Ja sam to radio sa 'sastavnicama' tj imas 2 tabele artikala - ona koja se nabavlja (skladiste, nabavka, razduzivanje) i ono sto se prodaje (izlazi na racunima, ima cijenu i slicno). Prodajni artikl moze imati vishe "dijelova" koji su opet "dijelovi" nekih sirovina. Recimo i pivo se kupuje na gajbu, mlijeko na litru i slicno. Moras samo na pocetku odluciti za svaku sirovinu jedinicu mjere kojom se racuna.

Moja iskustva su slična, ako ne i ista kao misk0-ova.
Tabela Repromaterjali: SifraUlaza, NazivUlaza, JedinicaMere, NabavnaCena
Tabela Proizvodi: sifraIzlaza, NazivIzlaza, JedinicaMere, ProdajnaCena
Tabela Specifikacije: SifraIzlaza, SifraUlaza, Kolicina
Repromaterjali i Proizvdi su vezani jedan prema više za Specifikacije, Znači Specifikacije su vezna (asocijativna) tabela.
Ovde je dakako važno razlučiti šta je to pakovanje (gajba, bure, karton....) a šta su to jedinice mere po SI sistemu. Po ovom drugom se vrši nabaka i skidanje sa stanja.
On što zanima kolegu dragancesu je način skidanje manjih doza od litre.
Ako je u pitanju aplikacija agencijskog tipa za vođenje knjiga onda je slučaj da kafići dostavljaju šank listu sa sledećim kolonama:
1. Sifra
2. NazivRobe
3. Jm
4. Stanje iz prethodnog dana
5. Primljenim količinama u toku dana
6. Ukupno (4+5)
7. Prodato
8. Prodajna cena
9. Vrednost robe (6x8)
10. Razlika (7x8)
11. Zalihe (6-7)
Zalihe se sledećeg dana prenose u kolonu 4. "Stanje iz prethodnog dana" . Rakija se nabavlja na Litar. Radnici kafića su dužni da 5 čašica rakije od 0.03 upišu u kolonu Prodate količine kao 0.15 od Lit. i da u zalihama označe da je recimo ostalo 2.45 lit. što se prenosi u sledeći dan kao stanje iz prethodnog dana. Ovo se sve odrađuje pomoću pomenutih tabela. Piće u specifikacijama se vodi:
SifraIzlaza SifraUlaza Kolicina
---104-------104-------1---- (loza na litar)
---136-------136-------1---- ( pivo na komad)

Hrana u specifikacija se vodi: (sifra 305 je porcija djuveca)
SifraIzlaza SifraUlaza Kolicina
---305-------183-------0.12---- ( povrće u kg.)
---305-------184-------0.05---- ( meso u kg.)
---305-------185-------0.01----- ( luk u kg.)
---305-------186-------0.005---- ( so u kg.)
---305-------187-------0.01---- (ulje u kg.)

Recept nemojte da isprobavatejer nije proveren :-)

Priča kod aplikacija koje rade unutar kafića ne bi trebalo da se mnogo razlikuje od ovog. Nisam je radio i možda je bolje da to opiše neko ko jeste

Da, zeznuo sam pakovanje tj naveo losh primjer. Ja sam isti sistem koristio za restoran koji prodaje i gemisht (pola vino, pola kisela voda) i becku sniclu (meso, jaja, sir i sta vec).

Ne trazim program samo malo sugestije.

Problem je sa "muckalicama", ali uzmimo za primer najjednostavnije pivo koje se nabavlja na bure od 50l, a prodaje na casu 0,5 i 0,3l. Cene su 50 i 35 dinara.

Pitanje je kako to vodite, knjizite i zatvarate jer se pojavljuje razlika. Ako je litar piva 100 dinara, 0,5 je 50, 0,3 bi trebalo da je 30 medjutim prodaje se po 35. I tu nastaje razlika od 5 dinara. Kako to resavate? Problem je to pivo treba "zatvoriti" i kolicinski i vrednosno.

Slicno bi bilo i za kiselu vodi koja se nabavlja u velikim flasama, a prodaje na casu ili u mesavinama kao sto je spricer.

Lupam - uzmi dva bureta piva, npr jedno vece, jedno manje, ili im daj razlicita imena (Pivo za tocenje A-03 i Pivo za tocenje B-05) i jedno knjizi po 35, drugo po ceni od 50. Ma sigurno ima neka fora da se to jednostavno vodi.

