Zanimljivo.
Obratite paznju na:


It's nice to be GOD!!!

Upravo to mi je i najinteresantniji deo :)

To za Deltu i direktore sam cuo jos davno, ali ovo mi je najbolji deo:

Obicaj?!? Kakvi robovlasnici, strasno.

Tek sad vidim ovo:


Ne mozes da izlazis preko nedelje :))) Haha, pa ovo je neverovatno.

A tek ovo, citiram:



Čudi me samo da se nisu setili da napišu i corporate himnu koja se peva svako jutro pre početka posla, uz obavezan propratni spiritualni ritual.

Ja ne vidim poentu ove teme... Ako nekome ne odgovaraju ta pravila, neka da otkaz. U suprotnom neka ih trpi i neka ćuti.

Zasto treba da cuti i trpi? Ne razumem takav stav, ono kao zaposlio si se i sad jedi g****, cuti tu?

Kakav primitivan stav, neverovatno. Danas svet funkcionise na promena, menjaju se pravila, vlade, zakoni i sve u zivotu, tako i ovakve firme treba da se promene i iz tog razloga je jako korisno da postoji ovakva tema. Nije ni danasnji zakon o radu uvek izgledao u ovom obliku, verovatno se nikad ne bi ni promenio da su ljudi kroz istoriju imali stav "cuti i jedi g****".

Pojedinci retko sta mogu da promene, ali vecina moze itekako.

ma jebe se meni za promene, meni je interesantno što su svi tračevi o delti istiniti, i to crno na belo...

Kazu da delta ima 20.000 zaposlenih. Doduse, ne odnose se ova pravila na sve zaposlene, vec na one malo obrazovanije i na malo visim pozicijama u firmi (za kasirke i prodavce vjerovatno ne vazi).

Poenta je da mi ovo malo smrdi na neko uniformisanje, ali ono preterano. Svaka iole veca firma ima kodeks ponasanja i pravila koja moraju da se postuju i to je u redu.
Sta mislite da li stavljaju ovo u neku odredbu ugovora? Kodeks ponasanja se ukljucuje u svaki ugovor o radu, koliko je meni poznato.
Ne sklonis se direktoru, pravno-formalo imaju pravo da te otpuste. Nemojte me pogresno shvatiti, ja sam svakako da se postuju pravila, ali ovo je nekako preterano.

Nisam citirao onu odredbu o konzumiranju alkohola na proslavama, ali ko je tolika svinja da se napije na godinjoj zurci kompanije i pravi sranja?
Taj zaista nije za neki ozbiljniji/odgovorniji posao. Ako ne umes sam da se kontrolises i ponasas, ni jedan kodeks nece tu pomoci.

Vjerujem da kod mnogih moze samo da izazove kontra-efekat ili barem neku vrstu nelagodnosti i neprijatnosti. Kao 1984-a.

And pigs can fly :) D.G.O. danas nema mnogo toga zajedničkog sa Delta Holdingom, otprilike isto kao Banca Intesa. Te dve firme su nakon prodaje/dokapitalizacije postale klasični rudnici, za razliku od matične kuće. Provereno.

U ovakvoj firmi ne bih radio ni za 1000€ nedeljno...

Ovo nije nista posebno, meni nista od navedenog ne bi smetalo. Skroz je normalno sve sto je napisano u tom "dokumentu".

Upravo tako - ne mozes sedeti na dve stolice, primati platu od "zlikovca" i kukati protiv njegove politike.

Ili to, ili svih 20000 u strajk... Sta, nece? E ***i ga onda - nista od prava. Nisam cuo da je neko dobio "prava" na tacni sa sve kelnerom koji ih je doneo.

A jesu li ti ponudili 1000 nedeljno?

Ja ovde razlikujem nekoliko stvari:
- Kodeks oblačenja i ponašenja zaposlenih - Sasvim OK
- Kodeks komunikacije i ponašenja zaposlenih prema klijentima - Za svaku pohvalu
- Rad prekovremeno i subotom - ako je plaćen - nemam primedbi


U vezi onog da ne treba da se "ćuti i trpi". Osnovno je pitanje da li je zaposlen sa ovim upoznat onda kada je konkurisao za radno mesto. Ako jeste, tu onda nema komentara - znao je šta ga čeka, i dobrovoljno je prihvatio. Ako nije, tj. ako mu je to "servirano" naknadno, to je onda druga priča.

Mora da se šališ...

@Java Beograd
Naravno da ne, ali to nije bitno. Zaista ne bih radio u takvim uslovima ni za tolike pare.
Toliki zombi stvarno ne mogu da budem.

Nebitno da li je plaćen prekovremeni rad ili nije, ja ipak cenim da je mnogo lepše kad ti šef organizuje radnu nedelju tako da imaš slobodne vikende. Problem je kad prekovremeni rad postane pravilo (kao što i navode u ovom kodeksu), džaba ti što ti ga plaćaju, njima je to svakako u interesu jer za mnogo manje para dobiju efektno mnogo više rada i uštede na novim radnim mestima.

Da se razumemo, ima ovde dobrih stvari u kodeksu (oblačenje, odnos sa klijentima, komunikacija itd) međutim ima i mnogo ponižavajućih stvari koje ustvari služe da boostuju ego šefovima kao jedan vid kompenzacije za njihov rad. Ako sretneš šefa u hodniku, mislim da je sasvim pristojno pozdraviti ga sa dobar dan i produžiti svojim poslom, i da nema potrebe za zaustavljanjem, sklanjanjem sa puta i salutiranjem. Isto tako glupo je pravilo da moraš izaći iz lifta ako neki šef hoće da se vozi liftom (to pravilo nije direktno napisano, ali je lepo uvijeno u papir), ili da ako se već voziš moraš prvo na sprat gde ide on pa tek onda gde ideš ti... Generalno, ako mr. boss ima toliko neodložna posla, onda lepo nek sebi stavi lift direktno do svoje kancelarije, al jebiga, onda ne bi mogao da glumi boga svojim zaposlenima...

Možda nekome ovo odgovara, verujem da većina zaposlenih u Delti jedva čeka dan kad će se zbog njih zaposleni zaustavljati u hodnicima i salutirati im i to verovatno isključivo zbog takvih privilegija, ali ovo je ipak malo isuviše mobbinga za moj ukus.

Ne bi ni meni smetalo da je ovo u formi uputstva ili "vodica za ponasanje" ili tako nesto.
Vecinu stvari mogu da prihvatim, ali recimo "duga kosa za muskarce je neprihvatljiva" mi nekako smrdi na narusavanje licnih sloboda.

Takodje mi smeta i to sto u kodeksu stoji da "se sklonim direktoru u hodniku", to jednostavno ne mogu da prihvatim.
Vjerovatno bi ja tako i postupio da dodje do takvog susreta, ali mi smeta sto je to obaveza i u formi naredbe ('ebi ga imam problem sa autoritetima).
Ako jednostavno imam los dan iz bilo kog razloga, pa jos moram da se sklanjam disi ili da "ne pravim guzvu ispred lifta", joj bilo bi belaja.

Svako civilizovan bi ovaj kodeks postovao i da ne postoji ili da postoji cisto kao informativni sadrzaj - sta se od zaposlenog ocekuje.

uopste se ne salim, kazi konkretno sta te ovde cini zombijem? Sta ti konkretno ove toliko smeta da bi odbio platu od 1000e nedeljno? Svasta, pa ovo su osnovne norme kulturnog ponasanja. Naravno da ces propustiti sefa u hodniku ako je guzva, naravno da ce on otici prvi na sprat liftom pa onda ti...mislim ne znam u kakvom svetu ti zivis ali ove stvari su skroz normalne. Mislim sta te ovde konkretno cini zombijem? To je kodeks ponasanja firme koja ima direktan kontakt sa klijentima i na osnovu tog kontakta obezbedjuju posao, naravno da svi trebaju da budu obuceni u nekim normama kao i da se tako ponasaju. Pa zamisli da ti neko nudi osiguranje a u ustima ima zvaku, u nosu mindjusu i kosu do ramena...sta bi vecina ljudi pomislila?



Ne pise ljudima na celu da li su civilizovani ili nisu. Ovaj tekst je obavezujuci iz razloga sto se ne moze garantovati necija civilizovanost i kultura ponasanja. Ako neko to prekrsi nadlezni u kompaniji imaju na sta da se pozovu....

U Zepteru se peva neka himna, pljeska rukama i maše zastavicama.

Zanimljivo mi je koliko ljudi se javilo da kaze da ova pravila su potpuno normalna. E to je tek nenormalno.

Stvari kao:


nisu nigde normalne, no evo uvek se nadje neko ko misli da su ovakvi sistemi odlicni. Zato valjda i nemaju problema da nadju kadar.

