Za SPA-ERP nisam čuo, osim ako ne misliš na SAP. Ako misliš na njega, on definitivno nije za male firme. E sad da bude na srpskom, besplatno i dobro, to je malo teže.

Ako hoce besplatno, neka koristi OpenOffice Calc (to je besplatan Excel, naravno, da bi koliko toliko mogao komforno da prati trazene parametre u ovom programu, mora jako dobro da poznaje rad u ovom tipu programa).
Postoje i neka stvarno besplatna ERP resenja koja mozete skinuti sa interneta ukoliko mozete sami da ih pokrenete (sto bez prethodnog iskustva moze biti nemoguca misija), ako ne onda nekom platite da vam instalira i uradi inicijalni setup, verovatno i obuku.

Srpsko tržište je zaista bogato ponudom poslovnih softvera za sve moguće namene. Ima zaista i mnogo adresara, i nije teško naći spisak firmi koje se bave proizvodnjom tog softvera. Gorane, sve što treba je da potrošiš otprilike 2-3 sata surfovanja i eto tebi spisak firmi koje se time bave. Svaka od njih, takođe ima široku lepezu proizvoda.
E onda će kupac, tj. tvoj prijatelj morati da potroši 2-3 dana na kontakte se ponuđačima, sastanke i razgovore, da bi našao optimalnu varijantu za sebe.
Moj savet: drži se proizvođača softvera koji opstaje na tržištu bar preko 5 godina, kome je to osnovna delatnost i koji ima referenc listu od bar deset zadovoljnih korisnika. Nemoj se ustručavati da pozoveš nekog sa referenc liste. Batali "malog od mog kuma koji se razume u kompjutere" i "burazrska obećanja".

Postoji ERP na srpskom, radi ga jedna novosadska firma. A pogodan je i manjim firmama. Nije besplatan, al mislim da je povoljan. Probajte da nedjete na netu nešto više.

Postoji mnogo ERP rešenja na srpskom.
Ali, to što ga proizvođač nazove ERP-om, ne znači da on i jeste ERP. Posebno, jer ERP nije samo softver. To da li pripada u ERP rešenja treba da kaže tržište, a ne proizvođač.
Na prvi pogleda sam video da nema jednu od osnovnih karakteristika ERP rešenja - planiranje. Vidim da je navedeno samo budžet GK i planiranje resursa. Gde je tu planiranje proizvodnje, nabavke, prodaje...

Slažem se sa Vama da ERP nije samo softver.
Ovde sam mislila konkretno na ovo na cemu ja radim i mislim da je veoma dobar i pogodan manjim firmama za poslovanje.

Ne znam da li sad pricamo o istom, s obzirom o zabrani reklamiranja.

Mozete slobodno navesti naziv resenja ukoliko je to deo nekog sireg konteksta (objasnjenje/opis (ne)postojanja funkcionalnosti, itd.). Ono sto nikako ne moze, to su izjave tipa "Ko vam je kriv sto niste probali paket XYZ, na kome ja radim i meni je mnogo dobar.Tacka/znak uzvika.".

Pričamo o istom jer sam ja već video šta je u pitanju - Informix. Ne sporim da je to dobar softver, ali treba biti pažljiv sa dodavanjem oznake "ERP".
Za komentar moderatora, se slažem, ali s obzirom da ja sigurno ne reklamiram taj proizvod, u pitanju je Informatix.

Ono sto nikako ne moze, to su izjave tipa "Ko vam je kriv sto niste probali paket XYZ, na kome ja radim i meni je mnogo dobar.Tacka/znak uzvika.




Moderator je malo ljut, s obzirom na neku od prethodnih poruka, ali ništa nije bilo zlonamerno, dajte malo osmeha.

Samo htedoh reci da postoje bolja rešenja i da je, po meni, ovo to, jer sa tim imam iskustva. Naravno, svako ima pravo izbora i to necemo da sporimo.

Slažem se sa tobom po ovom pitanje, od BlueSofta je sigurno bolji. Koliko vidim, to je jako dobar softver. Moja jedina primedba je da nije u pitanju ERP, jer danas svi tako nazivaju svoje softvere, čak i kada neznaju šta je to.

Čovek traži jednostavan računovodstveni softver (vidi naziv teme) a vi opet filozofirate.

Konkretan predlog s moje strane je WINGS.

U pitanju je domaće softversko rešenje izuzetnog kvaliteta i još boljeg odnosa cena/performanse. Posebna pogodnost je to što se mogu kupiti samo oni moduli koji su klijentu neophodni, a kasnije se po potrebi sistem može i proširiti. Imaju i odličnu podršku.

_{[Ovu poruku je menjao Buum dana 31.05.2008. u 00:40 GMT+1]}

To i ja kazem!

Postoji rešenje u vidu Datalab Pantheon Light verzije ERP-a. Jednostavan je za korišćenje, poseduje sve funkcionalnosti koje su potrebne maloj firmi, a uz to je i vrlo povoljan. Više info na: http://www.datalab.co.yu/panth...zeca/str_i_mikro_preduzeca_lt/
Nadam se da sam bila od pomoći, ukoliko je uopšte još uvek aktuelno.

To ni nikoli prepozno, ko ERP izvajanje v mestu. Mislim, da je še vedno čaka na namestitev, če se je odločil za uporabo ERP programsko opremo. To je le dvajset mesecev čakanja, navsezadnje.

Izjemno sem vesel, da slišim, da mikro podjetja v Srbiji, so za izvajanje ERP programskih sistemov. To je nenavadno, ampak, da je spet, da je Slovenski proizvod v Srbiji kjer je vse zaidejo in ERP v STR je pravkar postalo običajno.

Vaš komentar je vredno čakati, in celo priporočljivo uporabiti več kot obstoječega, če obstaja.

s spoštovanjem,
digitalni duhovnik.

Prvo da se zahvalim kolegi Google Translate-u koji mi je pomogao da razumem prethodni post.

Verovatno postoji više razloga zbog čega su male firme počele da razmišljaju na temu uvođenja ERP-a. Prvo, na tržištu su se pojavile verzije ERPa koje su njima upravo namenjene. Drugo, cene licenci su sada prihvatljivije. Treće, oni koji imaju nameru da opstanu na tržištu moraju naći pouzdano rešenje za svoje poslovanje.

Mislim da vlasnici STR-ova ne treba da imaju otpor što je slovenačko rešenje u pitanju pogotovo jer imaju rešenje na srpskom, prilagođeno našim propisima, imaju lokalnu podršku, implementaciju i pouzdanu firmu koja stoji iza svega.

Pomislite samo na jednu činjenicu: ako za istu cenu dobijate međunarnodno priznato rešenje umesto rešenja lokalnog programera koji ne daje nikakvu garanciju i podršku, mislim da nećete imati dvojbe!

Nije li nekorektno da u nebesa dizes strano i ERP resenje i lepis mu svakojake superlative a da domaca resenja ruzis bez ikakvih skrupula?

Domaca resenja, pogotovo za manje firme, po pravilu bivaju izabrana upravo zato sto su kvalitetna, iza njih stoje timovi koji vrlo dobro znaju sta rade, imaju odlicnu podrsku i imaju cenu koja je prilagodjena kupcima a ne naduvanu.

Ti verovatno pod dobrom podrskom smatras i to da moras sam da prevodis sa slovenackog. :)

I ne samo to. Iako je knjigovodstvo, tj. knjigovodstveni propisi veoma slični u skoro svim evropskim zemljama, računovodstvena praksa je čudo !
Znam da ne postoji neki kantar koji će jednoznačno da izmeri kvalitet softvera i podrške. Ali, ako uzmemo da, makar teoretski, ispred sebe imam dva softvera sličnog kvaliteta, uvek ću izabradi domaći. Upravo zbog iskustva proizvođača u domaćim vodama pravila, propisa, i prakse.