Ako je 1 lit = 100 din. onda ono od 0.3 ne može da se prodaje po 35 već po 30. I tu je kraj priče. To šta kafedžije rade nema veze s mozgom. Dodaju vodu u rakiju, od 100g kafe izvlače 20 kafa a prikazuju 15, resto stavljaju u džep. Cenovnik koji treba da je vidno okačen, je negde sitno kucan i nedostupan. Prosečni držač šanka ne pita mnogo kad treba da se obloče. Tebe ne treba da zanima 0.3 kao pakovanje jer to i nije pakovanje. Kad proizvođač pakuje pavlaku od kilogram i onu od 100 grama i cene nisu srazmerne. On to pravda ambalažom, dodatnim radom i slično. Ovde toga nema osim što je neadekvatan cenovnik. To je problem za tršišnu inspekciju, a ne za tvoj program. Nema štelovanja u programu i bilo kakvog vrednosnog "zatvaranja". Postoji nešto drugo što se zove rastur ili kalo i to nema veze sa programom. Zavodi se u finansijkom knjigovodstvu uz poseban zapisnik o tome, bilo da su u pitanju viškovi ili manjkovi.

_{[Ovu poruku je menjao Getsbi dana 11.02.2008. u 19:02 GMT+1]}

Cekajte, ali zasto se cijene moraju podudarati? Ja sam vodio brigu samo o kolicinama. Da li postoji zakon koji jednom vlasniku bara moze diktirati cijene istog piva serviranog na razlicite nacine? Recimo u obicnim casama je 30Din a u posebnim sa pozlacenim rubom je 35Din? Zasto bi to bilo zabranjeno?

Ma to pitanje postavi inspektoru pa sa njime raspravi ko je u pravu. Čoveče, shvati da je to tako po zakonu i da drugačije ne može. A zašto nekada i lti ne bi mogao da pada sneg kada se malo uželim skijanja a mrzi me da mrdam iz Beograda. Drugim rečima postavljaš pitanja bez ikakvog smisla.

To šta se sve može naplatiti u kafani (usluga, muzika....) nema veze sa cenovnikom pića. Ako hoćeš da ti cena bude 35 din. za 0.3 podigneš cenu za litar na 117 din. ili tačnije na 116.67 din.
E sad nema kafane (ali baš nema) gde sve štima. Znači zvanično ne može. Koga uhvate plaća penale.
Ovde treba da se ograničimo na vođenje zaliha po prodajnim cenama. Šta sve može da se naplati ovako ili onako ne bi trebalo da nas interesuje.

^ Eh, sto bi bilo lepo da je tako.

Nekad je bilo kako je bilo... sada je drugacije. Cene odredjuje gazda, pa ko voli nek izvoli. To je sve uneto u fiskalnu kasu i lepo se dobije racun.

Knjiga sanka ima mnogo kolona i tamo se evidentira promet, kolicinski i vrednosno. Vrednosno mora da se slaze sa fiskalnom kasom. Jednostavno mora da se slaze.

Nije gazda iznad zakona o trgovini!

Roba (u ovom slučaju pivo) se nemože pustiti u prodaju bez kalkulacije prodajne cene! U kalkulaciji se pored prodajne cene mora navesti i količina robe koja se pušta u prodaju.

Uz predpostavku da smo kupili bure od 50 litara piva, moramo napraviti kalkulaciju cena za to pivo pre nego ga pustimo u prodaju. Apriori nemožemo znati koliko ćemo prodati piva u čašama od 0.3, a koliko piva u čašama od 0.5. Tada se jedino može napraviti kalkulacija cene za litru piva i recimo da je to 100 Dinara. Proizilazi da čaša od 0.3 mora biti 30 Dinara, a čaša od 0.5 50 Dinara. To je zakon.

Ako neko prodaje pivo u čaši od 0.3 za 35 Dinara znači da je pustio proizvod pod imenom 'Pivo točeno 0.3' u prodaju bez maloprodajne kalkulacije cena, a to je već posao za tržišnu inspekciju.

ALI...

Dok ovo pišem, razmišljam o sledećem scenariju: Unesem bure od 50 litara u kafić, ali ga ne pustim u prodaju, već ga uvedem u magacin sirovina po nabavnoj ceni!

Kada prodam čašu od 0.3 napravim izdatnicu iz magacina u količini od 0.3 litre, a ujedno napravim kalkulaciju cene za artikal 'Pivo točeno 0.3' komada 1 po ceni od 35 Dinara. Kažem, evo baš sam napravio kalkulaciju za jednu čašu i baš sam našao mušteriju za tu jednu čašu :)

Adekvatno, kada prodam 7 čaša piva od 0.5 napravim izdatnicu iz magacina na 3.5 litara piva i u isto vreme napravim maloprodajnu kalkulaciju cene za artikal 'Pivo točeno 0.5' komada 7 po ceni od 50 Dinara.