Da nastavim niz:
- ako zelite da napredujete svratite i nedeljom do firme da u neformalnom duhu odradite jos 6-7 sati
- pazite s kim izlazite, gledajte da vas partner/ka se ne oblaci previse slobodno
- ne dozvolite sebi da pijete pivo iz flase na javnom mestu, jedino kod kuce ako bas morate
- ako imate kola perite ih bar dvaput nedeljno, jarke boje automobila nisu dozvoljene
- uvece ne jedite tesku hranu i vecera nek vam bude najdalje do 7 uvece
- zaboravite na sarme
itd

ja sam imao vrlo sličan kodeks u bivšoj fimi, da je sad ne "reklamiram" i moam vam reći da nisam dugo izdržao, iako je plata bila sasvim pristojna, naročito su mi smetali nedeljni "neobavezni" ručkovi sa sim zaposlenim

Zapravo je to najbitnije. Jer ostalo su "prazne priče", i tvoja se izjava izjednačava sa ovom mojom: "Ne bih lego u krevet sa Karleušom sve da mi plati 1.000.000 $". Na primer. "Mislim nije mi ni ponudila, ali to nije bitno"

Ipak, da ne bude zabune, i ja smatram da je radno vreme ono što pripada firmi, a pre i posle (makar i minut) toga je moje. Rad prekovremeno i subotom ne treba da bude pravilo, već plaćeni izuzetak. Ukoliko je pravilo, onda je jasan zaključk da firma ima manjak zaposlenih ili ne ume da organizuje posao.

-Jeste, ruzno je. Niko ne zabranjuje da odes tacno u minut sa radnog mesta. Prva stavka je cisto preporuka i u potpunosti se slazem sa njom jer je skoro nemoguce zavrsiti sve poslove tacno u minut pogotovo poslove kojim se bave zaposleni u osiguranju.

-Ovo je normalna stvar i svako ko je makar malo radio u oblasti osiguranja zna da je tako.

-Ovo je takodje normalna stvar jer se u neformalnom razgovoru sa kolegama mogu razmenjivati iskustva i razgovarati o poslu radi unapredjenja istog. Rad u osiguranju nije kao posao u samousluzi kada kraj radnog vremena znaci i kraj posla. Kontakti sa klijentima i razgovori su najbitnija stvar te stoga ne postoji nacin da se isti kalupe u neko radno vreme.

-Najnormalnija stvar i sve sto je receno nije obavezujuce nego je cista preporuka, da je drugaciji obicaj kod Srba oni to ne bi ni spominjali. Bitno je da se na posao dodje svez i odmoran jer je isti zasnovan na kontaktu (direktnom) sa klijentima i mnogo stvari zavisi od utiska koji se ostavi na potencijalne klijente.


Sve navedene stvati nisu u formi naredbe nego preporuke sto je veom lepo i korisno i puno govori o brizi kompanije za licnim i korporativnim napretkom pojedinca.

Ja sam svojevremeno radila u Delti, izdrzala sam 4,5 meseca :), i kada su mi prvi dan dali kodeks ponasanja u zgradi Delta Holdinga, koji je manje vise isti kao ovaj, bila sam potpuno frapirana.
Kasnije sam shvatila da ja imam kucno beogradsko vaspitanje, pa mi je zato cela prica smesna, ali da postoji masa ljudi koji nemaju osnovnu kulturu ponasanja i da je to pisano za njih. Sta da se radi, to je poslovna zgrada, a narod je nevaspitan i neugladjen i mora im se jasno staviti do znanja kako da se ponasaju, i to do najsitnijih detalja. Mozda su malo preterali (ja sam slikovito zamisljala kako direktor juri po hodnicima nekog zaposlenog, a ovaj bezi i sklanja se, jer je direktor u zurbi i ne sme mu stajati na putu), ali smatram da je bolji takav pristup, nego da se ostavi odredjena sloboda, pa da zaposleni svojevoljno tumace odlike poslovnog ponasanja i kulturnog komuniciranja.

da ne bude zabune, posao nisam napustila zbog kodeksa ponasanja, vec iz drugih razloga :)

Inace, ljudi - ovo je fakin' osiguravajuca firma.

Naravno da cete u osiguravajucoj kuci biti lepo poslovno obuceni droid koji "blajvi" klijentu od 8:30 do 16:30 i ne razmislja puno kako da se razlikuje od ostatka mase zaposlenih - ne znam sta bi neko ocekivao od tog posla...

Sta vi ocekujete kad udjete u osiguravajucu kucu ili banku? Dugokosog mamurnog hipija sa gitarom koji ce da vam otpeva novu ponudu banke uz miris alkohola iz usta? Ili klasicnog sales-droida u sakou za sterilnim stolom koji ce vam prepricati najnoviji sales-pitch koji je dobio od svog srednjeg menadzmenta?

Verovatno je to i razlog zasto se niko ne buni ;-)

Milana,
baš me zanima kakva je radna atmosfera bila, koliko ste slobode imali, kako je sve to izgledalo u praksi.

@Java Beograd
Ma jednostavno znam sebe. Ne bih mogao da podnesem toliku uštogljenost. Živo me zanima kakvi su ljudi koji rade tamo.
Ja na sadašnji posao dolazim vrlo zadovoljan, većinom dana praktično volim da dolazim i radim, a to je 95% zbog ljudi sa kojima radim i jedne opuštene atmosfere i određene slobode.
Naravno, niko od nas ne podmeće nogu našem direktoru kada ide kroz hodnik. Ali napisati nešto poput, sklanjajte im se sa puta je potpuno maloumno.
Plus budalaštine o prekovremenom radu....

@dimkovic
Niko ovdje nije ništa prigovorio dress kodu ili odnosu sa klijentima...

U potpunosti suprotan kodeks od npr. Microsoft-a ili Google-a gde se više pažnje posvećuje radu nego zombifikaciji radnika...

A evo kako se to radi u IBM-u:
http://www.youtube.com/watch?v=4eOB59L8Tak

@Tyler
Misim da je Ivan objasnio srž. Ja prvi očekujem da u banci (nisam ni ulazio u firme za osiguranje) sretnem muškarce u odelu, kravata, licnute cipele. Obrijan, uljudan i fin.

Ipak se mora razlikovati rad u firmi koja 90% radi sa poslovnim klijentima i posao u developerskoj firmi.

Ali, dobro, ima u onom dokumentu i još nekih stvari osim kodeksa oblačenja.

Koliko znam Microsoft i Google nisu osiguravajuce kuce - ali sam siguran da osiguravajuce kuce kod kojih Microsoft i Google imaju polise imaju iste takve zombije kao i Delta i da je to bas ono sto Microsoft i Google ocekuju od njihovih osiguravajucih kuca :-)



Sto je relevantno za? A kako se radi u Allianz-u, Wachovia-i i drugim finansijskim kucama? Casual dress-code i slobdan jezik i izrazavanje, te "empowering" radnika koji sede za salterima? Hmm... ne bih rekao :)

Kao sto neko vec rece, niko nije davao primedbe na dress code i odnos sa klijentima, to je potpuno normalna stvar. Prica se o nebuloznim delovima teksta.

Sto se nebuloznih delova teksta tice - ***i ga, oni su verovatno prilagodjeni obrazovanju i kvalitetu radne snage - koliko imam prilike da vidim, iz javnih glasila u Srbiji i sl... ton i jezik obracanja nisu bas na nekom ex-catedra nivou kada su siroke mase u pitanju, pa je verovatno i ovaj "pravilnik" napisan jezikom koji vecina, na zalost, razume.

Nije da ih branim - ja u takvoj firmi svakako ne bih radio i mislim da je takav pravilnik u nekom normalnom drustvu besmislen i kontra-produktivan jer ce svako ko postuje sebe da ode, ali smatram da ako je to nesto sto jeste problem, jedini koji mogu da ga rese su sami radnici - bilo bojkotom, bilo odlaskom u druge firme.

Medjutim, nesto mi se cini da vecini koja tamo radi i nije problem ovaj pravilnik a da vise cene cekove na kraju meseca... E onda, jbg braco - kelner koji ce doneti "prava" nece doci danas - sprecen je.

Zato sluze friday drinks, lepo od 4 ili kasnije ako ima posla se organizuje pice i tu se obicno ostane duze. Subotom nema razloga da se vidjaju po kancelarijama vec mogu da odu u neki restoran, na Adu ili negde drugde. Mozda ja imam neki posao da zavrsim i ako dodjem u subotu moze da mi smeta smeh i bucan razgovor drugih zaposlenih u prostoriji blizu moje kancelarije ili u mojoj kancelariji (ako su u pitanju vece prostorije gde vise njih radi). Nemas uvek isto posla i ponekad ces da dodjes oba dana vikendom a ponekad neces uopste vec ces samo ostati petkom na picu. Koliki je inace tu zakonski maksimalan broj radnih sati?


Meni se svidja u inostranstvu sto su ljudi manje ustogljeni i sa direktorom si uvek na first name. Tako je bilo gde god sam radio a i Dragi Tata je pominjao da je isto tako i u USA.

@Srki,

Ne zaboravi da je to tako za kadar IT profesionalaca i, uopste, izuzetno obrazovanih ljudi u menadzmentu i inzenjeringu.

Cisto sumnjam da je tako sa kadrom bankarskih sluzbenika - tu su hijerarjihe vrlo formalne, odnos prema direktoru je izuzetno formalan i sve je daleko ustogljenije. Ja jos nisam usao u banku ili osiguravajucu kucu gde nije tako.

Srki sve sto sam rekao se odnosilo na konkretan slucaj, osiguravajucu kucu. Ovo sve drasticno varira od industrije kojom se bavi kompanija.