Kad se samo setim koliko su se Rusi (za njih znam iz lične prakse, za ostale ne) čudili podatku "poziv na broj" koji se upisuje na virmanu tj, uplatnici, a stiže kao informacija sa bankarskog izvoda !

Molim Predraga da ponovo pročita moj prethodni post.
Domaća rešenja ne "ružim" jer ne generalizujem - svako pojedinačno rešenje ima svoje prednosti i manje (i domaće i strano).
Moj komentar se odnosio na podršku koju svoijim korisnicima mogu da pruže pojedinačni lokalni programeri (one-man firme). Ako za cenu od 100-200 eur mogu da dobijem rešenje koje ima ozbiljnu referencnu listu, sigurno ću se za to i odlučiti, bilo to domaće ili strano rešenje.

Koristimo ga vec par godina bez ikakvih problema.

Ja sam vrlo dobro procitao i upravo zato sam i reagovao jer ti poredis ERP resenje iza koga po pravilu stoji veliki tim i izuzetno visoka cena sa nekim programcetom koji napravi jedan programer prikazujuci to kao domaci program. Naprotiv, kod nas postoji nekoliko izuzetno dobrih knjigovodstvenih programa domace prozivodnje iza kojih stoje veliki timovi, koji daju kvalitetnu podrsku, vrlo brzo prilagodjavaju programe promenama u propisima i daleko su jeftiniji od stranih, pogotovo ERP resenja.

Da bismo se potpuno razumeli koristiću banalan rečnik:

Lice NN iz Kruševca razvilo je softver koji koristi 20 firmi - licenca košta 100 eur.

Ako 100 eur košta rešenje druge kompanije koje iza sebe ima: dobar proizvod, lokalizovano rešenje, 7/24 podršku, referentnu listu ... bilo da je strana ili domaća, kupiću to.

Ni jednog momenta nisam rekla da ne postoje domaće kompanije koje razvijaju dobar ERP sa dobrom podrškom.
(Ako ne verujete, pročitajte još jednom).

Nadam se da smo se sada razumeli.

Zašto uporno spominješ ERP rešenje? Šta će mikro i malim firmama ERP rešenje? Ne kažem da ne mogu da ga koriste ali mi to izgleda kao da kupiš ferari da bi išao na posao i nazad. ERP rešenja su daleko kompleksnija od "običnih knjigovodstvenih" programa, iziskuju vremenski dužu i zahtevniju implementaiju i više koštaju. Mikro i male firme u današnjim uslovima se bore za preživaljavanje, nemaju baš toliko novca za upuštanje u postavljanje složenih informacionih sistema čijih većinu mogućnosti neće ni koristiti.

Dobro, vidim da se ovde rasprava malo pokrenula.

Kao prvo i najbitnije je činjenica da ni jednom STR-u ne treba ERP, a kad kažem ERP mislim baš na ERP a ne na mnoge programe za knjigovodstvo koje se mogu naći na našem tržištu a nemaju nikakve veze sa ERP-om. Znači ... o'ladi neko pivo (najbitnija stavka), i zovi prijatelja na isto, pa potrošite par sati na skidanje veoma široke ponude softvera za knjigovodstvo koje se nude na našem tržištu (nebitno da li strani ili domaći). Jednostavno ... probajte, pa vidite koji vam odgovara. Jedino imajte na umu da je danas kraj 2009 godine i izbegavajte programe koji su pravljeni ranih osamdesetih u DOS-u a sad našminkani nekakvim tabelama i pregledima (koji, naravno, ničemu ne služe), dok se sve bitne funkcije obavljaju 30-ak godina starom DOS prozoru. Te programe je vreme jednostavno pregazilo i nikada neće moći da odgovore potrebama modernog poslovanja. (Uzgred ... nemožete da verujete koliko takvih situacija ima: posetite sajt .... čovek nahvalio svoj program extra ... zatim popljuvao sve moguće tehnologije koje su izmišljene zadnjih 20 godina, jer .... hej ... on je to pravio pre 25 kada sve to nije postojalo. "Microsoft ... ma oni nemaju pojma ni sa softverom ni sa mrežama ... ja sam umrežavao računare dok se Bill Gates još uvek igrao u pesku", a onda razradio celu filozofiju oko toga. :)) ... a tek da ne pričam o "modernim rešenjima" gde je navigacija, naravno u DOS-u, još uvek po principu: "Pritisni 'A'", sad "Pritisni 'B', pa tri puta 'X'" itd, pa treba da se ubiješ da napraviš kalkulaciju, ali nema veze ... svuda oko tebe je "racio" analiza u grafikonima (koja je tebi, kao kalkulantu, praktično neophodna :)) ... morao čovek da pored svog DOS prozora od 80x25 pokrije i "savremenu" rezoluciju ekrana od 1280x1024. :)

Kao drugo, apsolutno potpisujem i citiram jednog od prethodnih komentatora: "drži se proizvođača softvera koji opstaje na tržištu bar preko 5 godina, kome je to osnovna delatnost i koji ima referenc listu od bar deset zadovoljnih korisnika. Nemoj se ustručavati da pozoveš nekog sa referenc liste. Batali "malog od mog kuma koji se razume u kompjutere" i "burazrska obećanja"." (kraj citata)

Treće: ja lično ne volim programe koji se prodaju po modulima: svakoj firmi treba bar: finansijsko, robno, obračun plata, PDV, osnovna sredstva i još po nešto. Čak da ima samo jednog zaposlenog radnika, trebaće sve ovo, i to je, po meni, činjenica .... unapred se izvinjavam ako se neko osetio prozvanim, ovo je jednostavno moje najiskrenije mišljenje. Ali ... svejedno probaj ... možda ćeš ti biti baš taj kome će svega 2 modula završiti posao koji mu je potreban.

Četvrto: ne znam čemu toliko negativnog raspoloženja prema DataLab-u? To je jedno vrlo solidno rešenje koje je mnogo bolje od mnogih sa kojima sam se sretao (naravno, osim našeg rešenja :)) (a testirao sam praktično sve programe koje sam mogo da nađem: na net-u ili drugim kanalima). (Opet, po mom ličnom mišljenju) Datalab ima samo 2 (velike?) mane:
1. Veoma je robustan i nije baš "user friendly", smatram da je težak za upotrebu, posebno za manje korisnike
2. Koliko znam, Pantheon SE košta 699 EUR-a , što je daleko više od 100 EUR-a koji se ovde pominju + treba se detaljno raspitati koliko košta podrška, obzirom da sam čuo da su u tom pogledu jako skupi + sve to puta broj računara (za 3 računara to je oko 2000 EUR).
.... ali da je Pantheon loš to mogu da kažu samo oni koji se NADAJU da im je Pantheon konkurencija (iako je to rešenje na daleko višem nivou nego njihovo) ili oni koji ga nikada nisu probali ili oni koji jednostavno mrze Slovence :)

1. Softver od 100 EUR je neozbiljan. To je isto kao kad ti neko proda recimo auto za 1000 EUR. Zna se šta možeš da očekuješ za te pare.

2. Posebno se klonite "lica NN iz Kruševca". (Ili bilo kog drugog grada) Ne zato što je njegov softver loš, već zato što je "lice" a ne firma. Može sutra da zapali za Nemačku, Ameriku, da ga zgazi kamion (pu, pu, pu) a vi se onda slikajte sa svojim softverom bez podrške.

Now we are talking!

