Moze li malo pojasnjenja.
Opseg napona, struje, svrha...

i šta je linearni transformator

...valjda obrnuto od nelinearnog?...

Autotransformator(prilicno nalik, da iskoristim poznat izraz) sa izolovanim sekundarom. Struja je limitirana sa presekom zice, i srazmerno padu napona, pada i snaga.
Ekstremno specifican uredjaj, sa veoma malim stepenom korisnosti, srazmerno tome pravelikih gabarita za isporucenu snagu.
Prakticno, skalamerija nastala iz perioda "lampaske" tehnike, i zbog nekih "prednosti", za po kuci neupotrebljivih, zadrzana koncepcija u jako retkim konstrukcijama, uglavnom pored nekih specificnih "lampi"...
Opsezi napona od 1V do par kilovolti, po zelji...

Poz.

Hteo sam da pitam dok je bilo " 0 " odgovora,,,,
Al me " neko " podrzao----sta znaci Linearni Transformator ???--!!!!!
da me neko podseti na to,,u vezi linearnih transformatora---da vidimo i to cudo ???
Samo nemoj da bude 50-60 Herza i od 0-80 % opterecenja.
Za takve trafoe znamo i sami.

Pozdrav

Evo ga jedan bas nestandardni.

Bas lep primer !

Ali ne moze bas svako jezgro trafoa da se regulise sa trijakom tako " jednostavno i prosto".

---Rec "prosto" nije uvredjive naravi!---nego jednostavne !

Voleo bih da citam " uradjene ispravljace na ovu temu",,,da ucimo malo,bilo bi korisno !!!

Svaka praxa je dobrodosla,,,

Mozda moze pomoci

ELFI i Darko_zed su razumeli na šta mislim. Medjutim, ni jedna sema nema povratnu spregu, ili ja ne vidim? Fora je napraviti stabilisani ispravljac sa mogućnošću zadavanja struje i napona, a da regulacija bude u primaru transformatora jer je tada mnogo lakša i jeftinija realizacija. Hvala na šemama, samo nastavite, ako neko ima sa povratnom spregom to bi bio pravi pogodak.

apsolutno pogrešno. uradi matematiku za regulaciju u primaru i sekundaru pa ćeš se uveriti

Mnogo je skuplja i komplikovanija regulacija u primaru nego u sekundaru.
Ako nisu neki preterano specificni zahtevi u pitanju sve moze da se odradi sa kombinacijom standardan ispravljac + razni switching regulatori kojih sada ima kao pleve.

Matematika nije toliko bitna, jer za regulaciju u primaru koristim trijak ili tiristor koji se prave ya mnogo vece struje. To je bolje resenje jer necu da pravim prekidacki regulator u sekundaru !!!

matematika se odnosi na C-L-C u sekundaru, potreban da u celom opsegu obezbedi kvalitet filtracije i stabilizacije sobzirom da se radi o samo 100 Hz.
to jeste bolje rešenje al samo za tebe.

Predlazem da uputimo cirkularno protestno pismo svim proizvodjacima switching regulatora zato sto nece da naprave jednostavniju a jeftiniju i bolju regulaciju u primaru klasicnih transfomatora vec nam zagorcavaju zivot sa raznim dc-dc konvertorima i regulatorima. ;>

ma znam šta filozofiram. imam ja u firmi par komada SORENSEN ispravljača, serija DCR i sve je to lepo, ima i regulaciju grubo/fino i za napon i za struju ali je prigušnica duplo veća od mrežnjaka a i sprava ima oko 40 kilograma. kome je to bolje od sekundarne preregulacije i dvopola za finjaka nek pravi, slobodan izbor, jel.

Radojevicu, MATEMATIKA je jedino bitna u elektronici, a ne mozgodrcenje, ako ti funkcija ima dva resenja, znaces sta se desava, a na osciloskopu ne mozes ni da vidis "drugi slucaj".

Neke pojave ne mozes ni da meris, nikako..

Filozofija je druga oblast, zgodna za kalkulacije i varijacije, na prazno. Mada se neki trude da naprave i matematicki model, radi lakseg razumevanja..ali za "po kuci" nije neophodna matematika.

Tako da je tema valjda razjasnjena, kao i drveni tocak..ostaviti ga za karuce i istoriju, a koristiti sta se koristi, ovih decenija

Poz

Ja sam samo pitao da li neko ima takve šeme, nisam ulazio u to da li je to bolje ili lošije od drugih rešenja. Kada se povela ta rasprava rekao sam moje trenutno mišljenje koje možda i nije tačno ali je moje, ja nemam drugo. Ako možete pomozite, ako ne ne morate da se ljutite.