Treba imati u vidu 1) Da je u pitanju relativno banalan posao za koga je vrlo lako naći dovoljno dobar kadar. Onda počnu da budu bitne sitnice poput materijala za odelo, prijatne spoljašnjosti i uglađenosti, spremnosti da se u rudnik dolazi i vikendom itd. 2) Da je u Srbiji nezaposlenost ogromna i postoji masa ljudi koji bi pristali na svakojaka ponižavanja i maltretiranja kako bi došli do posla. 3) Da postoji određeni procenat ljudi (što možemo videti i na forumu) koji zapravo uživa u puzanju pred menadžmentom.

Nema tu nikakvog puzanja, jednostavno neki su navikli da preko nedelje nelutaju po gradu do 1h ujutru ako znaju da rade sutra od 7h. Nekim ljudima nije normalno da na posao dolaze neispavani i umorni. Nekim ljudima nije normalno da gledaju na sat kad ce da napuste kancelariju.

Meni je normalno da sam odredjujem sta cu da radim u svoje slobodno vreme.
I redovno ostajem do 1 sat nocu budan, bio u gradu ili kuci, nekad i duze. Neispavan i umoran nisam sledeceg jutra i sto je najbolje niko mi nikad nije prigovorio do koliko smem da ostanem napolju.
Gresim, jesu roditelji ali pre 20 godina.

Sve je to u redu, ali si u offtopic-u, jer pričaš o ličnim sklonostima, a ovde se govori o dokumentu koji propisuje ponašanje svih zaposlenih.

Izvini, ali dozvoli mi da imam sopstveno mišljenje, a po njemu su:

reči notornog poltrona.

Hehehe, nista od toga za sta se vi vatate nije obavezujuce...

Pa Jablane, prosto sad kad znaš pravila, nemoj raditi u Delti... Isto važi i za sve ostale. Kome se ne sviđa, ne mora da radi tamo. Uvek može da nađe bolje...

Tacno, moze bolje da se nadje i ja ne bih radio u Delti takodjer. Ali to ne znaci da ne mozemo da komentarisemo ovu sulude uslove i savete, cak ni oni sta rade u Delti. Naravno da treba da se komentarise.

Mozda je off ali nadovezacu se na ovu temu, jos jednim primerom, samo u malo drugacijoj formi.

Najprimereniji moj komentar na ovakav robovlasnički sistem koji sve više zaokuplja Srbiju (zamisli, ni slobodno vreme ne smeš da koristiš po svom nahođenju, jer, jelte, nećeš biti sposoban za prekovremeni rad) bi bio vic:

Razgovaraju direktor jedne firme i poltron:
Direktor: Poltron ,ajde reci 2 ?
Poltron: DVA
Direktor: Yebo te ja !!
Poltron: Jao druže direktore, kako ste vi duhovit čovek, jel možete vi da kažete tri?
Direktor: tri
Poltron: Jebali me vi, druže direktore!!

Pozd.

Hteo bih da napomenem, vezano za kljuchne rechi "neobavezno", "druženje", "vikend" ... većina ovde je verovatno u situaciji da nemaju porodice, pa ne razmišljaju u stilu da bi otac možda želeo da provede vikend sa svojom decom, a ne u "druženju" sa zaposlenima koje vidja preko cele nedelje (i samim time verovatno cheshce nego sopstvenu decu).

Svako dobro.

He, pa znas, taj bi mozda i mogao da mi uvali neki 'povoljan' kredit, ili neko osiguranje...

A za ljubitelje (ne)obaveznih odredbi kojekakvih kodeksa, prigodan hit:

http://www.youtube.com/watch?v=8EoukRWQ-ec

A šta mislite, kad bi bio ovakav dodatak kodeksu ponašanja

• Ružno je (iako ne i zabranjeno) da sa plata isplati baš na dan predviđen za isplatu. To izaziva gužvu ispred bankarskih šaltera i stvara utisak da »jedva čekate da uzmete pare«. Zato je poželjno da se plata isplati bar dva - tri dana ranije
• Mesečni bonus je više pravilo nego slučaj.
• Običaj je da se zaposlenom dodeli povišica kako bi kvalitetno završio zaostale poslove i kako bi neformalno i opušteno porazgovarao sa kolegama. Povišica ne morate biti posebno visoka, ali je poželjno da je reativno česta.

A kako bi to zaposleni mogli da sami sebi isplaćuju platu i povišicu?!

Pored toga, dinamika i veličina plate definiše se individualnim ugovorom a ne feudalnim kodeksima.

