PC-a. Ogradjujem se od losih PC komponenti. Dakle, govorim o dobro konfigurisanom PC racunaru sa originalnim softverom i kvalitetnim komponentama koji je opet mnoooogo jeftiniji od MAC-a (radm na G5 sa Intelovim procesorom, 2GB RAM-a, bla bla...).

Nije mi komforan rad u mrezi, los je sa USB diskovima, citacima kartica, periferijama (pogotovo aparatima). Spor i tako... i ne bas stabilan kao sto se misli. Dva G5 su nam servisirana 2 puta do sad... hiljade puta smo DiskWarrior-a morali da pokrecemo na ostalima, a svaki put kad zvekne moras da uradis Permissions da bi "radio" kako treba. Ja sam razocaran u MAC-a. Trenutno se gleda nacin da predjemo na PC...

MAC je uvek bio srednja kategorija računara, PC je nudio veliki raspon kvaliteta i performansi (zbog velikog broja proizvođača) i ima ih smešno jeftinih jedva upotrebljivih do ozbiljnih mašina koje ni sa čim nisu uporedive. U svetu se a i kod nas neprekidno porede najbolji Mekovi sa PC-ijima sklopljenim u Vijetnamu sa komponentama iz Indonezije.

Ja nisam razocaran sa MACom, ali za 3k eura se dobije znatno bolji PC.
Mislim da MAC gubi trku. Napustanjem Motorole je to delimicno i priznao. Tesko da bi u novoj konfiguraciji izabrao MAC. Za fotografiju i video, sigurno NE.
Ostaje samo jos u muzici, ali ne dugo.

Mac zivi na osnovu stare slave i odlicnog dizajna za koji je zasluzan mr. Jobs. Bili su na odlicnom putu da zatvore fabriku kada se on vratio i preporodio je ali ljudi su sve svesniji da ne nudi onoliko koliko kosta.

Jedino za sta im treba odati priznanje je dizajn kako hardvera tako i softvera.
Sto rekao jedan ortak koji je namenski kupio Mac notebook "Kada na njemu pokazem ponudu odmah je 20% skuplja". :)

Heh, kako se brzo diskusije o tome šta je bolje od dve tehnologije odu u stranu kada se krene sa analogijama.. Doduše, i sam sam kriv, pominjući MP3.
Ja volim muziku, ali nikada nisam bio audiofil, tj. nije mi padal na pamet da dam puno novca za muzičku opremu. Pre 20 godina imao sam jedan mali vokmen i tranzistor i bilo mi super. Moj stariji brat je opet voleo dobre gramofone, imao magnetofon sa više kanala i sl. I onda sam slabo čuo razliku između jednostavne i skupe opreme, a danas je čujem još manje.
Ploče su posebna priča. Neko je pomenuo njih kao ultimativan kvalitet? Kao medijum je jako nesavršena i uvek unosi dosta šuma, pucketanja i sl. Dalje, ploča je tek kopija. Original je neki drugi uređaj, višekanalni magnetofon recimo. Danas se uzmu stari originali, pažljivo digitalizuju i dobijeni CD jednostavno ima verniji zvuk od ploče urađene sa iste matrice. Ako se nekome ipak više sviđa zvuk sa ploče, to su onda subjektivni ili psihološki razlozi, ne jer je zvuk kvalitetniji ili verniji, pošto nije.
Da i ne pominjemo 5.1 zvuk i ostale moderne prednosti. Međutim, meni je to svejedno, jer su jedini izvori zvuka u stanu jedan prastari Grundig radio i Creative 2.1 zvučnici na mom PC-u koji teraju MP3 ili Web radio. Jasno mi je da mnogi imaju mnogo veće zahteve, a onda toliko i potroše - digitalan tehnologija može biti onoliko dobra koliko ste spremni da platite, ali je i najniži nivo mnogo viši nego ranije.Meni je ovo *dovoljno dobro*.

Da pređemo nazad na fotografiju - danas se može uzeti stari negativ, vrhunski skenirati i dobiti štampa bolja i kvalitetnija nego što je neki stari majstor radio pre 20 godina i izbečio se radi toga. I dalje se radi o onalognom izvoru, ali digitalizovanom za dalje korišćenje. Što se tiče direktno digitalizovane slike (DSLR i sl.) - mnogo se MP krije u 35 filmu, ali mnogo pre te granice se sa DSLR-ova dobijaju slični ili bolji printovi.