@guja011 imaš li šemu tog SORENSEN ispravljača, ili da me uputiš gde bih mogao da pročitam o takvom tipu ispravljača?

Srecna nova godina, pre svega.

Ne treba ti sema tog Sorensena, kao sto ti ne treba ni sema spejs satla. Izvan je amaterskih mogucnosti, pride postoje savremeniji i bolji, takodej "nedostupni", za po kuci. Kostaju par hiljada dolara, i to opravdano, krajnje nepotrebno da bi se "imalo" ili "bilo vlasnik", bez poslovne potrebe.

Poz.

@Adrealin: dobro razmisljas i pusti ove "zle jezike" da pricaju sta hoce - ja koristim laboratorijski ispravljac na tom principu i radi besprekorno 10-tak godina...lepa osobina jeste da mozes da bez nekog "narocitog" znanja dobijes pouzdanu spravicu (bez smps-a) koristi EI trafo 200W i bez problema da 1V-5A (kao i 35V/5A) sto sa klasicnom stabilizacijom u sekundaru nije moguce jer bi disipacija bila ogromna...e sad shema? Mislim da je imam na papiru ali gde?
Treba naci, skenirati i okaciti..huuh! Trebace mi vremena...

dujo ajd spoznaj razliku između radioničkog i laboratorijskog ispravljača.
drugo linearni može imati preregulator pa je onda bolji i od zujavca u primaru.
treće, preregulator/stabilizator u sekundaru radi na preko 50kHz (sasvim ok i na 300kHz)
i u poređenju sa seckanjem 50Hz je daleko bolji. napravi koji komad pa se uveri.

Jbga Dujo, ja imam i laboratorijsku kantu za otpatke, s tim sto "imam" i laboratoriju(naravno da mi nije u v;asnistvu..).
Ne mozes lepiti zeljene etikete na uredjaje. Laboratorijski ispravljac ima prejake zahteve da bi regulacija u primaru trafoa na 50Hz bila adekvatna.
Plus "ostale", vremenske i temperaturne stabilnosti.
Ne razumem sta ce vam uopste izraz "laboratorijski", i "laboratorija", za po kuci...sta fali ili nedostaje "radionickom uredjaju"...

Poz.

Izvinjajem se - radionicki....kad sam ga pravio u naslovu je pisalo "laboratorijski"...vi, "zli jezici"..hahahaa

Uff-al ste ga iz-sarali ,na sve moguce nacine--kao Bozicnu jelku ( koji je tako komplet okicenu neko ukrao iz dvorista).
Kad sam poceo,od prvog posta,znao sam sta pita,a kad sam procitao zadnji ,vise nisam siguran dal nekom ista treba.

Pozdrav

Problem je kako da ga odvratimo od pitanja, posto je gubljenje vremena.

Neka Duja kaci semu i kraj price, bice to jedina sema na netu za doticni tretman ispravljaca..

Poz.

Dujo, zamolio bih te da, kad nadješ tu šemu, okačiš je ovde bez obzira sto se većina ne slaže sa tim principom rada. Ulaganja su minimalna i zelim da pokusam sa tim nacinom rada, ja idalje mislim da je to dobra ideja.

pozdrav

i meni treba jedan nestandardan ispravljac pa reko da se javim ovde!
uslovi su da je napon podesiv od recimo 1-25v,struja 10-ak ampera i da je naravno stabilisan,i da koristi tl494.
znaci bez lm317,lm723...
nasao sam u datasheetu 494 ovu semu i interesuje me da li bi mogla ova sema da se modifikuje pa da dobijem to sto meni treba?
izlazni napon bi trebalo da se menja sa promenom otpornika 5.1k (pin1) ali da li ce moci da ide toliko koliko meni treba a ako ne kako onda odraditi?
i da li se moze jednostavno odraditi zastita od kratkog spoja sa samim 494 kolom ili treba sa se dodaje posebno?
zaboravih da kazem da bi ovo napajao trafoom 24vac (oko 300w).

pozdrav

Hocu, samo, kao sto rekoh, treba mi vremena da je nadjem u papirologiji jer nije u kompu...samo strpljenja....