Pratim ovu temu već dva dana, ali nisam hteo da se ubacujem, jer nisam imao vremena da pročitam kompletan tekst, pa da ne lupam napamet. Evo sad pročitah i stvarno ne vidim čemu tolika frka. Ja sam mislio da piše ko zna šta sve tamo, ali ono su zapravo neke sasvim normalne stvari. Možda se u nekoj normalnoj zemlji, gde su ljudi malo emancipovaniji takve stvari podrazumevaju, pa ih nema potrebe naglašavati, ali u Srbiji tako nešto je itekako potrebno, Ne znam koliko ste imali prilike da radite ili sarađujete sa nekim domaćim firmama, ali kodeks ponašanja je u dosta slučajeva očajan. Ja bih i njima uveo takav kodeks. Samo primera radi... evo šta sam sve doživljavao u poslednjih par godina:
- Zove me direktor jedne domaće firme i započinje razgovor rečima "E, zdravo, jel to taj i taj ? E, vidi batice, dobio sam broj od tog i tog, kaže mi da radiš to i to...". Znači, ni dobar dan, ni kako ste, a oslovljava me sa "batice", kao da smo zajedno čuvali ovce.
- Odem na sastanak sa nekakvim menadžerom jedne firme, trebao da se radi neki softver i objasni on meni šta sve treba i ok, krenem ja da mu objašnjavam kako to može da se izvede i koliko bi koštalo, kad će on, citiram "Pu jebem ti lebac, pa zašto tolko, jel ima neka jeftinija varijanta ?". Mislim, postoji toliko načina da se kaže da ti cena ne odgovara koji ne uključuju psovanje, recimo "Znate, nama se ta cena ne uklapa u budžet, pa sam hteo da pitam može li neka jeftinija varijanta, koja bi uključila neke kompromise" ili slično, a zašto je baš odabrao da psuje lebac ne znam.
- Skoro me zove jedan privrednik kome sam pre jedno godinu dana radio neki softver za vođenje magacina i počinje razgovor rečima "Gde si bre druže, jesi slobodan sutra da dođeš da se vidimo, treba nešto da doradiš ono što smo radili ?". Dakle, opet bez dobar dan, bez ikakvog poštovanja, i još me naziva drugom iako smo se videli jednom u životu i to pre godinu dana.
- E ovaj slučaj me je zaprepastio. Zove me drugar koji radi u jednoj ne baš tako maloj firmi i pita me da li može da dođe sa menadžerom te firme kod mene, pošto im treba neki tracker da prate učinak zaposlenih, pa im on preporučio mene, pa bi da vide šta i kako, i koliko bi koštalo, blablabla... rekoh nema problema. I dođu tako oni, a ja bio sa devojkom i sedimo tako mi, pričamo o poslu i u jednom trenutku ona ode to toaleta, kad će ovaj meni "Uuuu dobra ti ova mala, kladim se da ne silaziš sa nje, a ?" i tapše me po ramenu i još nastavlja "Ja sam baš skoro vozio neku klinku, da viš kakvu guzu ima... pa ne bih je skidao sa...", samo što nije počeo da mi bali po tepihu. Verovatno čovek samo pokušava da bude poslovan, s tim što ja ne radim u porno industriji, pa se malo zeznuo.
- Ulazim u kancelariju jednog direktora ili šta je već, i prvo što mi upada u oči je kalendar dimenzija jedno pola metra sa metar sa koga sevaju gole sise i guzice na kome piše "Playboy". Mislim, ne kažem da sam nešto gadljiv na to, ali da je neukusno i neozbiljno tako nešto držati u kancelariji jeste. Možda je to normalno za automehaničarsku radnju, ali ovo je poslovna kancelarija majku mu.
I uopšte, bilo je dosta takvih slučajeva, da ne davim sad. I to su još kao direktori i menadžeri, pa mogu samo da zamislim kakvi su im radnici... Dakle, Srbiji treba jedan takav kodeks... i uopšte ne vidim šta je sporno u njemu... pogotovo kada su u pitanju osiguravajuće kuće, gde se praktično prodaje magla (ne u bukvalnom smislu), tj. nešto neopipljivo, nešto što ne možeš odmah da isprobaš, staviš u džep i nosiš kući. Isto kao i kod banke. Zato i važe slični kodeksi u oba sektora. Jednostavno, ono što prodaje ovakve usluge jeste odnos prema klijentu, način komunikacije, izgled... Zbog svega toga, ne može se porediti posao agenta jedne osiguravajuće kuće sa poslom recimo programera u IT sektoru neke firme. Upravo zato i postoje sve one odredbe i saveti da se ide na vreme na spavanje, da se dolazi na posao 15 minuta pre vremena itd. Mislim, realno, jednom programeru u najvećem broju slučajeva ne znači ništa dal će da dođe sa podočnjacima na posao, dal će da bude nešto ekstra sređen ili čupav, dal će nosi odelo ili pantalone i kariranu košulju, dal će da dođe 15 minuta ranije ili sat vremena kasnije... on jednostavno ne mora da bude sređen, jer nema kontakt sa klijentima i ne mora da dođe tačno na vreme, jer uvek može to da nadoknadi bez posledica. A jedan agent osiguravajuće kuće koji će ceo dan razgovarati sa klijentima, jednostavno mora da bude lepo obučen, da bude namirisan, očešljan, čist, da pazi na zadah... a ako zakasni i samo 15 minuta, može da napravi havariju na poslu, jer se sa klijentima obično zakazuju sastanci i po nedelju dana unapred u tačno određeno vreme. I ovaj ako je zakasnio 15 minuta, to automatski znači da će kasniti i kod klijenta tih 15 minuta, a to gotovo sigurno znači kašnjenje i kod drugog, pa se recimo kod trećeg desi nešto nepredviđeno ili trebaju neka dodatna objašnjenja, pa kod četvtog zakasni još više... dok stigne do poslednjeg klijenta, kašnjenje može da bude i do sat vremena što svakako nije dobro na posao. I zamisli sad da on dođe na posao sat vremena kasnije.
Takođe, ono što se tiče direktora i sklanjanja... deluje malo nebulozno priznajem, ali znajući koliko se u Srbiji poštuje direktor, mislim da je itekako potrebna stavka, barem dok ne dostignemo određeni mentalni nivo gde će se ovako nešto podrazumevati. Problem je u samoj definiciji direktora kod nas i u normalnom svetu... direktor (tačnije menažment) je u svetu neko ko najviše radi od svih i vodi računa o gotovo svim aspektima poslovanja... o radnicima, o finansijama, o imidžu firme, o politici fime, održavaju sastanke, traže nove saradnike... i normalno da im je vreme kritičnije od nekog radnika koji je krenuo na pauzu za kafu ili ide da isfotokopira neki dokument... i sasvim je normalno da ih treba propustiti u hodniku ili im dati prednost kada im treba lift... jer ako on zakasni na sastanak firma može da izgubi milione... dok ako ovaj ne stigne da isfotokopira dokument može u najgorem slučaju da izgubi 2 minuta svog vremena zato što je eventualno zastao u hodniku ili morao da se vrati liftom na željeni sprat... Dakle, ne radi se o tome da se neko oseća kao Bog ili glumi Boga, već o prioritetima... Ali kao što rekoh, problem nastaje u definiciji direktora (menadžmenta) jer je u Srbiji to neko ko prima velike pare, a došo je preko veze i ne radi ništa nego po ceo dan pije kafe, šetka se po firmi, guzi sekretarice, vozika službenim autom... Samim tim gomila radnika je ljubomorna na njih i skroz je u fazonu "ma ko je bre on, šta ja njemu da se sklanjam, e baš neću, nek zaobiđe on mene...". Da se razumemo, i ja mislim da deluje smešno što tako nešto mora eksplicitno da se naglašava u nekom dokumentu, jer bi trebalo da se podrazumeva, ali očigledno da je u Srbiji potrebno tako nešto, upravo zbog takvog mentaliteta kakav je, a da je zaista takav, uverio sam se više puta... Pa meni su se više puta drugari i poznanici bukvalno hvalili kako su ispresecali direktoru put na parkingu, pa je ovaj izgubio pola sata ili kako su mu maznuli lift ispred nosa ili kako su namerno odugovlačili da mu odnesu neki dokument, po sistemu "ko ga hebe, nek čeka Ceca"... i slično. Mislim, stavite se vi u situaciju direktora ili menadžera osiguravajuće kuće koji žuri na sastanak sa predstavnikom neke firme sa kojom treba potpisati ugovor vredan 5.000.000 evra, a da vam mazne lift neki Pera agent koji žuri da potpiše ugovor sa nekom babom koja je rešila da osigura unuka na 20 evra. Ne kažem da ta baba nije važna kao klijent, ali neki prioriteti valjda treba da postoje.
Što se tiče onoga o neizlaženju tačno u minut, ja nigde ne vidim da piše da je to obaveza, već savet i to jako dobar savet ako smem da primetim. Mislim, ako pogledamo realno, ako je cilj ne izgubiti slobodnog vremena, onda je bolje sačekati 15 minuta, pa izaći kao čovek, nego ako bi svi izašli tačno u minut, pa napravili kolaps i na izlazu i na parkingu i tako svi izgubili po pola sata, prvo dok izađu, pa posle dok se isparkiraju.
Takođe, što se tiče onoga o prekovremenom radu, hebi ga, u osiguravajućim kućama se to zaista podrazumeva, jer ne možeš da završiš planirani posao, pa taman da imaš propeler u guzici, a ako svaki dan ostavljaš po malo nedovršenog posla, ode tebi ceo vikend na to, pa ti izađe na isto. Slično je i u IT svetu. Svako ko je radio na nekom ozbiljnijem projektu zna šta znači kad pritisnu rokovi. Pa tada se radi i po 16 sati dnevno ponekad. Hebi ga, takav je posao. Bitno je samo da se taj prekovremeni rad plati, što verujem da i jeste slučaj u Delta osiguranju. Ko ne želi da radi prekovremeno, onda treba da bira neki drugi posao, recimo u trgovini gde radnje imaju fiksno radno vreme i tačno znaš kada počinješ i kada završavaš... ili radiš kao freelancer kada možeš da biraš kada ćeš i koliko da radiš...jednostavno, sve ima svoje.
Da rezimiram, i ja lično smatram da je ovaj dokument u neku ruku smešan i može da deluje ponižavajuće, ali sa druge strane rado bih ga uveo u neke firme sa kojima sam imao prilike da sarađujem. Meni takav dokument ne treba, jer znam kako da se ponašam. Nikad mi se nije desilo da nazovem nekoga koga ne poznajem i da mu kažem "E zdravo", nego uvek isključivo "Dobro jutro", "Dobar dan" ili "Dobro veče" zavisno od doba dana. Pa čak i roditelje nekih mojih drugova koje znam sto godina i sa kojima i sedeo i pričao hiljadu puta, pa i noćio kod njih i dalje oslovljavam sa "vi" i kažem "Dobar dan" kada ih sretnem ili nazovem telefonom. Ali nekim ljudima očigledno treba nacrtati da "domaćinsko" ponašanje nije dobro za biznis, bez obzira što ga i mnogi direktori, pa i političari koriste.
I za kraj, složio bih se sa markomom i Ivanom... kome se ne sviđaju ti uslovi, jednostavno nek se ne zapošljava u firmi koja se bavi osiguranjem (predpostavljam da slični kodeksi ponašanja važe i u drugim osiguravajućim kućama), niti u banci i rešen problem. Ima toliko poslova gde možeš biti obučen onako kako želiš i ponašati se u skladu sa tim. Recimo automehaničaru je dozvoljeno da bude prljav, da veša gole ribe po zidovima i obraća se klijentu sa "Zdravo, brate, šta je problem ?". Isto tako ako se zaposliš u nekom magacinu, garantujem da niko ne propisuje u čemu ćeš doći na posao... ionako ćeš da nosiš kombinezon... Uostalom, bilo koji posao koji se ne radi sa klijentima, ili gde se radi sa klijentima, ali onima koji ne očekuju da budeš u odelu i paziš na svaku reč ti dozvoljava dovoljno lične slobode u oblačenju (i svlačenju) i ponašanju, pa biraj. I ja sam imao više prilika da se zaposlim i u osiguravajućoj kući i u banci, pa jednostavno nisam, jer to nije za mene... ne osećam se prijatno u odelu, ne mogu uvek da budem uljudan i kulturan, čak i kada je klijent prema meni neljubazan i neprijatan, ne mogu da pazim na svaki minut kada ću doći na posao, ne volim velike kolektive gde se stalno sudaraš sa ljudima na hodniku, čekaš red na lift, uparkiravaš se po pola sata, paziš da se nekome ne zameriš, da ti ne podmetne nogu... itd. Zato sam jednostavno odabrao da radim kao programer i u firmu mogu da odem u 9 ujutru ili u 5 popodne, kako mi kad odgovara, nekad na poslu ostanem 5-6 sati, nekad 11-12, zavisno od potrebe, nekad mogu da radim i od kuće, leti mogu da dođem i u kratkim pantalonama i majici i niko ništa neće da mi kaže, ne radim preterano sa klijentima tako da mi nije preveiše teško da jednom ili dvaput nedeljno budem extra ljubazan i na silu ako treba...
Dakle, svi mi gradimo svoju sudbinu, i iako na neke stvari u životu ne može da se utiče, izbor posla nije jedna od tih stvari, tako da ne vidim problem. Svako nek bira firmu u kojoj će raditi ono što njemu odgovara i gde su uslovi onakvi kakvi njemu odgovaraju. Mislim, nisam čuo da neko puškom tera ljude da rade u osiguravajućoj kući. To jednostavno nije posao za svakoga.