Slažem se da STR-u ne treba ERP, ali najveći prosenat privrednih subjekata u Srbiji upravo čine mikro i male firme (preduzetnici). Njih je, ako se ne varam, oko 230.000! I takve firme, kao i velike, svakako treba da imaju rešenje za vođenje poslovanja. (Živimo u 21. veku! ). Ne moramo ga zvati ERP-om, ali ako poseduje alat biznis inteligencije, onda to svakako zaslužuje.
Što se tiče cene i jednostavnosti korišćenja, pošto ovde govorimo o softveru za male firme, ne treba uzimati u obzir SE nego LT verziju Pantheon-a. A nju upravo karakterišu jednostavnost korišćenja, laka/samostalna/ implementacija i povoljna cena.
(Sada je 99 eur). (Postavila sam link u svom prvom postu, da ga je neko čitao ne bismo ovoliko raspravljali! ).

I da, ne kupujte softver od NN lica iz Kruševca - vrlo je nezgodan čovek!

Da ne ulazimo u priču oko toga da ERP uopšte ne označava bilo kakav program pa makar imao oznaku "lite", ovde je MallaBella krenula u priču kako se sada "ERP" prodaje za 99 eur i to kao odgovor na post star 20 meseci u kome se potražuje softver za neko mikro predeuzeće. U prvom svom postu, dakle, nudi slovenački ERP mikro preduzeću kao rešenje. Mislim da se radi o pogrešnom pokušaju reklame, i malo sam se zezao na tu temu na slovenačkom, ali rasprava je krenula, pa da "dopriniesem":

Ili to nema veze sa ERPom ili ne košta 99 eura realno - TCO je verovatno huge, a videće se tek posle nekog dužeg vremena, što doduše jeste osobina "ERP programa".

Ako Pantheon jeste "ERP program", onda se ne može primeniti u STRu. Ako nije "ERP program" već knjigovodstveni program sa većim brojem modula onda ga ne treba nazvati ERPom. Ono što sam ja video u Pantheonu je da nema P od ERPa, a to je jedino mesto gde bi se ERP i softver mogli sresti. No, prodavac ima pravo da bilo šta što prodaje nazove onako kako hoće...

Dakle, Pantheon za STR: em je ERP em je iz Slovenije - dobitna kombinacija. Za koju godinu ćemo imati iskustva kupaca iz tog segmentai zaključiti koji je u tom cenovnom rangu bolji. Ima zaista dosta besplatnih i/ili na akcijama- kao adacco koji je neko ovde naveo, ima dosta bluesoft i sličnih brzih rešenja koji su tu negde sa cenom, a sada se u tržišnu utakmicu za 230.000 kupaca, ako se MallaBella ne vara, uključio i Datalab. Biće zanimljiva utakmica za gledanje, a ja navijam za domaću ekipu :-)


@p.zivanovic

Izuzev slabog podnošenja "nekog određenog domaćeg programa" koje očigledno proističe iz nekog vašeg ličnog problema, imamo vrlo slične stavove. Vi u raspravi na ovu temu kao prvo i u većem delu posta opisaste traženje programa uz 'ladno pivo i uz obavezno izbegavanje Lidder-a (da ne budem neodređen kao Vi). Pri tome ste iskarikirali ono što biste želeli da piše negde, a ne ono što stvarno piše ili jeste bilo gde.

Dok Vi ovde karikirate Vaše iskrivljeno viđenje Liddera koji nije "ERP" i koji se NE prodaje STRovima, što su teme ove "rasprave", oni lepo prodaju erp Pantheon za strove kojima će se kasnije iznaplačivati svega po redu, čim ga sad daju za 99e.

Ja svoje mišljenje o beskonačnom kliktanju po stotinama dugmića okolo, kao ni Vi svoje o pritiskanju stotina tastera na tastaturi očigledano nećemo lako promeniti, ali bi mogli svoje stavove da stavimo svako na svoje sajtove i tako se dokažemo budućim kupcima, umesto zlonamernog karikiranja u raspravama gde korist pokušava da napravi neka strana firma, namernom pogrešnom upotrebom termina, na našem zajedničkom tržištu. Može li bar toliko, kolega?

DP/ND

Da li taj LT ima finansijske kartice partnera? Dugovanja? Potraživanja? Kašnjenja u plaćanju? Praćenje kursnih razlika? Možda u nekoj sledećoj verziji LT-a. Za sada za to sve treba uzeti SE verziju od 700e. A biznis inteligenciju ima ME verzija koja je 900e po računaru i ta biznis inteligencija ne radi na besplatnom SQL Server Express-u već mora da se pazari SQL Server Standard (jer on ima Analysis Services) + CAL-ovi pa te ta biznis inteligencija košta oho ho.

@ Digital Priest:

Poštovani Gospodine,

1. Ja namerno nisam hteo da imenujem konretan softverski proizvod koji NE TREBA uzeti i žao mi je ako ste se vi ovde našli direktno prozvanim. Programa za knjigovodstvo koji rade u DOS-u ima jako puno u šta se i sami možete uvertiti na našem tržištu. Jedini komentar koji stvarno nije bio na mestu je priča o racio analizi, ALI ... verujte mi ... ja stvarno nisam ni pokušavao da se setim gde sam to video i nisam imao nameru da u toj celoj priči opisujem vaš programski proizvod. Svejedno ... izvinjavam se zbog ovoga.

2. Ne možemo i ne smemo da stavljamo svoja mišljenja na našim sajtovima !!! Naši sajtovi služe za promociju naših proizvoda, a ne za blaćenje tuđih ! Vi ste na vašem sajtu popljuvali (ali bukvalno p-o-p-lj-u-v-a-l-i) sve one koji nisu - vi. Popljuvali ste: one koji prodaju ERP, one koji koriste savremene tehnologije, one koji koriste savremene terminologije, one koji pored softvera rade i bilo kakvu drugu delatnost (prodaja hardvera, računovodstvene poslove i sl.), one koji rade E-commerce, one koji rade E-goverment, one koji su prodali bar nekoj državnoj instituciji, one koji rade planiranje i projektovanje, one koji se pojavljuju na bilo kojoj TV emisiji o računarima ili učestvuju na nekom IT skupu, one koji rade komplikovane programe, one koji rade modularne programe .... Ne, gospodine, naši sajtovi ne treba da služe tome ... upravo FORUMI treba da služe tome, zato što je to mesto gde ja mogu da vam ODGOVORIM i gde možemo da razmenimo različite stavove o nekoj temi.

3. Kao što ja dobro znam da je vaš proizvod LIDDER, tako i vi dobro znate da je naš proizvod BizniSoft i da je razvijen pri Savezu Računovođa i Revizora. Citat sa vašeg sajta:

" .... ali se posle prvih 30 minuta na prezentaciji sazna da postoje "nezvanične", "specijalne", "posebne" i slične verzije programa koje, naravno, mogu da brišu i pišu naloge, stavke, dokumenta i razna stanja kako vam volja, jer to "praksa zahteva"... (a ponekad i savez računovođa i revizora ... kanarskih ostrva u "dilu" sa nekim ponekad nepostojećim "firmama" iako je jasno da je izgubio sva javna ovlašćenja još 2001. godine. No, o tome u nekom blogu... ovde nema toliko mesta koliko je potrebno opisati takve pokušaje "srbo", "biznisa" i "softa".) " (kraj citata)

Ja u mom postu nisam ni pomenuo vaš proizvod. Post je pušten na ES forumu koji veoma mali procenat naših potencijalnih kupaca posećuje, a opet dao sam vam priliku da mi na njega ODGOVORITE. Vi ste na vašem sajtu, koga posećuju puno više potencijalnih kupaca, direktno prozvali naš proizvod i niste nam dali priliku da možda prikažemo kako niste u pravu. Uz svo poštovanje, ako ništa drugo, nigde na sajtu DataLab-a nisam video ništa slično. U vašem postu ste me nazvali "kolegom" ... što mi zaista i jesmo .... ali, da li je ovo kolegijalni pristup ?