Dujo, ima li sanse da nadjes tu semu ili da pribegnem nekom drugom principu. Ovih dana nastavljam radn na tom ispravljacu pa me zanima da li mi mozes pomoci.

ovo je sa neke od tema ovog foruma. Neko je postavio a mislim da ti treba jedan deo celog sistema.

djolejr puno ti hvala na ovim semama, pogledacu, koliko sam primetio ima i povratnu spregu. Moram da ga proanaliziram.

Sada pitam sve one koji su rekli da ovakav ispravljac ne valja. Sta fali ovoj semi, gde vidite problem?

pa verovatno je radjen komponentama koje su prevazidjene

Covece, pa ovo je principijelna sema, sve komponente mozes da zamenis nekim drugim slicnih karakteristika. Ja sam pitao za princip rada, tj. ispravljac koji ima regulaciju u primaru transformatora.
Ima li jos neko da prokomentarise?

Ja sam u pokusaju da na istom principu napravim ogranicenje struje aparata za zavarivanje. U sekundaru trafoa sam stavio u paraleli dva schunt-a od po 100A i sa njih skinuo pad napona (naime stoji i Gretz u sekundaru tako da se vari DC strujom, moj otac kaze da sa DC-om bolje vari) i preko 741 i tranzistora i povratne sprege sa seme pokusavam da regulisem struju varenja. Triac je bta41 (mada za ovaj snazni aparat je slab pa na max kad zalepi elektrodu moze da probije jer sam merio struje u primaru od 50A i vise ali sam planirao dva tiristora) i traic regulacija je sa dva triaca tj. ona standardna modifikacija za induktivne potrosace kada se sukcesivno okida gate vise puta tokom faze provodjenja. Ovo je sve u pokusaju ali mislim da se da uraditi jer ne treba tu precizna regulacija.
Ako mi ovo ne bude zadovoljavalo regulaciju mislim da bi bilo pametno da se umesto ovakve regulacije faze provodjenja triaca koristi neki naponom kontrolisani MMV koji bi se taktovao sinusoidom mreznog napona (podesno prebacena u cetvrtke nekim Schmittrigerom ili kolom koje detektuje prolaz kroz nulu) (video sam neka takva kola takozvani monoflopovi) a dok bi se duzina trajanja impulsa koji daje monoflop odredjivala naponom sa nekog op-a (struja ili napon se porede sa referentnom vrednoscju) A da se sva ova digitalna elektronika prilagodi i poveze sa triacom koristio bih neki od optotriaca iz serije moc302x, ovo sam sve poceo da stavljam na papir ali sada vremena nema pa ce sve to cekati drugo vreme (pokusaj kontrole snage aparata za zavarivanje brojem propustenih perioda sinusoida tokom jedne sekunde se nije pokazao dobrim, to sam vec pokusao prakticno)

<sub>[Ovu poruku je menjao djolejr dana 24.06.2008. u 19:47 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao djolejr dana 24.06.2008. u 19:48 GMT+1]</sub>

Prvo je pitanje sat je "veca" struja?Za mene je to 3-4000A,za nekoga je 50A poveca!Dalje, nas je MINEL davno pravio ispravljace sa regulacijom u primaru i to dobro radi!Nije problem i veoma je jednostavno ugraditi povratnu vezu sa ciljem da se dobije stabilizacija napona!Semu gotovu nemam,medjutim-cak i da postoji sema to nikako nije sklop koji ce da odradi odmah cim sve pravilno povezemo,pa iduci ovom logikom-uzmi bilo kakvu regulaciju u primaru ali okidaj tiristor preko impulsnog transformatora,sa izlazu ispravljaca treba iskoristiti izlazni napon koji ce na zadatoj vrednosti da ukljuci opto-kupler a sam opto-kupler ce svojim izlazom da blokira pobudu za tiristor u primaru!Ovaj sistem regulacije ima jednu ozbiljnu manu!Ako pazljivo razmislimo kako radi tiristor priroda mane je ocigledna,naime,kada tiristoru uklonimo pobudni impuls-on ce i dalje da vodi sve dok napon na njegovim krajevima ne "prodje"kroz nulu!Bez velikog elaboriranja-otuda cinjenica da takvi ispravljaci vrlo retko i skoro da se uopste ne proizvode jer je samim principom delovanja tiristora prostor za regulaciju veoma skucen!I uvak u tim resenjima koristiti tiristor,traici ne vole induktivne terete bez ibzira sto ih vec ima za tako "velike" struje i od 30-50A!

djolejr pronadji dataseet za kolo TCA785 koje je napravljeno za bas to sto ti hoces i pokusaj njime napraviti regulaciju jer ima sinhronizaciju sa mreznim naponom .
A mogu li dobiti neku semu kako se regulise primar transformatora preko tiristora kao sto ste napisali?