U normalnim zemljama prekovremeni rad nije pravilo niti je "obicaj" da se dolazi subotom na posao.

Po cemu je to itekako potrebno naglasavati bilo gde ako ugovor kaze da se radi 5 dana sedmicno, bez subote? I sta je tacno lose u odlasku sa posla na kraju radnog vremena ako si zavrsio svoje obaveze, zasto treba duze ostajati?
Ta prica sa guzvom na parkingu i oko lifta je jako smesna, zar neko stvarno veruje u to.


Nema to veze sa IT svetom, vec sa organizacijom posla u okviru firme, i naravno zavisi do samog pojedinca koliko zeli da ostaje prekovremeno.
Ja se ne secam kad sam zadnji put radio 16 sati dnevno. A mislim da stalno radim na ozbiljnom projektu.

A video si ugovor ili pricas napamet?

Posto sam radio za jednu osi. komapniju znam kako idu stvari u tom poslu, sve ovo sto je napisano u kodeksu je samo odraz ozbiljnosti kompanije i njene brige za uspeh i odrzavanje imidza. Ispada da je na kraju od silnih primedbi ostala samo ona preporuka da se dolazi subotom na neformalno okupljanje. :)

Koliko ja znam, a ispravi me ako grešim, u 90% firmi u Srbiji nemaš 2 slobodna slobodna dana, već samo jedan (obično nedelja) što je u skladu sa zakonom. Dakle, i ovi su mogli da kažu jednostavno, subota je radni dan kao i svaki drugi, ali nisu, već subotom možeš da dođeš ležernije obučen i verovatno ne moraš da radiš puno radno vreme. Plus, navodi se da je to običaj, što predpostavljam znači da nije obavezno, što opet znači da ako si završio sve obaveze preko nedelje, ne moraš ni da dođeš. Doduše, ne znam šta piše u ugovoru o radu, ali ako piše da je radno vreme Ponedeljak-Petak, onda sasvim sigurno ne moraš da dolaziš uopšte subotom. Isto tako, ako piše da je radno vreme od 8.30 do 16.30 ako se dobro sećam, niko ne može da te natera da dođeš u 8:15, niti da čekaš 16:45 da bi izašao. Verujem da to ne povlači nikakve bitne posledice sa sobom, osim što će možda pre napredovati na lestvici onaj ko dolazi 15 minuta ranije, češće ostaje prekovremeno, plus dolazi često i subotom i završava više posla, nego neko ko izlazi tačno u minut i nikada ne dolazi subotom. Ipak mislim da dižete previše frke oko svega ovoga... jer nigde ne piše da je OBAVEZNO leći u 1, da je OBAVEZNO dolaziti subotom, da je OBAVEZNO ostajati prekovremeno, da je OBAVEZNO ostajati 15 minuta posle posla... Sve su to više saveti, pa rekao bih i uputstva kako napredovati u karijeri... Hebi ga, tako je svuda u svetu... onaj ko pokazuje više entuzijazma za rad, znači ostaje duže na poslu, dođe ponekad i subotom, ne gleda da istrči napolje istog minuta kad mu se završi radno vreme, uljudno propusti direktora u hodniku ili mu prepusti lift... sasvim sigurno će pre dobiti neku menadžersku poziciju od nekoga ko se vuče ko gladna godina, gleda da otalja posao i istrči iz kancelarije iste sekunde kad "zvoni" za kraj radnog vremena, preseca direktoru put na parkingu i još se ponosi time. Naravno, uvek ima ljudi kojima to nije bitno, jer ne žele da napreduju u karijeri i jednostavno su zadovoljni tu gde su sad. Upravo zato sve te stvari NISU OBAVEZNE i sasvim sigurno ima i dosta takvih ljudi koji te "savete" jednostavno ne poštuju, i to je to. U idealnom svetu, svi bi izlazili sa posla u isto vreme, niko ne bi radio prekovremeno, niti dolazio subotom na posao, ali uvek ima ljudi kojima je karijera nešto najbitnije i koji su spremni na dosta odricanja zbog iste te karijere i zašto im braniti to. Sve ima svoje. Ja sam čuo i za gore situacije, recimo od poznanika koji radi u nekakvom magacinu koji bar 3 puta nedeljno ostaje 2 smene, jer ima nešto da se istovari ili utovari, a nema dovoljno radne snage. Ja kad mu predložim da prijavi firmu zbog nepoštovanja zakona ili u krajnjem slučaju promeni posao, on kaže "Ma da, ali dugo sam već ovde, a i ima indicija da ću da postanem šef magacina uskoro... blablabla". Pa onda radi brate, šta da ti kažem, ne može niko da ti zabrani da to radiš. Ja ne bih mogao, ne znam ni ja šta da mi obećaju, i ja to otvoreno priznajem, ali dok ima ljudi koji mogu i hoće, biće i onih koji će to da koriste. Simple as that. Ako njihovim radnicima to smeta, uvek mogu da stupe u kolektivni štrajk i da se izbore za svoja prava, ali pošto to ne čine, očigledno je da im postojeća situacija odgovara.

Pa zavisi od veličine firme. Ne znam koliko Delta ima zaposlenih, ali sigurno više od 1.000. Zamisli šta znači kad 1.000 ljudi krene ka vratima ili počne da isparkirava automobile (pa nek samo desetina dolazi autom, to je već dovoljno za kolaps). Međutim kolaps se ne dešava upravo zato uvek ima ljudi koji neće da poslušaju taj savet, pa izađu tačno u minut, neki 15 minuta kasnije, neki pola sata kasnije, a neki i po sat vremena ili 2 sata kasnije (to su oni koje bi većina Srba nazvali poltronima :)), pa se to lepo rasporedi.

Slažem se, sve to stoji, ali ipak, to ne znači da se takve stvari ne dešavaju. Nijedna firma neće da baci projekat vredan par miliona evra, samo zato što je menadžment napravio grešku i nije dobro organizovao posao. U tom slučaju, firma će pre da ponudi dobre bonuse za prekovremeni rad da bi se posao završio na vreme, što je opet manje para nego baciti posao u koji je uloženo ko zna koliko para do tad, pa će posle da kažnjava menadžment i deli packe i otkaze. To što se ti ne sećaš kada si poslednji put radio 16 sati je zato što očigledno tvoja firma ima izuzetan menadžment, pa jednostavno niste došli u situaciju da deadline kuca na vrata, a odrađena je tek polovina posla.

Mislim da se svi mozemo sloziti oko par stvari:

- U normalnom okruzenju, ovakav kodeks bi bio perverzija i verovatno bi cak izazvao i tuzbe - da ne pricamo da bi bio potpuno nepotreban

Ali hajde da se vratimo u pravu perspektivu - radi se o firmi koja posluje u Srbiji, koja mora da ima neki visok standard komunikacije a u kojoj verovatno rade ljudi koji mahom i nemaju te manire.

Nisam bas siguran kako ces drugacije naterati ljude da ne teraju sefa u picku materinu kad ga vide, da se jadaju klijentu sa "slusaj batice, ja ovde radim krvavo 20 sati" i sl... da ne pritiskaju oba dugmeta lifta kako bi "ubrzali" lift i sl.. osim ovakvim propisima.

O tome se radi, a ne o tome koliko je ovako nesto normalno (naravno da nije)... ali nisu ni radnici bas najnormalniji da se ne lazemo ;-)

After all, svako ko misli da je ovako nesto vredjanje njegovih psihofizickih mogucnosti ima pravo da nadje drugi posao ili da stupi u zakonski strajk.

Hajde sad da se zapitamo koliko zapravo radnika Delta Osiguranja ima nesto protiv ovoga, a koliko njih uredno idu po cek od plate ni pomisljajuci na strajk? Ako njima ne smeta, onda nista :)

Ja cu se definitivno sloziti sa tobom, ali ovde se javljaju ljudi koji kazu da im je to sve potpuno normalno. E to mi je tek nenormalno.