Pominje se nostalgija i trud vezan za analogno vreme, kao i zadovoljstvo u vezi toga. To me podseća na mog oca koji najviše voli meso oko kostiju, jer je "tako slađe". Meni je ipak mnogo draže čisto meso. Fotografija me je zanimala i u vreme filma, ali je sve išlo sporo i neizvesno, dok se razvije film zaboravim i pta i kako sam slikao. Tek danas mi je fotografisanje zaista pravo zadovoljstvo. Ponekada u samom procesu uživam više nego u rezultatima. Za mene je to zabava, opuštanje, hobi, čisto uživanje.

A što se Apple-a tiče.. Dvoje poznanika je skoro kupilo MacBook Pro sa idejom da samo Vistu i koriste na njima. Zašto? Kažu da su to najbolji laptopi koje su mogli kupiti. I ljudi krajnje zadovoljni, a Apple fino naplatio.

Kakva ironija!

Sto se LapTopova tice, za razliku od deska, MaC nikad nije bio bolji od PCa. HI modeli od Toshibe i Sonya su ga redovno sisali. Jedno vreme sam posedovao i "l" i "Pwer" bukove pa sam imao priliku da uporedjujem sa PC topovima.
Danas Cosmu nema parnjaka.

Ne spominjite mi MAC laptopove... imamo ih gomilu u firmi... od najslabijeg i-Booka do Powerbook-a... auu bre jednom sam ga poneo na put (powerbook) i nikad vise... osedeo sam od sporoce i pucanja sistema. Izem ti ga, pukne bre kad ocu da vidim 3 slike sa CD-a odjednom! Da ne pricam o punjacima kako crkavaju ko po komadni - odjednom crklo 3-4 punjaca, istog dana... lele... one bre Toshibe smo URNISALI i rade bre ne bune se... ovo osetljivo na najmanji dasak vetra, majke mi... u Tunisu bre... em baterija trajala duplo krace, em se grejao ko nenormalan...

Lepi jesu (mada koleginice mrze tastaturu iako su "lepi"), ali za te pare... mora i sarmu da zavija!

Salu na stranu, ja sam veoma razocaran u Apple.

P.S. Cela firma nam je na MAC-ovima 80%, osim sto sad Toshibe ce da zamen Powerbook-ove. Mislim 5 godina drndam na raznim MAC-ovima zilione fotki, fajlova za pripremu, PDF-ova, video obrada, znaci upregnuti su i uzasno su se pokazali. Sto sa tehnicke strane (puno hardverskih kvarova), sto sa softverske (sporoca, puca cesto, zeza i slicno.).

Izem ti neretko sam kuci nosio poso da na PC-u odradim nesto...

Paramecijum, procitao sam tvoj prvi post, i nekolicinu kasnijih (bez ovih digresija i analogija)

mislim da fotografija nikada nece izumreti kao takva. sama fotografija bice (i sad je) lako dostupna, sto je valjda tehnologiji cilj da nam to omoguci. svejedno, ako imas dobru opremu opet ne znaci da umes i dobro da je koristis, a dobri fotografi ce verovatno morati neshto vishe da se profilishu kao umetnici. Kad bolje razmislim, da, omasovljavanje dobre fotografske opreme i pad cena mora da utiche na ukupni rast nashih ochekivanja od fotografije, pa nece biti dovoljna tek bilo kakva slika bilo gde. Ali nije to toliko dramatichno kako se mozda cini, bar ja tako mislim. Bice teze naci nove pristupe fotografiji, mislim da ce tu vremenom da se HDR fotografija 'odomaci' kao i da ce predrasude ljudi o digitalnoj fotografiji kao 'losijoj zbog postprocesiranja' da nestanu. Al to je valjda cilj tehnologije. Svi smo vec na dobitku.

Al pravih fotografa ce uvek da fali, to je prosto tako. Nije po meni toliko bitna kolicina, ma kolika bila. Isto kao sto sada svi imamo dobra kola i 100 puta vise vozaca (usporedivsi sa npr 1950tom) a opet nisu svi dobri vozaci =]

U stvari mišljenja se razlikuju zato što na početku nije uradjena definicija fotografije kao i zato što nije napravljena razlika izmedju fotografa i onih koji škljocaju.
Dok je vida biće i ''fotografije'' a u kom vidu i obliku to je pitanje.