Jos malo teorije o zadatoj tematici iz radio Amatera.

Za TCA785 znam, i radio sam sa njim ali mu je i cena malo poveca (sada je to diskutabilno, da li je 500-700 din skupo(InterHit Nis), za mene kao studenta jeste) ali kako sam to prodao coveku za regulaciju trofaznog CO2 aparata u sekundaru sa tiristorima (tiristori kostali ko djavo ali on ih je kupovao ili ih vec imao ne znam), ali tu nije bilo ogranicenja struje jer nije bilo schant otpornika.
TCA785 koristi princip impulsno sirinske kontrole (isto kao i vecina PWM kola (TL494 i slicna) osim sto nema internog oscilatora i nema komparatore greske (error amlifier), a meni i to treba, kako bih ogranicio struju. A sto se tice induktivnog otpora, ako umesto impulsnog okidanja triaca(tiristora) koristimo naponski nivo tj. impuls koji ce trajati od momenta okidanja do momenta prvog prolaska sinusoide kroz nulu nesimetricnost sinusoide struje ce se javiti samo u par prvih poluperioda naravno ako koristimo sinhronizaciju preko mreznog napona a ne preko struje kroz triac(tiristor). Produzenje impulsa okidanja se kod TCA785 postize dovodjenjem ligicke 0 ili 1 na neki od pinova umesto vezivanja kondenzatora (mislim) kojim bi odredili trajanje sirine impulsa.
(Darko_zed) A i ja ne bih radio sa poredjenjem onog testerastog signala napona, zapravo poredjenjem uzlazne strmine napona, koji se uzima sa kola za integraljenje cetvrtastog signala koji je dobijen pretvaranjem sinusoide i dobijanjem tog testerastiog signala, kao kod TCA785 vec bih voleo da predjem u vremenski domen, tj. da kontrolisem duzinu trajanja impulsa nekim MMV-om koji mogu naponom da kontrolisem Sve ovo radim vise radi izucavanja a ne radi neke prakticne primene jer bih posle takvu kontrolu lako mogao da imlementiram u neki mikrokontroler,jer mi u tom slucaju treba samo jedan A/D konvertor koji vec dodje u sastavu jeftinijih mikrokontrolera.
U prilogu je lepo objasnjeno zasto je bolje koristiti duzi impuls okidanja (u prilogu vise kracih impulsa) i sta se javlja kod induktivnih opterecenja.

A sto se tice 3000 ili 5000 ampera, moj otac je radio takve ispravljace za galvanizaciju sa pokojnim prijateljem poodavno, i to kontrolom tiristora u sekundaru (tiristori su Simensovi ogromni, ostalo par komada "BST U 68 H 253")

Pazljivo sam iscitao poruku "gane1" : "on ce i dalje da vodi sve dok napon na njegovim krajevima ne "prodje"kroz nulu!", i ja se licno ne bih slozio sa ovim. Mislim da ovde nije precizirano sta se misli pod tim naponom, jer ja mislim da je u pitanju pad struje kroz SCR ispod struje drzanja tj. struje koja ide od A ka K jer u literaturi sam se susretao samo da je gasenje SCR-a vezano za pad struje kroz njega ispod struje drzanja tokom dovoljno dugog perioda kako bi se dozvolilo nosiocima naelektrisanja da napuste oblast PN spoja, mozda ja ovo nerazumem.




<sub>[Ovu poruku je menjao djolejr dana 28.06.2008. u 19:49 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao djolejr dana 28.06.2008. u 19:50 GMT+1]</sub>

Mislim da je nesporazum nastao. gane1 je mislio da kada ukljuci tiristor promena napna na optokapleru nece moci da utice dalje na njega sve dok ne prodje napon mreze kroz nulu jer tada i struja kroz trijak padne ispod struje drzanja. Ovo je apsolutno tacno ali da si pogledo sve postove video bi da za induktivne potrosace imas specijalnu semu koja ovo dozvoljava, tako da je moguce napraviti povratnu spregu. Pogledaj sve seme, ali da pojasnim ovde vec, imas dva tiristora i jedan dijak, glavni se aktivira kada poraste napon, tj. kada se napon na dijaku poveca preko praga provodjenja. Fazon je sada u drugom trijaku, koji okida struja koja tece kroz dijak, sto se ona vise povecava, napon na njegovom gejtu se povecava do provodjnja, struja kroz njega ti zavisi od optokaplera tj. povratne sprege. Sto je ta struja veca, ona otima struju glavnom trijaku i na kraju je toliko smanji da ona padne ispod struje drzanja. Dakle iako ne prodje kroz nulu imas gasenje trijaka.