Upravo tako. Nema mi ništa gore nego kad recimo treba da završim nešto u opštini, pa onda prvo odem na šalter po neki formular gde razgovor između mene i šalteruše TM obično teče ovako...
JA: Dobar dan, meni treba taj i taj formular...
(šalteruša me ne konstatuje uopšte niti podiže pogled)
JA (opet, ali malko glasnije): Izvinjavam se, malo sam u žurbi, jel možete da mi date taj i taj formular...
(šalteruša me pogleda ispod obrva i nastavi da me ignoriše)
JA (još glasnije, ali i dalje uljudno): Gospođo, molim vas, stvarno žurim, treba da stignem na još dva mesta, jel možete samo da mi date taj formular...
ŠALTERUŠA (konačno progovara, ljutito): Ma žuriš, svi negde žurite, ja bre ovde čamim satima svaki dan, ni kafu nisam stigla da popijem, na ti formular...
i baci mi ono onako besno, samo što me ne ubije...
Pa onda prećutiš to, odeš u kancelariju, kad tamo službenica priča telefonom o nekom slatkom tipu sa višnjastim usnama, šta god to značilo...
JA: Dobar dan, samo na kratko nešto da pitam...
ONA: Izađite napolje, nisam Vas prozvala, vidite da sam u gužvi...
Ok, izađem napolje, čekam, 15 minuta... pola sata... 40 minuta... i tek onda ova izmili
ONA: Ajde uđite sad...
JA: Ok, treba mi to i to, evo doneo sam zahtev...
ONA: Ma kakav zahtev, treba vam ovaj papir, onaj papir... što niste pitali prvo
JA: Pa pokušao sam pre 45 minuta
ONA: Pa da, ali sam ja bila u gužvi, ajde idite donesite to pa da radimo...
Opet trči dole na šalter, kod iste one šalteruše... treba li napominjati da se ponašala gotovo isto kao i prvi put, pa ja opet "Molim Vas to i to...", a ona "Opet ti, pa što bre odmah nisi uzeo šta ti treba..." i opet gore, i opet čekaj pola sata...
Razumem ja da oni rade naporan i dosadan posao, i da su nervozni, ali nisam im ga ja birao, niti ih ja teram da sede tu... i očekujem barem elementarno poštovanje. Isto tako, ni posao u osiguravajućoj kući, pogotovo agentima prodaje i ostalim službenicima koji rade sa klijentima, sasvim sigurno nije nešto naročito interesantan, niti lagan, jer treba ponavljati istu priču ko zna koliko puta dnevno, iz dana u dan, kao papagaj, i objašnjavati potencijalnim klijentima da nije u pitanju prevara i kakve garancije postoje i slično, i sasvim sigurno se ti ljudi osećaju isto kao ovi u opštini. E, ali razlika je u tome što ja ovo u opštini mogu da završim samo na jednom mestu, u opštini, pa moram da trpim, a osiguravajućih kuća ima koliko hoćeš, da biraš i sasvim sigurno neću čekati pola sata da me neko udostoji odgovora ili završi sa razgovorom o višnjama, niti ću da trpim da se neko dere na mene i oslovljava me sa "Alo bre...", nego ću da odem u drugu osiguravajuću kuću. Upravo zato mora da postoji takav neki dokument koji će ljude da natera da se ponašaju kako treba. U normalnim zemljama to nije potrebno, jer su ljudi mnogo više svesni nekih stvari i sami znaju kako treba da se ponašaju sa klijentima, svesni su da je svaki gubitak firme i gubitak radnika, i svako gleda da što više doprinese poslovanu firme, jer će i njemu biti bolje. Uostalom, on i prima platu od para koje taj klijent ostavi tu. U Srbiji, ljudi ipak nisu svesni nekih stvari i često su u fazonu "Ma bole me uvo, ja imam fiksnu platu, a koliko će firma da zaradi, baš me briga, meni ni iz džepa ni u džep" i onda mu je gotovo svejedno kako će da odradi posao.

Ja nigde nisam rekao da je taj dokument nešto normalno, već da je ono što piše u njemu sasvim normalno i da bi trebalo da se podrazumeva. E sad što su Srbi predugo živeli u jednom sistemu gde je najveći uspeh kada u komunikaciji sa direktorom pređeš sa "ti" na "hebi si mater", i gde je bilo sasvim normalno doći na posao, raskopčati košulju, dići noge na sto, hvatati krivine... to je već neka druga stvar. Srbi tek treba da se nauče poslovnosti, poslovnom ponašanju, kontaktu sa klijentom, bontonu... pogotovo kada se radi o poslovima gde se prvenstveno prodaje na priču, kao što je recimo slučaj u osiguravajućoj kući. Recimo, ti kad odeš da kupiš automobil, možeš da ga pogledaš, ispipaš, provozaš... i vidiš da li ti odgovara ili ne... a kad se radi o osiguranju, recimo protiv povreda, ne možeš da uzmeš nož na licu mesta i da se posečeš, pa da vidiš kako to funkcioniše i koliko će para da ti daju... a pošto obični ljudi u najvećem broju slučajeva nisu ekonomisti, onda moraš da im pričaš i pričaš, i objašnjavaš i objašnjavaš...

Mislim da si ti to sve prilicno pogresno shvatio.
Salteruse nisu takve zato sto nemaju napismeno kodeks ponasanja vec zato sto ih niko nece otpustiti kako god da se ponasale. Da dve dobiju otkaz zbog takvog ponasanja a ostalima se ukaze na to sve bi bile ljubazne od tog momenta.
U svakom slucaju to nije poenta ove price, ovde se govori o ponizavajucim i sumnjivo legalnim delovima ovog teksta.

Osim toga ima koliko hoces firmi koje normalno funkcionisu i bez ovakvog kodeksa ponasanja, pa i u Srbiji.
Svaka firma na zapadu ima nesto slicno, zove se Employee Handbook i svi su tako reci preslikani jedan od drugog ali daleko da sadrze ovakve nebuloze. Uglavnom se ukazuje na pristojno odevanje, zabranjenu diskriminaciju bilo koje vrste i eticnost u poslu.

Sigurno ti nece niko savetovati koliko mozes dugo napolju da ostanes radnim danom ili da svratis neformalno do posla subotom ili da se klanjas direktoru.

Jos jedno interesantno pitanje je - sta je zapravo motivisalo menadzment Delta Osiguranja da napise ovakav kodeks ponasanja :)

Nista ih nije motivisalo, takav ili slican kodeks ponasanja se koristi u svim predstavnistvima Generali grupe. Sta vise, takav kodeks ili slican imaju SVE osiguravajuce kuce, nevezano za lokaciju. To je korporativni kodeks ponasanaj i svuda na svetu je isti za datu korporaciju.

Ne zaboravite da su u pitanju osiguravajuce kuce i da se ovaj kodeks odnosi na agente i ljude koji su u direktnom kontaktu sa klijentima. Nesto nisam stekao utisak da su agenti osiguravajucih kuca bilo gde u svetu ljudi kojima ovo ne treba.

Pa jeste, ali s tom razlikom što ti opštinu ne možeš da biraš. Ako ti je kuća na Zvezdari i treba ti neki papir za tu kuću, tipa kućni broj, to završavaš u opštini Zvezdara i nigde drugde i ti ako hoćeš da završiš taj posao, nemaš izbora nego moraš da dođeš tu, ma kako da se ponašali prema tebi. Upravo zato, neljubazni radnici u opštini nisu business critical, pa da se neko sad cima previše oko njih, barem dok se ne pojavi neka kritična masa koja će da izvrši pritisak na nadležne organe.
Sa druge strane, ako me neko ne ispoštuje u osiguravajućoj kući, ja imam barem 10 alternativa gde mogu da odem i završim to isto. Ali tu se stvar ne završava, jer kad god me neko pita za osiguranje, reći ću mu "Nemoj tu i tu, mnogo su bezobrazni, ponašaju se tako i tako", oni će to da prenesu svojim prijateljima, ovi svojim itd. Negativan imidž firme se lako stvara, a teško pere. Naravno, ne kažem da ću ja jedan nešto njima da naškodim, ali nek zeznu tako nekog bitnijeg klijenta koji ima sredstava da ih izblati, hebi ga, dok se oni posle operu, ode novac, odoše klijenti...

Ja u onom tekstu nisam video ništa ilegalno. Očigledno da je onaj ko ga je sastavljao dobro pazio na to. Primetićeš da sve što zakonski sme da se zahteva od radnika, to se i zahteva, a ono što ne sme, uvijeno je u formu saveta tipa "preporučuje se", "običaj je", itd. Tako da, ne verujem da ima elemenata za tužbu. Doduše, ja nisam pravnik... možda bi neki dobar advokat našao po koji element za tužbu, ali i ako ih ima, to treba da učine radnici te firme, a pošto oni to ne rade, znači da ne smatraju da su oštećeni, niti da im je problem da poštuju ta pravila. Zašto bi onda meni smetalo ?

Jeste, zato pominjem kontrast između osiguravajućih kuća i software kompanija, i IBM koji se ne uklapa u tu sliku (dresscode do nivoa boje čarapa? company songs? yuck...).
Ovaj kodeks je prilagođen Srbiji kao zemlji u kojoj radnike možeš slobodno maltretirati. Vlasnik zna vrlo dobro da bi sa jednim znakom "help wanted" na vratima preduzeća napravio stampedo, pa se ne ustručava da kroji ovakva pravila. Po mom mišljenju, određene tačke ovog kodeksa više usmeravaju radnika na put očuvanja svoga posla po svaku cenu (makar to značilo ass kissing pristup), nego na kreativnost i kvalitetan rad.


U prevodu: Nadređeni nikad nije kriv, ti si... Bend over.

Pa i u softverskim kućama je slična situacija, samo zavisi u kom sektoru firme. Što se više radi sa klijentima i poslovnim partnerima i javnošću uopšte to rigorozniji kodeks ponašanja i oblačenja. Recimo, programer koji će da radi sa ekipom, daleko od javnosti, nikome ne smeta ako dođe u kratkim pantalonama i majici ili koristi geekovski sleng u komunikaciji sa kolegama. Ali zato neko ko je zadužen za PR recimo sasvim sigurno ne može tako da se ponaša. Problem je samo u tome što u normalnijim sredinama ljudi već imaju taj kodeks i shvataju kakvu odgovornost imaju radeći sa klijentima, a ovde, kao što vidimo, neko to treba da im crta očigledno.