Ne kršim zakon o trgovini, samo je pitanje da li u kafiću mogu da imam magacin sirovina?

Na sličan način se onda odrađuje i špricer i kafa itd...

Slično kao kod nas izdavanje maloprodajnog računa iz veleprodaje i obrnuto... sto muka i problema. I onda napravimo tranzitno (fiktivno) skladište bez zaliha preko kojeg se provede artikl i izda u maloprodaju i sl. Pitanje ti je više za knjigovođu nego za programere jer više zadire u knjigovodstvo i zakone.

Ja se trenutno bavim izradom maloprodaje i dotičem se pitanja složenih artikala koji predstavljaju sastavnice tj. normative. recimo prodaješ nešto što se zove poklon paket i sadrži 2-3 artikla, neke sa sniženom cijenom, pa ukrasni papir, mašnicu, trakicu... Trenutno sam ušao u ulicu u kojoj ni sam ne znam je li to samo prikazivati, od kamo skidati i je li uopće skidati kao artikal, ili zalihe prema normativu. Gledao sam strukture baza i princip rada desetak vodećih programa na tržištu i samo me zbunilo jer svako ima napravljeno na svoj način i po svojoj logici, nigdje nači neku poveznicu i neki zakon.

A jel može od 50L piva, da se kroz kalkulaciju zaprimi, 40 piva po 0.5L i 100 piva od 0.3L po različitim cenama?
Čisto da se izbegnu sastavnice i ostala rešenja sa fiktivnim magacinima, itd.

Buduci da nikad nisam pravio knjigovodstvene programe za podrucje drzave Srbije tj nisam nikad poznao zakone te drzave po ovoj vasoj prici izgleda da postoji zakon koji propisuje koliku marzu MORA imati vlasnik jednog bara? Znaci on na pivu moze zaradjivati recimo 20% i ni procenat vishe ili manje? To prvi put cujem. Moze neko to da potvrdi?

@ misk0
Mogu samo to da negiram. Marža nije ograničena, bar ne kod kafića. Bila je kod lekova u apotekama. Ali nisam siguran da to još uvek važi. Ograničeno je ili bolje rečeno nije dozvoljeno varanje. To jest da 0.5 l piva u krigli košta 50 din. a 0.3 u čaši košta 40 din. To šta je na "terenu", a šta u "kancelariji" jeste za priču.

Što se tiče zadnjih pitanja oko izbegavanja sastavnice, ne vidim razloga za time. Nije ništa komplikovano, kako modela za razumevanje, tako i realizacije. U svom prvom postu ove teme sam to detaljnije objasnio.

@ komplkator



Nema zakona koji propisuje kako šta rešiti i na koj način. Zakoni i pravila daju opšta načela. Sve ostalo je stvar afiniteta. Može se napraviti relacioni model, može nekoliko nevezanih tabela sa mnogo više programiranja,......

_{[Ovu poruku je menjao Getsbi dana 02.08.2008. u 12:36 GMT+1]}

Ja samo pitam pošto izrađujete knjigovodstvene programe, koliko je zakonski moguće rešenje kojim od bureta piva zaprimaš istih tih 50L, ali u različitom pakovanjuˇi po različitoj ceni? Nekada, dok sam pratio tu materiju, to je bilo menjanje svojstva, namene, pakovanja, vršena je dorada, obrada, itd. i to je potpadalo pod proizvodnju. Ako je još na snazi takav propis, potpuno je besmislen, jer se i sam proces maloprodaje promenio, mada ovaj primer sa pivom podseća na odmeravanje npr. šećera u pakovanja od 1 i 2kg. Ako ne možeš da stimulišeš kupca da kupuje pakovanje od 2kg. preko povoljnije cene, znači ne cena za 1 kg x2, onda je to potpuno nerazumevanje maloprodaje od strane zakonodavca.

Takođe, apsolutno sam siguran da nije jednostavnije sa sastavnicom, jednostavnije je dodati servis na 0,3 pivo i tako doći do željene cene.

@Getsbi: A zasto ne bi mogla u tu sastavnicu da ide i stavka 'posebna posluga' jer se koriste skuplje case ili treba vishe vremena da se spremi posebna pjena na pivu ili sta vec (lupam mogucnosti)?