Ako se izmeri napon na tiristoru ili triacu koji vodi taj napon ce biti <=1V, tj. pri min struji drzanja napon izmedju A i K (A1 i A2) je prilicno mali i njegovo gasenje iskljucivo zavisi samo od struje koja protice izmedju A i K (A1 i A2) i ni od cega drugog, dakle samo struja koja protice kroz PN spoj (izvor knjiga "Elektronika 1" Vanco Litovski, nisam citirao vec sam prepricao).
Trenutak okidanja u bilo kojoj semi sa tiristorima ili triacima (ove izlozene ovde osim one koju je postavio Elfi) zavisi samo od vremenske konstante RC kola koje cine t=(R+Pot)C, pri cemu je fazni pomeraj okidanja fi=omega*t, omega=2*Pi*f (kruzna ucestanost ). Razlika seme za induktivna opterecenja je u tome sto se RC kolo sinhronise sa mreznim naponom a ne strujom kroz triac ili tiristor, tj. naponom na njihovim krajevima. Tu je poboljsanje dobijeno samim tim sto struja kod induktivnih opterecenja kasni za naponom (kod idealno induktivnih kasni za Pi/2 rad). (pazljivo se treba procitati prilog iz mog prethodnog posta).
Povratna sprega je ucinjena na semi koju sam postavio (Lab 1,2 i 3 ) time sto se utice na otpornost Pot iz izraza na nacin da sto vise struje protice kroz C-E spoj optokaplera (a samim tim i otpornost C-E spoja je manja) to ce preslikana otpornost preko dioda u Gretz spoju biti manja a samim tim ce i fazni pomeraj biti manji, tj. obrnuto, manji napon na ulazima optokaplera, manja C-E struja sto daje vecu otpornost koja se preslikava preko dioda a samim tim i veci fazni pomeraj.
Drugi triac u semi sluzi da umesto generisanja jednog kratkog impulsa RC kolo generise povorku takvih impulsa kako bi vise puta okinuo triac. Inace ovo je pogodno jer kod izrazito induktivnih opterecenja moze doci do potpunog preskakanja jedne poluperiode sinusnog napona i to u slucaju ukoliko je fazni pomeraj struje u odnosu na napon (kasnjenje struje na induktivnosti) vece od sume faznog pomeraja okidanja i trajanja impulsa okidanja, i u tom slucaju doci ce do okidanja triaca iako on nije ugasen jer struja kroz njega kasni vise nego li sto je vreme od trenutka prolaza kroz nulu do javljanja impulsa okidanja tako da on narednu poluperiodu nece ni propustiti a to ce se manifestovati javljanjem jednosmerne komponente napona preko induktivnih opterecenja (sto nije dobro). Sa vise impulsa okidanja triac ce se upaliti sa odredjenim kasnjenjem u odnosu na zeljeni fazni pomeraj i to kasnjenje ce biti [td~=fazni pomeraj induktivnosti-fazni pomeraj okidanja] ali kako se radi o promenljivim induktivnim elementima kod prakticno realizovanih masina i uredjaja ovo vreme kasnjenja ce se javiti samo u prvih nekoliko perioda tako da slabo izrazena jednosmerna komponenta ne utice u mnogome na rad.