@MallaBella
Nije mi jasno ovo ozivljavanje teme stare vise od 20 meseci kako bi se samo izreklamiralo?! Pritom cak ni ne davajuci nikakve nove podatke koje bi mozda i opravdale svrhu ovog posta?
Sta je sa ovim sto je Saja izneo? Gde su tu tih 100 evra?

@Digital Priest
Skoro nisam procitao nekulturniji post. Primetio sam da je ova doza primitivizma, cinizma i odsustva bilo kakvih argumenata osim da ako je nesto slovenacko ili strano automatski lose, svojstvena samo izrazitim lokal patriotama. S druge strane domaci clipper i foxpro sklepani proizvodi predstavljaju poslednju rec tehnologije i nesto o cemu strani agresori mogu samo da sanjaju.

@p.zivanovic
Potpuno se slazem sa ovim sto ste izneli u prethodnom postu.

Nije ovo mesto za ovu priču, ali da ne otvaram novu temu:

@p.zivanovic

KOlega, sad je jasnije, ali da odgovorim redom:

1. u navodjenju kakvo ste napravili se niko ne može prepoznati, verujem da razlikujete dos od windows aplikacija, ali ste na kraju stavili i konkretnu rezoluciju koju jedino mi zahtveamo i uopšte pominjemo, pa sam shvatio na koga ste ljuti. U svakom slučaju izvinjenje je prihvaćeno.

2. Nikad se nećemo složiti oko toga da svoja mišljenja ne treba da stavljamo na svoje sajtove. Pa valjda i zato služe?! Da li bi trebalo za rukav da vučem nekoga da mu objasnim šta mislim i da je moj stav onaj koji njemu odgovara kada već traži softver, to jest, praktično, firmu sa kojom će sarađivati po više decenija? Stav proizvođača je bitna i više nego sam softver koji se može prepravljati i napraviti novim za razliku od stava. I bili biste u pravu kada stvarno ne biste imali mogućnost da odgovorite na stavove i razmišljanja koje Vi nazivate pljuvanjem, ali Vi kao i svako drugi IMA mogućnost, pa je tako čitalac u uvodnim redovima nekih opisa i direktno pozvan, da odgovori i napiše šta god na forumu koji je otvoren (ne zahteva registraciju što neki zloupotrebljavaju) i gde se brišu samo postovi sa lažnim potpisima i psovkama. Kako sami rekoste, naš sajt je posećen od mnogo većeg broja potencijalnih kupaca i trebalo bi tamo da kažete šta god da mislite i neće biti sklonjeno. Dobijamo u proseku jednom mesečno po jedan MAIL sa mišljenjem sličnim Vašem i po jedan MAIL totalno suprotnog mišljenja, tj. mail izrazite podrške za ono što govorimo i pišemo. SVIMA smo odgovorili i tražili dozvolu da te tekstove postavimo na forum, ali je niko nije dao. Zašto je to tako, ne znam. Ljudi se prosto plaše da javno kažu šta misle.

Još jednom, ono što vi zovete pljuvanjem, je naše mišljenje o tim i takvim pojavama za koje ste rekli da smo ih popljuvali. Nema niti jedne laži, niti se neko konkretan pominje (ono što ste mislili da se odnosi na Vas, objasniću kasnije). Što smo "gore" napisali, što smo nekulturniji, što reče neko ovde, to bolje za Vas, zar ne? Dođu ljudi, vide kako smo nekulturni i tako to, i onda odu na neki sajt sa liste proizvođača koja je takođe na tom istom sajtu. Pa nema bolje kombinacije, a mi sve to radimo na našem sajtu i o našem trošku... Vi odatle dobijate kupce koji tačno znaju šta je nekultura i to je to. Pazite, stvarno ih ima, i čak nas i nazovu i kažu da smo nenormalni jer oni kupili kod tog i tog sa liste. Ali ima i onih drugih. A imate i mogučnost da na tom istom sajtu, tj. na tom forumu, kažete šta mislite da nije tačno ili da je šta god da mislite da jeste.

3. Ovo iz citata je stvarno nesrećna kombinacija reči i promeniću je. Ja sam pisao taj tekst i na kraj pameti mi tada nije bio BizniSoft. Ono što mi je bilo na pameti tada je ona prevara koju je radio savez računovođa i revizora sa kobajagi osnivanjem SrboSofta preko koga je pod svojim imenom prodavao softver koji pored checkboxa "JRS33 standard", ima checkbox "Dozvojenio brisanje". E sad, to i ne bi bio toliki problem da su radili to što i neki drugi rade, ALI poslali su pod imenom Saveza računovođa ponudu sa CDom svim svojim pretplatnicima među kojima je bilo i dosta korisnika Liddera kojima je bilo teško objasniti da je brisanje stavrno zabranjeno kada SRRS nudi program koji to može. SRRS je tada još važila za respektabilnu institiuciju, a ono što je radila se zove prevarni posao. U prilogu je slika koja je deo materijala koji smo tada spremili i dali nadležnim organima sa sve kovertom, ponudom, CDom i tako to. Ispostavilo se da "Firma" "SrboSoft", iako reklamirana, sa sve do skoro postojećim sajtom i tome slično nikad nije ni osnovana niti registrovana, ali se dalje oko isterivanja pravde nismo angažovali. Dakle, *Srbo. Biznis i Soft su od "SRBOSOFT" i "BIZNIS", * i nikako nemaju veze sa BiznisSoftom iako tako može da izgleda. Tada kada je to pisano i kada se dešavalo (naš sajt postoji od 2000) Mislim Da SRRS nije bio suvlasnik vašeg DP products-a niti da je BizniSoft bio u kombinaciji. Dakle nisam pominjao ni Vaš niti bilo čiji tuđ proizvod: iako oštar na jeziku, a po vama i mnogo toga drugog, nisam nikad pominjao nekoga konkretnog, pa tako nisam hteo ni nepostojeći srbosoft niti savez računovođa i revizora Srbije, koji je radio to što je radio i po ovom pomenutom i po nekim drugim pitanjima za koja Vi verovatno znate, a koja su raspravljana u okviru priče u Udruženju proizvođala softver srbije... Gde ste (ne sećam se da li ste bili Vi ili vaš stariji kolega Dragoljub) odbili da polemišete samnom jer sam izneo jedan jedini stav iz službenog glasnika koji je tamo bio "zaboravljen" u vezi sa pričom oko toga ko piše i ko ima pravo da piše Srpski Računovodstveni Standard za Računovodstveni Softver.

Da rezimiram, nije bila namera, Srbo i Soft su od "SrboSoft" "firme", biznis je bio od "biznis" jer je Srbo Soft firma bila neregistrovana uopšte, a SRRS je izjavljivao i pisao da je njen osnivač. Dakle, izvinjavam se za to što piše "Biznisa" i "Softa" tim redom, što liči na naziv vašeg proizvoda, biće promenjeno.


Nadam se da je jedan od bitnih razloga za vašu ljutnju nestao, a ako ih ima još, slobodno recite, ovde ili na našem forumu / sajtu gde su i napisane "sporne" stvari. Mišljenje menjam teško i samo sa dobrim argumentima, a to što ne mislim isto kao i većina kolega nije dovoljno samo po sebi da bih išta promenio. Nikada nisam, niti ću, koristiti konkretna imena, ako za to nemam fizičke dokaze za šta u slučaju SrboSofta imam. Zadržavam pravo da napišem svoje mišljenje o svima onima koji "nismo mi" kako rekoste, ali i o nama, a ne samo o našem proizvodu na našem sajtu. A postoji i otvoreni forum da svi koji imaju nešto da napišu, to i napišu, ako smeju. Ako slučajno ima nečega što nekoga vređa ukloniću tako nešto jer to nije namera, dovoljno je napisati mail ili ostaviti post na forumu i to je to - kao u ovom primeru. Namera nam je da se predstavimo korisnicima u pravom svetlu, pa ako smo za njih nekulturni, da lepo odu kod nekih kulturnih i time uštede vreme i sebi i nama i vama: to je dobro za sve, zar ne?