Da nisi napisao ono ''valjda'' rekao bih ti da je cilj profit, osim, možda, na Kubi ili aktuelnoj Venecueli, Belorusiji.

A šta pravi tu razliku?

Oprema, znanje, zvanje, zarada, veština, obuka, učitelji, uticaji, pripadnost klanu, objavljivanost?...

Bobane, tehnologije omogucava da svako manje-vise moze da napravi tehnicki korektnu fotografiju, ali za odlicnu fotografiju je neophodno imati osecaj, znanje i iskustvo, a vrlo cesto i dosta dodatne opreme. Jednostavno, nije sve u fotoaparatu.

Mozda ce manje posla biti za svadbarske fotografe, jer tu klijentela obicno ne ocekuje umetnost nego samo tehnicki korektne fotografije, ali kada je u pitanju novinska fotografija, katalog, reportaza, uvek ce prolazi imati onaj ko zna to da napravi kako treba.

Za novinsku fotografiju treba se zadesiti na pravom mestu.
Milioni ljudi sa foto-aparatima pri ruci su daleko bolji izvor zanimljivih fotografija od nekoliko plaćenih fotografa koji lunjaju po gradu u potrazi za zanimljivostima.
Treba samo da se reši problem ponude i komunikacije. Recimo, ova fotka dole je jedna iz serije napravljene slučajno, dok sam plaćao struju u zgradi na dunavskom keju. Ljudima je auto skliznuo u reku i onda je bila cela akcija izvlačenja. OK, nije to ništa spektakularno, ali se danas u gradu dogodi 200 ovakvih nesvakidašnjih situacija i verujem da tek svakoj stotoj prisustvuje profi fotograf ili kamerman.
A što se kvaliteta tiče, možda će se u škole uvesti predmet fotografisanje, kao što postoji već likovno, jer to bi bio pravi odgovor na mnoga pitanja. Potpuno je glupo učiti decu da crtaju kada će samo promil promila imati potrebu da nešto nacrta u životu, a verovatno preko 80% će biti u prilici da fotografiše.
Evo ideje za ponudu unapređenja školstva, ovo je akcija koja ako već nije preduzeta mora da se preduzme: fotografija u škole najmanje kao podmetak likovnog vaspitanja.

Pozitivno! Nek saznaju deca kako se crta svetlom.

E sad prilozena fotka: Ja bih mojim analognim aparatom u ovom slucaju, ukoliko sam se odlucio za horizontalnu orijentaciju, zumom odrezao desnu stranu da mi ona grana sa suvim liscem ne visi niotkud zajedno sa posmatracem u plavoj jakni; obzirom da je tesko iz postavljenog horizontalnog i vertikalnog ugla snimanja izbeci zelenu granu i beli camac koji svetlinom i bojom odvlace paznju, maksimalno otvorio blendu uz veliki oprez na izostravanju (manuelnom), i tako dobio na dinamici i protivtezi koju bi dao sneg u donjem delu. Meni bi u ovoj situaciji bila dovoljna sekunda da to odlucim i sto je bitnije sprovedem i onda ne bih imao potrebe za naknadnom obradom. Govorim o reportaznoj varijanti ove fotke, a kada bi situaciju hteo da iskoristim za fotografiju druge vrste ona dvojica sto vuku ostavljaju dovoljno vremena za mnoge promene.

Dobro, stvar je stila i gledanja na stvar ali hocu da pokazem samo jednu malu razliku izmedju fotografisanja i skljocanja.

Meni na primer kad bih uradio tako ( tj. odrezao tu desnu stranu ) , smeta sto bi onda ostala senka od tog "skinutog" posmatraca .



Ja nikada ne bih na ustrb likovnog uveo fotografisanje , nego eventualno zajedno . Jer znanje crtanja je mnogo vazno . Hocu da kazem , kada bi nekog likovnog umetnika koji poznaje sve tehnike i predznanja u vezi orijentacije i anatomije i slicno , zamolili da uslika fotke ili da neke analizira , on bi imao mnogo toga da kaze iz svog domena .