Na ovom forumu je besmisleno bilo sta napisati jer ako vas sagovornik ne razlikuje lemilo od osciloskopa onda je potreban jedan pristup,ali ako se prica sa ljudima koji nesto znaju svakako treba drugaciji pristup!Pa,nije mi poznato da postoji protok struje ako nema napona,mada je u nasoj strucnoj literaturi odskora odomacen izraz STRUJA DRZANJA.{Jer,ne postoji tiristor koji ce da vodi sve dok osiguramo da kroz njega tece struja ako pricamo o kolima nazimenicne struje,za jednosmernu struju to je tacno!Kad bi vodio sve dok je zadovoljen uslov da struja moze da tece on bi bio obicno parce zice!Taj autor je jedino mogao da prica o kolu jednosmerne struje i onda to sto je napisao vazi i tacno je.ali se stvari drasticno menjaju u kolima za naizmenicnu struju!Kod jednosmerne struje je problam "ugasiti"tiristor,i tada je JEDINO vazno da struja padne ispod odredjene struje,a kod naizmenicne je problem kad ga ukljuciti,jer tiristor je u sustini poluprovodnicki beskontaktni prekidac,a mi ga vesto koristeci zakone fizike ukljucimo kad nam odgovara pa na taj nacin dobijemo regulaciju!}Ja svakako savetujem oprezan i uslovan pristup ovom terminu jer ma kolika da je struja kroz tiristor ako fazni ugao bude nula stepeni ili ako je negativan-taj tiristor nece da vodi ali svakako tad nece biti ni struje!Ovde diskusiju ne shvatam kao strogo naucnu,vec se kad odgovaram samo trudim da pomognem ljudima u okvirima onoga sto znam!Imam poslednji APPLICATION BOOK od SEMIKRON-a,bogami jasno se vidi da i pored "razvijenih" kola za gasenje samoindukcije i zastitu tiristora oni jos uvek "pucaju" zbog tranzijentnih pojava narocito kad "gledaju" u induktivne terete!Cak je jedan njihov autor bojazljivo napomenuo da su zbog tih problema razvijeni IGBT te da se napusta ideja da ce kod THY i SCR taj problem ikada biti resen,jer tiristori su davno zamenili tiratrone ali ne mogu da im pariraju sto se tice pouzdanosti.Ovaj forum shvatam kao forum cisto prakticara i hobi pristupa bez namere da se vodi naucna rasprava,ali da budem neskroman-imam po Srbiji veliki broj ispravljaca u non-stop pogonu kod kojih je regulacija napona izvedena faznom kontrolim upravo tiristora,gde sam primenio resenje sa optokuplerima za struje od 300-3000A i kompletne ispravljace izuzev kutija sam sam napravio,pa prosto mislim da mogu da dam savet jer je zasnovan na iskustvu koje je u praksi provereno i dokazano!I tvrdim-da je za naizmenicnu struju i induktivno opterecenje triak najgore moguce resenje ali svakako je naj jeftinije!Po mom iskutvu-regulaciju sa tiristorima u primar nikako ne stavljati,previse problema pocev od galvanskog odvajanja pa redom!Obavezno sinhro impulse uzeti direktno od napona koji se kontrolise,upravljacki sklop za tiristore napajati obavezno iz posebnog transformatora ali voditi racuna da on ne bude magnetno spregnut sa radnim transformatorom,i pobudno kolo tiristora je najbolje da bude napravljeno sa malim transformatorom mada je pobuda tranzistorom direktno daleko jeftinija,prostija i samim tim vecini graditelja daleko draza,ako ovo postujete onda je stvar jako prosta!
Malo duza poruke izvinjavam se citaocima!

Ja smatram da je ovo daleko od naucne rasprave. Ja samo pokusavam da razumem kako sve to funkcionise pa pisem malo vise o tome kako ja razumem da sve to radi. Ja sam sto se tice ovoga samo hobista i napominjem da ja sve ovo samo pokusavam da prakticno realizujem.

Buni me samo to da je napon u opticaju sto se tice gasenja. Jer kod induktivnih potrosaca faza struje kasni za naponom pa iako je napon prosao kroz nulu u nekom trenutku struja s'obzirom da kasni ona i kasnije prodje kroz nulu pa je fakticki u momentu proilaska napona kroz nulu i dalje prisutna struja kroz tiristor i razlicita je od nule, ja razumem da je u tom trenutku i napon na potrosacu razlicit od nule, doduse bice prisutan i neki napon na krajevima tiristora ali kako se tiristor moze pretstaviti kao sprega dva bipolarna tranzistora koji dele P i N oblast onda mi je i logicno da je u opticaju samo struja a ne napon kao poput komponenti sa efektom polja.

ona knjiga od Litovskog je iz 1989, i to je udzbenik na kakultetu samo ne za moj smer vec za smer elktronika.skenirah deo o koma sam pricao

Ljudi procitajte ovo pazljivo. Ovde je sve objasnjeno
http://www.st.com/stonline/products/literature/an/3566.pdf

radi se o istom dokumentu koji sam postavio i ja pre 10-ak dana na 2. strani koji sve lepo opisuje

Da to je to, sad sam tek provalio. da li si primetio da je to isti dokument ali ne izgleda potpuno isto, cudno. Bilo kako bilo, to je najbolje objasnjenje o cemu se zapravo radi, i posle njega je sve jasno.