DP/ND


@moonshine>

Ja rekoh "Biće zanimljiva utakmica za gledanje, a ja navijam za domaću ekipu", i dobih odgovor da je to nevidjena doza nekulture, cinizma, primitivizma i odsustva argumenata... A nisam ni jednom jedinom rečiju vrednovao strani softver u postu. Šta reći... I da, uvek navijam za domaće, ako to takmičenje ima smisla i ako je odnos snaga pristojan, a ovde ima smisla i snage su tu negde. I jesam ekonomski lokalpatriota u inat, tj. kontratežu svima onima kojima je nešto dobro samo zato što je strano. Samo nemojte sad da toga nema...

Koja je razlika izmedju lokal patriote (u inat ili bez inata) i onoga ko postuje samo strano? Razlicite strane iste stvari, a obojica su slepi pored ociju.

Nisam pratio kretanja na ovom trzistu, ali ovo su strasne stvari... mislim Standardi pisanja softvera???? Majko moja! Valjda se ne planira uvodjenje toga opet? Ali znajuci Srbiju, udri! Standardi, radne grupe, idemo!!! I drugo, racunovodstvena praksa... jel moze nego da mi objasni sta ovo znaci? Stvarno postaje komplikovano.
@Digital priest. Istina je sto si napisao, tvoj sajt je namenjen reklamiranju tvog proizvoda i ti imas pravo da to radis na nacin na koji mislis da je najdelotvorniji. Ali ne znam kakav stav ocekujes od kolega, jer ipak smo neke kolege, posle onog pisanja gde se podsmevas svakoj tehnologiji (dobroj ili losoj) koja je nastala posle 1985. Mislim, nije mi jasno, podsmevas se Panteonu (na stranu moje misljenje o istom), a iza njega stoji X godina rada i Y ljudi koji su ga radili. Moze da bude dobar ili los, lak ili tezak za koriscenje, brz ili spor, ali ono sto ti pises svodi se na lupetanje (mrzi me da ovo uvijam u oblande).

@all ovaj post (a i ovaj deo foruma) najbolje oslikava stanje u delu biznis softvera u Srbiji. Znaci, reklamiranje odgovorom na post od pre godinu dana (ja MOLIM da se javi neko ko je prodao bilo sta putem ovog foruma, vodim ga na rucak), pljuvanje konkurencije i pijacno svadjanje. Ja kad sam prvi put video ovaj forum, pomislio sam da se moze napraviti nesto slicno sdn.sap.com (verujem da i ostali stranci, a mozda i domaci, imaju tako nesto), ali stvarno ne mogu da se setim nekog smislenog pitanja. Da li je to zato sto smo najbolji i najpametniji na svetu ili zato sto znamo tako malo, pa ne znamo ni da pitamo, lokalpatriote i strani placenici verovatno imaju drugacije odgovore na ova pitanja.

Vidi, standardi su više nego dobra stvar. U svim sferama života, u svakoj proizvodnji. Pa tako i u knjigovodstvenom softveru. Naravno, standardi treba da su dinamički, da se vremenom razvijaju, dopunjuju i slično. Kamo lepe sreće da su standardi u knjigovodstenom softveru uvedeni još osamdesetih. Pa da se zna šta se mora, šta se ne sme, a šta se može ali ne mora. Na primer: šta mora da sadrži knjigovodstvena kartica, kako se radi backup i šta treba implementirati da bi revizor brzo i efikasno imao uvid u poslovanje preduzeća.

Šta znači knjigovodstvena praksa ? Evo ja ću da ti objasnim. To je sve ono što piše u svakom novom broju "Privrednog savetnika" i "Cekosa". Na primer: (samo slikovit primer, neka je i netačan) u zakonu piše da se obračun PDV mora predati do 12. u mesecu. Ali ni u jednom zakonu ne piše šta raditi kad dobavljač pošalje pogrešnu fakturu, pa je onda stornira, i onda kupcu, posle 12. u mesecu pošalje novu ispravljenu. Onda neko od privrednika zatraži tumačenje ministarstva finansija, pa se to tumačenje objavi, pa onda knjigovođe znaju da treba da treba da urade to i to, tako i tako. U realnom životu ("Real life is special case") jedne firme ima gomila sličnih situacija, i kad bi se čitao samo zakon - nigde se ne bi stiglo. Ako nisi znao, knjigovođe redovno imaju svoje seminare, savetovanja i slične skupove gde se upravo diskutuje o knjigovodstvenoj praksi.

Developeri i konsultanti, zaposleni u softverskoj firmi koja posluje na ovom tržištu najčešće dobro poznaju realnu knjigovodstvenu praksu, pa shodno tome i unapređuju svoj softver. Džaba meni program za obradu bankarskih izvoda, kad nema gde da se pročita "poziv na broj".

Standardi o kojima ti pricas su neka vrsta rigidnosti koje mi nikako da se oslodobimo, a vuce korene jos iz planske privrede i socijalisticke ekonomije. Kod nas je, a to ce dugo i ostati, forma ispred sustine. A sta to mora da sadrzi knjigovodstvena kartica zaboga? Knjigovodstvena kartica treba da mi obezbedi dovoljno informacija o potrazivanja od kupaca, obaveza prema dobavljacima, promenama na osnovnim sredstvima. Tebi u tvom preduzecu treba datum dospeca jer se bavis takvim poslom i dajes na odlozeno, a meni sve dospeva odmah. I? Jel kartica treba da ima ovaj podatak?
Da li cu ja sve te informacije da vidim na jednom ekranu ili na 5, to je moja stvar. Ne vidim ja tu prostor da ne daj boze drzava nesto regulise.
Ta cuvena "knjigovodstvena praksa" je ono sto pomaze knjigovodjama da predstave svoj posao u rangu plemenskog vraca. Na ovu tvoju konstataciju za PDV, samo se izbora celo, pa se napravi grimasa i onda jedno otegnuto ufffff, to je mnogo komplikovano... A istina je da veliki deo knjigovodja nema predstavu zasto radi nesto sto radi.
Dobra je stvar da postoje skupovi, naravno. I dobra je stvar da postoji cekos i zutra knjiga i slicni koji ce da citaju Zakone, napomene, misljenja i slicno umesto mene i to da mi sazvacu jer mene mrzi da citam/nemam vremena. Ali to mene ne oslobadja obaveze (i ovde mislim i na konsultanta i knjiigovodju) da razumem sta radim.

Standard je standard i nema nikakve veze sa socijalizmom. Ne znam otkud ti to ? Da je standard rigidnost i da je forma bespotrebno ispred suštine desilo bi se svašta. Zamisli da se neki proizvođač miksera mudro seti kako je bolje da utičnica za 220 V bude šira za 2 cm. I ti onda kupiš mikser sa suštinski boljom utičnicom. Ko još mari za formu ? Znamo gde onda jedino možeš da gurneš tu utičnicu. Knjigovodstvenu karticu sam pomenuo tek onako, prva mi je pala na pamet, šta si se toga u'vatio ? Usotalom softver mora da ispuni zahteve ne samo korisnika, već i kontrole.