Prvo, dok bi ti sve to namestio, oni bi već izvukli auto.
Drugo, ja imam tačno 23 snimka sa tog mesta, još mnogo pre nego što je stigla ekipa sa ona dva čamca i onda kako vuku auto uzbrdo... sasvim dovoljno materijala da se napravi šta hoćeš od toga za neku usputnu potrebu.
Treće, ja i jesam mnogo više škljocalo nego fotograf, ali kada bih istresao na sto sve fotke koje imam, bilo bi tu svakojakih iznenađenja.
Meni nije cilj savršena kompozicija, balans boja i raspored objekata, već zabeležen trenutak.
Jednog dana možda objavim album sa dvestotinjak fotki običnih ljudi u svakojakim (otprilike ovakvim) nespektakularnim situacijama, pa sve to izmiksovano sa probranim zen poukama i to onda bude neka svoja priča za sebe, paralelna na sve ove burne godine koje proživesmo...
Za tu priliku možda i poskidam poneki smetajući listić iz ćoška fotke...

Za ovo si potpuno u pravu, ja sam se malo neprecizno izrazio. Likovno kao način posmatranja sveta oko sebe je važno, ali fotografija kao dodatni pristup u svemu tome takođe ima svoje mesto u izučavanju, s tim što bih đake malo opteretio kompozicijom i ostalim foto-bitnim stvarima, sa posebnim akcentom na digitalne mogućnosti i prednosti.

Fino! Polako dolazimo na pravi put razmišljanja o fotografiji pa makar, za početak, samo zbog debate.

Saglasan.


Tako isto razmišlja vozač početnik a posle vozi i ne misli o kvačilu, menjaču, retrovizoru...

Na sledećoj slici im se pridružio i tip u plavoj jakni da vuče, a zatim i peti, tek su oni uspeli da otrgnu auto iz zagrljaja Dunava.

Svejedno, tvrdim da u ovoj situaciji nije bilo prilike da se mnogo utiče na razmeštaj ljudi i čamaca, sve se događalo u nekoliko minuta.
Najpotpuniji kadrovi su s početka dok se čeka da pristigne čamac, ali je sve jako statično, a auto u vodi izgleda kao da je tu da bi bio opran, nema se utisak da je neki problem u pitanju. Tek kada su počeli da ga izvlače, dobio se kompletan utisak.

U kako bi ovde lego jedan polarizacioni filter (morao bi ga imati u torbi kad kreneš na vodu da fotografišeš za svoju dušu) a podeksponiranjem negativa (ili bolje preeksponiranjem pozitiva) za otprilike jednu ipo blendu bi iskoristio protivsvetlo s' desne strane da se dobije karavadjovsko osvetlenje slike.
Meni bi za to trebalo na terenu 20sek. (da navijem polarizcioni preko UV filtera i iskorigujem blendu) a koliko bi Vama trebalo da isti rezultat dobijete u recimo fotošopu (da ne pominjem koliko vremena treba da se savlada program)?

To može biti jedan pristup, filteri i obrada u PS-u.
Svakako bi se ova slika morala malo doterati, ona je ovde data gotovo sirova.
Ali magluština koja em zaklanja vidik em presijava sunce, bojim se da traži više od 20 sekundi da se navrne fulter i odrede parametri, uz obavezno traganje za najboljim uglom, ali čamac dolazi, ljudi pristižu sa mosta i stazom da pomognu, nemaš ti tu mnogo vremena da se nameštaš i obilaziš.
Na kraju krajeva, ja sam samo pokušavao da platim struju u blizini...

Drago mi je da se ''bojiš'' i da nisi isključiv jer to znači da bi možda i probao da li to može a to je put ka uspehu u svakom poslu.
Meni to posle 35 godina držanja fotoaparata u rukama nije problem, mada, veština u manipulaciji opremom ne znači da će neko biti dobar fotograf, već je samo preddispozicija.
Šteta što nemamo para kao nekad pa eto moramo da filozofiramo umesto da kupujemo novu opremu i materijal. Kad se samo setim prvih snimaka na 6x6 pa probe u laboratoroji na 50x60 i bacanje papira pa čak i metarskih rolni...što bi reko Balašević: ''E al se nekad dobro jelo''.

Sa toliko iskustva onda znaš da je snimanje u jesen i zimu ovakvih kadrova (posebno zgrada) mnogo teže nego leti upravo zbog mnogo veće razlike u blendama između objekta i neba. Tj, sada je gotovo nemoguće uhvatiti ovakav kadar kao što sam ja snimio da bude pravilno eksponiran i da se dobije nebo prirodno.