U relacionom modelu dobijas tri tabele:
Radnik <R#, ... >
Radi <R#, P#>
Projekat <P#, ...>

Dakle mislis da je isto kao i da slucaj 0,M - 0,M. Ali je ovde donja granica 3 (a obicno je 0 ili 1,pa je zbog toga ovo malo specificno). A i gornja granica je tri. To bi znacilo da na projektu mora da radi tacno tri radnika, tako da bi to trebalo ograniciti (mozda bas povlacenjem 3 primarna kljuca radnika).

Možeš da staviš tri polja, ali i dalje zavisiš od aplikacije koja koristi bazu. Ako ta tri polja definišeš kao not null, a ne pošalješ bazi tri id-ja, upisaće se vrednost 0. A ako polje definišeš kao NULL, ista priča, samo što ćes u bazi imati NULL umesto 0. Kako god da obrneš, tvoja baza će zavisiti od aplikacije koja je koristi.

E sad, ne znam da li pričamo o školskom primeru, ali u realnom slučaju će doci neki šef i reći: E, ali trebaju nam i projekti na kojima rade 2 ili 4 radnika. U tom slučaju rešenje sa tri kolone za ID radnika ispada veoma nepovoljno.

Takođe, postavlja se pitanje da li u trenutku upisa prvog radnika, ili projekta, ti znaš koji će sve radnici raditi na datom projektu. Ili šta ako se neki radnik razboli/pređe u drugu firmu/umre i ne zna se odmah ko će ga zameniti? Opet dolaziš u situaciju da ne možeš idealno da popuniš podatke u bazi, pa i ta provera mora da ostane na nivou aplikacije, ili nekih stored procedure-a, ili sl.

Sada se potpuno slazem!:))
Hvala!

kako bi resili vezu tipa A 0,1 - 1,1 B. da li ovo znaci da B uzima kljuc od A kao spoljni ili istovremeno uzimaju kljuceve za svoje spoljne. inace, znam da moze jedno resenje preko agregacije, ali interesuje i ovo drugo.

Isključivo B uzima spoljni ključ iz tabele A. U suprotnom bi u A nepotrebno imao polja sa NULL vrednostima.

Pogledaj temu Teorija vs. Praksa, imas svoj problem razmatran tamo...