Čitao sam ranije, da u Nemačkoj, ako hoćeš da prodaješ 'vakav softver, mora da imaš licencu. Tj. neko pogleda i preispita ono šta si ti programirao, proveri da li ispunjava neke standardne norme, pa onda kaže da li valja ili ne. Bilo je to doba flopi disketa i znam da je svaki softver morao da ima opciju da tačno određene podatke prebaci na flopi u tačno definisanom formatu. I kad dođe revizor, nema šta da gleda po ekranu i pita se kako da pogleda šta si knjižio (a tvoj softver, na primer, nema knjigovodstvenu karticu, reko korisnik da mu ne treba). Tako je revizoru bilo dovoljno da sedne, ubaci flopi, startuje već definisanu i standardizovanu opciju softvera, pokupi podatke i ode u svoju kancelariju. Kod nas revizor, kad zasedne, ne izbija iz firme nedeljama.

Knjigovodstvo - zanat kao i svaki drugi. Neko ga razume pa mudro radi, pa firma ima koristi, a neko je glup i aljkav, pa otaljava posao. Ima ih raznih, zaista. Ja sam ih se nagledao i jednih i drugih.

Što se tiče knjigovodstvene prakse, lepo sam ti objasnio šta je to i kakve ona veze ima sa softverom. A tebe je neko nagazio na žulj pa si sad kivan na ceo svet.

Bez ovoga sa uticnicom, ne bih shvatio. Kazem ja, pijaca...

@Range

Primer 1: ne mislim o panteonu kao programu ništa loše. Način na koji ga prodaju, održavaju i reklamiraju je nešto što mi se ne sviđa i taj način za koji mislim da ne valja sam na sajtu i opisao. Ne da mi se ne sviđa Pantheon, niti bilo koji drugi konkretan program, već način rada i generalne osobine. Svi programi koji su strani moraju da prevode, a zahtevi za doradu moraju da se prevode na neki drugi jezik i ako ništa drugo, to im je mana. A u prevodu se izgubi i dobije sve i svašta. I sad ja to ne smem ni da kažem ni da napišem jer će neko da se naljuti i zato što iza toga stoji XY ljudi i godina?

Primer 2: Jednog prolećnog dana M$-ov gold partner napravi prezentaciju i kaže "mi našim M$ XY eXPress proizvodom pravimo svetsku premijeru najnovije tehnologije trenutnog sprovođenja dokumenata u sve neophodne evidencije, bez nakakvih naknadnih preuzimanja, što je bio dosadašnji standard, a na koju je M$ potrošio više od tri godine rada više stotine stručnjaka"... Naravno ne može se porediti jačina te M$ izjave u medijima sa bilo kakvim drugim smislenim "odgovorom" na to. Ja na to na svom sajtu moram da kažem da nam "neke svetke firme" prodaju "svetsku tehnologiju" sa sve navodnicima jer mi to koristimo već XY godina, a oni od toga napraviše najnoviju svetsku tehnologiju koju sam nem, eto, doneli da vidimo i što pre kupimo. I sad, smejem li se tehnologiji? Podsmevam se firmi? Podsmevam se ljudima koji su radili tri godine? Pljujem po svemu tome? Moram li da ćutim? Možda i da "priznam" da smo mi "ukrali foru" od njih? Šta? Reci mi ti da ne bih "lupetao" više? Molim te, uvaženi kolega?

Pitao si šta očekujem od kolega: Od kolega očekujem da poštujemo očigledan minimum zajedničkih interesa, kao što je nenapadanje u situacijama gde je to na obostranu štetu, kao što je zajednički rad na tome da tržište bude, ako već mora biti, korektno definisano, a ne da nam standard bude prevod nekog drugog i to star 15 godina, i tako neke "sitnice". Ne očekujem da se volimo i družimo, ali ni da se međusobno pljujemo. Ako ja "pljunem" na neku "tehnologiju koja je nastala posle 1985", i ako nekom kolegi to smeta, po meni on bi trebao da mi na nekom, ovom ili mom forumu napiše kontraargument ili na svom sajtu napiše hvalospev toj tehnologiji, i to je to, a ne da me mrzi i da zbog toga svaki drugi pokušaj normalnog razgovora bude "protkan tajnama". E, da, od kolega takođe očekujem da drugima ne govore da lupetaju i to onako, paušalno... ali to bi možda bilo previše očekivanja?

A da nisi pratio dešavanja na ovom tržištu - nisi, vidi se. Donošenje standarda za računovodstveni softver je aktuelno od 1994 ili tako nešto od kada ga je SRRS "doneo". Tada kad smo se na sve načine, i rukama i nogama i preko veze i bez iste borili da tržište ostane otvoreno ili makar ne regulisano tako da samo ime programa fali da je napisano u standardu. Za večinu stvari koje smo radili danas ljudi ne bi verovali da su morale da se rade da bi došli do informacija. Nije bilo interneta pa ni foruma pa ni ovoliko generala koji tačno znaju kako treba biti politički korektan i raditi za dobrobit svih nas, u cilju svoje pobede, ali ne uvrediti nikog i sve to ne prateći dešavanja i trendove u naoružanju...


@all

Standard za softver uopšte ne treba da postoji kao takav već da treba propisati neophodne elemente poslovanja, pravila igre, kontrole i komunikacije i kraj. Za to smo se i "borili", ali je standard ipak donet. Tada doneti standard i dalje postoji - ništa posle toga nije doneto, a neće ni biti nadam se, uprkos skorašnjim pokušajima da se standard star 15 godina samo malo (u naslovu :-D) promeni i kao takav ponovo donese. Tada smo se potrudili i pisali amandmane na taj jrs33 preko jednog komitenta koji je bio u skupstini SRRS koja je to izglasavala, i preko jednog razumnog lika iz SRRSa, bliskog ekipi koja je to pisala i uspeli smo da ukinemo KAZNENE odredbe (?!?) iz standarda kao i samo jos par ozbiljnihj nebuloza. Većina neverovatnih gluposti je ostala tamo i ko se potrudi da sve to pročita videće koliko je loše pisan u onim delovima koji nisu prepisani od nekud. Izgubio sam previše vremena na to tada. A i ovu priču sam previše puta do sada ispričao na raznim mestima. Svih ovih godina pa sve do danas smo stalno potezali tu temu da ne bi završili svi ovde zajedno kao žrtve "nekog tamo" ko propisuje "kako se to radi", kao što je slučaj sa softverom za kase na primer. A spremaju nam to. Opet.
Ko želi može da vidi kako izgleda tada pripremljen pravilnik za atest u attachmentu: bili smo na ivici provalije :-) ali smo se nekako iskobljeali, poslužila nas je sreća. U teoriji lepa stvar, u praksi (videti prilog 3 pa na dalje) totalno nesprovodivo. Mada, kada malo razmislim možda bi, da je to zaživelo, postojala samo jedna softverska firma kod nas i svi mi bi bili prave kolege :-) Ili bi svi radili softver po narudžbini, tj. pisali softver uslužno, ali dosetili bi se "oni" i toga...

DP/ND

@Digital Priest
WoW ustanem ja tako jutros i pomislih bice ovo jos jedan dosadan dan, stavim kafu.. ali sada kada znam celu pozadinu price oko "srbo", "biznisa" i "softa" mnogo mi je lakse.



Upravo je to ono sto i ja mislim.



WTF?! Ja znam kad trebam da pljujem i to je ok a vi ako pljujete mene to je onda na obostranu stetu?!

Na celo tvoje izlaganje na ovom forumu i sajtu->
1. Pljuvanje nije nikakav argument, time ne dokazujes svoje znanje o materiji, kvalitet svog proizvoda, ustvari time ne dokazujes nista osim da ne znas dovoljno ono sto kritikujes.
2. Preterano koristis navodnike.
3. Price od kulina bana kako si ti sve video i sve znao i jos svasta nesto uradio su prilicno zamorne zamorne

@Java
Upao si u flame bez potrebe. Pitanje u kome je range trazio objasnjavanje racunovodstvene prakse i knjigovodstvenih standarda je bilo retoricko. I vise se odnosilo na to kako mi previse vremena provodimo definisuci te pojmove, i razglabajuci beskrajne price o njima, nego zaista primenjujuci nesto sto postoji odaavnooo.