Zvanično ne može. Točeno pivo jednog proizvođača i jednog kvaliteta je jedan proizvod. Ono se toči. Ne pakuje se kao proizvod u industriji pa da ima manje ili veće troškove oko ambalaže i cene rada na pakovanju. Ušlo je 50 litara po nabavnoj ceni i prodaje se svih 50 po istoj prodajnoj ceni, osim ukoliko ne dođe do nivelacije cene. A i onda se niveliše sva preostala količina na isti način. Flaširano pivo 0.5 i 0.33 je druga priča.

U prilog tome. Kupuješ 0.5 kg sira na pijaci ili komad od 2 kg. Ista cena po kilogramu. Jedino može prodavac da ti učini nižu cenu na veću količinu i kao stalnoj mužteriji. Nikako ne sme da ti naplati skuplje ako recimo hoćeš komad od četvrt kile samo za doručak.

Konobari su u moje vreme zaračunavali 10 % na muziku i kad muzike nije bilo. A mi smo na to davali još bakšiš da se pokažemo pred ženskama. U svakom slučaju ne brinite za konobare. Oni sigurno neće da propadnu.

A kako je moguc taj popust na kolicinu? To znaci da mozes fixiras cijenu od 0.3 piva i da na 0.5 dajes popust? Recimo 0.3kosta 30dinara a 0.5 kosta 45? Taj popust je moguc? Ne brinem ja za konobare vec razmisljam o zakonima drzave..

Popust je moguć jer prodavac snižava cenu većoj količini na uštrp svoje dobiti. Princip je da kupcu smeš maksimalno da zaračunaš točenu količinu adekvatno litarskoj ceni. Možeš da mu daš popust (kuća časti) ali ne smeš da ga oštetiš. Točenje piva iz bureta se ne smatra prepakivanjem, flaširanjem ili kako god hoćeš, već direktnom prodajom artikla. Kupac ne sme da bude oštećen. Realnost je verovatno ponekad drugačija ali ovde govorimo o principu.

Sastavnice, specifikacije, normativi ili recepture (zovite ih kako hoćete) služe da mogu da se rasknjiže ulazni elementi nekog složenog proizvoda tipa kafa sa šlagom, produženi espreso sa mlekom, sendvič sa tunjevinom...... Ako toga nema, nema ni mogućnosti kontrole. To se neće svideti tržišnoj inspekciji ali ni gazdama takođe.

S druge strane, ni u jednoj proizvodnji, pa ni u kafiću ne funkcioniše sve baš besprekorno. Uvek ima nečeg što se naziva, kalo, rastur,.......popio konobar, pojela kuvarica.....

Popust u maloprodaji se mora dati za sve kupce - bez obzira na kupljenu količinu ili iznos. Primer je M-Rodić koji je pred pravoslavni Uskrs davao popust od 10% na kupovinu - ali svim kupcima! U maloprodaji nema favorizovanja kupaca jer bi se u suprotnom to moglo zloupotrebljavati.

Takođe, popust se daje na robu koja je puštena u promet (prodaju). U slučaju točenog piva, kako je to već ranije spominjano, radi se o robi koja se prodaje na litre, uz određenu preciznost merenja koju dozvoljava točioni-merni uređaj. Ovde se ne prodaje čaša piva od 0,3 ili čaša piva od 0,5 već o prodaji piva na litre. Dakle popust se može dati na to litarsko pivo bez obzira u koju čašu se toči, odnosno popust adekvatno važi kako za čašu od 0,3 tako i za čašu od 0,5. Ako u startu te čaše koštaju 30 odnosno 50 Dinara nakon popusta od 10% na TOŠENO PIVO dobijamo da čaša od 0,3 košta 27 a čaša od 0,5 košta 45 Dinara. Taj popust naravno važi za SVE kupce!

Kao i Getsbi, i ja govorim o zakonskim odredbama. Na terenu je to drugačije pa postoje favorizovane mušterije i postoje nesrazmerne cene za 0,3 i 0,5 pivo. Ove nepravilnosti tržišna inspekcija zanemaruje iz poznatih-nepoznatih razloga :)

Oki, ajmo opet... Slazem se za SVE KUPCE, ali mislim da popust NE MORA da vazi i za SVE ARTIKLE. U CH znam da to nije tako a djelovalo bi mi ludjacki da je u Srbiji tako. Popustom koji se cesto aplicira na kolicine ili na odredjen proizvod se stimulishe prodaja tog proizvoda i ne vidim tu nikakav kriminal. Takodje, zasto ne bi aplicirao razlicit popust na razlicite proizvode?