Definitivno nisi upoznat sa radom u osiguravajućoj kući. Nema tu nikakve kreativnosti, već postoji jasan program i ponuda koju trebaš da saopštiš klijentu i da mu odgovoriš na svako pitanje koje ti postavi... Ponekad trebaš i da ga ubeđuješ, ali tu opet postoji jasna strategija koju su drugi smislili, a ti je samo primenjuješ... dakle, tačno se zna šta trebaš da izgovoriš prilikom ubeđivanja i dokle smeš da ideš u tom ubeđivanju i to je to. Možda i postoji doza kreativnosti, ali mora da bude u skladu sa politikom firme i određenim kodeksom ponašanja, pa ti dođe na isto.

To je sasvim normalno u korporativnom načinu poslovanja. Uvek se gleda da se krivica spusti što niže na lestvici, jer tako ima manji "impact" kod klijenata i u javnosti i nanosi manje štete firmi. Ljudi će pre izgubiti poverenje u neku firmu ako je grešku napravio neki tamo menadžer, nego ako je pogrešio neki običan radnik. Zato se lepo greška spusti malo niže na lestvici, to se brzo zaboravi, u međuvremenu ovog menadžera što je napravio grešku šutnu iz firme i ćao. Čista amortizacija :)
Misliš da menadžment MS-a krivicu za sve bagove ne bi prebacio na tetkice, samo da može da objasni kakve veze one imaju sa kodom :)

Po N-ti put:

NEMA KREATIVNOSTI U OSIGURAVAJUCIM KUCAMA - nema... to je posao koji je 100% determinisan pravilima, i nema ama bas nista da mislis izvan determinisane matrice, a kamo li da "kreiras". Takvi radnici im ne trebaju, ko hoce da bude kreativan na svom poslu sigurno nece odabrati poziv cate ili salteruse u osiguravajucoj kompaniji.

Upravo zato osiguravajuće kuće i banke mogu da biraju jednog kandidata od sto prijavljenih, i svih dovoljno dobrih za taj posao (znam kako idu konkursi za službenike po domaćim bankama, ima više krugova nego u Danteovom paklu) i te firme svakako mogu u startu da izaberu pristojne ljude kojima neće padati na pamet da dolaze na posao odrpani i pi*karati klijente, bez potrebe za ikakvim dodatnim pravilnicima.

Ovakvi kodeksi su samo posledica toga kako domaći aparatčici, ispali iz socijalističke prese, shvataju pojam menadžmenta (kao šlihtanje nadređenom, ma koliko nesposoban bio). I vidim da i ovde i dalje ima poklonika tog partijsko-feudalnog pristupa.

Ti stvarno mislis da bi jedna firma napravila ovakav kodeks samo zbog interne feudalne kulture srednjeg menadzmenta?

Hmm... ne znam, mozda je moguce ali se meni ipak cini da postoje razlozi za postojanje ovog kodeksa :)

Ja sam za to klanjanje direktorima i preskakanje spratova po liftovima cuo jos pre 4-5 godina i to ne za Delta osiguranje, vec generalno za Deltine firme. Tad jos nista nije bilo prodato vec je sve funkcionisalo pod istim vlasnikom.

S toga ne verujem da je ovaj kodeks potekao od Generali osiguravajacu kuce, vec verujem da je bas nasledjen iz stare Delte.

Istu priču znam i ja iz Delta Banke, pre prodaje Italijanima (čak je cirkulisao i dokument sa fotografijama viših menadžera, kako bi gušteri umeli da ih raspoznaju u liftu). Inače, nisam 100% siguran da je kodeks napravio srednji menadžment, treba imati u vidu da je i sam Mišković stari socijalistički kadar, bivši direktor socijalističkog giganta, tako da je takvu kulturu verovatno i on delom doneo sa sobom.

Da preformulišem... Rad u osiguravajućim kućama nije umetnost, ali, da li je veća produktivnost radnika sa atmosferom u vidu kombinacije big brothera, Delte the great i šefa sa bičem, ili sa znanjem da će prekovremeni rad i više posla odrađeno sa manje vremena biti adekvatno nagrađeno?


I da li je svejedno na koji ćeš način to uraditi? Da jeste, kila pamfleta bi zamenila posao jednog čitavog tima radnika.

Pa da pamfleti mogu da odgovaraju na pitanja, verovatno bi i mogli. Dakle, posao službenika je između ostalog i da odgovori na sva pitanja klijenta i da mu objasni ako mu nešto nije jasno. Recimo klijent pita "Ako uzmem životno osiguranje na toliko i toliko godina i osiguram toliku i toliku sumu, koliko ću para dobiti za 20 godina ?". Agent onda na osnovu tačno definisane i precizne formule to izračuna i kaže toliko i toliko. Ako smatraš da je korišćenje proste matematičke formule gde trebaš x da zameniš jednom vrednošću, a y drugom, nekakav kreativan posao, onda ne znam. Doduše, u većim osiguravajućim kućama, agenti imaju laptop sa programom koji sam primenjuje te formule, samo trebaš da uneseš vrednosti i dobiješ rezultat, tako da se i ta doza kreativnosti gubi. Dakle, nema kreativnosti u tom poslu, i to je to. Od radnika se očekuje da bude ljubazan i uljudan, čak i ako ga teraju u tri lepe, da bude uredno obučen, očešljan, namirisan, da pere zube i to je to... i naravno da nauči napamet šta treba da priča. Uostalom, zato sam i rekao da to ne može svako da radi. Svako ko ne voli šablone, kodekse ponašanja, ponavljanje istog posla iz dana u dan, jednostavno nema šta da traži u ovom poslu.

Opet cu reci, niko ovde nije zamerao na tom delu teksta - pristojnom odevanju i komunikaciji sa klijentima, ne znam zasto se uporno hvatas toga.

Pa to je upravo ono što se traži pod obavezno. Sve ono za šta se vi hvatate je opciono. Dakle, nigde ne piše da moraš da ostaneš na poslu posle radnog vremena, niti da moraš da dolaziš subotom, niti da moraš da legneš u određeno vreme. To je više kao skretanje pažnje na to šta je potrebno za svetlu budućnost u firmi. Kome se to ne sviđa, opet ima izbora... može da ne juri unapređenje ili da uopšte ne radi u toj firmi.

Da smekšaju poslovne partnere dobrim nogama? :-)

Odredbe pravilnika su manje-više očekivane kad se uzme u obzir koliko je ovaj narod zapušten i nevaspitan.

Međutim, mislim da su ove dve stvari preterane.


Ako stalno postoji potreba za prekovremenim radom, to znači da menadžment ne upravlja dobro kompanijom. Prekovremeno izrabljivanje na duže staze neminovno dovodi do "sagorevanja" radnika, a opšte je poznato da efikasnost drastično opada kada se u kontinuitetu radi više od 40 sati nedeljno. No, kapiram da lako mogu da zamene "sagorelog" službenika svežim mesom...

Buum:
> Ako stalno postoji potreba za prekovremenim radom, to znači da
> menadžment ne upravlja dobro kompanijom. Prekovremeno izrabljivanje

<mala_digresija>

To me podseća na one "jednačine":

dobar šef + dobar radnik = profit
dobar šef + loš radnik = otkaz
loš šef + dobar radnik = unapređenje
loš šef + loš radnik = prekovremeni rad :)

</mala_digresija>


--
Pozdrav,
Vladimir.

Vidim da nisi bas puno upoznat sa radom u osiguravajucim kucama.

Vidis, kao sto Marko_L rece - da kojim slucajem pamfleti mogu da rade sa klijentima, ne bi bilo ljudi u osiguravajucim kucama vec bi radili pamfleti.

Pazi, ama bas sve u vezi polise osiguranja je predeterminisano - jedino sto radnik treba da uradi je da bude lep i uredan kako bi privukao klijenta pricom, da unese tacne podatke u racunar i proveri kreditni rejting. Na osnovu tabele se proveri koliko je "solventan" klijent i na osnovu toga mu se lupi kamata i sl... sve na osnovu zapisanih pravila i jednacina.

Nema tu nista kreativno, samo treba da znas pravila, da budes lepo obucen i da imas dobru vestinu komunikacije.

Ako kojim slucajem bivas "kreativan" na tom poslu, jedino sto ces da uradis je da sebi osiguras otkaz.

Menadzerima osiguravajucih kuca za rad sa klijentima fizickim licima trebaju lepo obuceni, mirisljavi i elokventni roboti - nista vise. Ko zamislja nesto vise od tog posla stvarno treba da ide na konsultaciju o profesionalnom usmeravanju.