Ako je tako - izvinjavam se.

@moonshine:

Ti, a i još neki ovde, kritkovanje neke tehnologije ili načina rada mešaš sa pljuvanjem nekoga lično, i tu onda nema dalje rasprave, jer se očigledno ne možemo dogovoriti oko značenja i tumačenja rečenica. Ti bi se našao lično uvređen ako bi ja, na primer, kritikovao nokiju za način reklamiranja i prodaje i implementacije antene predajnika jer je tvoj telefon - nokia telefon, i onda mene proglasio za nepoznavaoca ovoga i onoga i pljuvača vrednih inženjera koji rade u nokiji. Čista zamena teza.

Ako svako svaku reč i svaki postupak razume onako kako hoće, a hoće da razume kao lični napad, a ne kako piše, onda se i ja pridružujem, shvatam ono što si napisao kako želim, i onda se potpuno se slažem sa tobom> u pravu si. I nadam se da ovo "u pravu si" nece biti protumačeno kao moje ne znanje uvijeno u licni napad, izvinjivama se, pljuvanje.

I pokušaću da prihvatim i ideju da je bolje da srčemo kaficu nego da trošimo vreme na rasprave ili ne-daj-bože nešto konkretno radimo i to ko zna gde i ko zna kad pričamo nekom... jer onda rizikujemo da neko, nogo kasnije, uz jutarnju kaficu, ne radeći ništa, ne znajući ništa o tome i ne želeći da zna išta o tome nečemu, to shvati kao lični napad i okarakteriše nas koji smo to nešto radili kao dosadne, nekulturne, primitivne, cinične, neznalice i pljuvače.

DP


P.S. Što bi neko reko... do fear inside of who you are...

poštovani,

ne znam da li pišem dobrom blogu, tu sam našao nešto oko teme koja me interesuje..

da li mi može neko dati savet koji je softver za jednu malu trgovinu dobar, ako ne, onda gde mogu da ih nadjem na netu, jer jako teško nalaiz ove programe na internetu.

hvala unapred!!

mp

Čemu ta negativnost? U Srbiji ima da se nađe dosta poslovnog softvera a neki među njima su i prilično dobri. Tebi niko ne brani da napišeš svoj program koji bi bio najbolji. Slažem se da nema nekog centralizovanog mesta gde bi neko mogao da se informiše. Evo ja dajem svoj skromni doprinos u vidu liste par web sajtova poslovnog softvera u Srbiji, poređao sam ih abecedno da ne ispadne da nekog favorizujem a dodatno se izvinjavam ako sam nekog zaboravio da upišem.


http://www.absoft.rs/
http://www.adacco.com/
http://www.bitimpeks.rs/
http://www.bizniskompas.rs/
http://www.biznisoft.com/
http://www.bluesoft.rs/
http://www.code.rs/
http://www.datalab.rs/
http://www.infosys.rs/
http://www.lidder.net/
http://www.logik.rs/
http://www.micro.co.rs/
http://www.navexpress.rs/
http://www.poslovniprogrami.rs/
http://www.pro-bit.rs/
http://www.psit.rs/
http://www.wings.rs/

>
Dodaj listi i http://www.navigator.rs

Nisam negativan, već realan. Naravno da ima popriličan broj kuća i pojedinaca koji rade softver te namene. Ali pitanje je od kada? Retko ko je na tržištu više od 5-6 god. Kada im to dosadi i kada tu više nema para, bace se na pisanje softvera za nešto drugo. Voleo bih da vidim taj spisak za 5god. pa da tada prodiskutujemo. Nisam za to da neko piše softver za sebe, već samo da prilagodi par tabela koje će prilično lepo da rade poslove za koje je pitao. Daleko od ERP-a, i ostalih new age stvari. Koliko preduzetnika i malih firmi u Srbiji zaista treba ERP? Jako malo. Ako se radi o maloj radnji, verovatno je čovek na početku, nabavio je kasu, inventar, i potrošio za masu drugih stvari, a posao verovatno još nije počeo da bude isplativ. A sad ga naše kuće sačekaju sa programom koji ima trista ****. Ne treba njemu analiza, samo mu treba da ga inspekcija ne zatvori kada mu pogledaju knjige.
A posebna tema je oko cene softvera. Za neke je nemoguće utvrditi koliko koštaju. Neki se reklamiraju kao besplatni, a mi smo kao blesavi. Jedni drže obuku od 128 sati! Hoću da uradim kalkulaciju i da je proknjižim. Hoću da proknjižim izvod i par računa za troškove. Možda i zaradu. Verovatno bi u ovoj godini sve to uradio pešice za to vreme. A i uštedeo bih mnogo para koliko košta navedeno "konačno rešenje".
Drugi kažu: "još od osnivanja 2004 godine". To se zove tradicija!
Pridružiću se pitanjem "da li postoji na našem tržištu jednostavan i jeftin program za knjigovodstvo preduzetnika i malih preduzeća?"

Sa terminom ERP se poprilično preteruje u Srbiji, 100% sam siguran da preduzetnicima i malim preduzećima ne treba ERP a i bar polovini preduzeća srednje kategorije. Naravno termin ERP mnogo lepše zvuči nego računovodstveni program pa je to jedan od vidova marketinga. Ne znam odakle ti to da su programi toliko loši i da je podrška toliko loša. Dao sam ti spisak sajtova (plus još jedan koji je naknadno došao) pa zaređaj po njima i vidi šta sve nude. Ne bi bilo loše i da pozoveš te ljude i zakažeš prezentaciju koja je besplatna pa verujem da će se naći neko rešenje za to što ti treba.

Ovo je krajnje negativan stav prema ovom tržištu i uopšte nije realan. U ovoj zemlji postoji dosta ozbiljnih firmi koje se ovim poslom bave poduži niz godina. Naravno da nije svima potreban ERP, ali mislim da na tržištu knjigovodstvenih programa postoji prilično veliki izbor. Sa druge strane, teško da par Excel tabela mogu da zamene računovodstveni program. Šta da se radi kada se slučajno obriše fajl, ili par redova u fajlu???

Kao što sam rekao, a Saja je i postavio spisak rešenja, ima ih sasvim dovoljno. Da li je nešto jeftino ili ne je relativna stvar. To važi i za jednostavnost.

Potpisujem, tj. slažem se u potpunosti i to zbog ličnog i praktičnog iskustva održavanja liste proizvođača zadnjih 10-ak godina. Mnogo duža lista od Sajine se nalazi na lidder sajtu. Pre par godina sam prestao da brišem neaktivne linkove, a da nisam lista bi bila bar 50% veća što govori u prilog tvojoj tezi. S tim da moram da dodam da je Sajin spisak kandidat za spisak koji će opstati duže od 5 godina od danas.



I ovo potpisujem.



Za mala preduzeća ima i to takav da jeftinije ne može, a jednostvnost je manja obrnuto srazmerno mogućnostima u odnosu na dve excell tabele. Potraži link na lidder educa verziju, skini je, zakaži prezentaciju, pregledaj ceo sajt, pročitaj help... za par dana si u sedlu. Ili uradi otprilike ono što je saja preporučio, bar za one iz njegove liste. Za preduzetnike ne znam, moraš potražiti na listi. Ja ti, ovako javno, garantujem da je stvarno besplatno za male firme, tj. za firme koje imaju manje od 300 izlaznih VP faktura robe, dok je ostalo neograničeno. Takođe garantujem da mogu osposobiti nekoga ko poznaje protok dokumenta u okviru firme za 1 sat da radi ono što si naveo i da sve to bude besplatno.