Ovde se ne radi o dva različita piva. Radi se o ISTOM PIVU sipanom u RAZLIČITE ČAŠE! Zato se popust nemože dati samo na pivo koje je sipano u 0,5 čašu. Time se sprečava da gazda ima jednu specijalnu čašu i da se kaže: Ok pošto pivo sipam u gazdinu čašu to pivo košta jedan Dinar! Zamislite da se umesto o čaši radi o celoj kofi! Gazda uđe u kafanu naruči "onu svoju kofu piva", plati je jedan Dinar, a onda se sa društvom iz te kofe naliva pola večeri!

Takođe, u Srbiji ne postoji zakon koji omogućava davanje količinskog popusta u MALOPRODAJI.


_{[Ovu poruku je menjao chachka dana 03.08.2008. u 21:18 GMT+1]}

Super, hvala. Meni je to malo smijesno, toliko ogranicenja jednoj kafani. Ako je kafana skupa, nekorektna, nece imati musterija i propasce.
Takodje, da li postoje druge vrste (osim kolicinskog) popusta u maloprodaji koje se mogu primjenjivati? Kako stimulisati prodaju jednog proizvoda koji recimo :
a) imam previshe na zalihi i ne znam sta cu sa tim
b) istice mu uskoro rok upotrebe i zelim se sto prije rijesiti toga.
c) dobijam veliku nagradu od distributera ako povecam prodaju tog proizvoda.

Kako onda?

Naravno da ima.
1. Nivelacija cena na niže za sve potrošače.
2. Poklanjanje drugih proizvoda od strane proizvođača kao stimulans za određenu kupljenu količinu. Samo za kupce određenog proizvoda.

Ima verovatno još. Samo ne mogu da se setim.

1. Sta ti znaci 'za sve potrosace'? Ponovio si to par puta pa nisam siguran da imamo isto shvatanje toga. Ako je proizvod snizen u prodavnici i stoji na rafi on ima istu cijenu za sve potrosace. Nije niko izolovan. To sto neko ne zeli da kupi taj prozivod ne znaci da je diskriminisan kao kupac.

U pravu si. Dovoljno je bilo "Nivelacija cena na niže". Ponekad preteram u pojašnjavanju.

Treba mi pomoc kako se prave"tehnicki visak" u kaficima, da li ima neko ko je radio u kaficima i kako se zakida i prave baksisi u kafanama/kaficima? Hvala Vam puno

za toceno pivo se apsolutno slazem bezobzira sto NIKO od kolega ne razume o cemu pricam i uporno tvrde da bi trebalo da 0.3 casu prodaju za 90din a 0.5 za 100, medjutim dosao sam do slicnog problema na koktelima. Evo primera

vodka u casici 0.03dl kosta 50din
sok djus u casi 0.2dl kosta 50din

oba ova asrtikla se prodaju po litru. e sad:

djus vodka:
vodka 0.03dl 50din
djus 0.1dl bi trebalo 25din mejutim ide 20din i daje konacnu cenu 70din

dupla vodka:
trebalo bi 2 vodke po 0.03dl po 50din daje 100din medjutim cena je 80din

tako da se u praksi desava da se isti artikal prodaje po razlicitoj ceni u zavisnosti od kolicine i nacina pripreme
na stanje se unesu 2 l vodje, jedan za obicnu vodku po ceni 33*50din i jedan za promociju duple vodke po ceni od 33*40din

sve u svemu velika je glupost u kafani voditi robu po prodajnoj ceni, jer se cene stalno menjaju i ne slazu, pravi metod je vodjenje robe po nabavnoj ceni, nije mi jasno zasto drzava ne dozvoljava ovaj mnogo laksi metod.

pozdrav

Da ne bi još više olakšala sitno kraduckanje .

pa ne drzimo mi kafane zbog drzave nego zbog nas. Znaci tebi je poenta radi kako je drzavi lakse da te kontrolise iako takav metod otezava izvodjenje same delatnosti!?!? ono fazon kao da drzava kaze ne moze vise da se prodaje hleb na kilo vec samo brasno zato sto drzava ne moze da prebroji koliko se hleba proizvede. Fazon - mozes da radis dok je nama lako da te kontrolisemo a ako je nama tesko ko te hebe...

@anakin14: Mi ne pravimo pravila. Mi samo pokusavamo da pisemo programe koji tebi omogucuju da radis pravilima. Ako si procitao sve poruke, vidi se da mnogima nije jasno zasto su ptravila bas takva u ovoj zemlji ili onoj, ali je tako, i dok postoje pravila se moraju psotovati, barem u knjigovodstvu bazama podataka koje pomazu knjigovodji.

Nismo mi krivi sto su pravila takva. Kad se kjnigovodstvena pravila promene, promenicemo i programe i baze podataka.