Upravo tako - ako imas neogranicen izvor radnika koji bi da rade za kikiriki, sto je u slucaju ovakvog posla u Srbiji zagarantovano - nije ti problem da ih sagorevas i menjas na svakih godinu dana :)

Na BPS imaju konstantno otvoren poziv za praksu. Kad god se prijavis, prvo nude delta generali. Svakih 3-4 mjeseca dolazi ekipa fino namontiranih
curica (22-25 godina) i objasnjava kako je to sjajan posao i sve naj, naj. Sustina posla kako su oni objasnili jeste da sam nadjes brojeve telefona
privatnih lica i onda dodjes na posao i zoves redom. Kada zakazes nekoliko razgovora, odes fino sredjen u salu za sastanke i objasnjavas kako je polisa super itd.
Na svakih 10-ak imas postpisan 1-2 ugovora. Takodje imas i normu koju mjesecno moras da ispunis. Imas zvanje tipa junior menadzer za odnose bla,bla,bla.
U sustini si obicna tel. sekretarica koja mora dobro da izgleda i da bude elokventna. Nema nikakvog razmisljanja, jednostavno sto ljepsa, sto bolja prica (i izgled)
i to je to.
Vjerovatno zato i postoji ovaj kodeks ponasanja. Da bi razne prazne glave shvatile kako se postupa sa klijentima i kako izgleda company image.

Sasvim je druga stvar sto ja licno smatram da je taj kodeks dosta ponizavajuci i da jednostavno neke odredbe vredjaju inteligenciju.
Kakav posao takav i kodeks.

Upravo tako. Nije to slučaj samo sa osiguravajućim kućama. Tako je i u bankama. Zar neko stvarno misli da oni službenici tamo zaduženi za kredite recimo imaju prilike da budu kreativni i da nešto odlučuju (iako vole da se tripuju da to rade) ? Ne, nego lepo postoje tačno definisana pravila ko ispunjava uslove za koji kredit, a ko ne i sve što taj radnik treba da uradi jeste da ukuca par podataka u kompjuter i na osnovu rezultata kaže može ili ne može. I naravno, deo posla mu je i da proba da ubedi klijenta da uzme što povoljniji kredit (za banku), ali opet u okvirima predefinisanih pravila šta treba da izgovori i kako. Upravo zato na odobravanju kredita obično radi neka extra dobra cupi, da bi ti pamet sišla malo niže, da ne kažem prešla u onu drugu glavu, pa da prihvatiš nešto što inače ne bi :)
Baš skoro razgovaram sa jednom drugaricom koja radi taj posao, a inače smatra da je napravila ne znam ni ja kakav uspeh u životu time što se zaposlila u banci, pa stalno voli to da napominje i tako dođemo na temu o poslu kaže ona meni "Znaš, moj posao je jako odgovoran. Ja odlučujem o tome ko će dobiti kredit, a ko neće. Tu ne sme da se napravi greška.". I pitam je ja "Pa dobro, ako nije tajna, na osnovu čega donosiš tu odluku... gledaš u pasulj ili uneseš par podataka u kompjuter i na osnovu tabele odrediš kome možeš da odobriš koji kredit ?". Kaže ona "Pa ovo drugo normalno". I pitam je ja opet "Pa dobro, kako onda ti odlučuješ o kreditu, ako je tvoj posao da uneseš podatke o klijentu i na osnovu tabele kažeš da ili ne. Jel možeš ti recimo da odobriš kredit, ako po kompjuteru ispadne da taj klijent ne ispunjava uslove za dobijanje kredita ?". I tu već nije znala šta da mi kaže.
Srbi generalno vole da se guraju u osiguravajuće kuće i banke, jer "tamo ima para", pa misle da će da zarade ne znam ni ja koliko. Doduše, plata u tim sektorima sigurno i jeste nešto iznad proseka, ali dosadnijeg i nekreativnijeg posla nema. I onaj što čisti ulicu barem može da bira kako će da drži metlu i kako će da zamahuje, a bankarski službenik i agent za prodaju osiguranja i to imaju predefinisano, ovakvim kodeksima recimo. Dakle, kao što Ivan reče, u tim sektorima se traže roboti i taj posao bi bez problema mogla da radi mašina, samo da ljudima nije prijatnije da razgovaraju sa nekom očešljanom, urednom, namirisanom i elokventnom osobom. Još ako je dobra cupi, ijaoooooo (još ako je drvo šljiva) :)
Mislim, da se razumemo, i u ovim sektorima postoje radna mesta gde se može biti donekle kreativan, recimo programer u banci sasvim sigurno može da ispolji dozu kreativnosti rešavajući neki problem, ili finansijski savetnik koji treba da izradi strategiju, no i to je sve opet u sklopu nekih predefinisanih pravila. Ne može programer da izmišlja svoje jednačine, već postoje precizne formule kako se obračunava koji kredit i treba da odradi fizički deo posla, da ih implementira u kod. Isto kao što finansijski savetnik u najvećem broju slučajeva ne donosi odluke iz svoje glave, nego na osnovu predefinisanih pravila i formula. No, ajde da kažemo da neka doza kreativnosti postoji, ali onaj kodeks i nije pisan za njih :)
Rezime, ko hoće kreativan i zanimljiv posao, nema šta da traži u bankama i osiguravajućim kućama.

A pa moras gledati posao i iz drugog ugla - koje su alternative jednoj mladoj devojci sa ekonomskim faksom u zemlji kao sto je Srbija?

- Salterisanje u banci, mozda nije ekstra placen posao ali je "u banci", svi fino obuceni... mozda jednog dana uznapreduje do menadzera, a i lepo zvuci kad kazes rodbini / prijateljima da radis u nekom Societe Generale-u, Raifaissen-u i sl..

- Sekretarica direktora - ovo je jos atraktivniji posao ali je naravno i konkurencija jaca i tesko se dobija

- Finansijski analiticar / portfolio menadzer - dobar posao sa dobrom perspektivom ali je jako tesko upasti jer je trziste malo, zahtevaju se dodatne kvalifikacije i znanje a ekonomista (onih sa zavrsenim eko. fakultetom) u Srbiji ima ko kusih pasa

- Staziranje u nekoj racunovodstvenoj kuci - moguce, samo pitanje je koliko tu ima otvorenih pozicija u odnosu na broj zavrsenih studenata

U principu, Srbija i ne nudi neke enormne mogucnosti za mlade devojke koje su tek zavrsile ekonomski fakultet, pa je jasno da je posao u banci premija.

Ne treba zaboraviti ni privilegije tipa povoljni stambeni i drugi krediti ;)

Slažem se u potpunosti, ali ja sam ono o "guranju" pomenuo više u nekom drugom kontekstu, misleći na ljude kojima smetaju određeni kodeksi ponašanja i koji od svog posla očekuju nekakvu kreativnost. U osiguravajućim kućama i bankama toga jednostavno nema, dok se kodeksi ponašanja podrazumevaju. U Srbiji ih očigledno treba i posebno naglasiti :)

I da izvedemo zakljucak, da, izgleda da ima ljudi kojima je normalno puzanje pred menadzmentom i "obicaj", tj, pravilo da se radi subotom u "neformalnom" duhu.
Ova tema nam je upravo to pokazala.

Sta da se radi takav je posao. "Jeo sam gov.., bas tim recima, izlagao sam se opasnosti da odem na robiju" ili kako vec Ilija kaze. Ni vodoinstalateru
nije svejedno kad ga pozovu nedeljom da odgusuje kanalizaciju, ali takav je posao i on je za to placen i to je odabrao da radi.

Hvala Bogu da je na ES-u to neko razumeo.
Sve je ovo tačno Ivane, zato nije ni čudo što ljudi moraju da prihvate ovakav " kodeks ".
Međutim, IT-ovcima to još uvek nije jasno. Blago Vama pa ste studirali elektrotehniku.

Kodeks nije sporan, to je PS i tu nema Boga. Problem su prekovremeni sati koji naravno nisu placeni.

Problem prekovremenih sati i njihovo ukidanje se može rešiti sa primanjem još radnika, pa potom raspoređivanjem posla. To je problem menadžera koji nezna da organizuje posao, a pošto su ovo pravila za menadžerski kadar u firmi, ne znam kako bi se to moglo rešiti. Oni koji trebaju da rešavaju probleme u poslovanju, nemogu ni sebi da organizuju posao, nego rade prekovremeno.

Što se tiče dokumeta dobro je da psotoji i nije mnogo dvosmislen, prilično je jasan. Ako se kandidati upoznaju sa dokumentom pre zaposlenja onda nemaju šta da se bune posle. U svakom slučaju bi svaka firma trebala da poseduje isti dokument. Nemislim naravno isti po sadržaju, nego iste namene.

Ako ste radili u nekoj od americkih kompanija koje su customer oriented, tj. vecinu posla predstavlja ubjedjivanje naroda da kupe neku glupost, onda ovo sigurno nije strano. Ja sam radio u free shop-u na krstarecem brodu. Nesto kao Delta osiguranje, pa malo gore.

Što se tiče oblačenja i ponašanja, ajd i razumem. Ali fore sa prekovremenim radom i druženjem? Vlasnicima je cilj da ljudi rade što više, a da ih ne plaćaju, čude me oni koji na to pristaju kao da je to "normalno"? Što bi radio za nekog, a da me on ne plaća? Većina ima porodicu, hoće sa decom da izađu, prošetaju, igraju se, da se nađu sa društvom... Koj *** imam "neobavezno" da gledam face sa kojima sam više nego sa svojom porodicom? Inače, pročitajte zakon o radu, tamo lepo piše koliko radnih sati ima u nedelji, koliko može da ima prekovremenih sati, kako se plaćaju... Ostalo je eksploatacija u najcrnjem obliku!