Da rezimiram, nije baš da smo svi bukači i prevaranti. Ima nas raznih, a ima i jeftinog i efikasnog softvera. Ono što ne postoji, a prečesto se traži, je to da bez ikakvog truda i da za 1 sat softver izgleda i radi onako kako ga je taj neko zamislio, a krajnji dometi administracije su mu excel, word i outlook. Glavno pitanje je zašto nije k'o word i excel, i zašto ne izgleda kao IE8.0, i zašto ima više od dve opcije (i to je mnogo) tj. zašto nije onako kako mi je komšija Mile pričao da ima i da će on da napravi čim stigne. Ipak treba našto i znati i biti spreman da se potroši koji dan na traženje i to bez obzira na to da li tražiš softver za malu srednju ili veliku firmu i bez obzira na to da li misliš da ga platiš ili koristiš besplatno.

DP/ND

Da li je hleb za 10din jeftin. Jeste. Da li je hleb za 1.000din jeftin. Nije. Zašto sada relativizacija? Da li je softver za ciju obuku treba 128h jednostavan? NIJE. Tema posta je bila jednostavan program. Mislim da jednostavan obuhvata lak za učenje, lak za upotrebu, ne previse zahtevan. Iz želje da se dokopaju velikih klijenata, domaće firme, a i strani ponudjači su se bacili na tesku artiljeriju. Tu su grafikoni, tu je praćenje troškova po hiljadu i jednom kriterijumu. Covek je pitao za jednostavan računovodstveni program. Ja kazem da takvog nema. Hoće čovek wordpad, neće word 2100 GLX.
Kupovina programa nije kupovina svemirskog broda. Pogledao sam kratko listu. jedni nemaju cenu na sajtu. citaj "šišamo kako koga možemo". drugima ne možeš da izračunaš cenu, verovatno ni njima nije jasno kako su formirali cene, te iznajmljivanje, te licenciranje... treći su toliko zauzeti otimanjem para od raznih vladinih službi. četvrti su skoro slavili prvi rodjendan. petima sajt nije dostupan... šeste sam probao i pobegao glavom bez obzira (samo mazohisti mogu da vole tako nešto), iza sedmih je firma sa kapitalom od 250e, a softver koji pokušavaju da prodaju vredi 6x više!
Mogu ja ovako do kraja liste. Ima tu dobrih programa, ali ni jedan nije jednostavan i jeftin. Setite se kako je Bil Gates postigao uspeh. Napravio je jednostavan i jeftin OS.

Da dodam jos jedan link na prethodnu listu.

www.informatix.rs

Nosi u nazivu ERP, negde to i podrzava i mislim da je za korisnike dosta lak za koriscenje, a nije ni skup i podrska im je odlicna.

Zahtevi su oprečni: traži se jeftino, a dobro!

Dobar softver podrazumeva dobru podršku. Ovo je ključ uspeha i opstanka mnogih softverskih firmi, ali na žalost situacija nije sjajna. Do pre par godina se u Privrednoj komori, a i u Vladi, pričalo kako nam je izvoz pameti (odavno smo je izvezli i to više od 2000., nego pre toga!) jedina šansa. Paralelno s tom proklamacijom smo liberalizovali tržište i dozvolili da dođu veliki igrači (MS, Oracle, SAP...). Osim MS-a niko u Srbiji nije značajno napravio neki pomak, pa je tržište monopolizovano, sada se samo govori o NAV, a tu i tamo se pomene Oracle. Da li je nako od tih kompanija sprečio odliv "mozgova"? Ne. Da li je neka od njih uspela da stabilizuje tržište? Ne.

I dalje se uvodi NAV u opštinskim upravama (jer tu jedino ima para!) i to što siromašnije opštine, to veća buka. Da li tim opštinama treba NAV? Ne. Zašto? Zato što priroda poslova u opštinama, kao i njihov organizacioni status to ne traži. I šta sada?

Sada su, čak i na tako skučenom tržištu, male softverske kompanije potisnute i izbačene (političkim putem?) da više nemaju kome da prodaju svoj softver, odnosno jedino mogu da ga "poklone". Da, ali pod kojim uslovima?

Pretpostavimo da obična, mala, softverska firma ima tržište oko 100-tinak kupaca. Za takvu vrstu poslova, kako bi se to tržište održavalo na kvalitetan način, potrebno je najmanje 6-toro kvalifikovanih ljudi, plus menadžer i sistem administrator, dakle 8. Ne znam kako je kod drugih, ali mislim da je svuda situacija slična, isplaćuju se plate u bruto iznosu cca 50.000,00 dinara. To znači da je platni fond negde oko 400.000,00 dinara. Ako se dodaju troškovi obnavljanja opreme (najmanje 3 nova računara godišnje, 15.000,00 mesečno za struju, 5.000,00 za Internet ....) dolazi se do cifre koja je za 50% veća, 600.000,00 dinara i koja se mora fakturisati kao održavanje + PDV 18%=708.000,00 dinara. Ako se zna da isti tim, godišnje ne može da uveća posao za više od 5-8% kupaca, bez povećanja ljudstva, onda je sve jasno:
• Od novih poslova se ne može finansirati razvojni tim;
• Zbog slabe naplate odumrle privrede, raspoloživo je samo 50% sredstava od fakturisane realizacije;
• PDV je 18% na usluge, gde prethodnog poreza za odbitak skoro i da nema, pa je na 708.000,00 dinara fakturisanih usluga, PDV cca 108.000,dinara, koji se mora platiti od onih 50% naplate;
• Dakle ostaje cca 240.000,00 za plate i troškove 8-moro radnika.

Unapred se izvinjavam zbog grube kalkulacije, ali svrha ovoga je da pokažem kako poslovni softver danas ne može biti jeftin. Kao što se vidi ne može se poslovati pod ovakvim uslovima. Šta treba, po meni, uraditi?
• Smanjiti PDV na 8-10%, što će se kompenzovati povećanjem broja zaposlenih u sektoru;
• Dozvoliti da se za gorivo putničkih automobila (ovo čini značajan deo troškova!) koristi prethodni PDV kao odbitna stavka;
• Poboljšati pravnu regulativu da se na dokazani dug ne može podneti žalba i da se sudski procesi pretvore u maratonske;
• Oporezovati dodatno strane kompanije, koje prodaju softver na domaćem tržištu, a nemaju sopstveni razvoj u Srbiji;

Ovde bih mogao dodati što šta, ali mislim da bi i ovo bilo dovoljno. Interesantno je da se niko od domaćih softverskih kompanija ne žali, a pouzdano znam da je situacija očajna. Mislim da će mnoge kolege podeliti mišljenje sa mnom i da će i oni možda dati svoj doprinos, na bilo koji način, rešavanju našeg problema.

Dakle, dobar softver, sa dobrom podrškom ne može biti jeftin! Na žalost smanjenje cene uvek ide na račun podrške (zato je NAV tako skup!).

Ako već imaš informacija, u kojim to opštinskim upravama je uveden NAV? Ja ne znam ni za jednu. Možda neka i ima, a da meni nije poznato, ali mi je zato poznato da NAV koristi stotinak uspešnih firmi, uglavnom privatnih. Niko od njih nije kupio NAV pod političkim pritiskom.
Nije mi ni jasno, zašto uopšte neko u ovu priču meša NAV ili SAP. Tema je jednostavan računovodstveni softver, a ova rešenja to nisu i uopšte ne prave konkurenciju firmama koje se bave takvim rešenjima. Čak i da prave, nisu u pitanju strane firme, već domaće firme koje upošljavaju veliki broj domaćih ljudi (programera i konsultanata). A takođe mi nije jasno, zašto neko pokušava da favorizuje niti domaća, niti inostrana rešenja. Valjda se gleda da li je nešto kvalitetno ili ne.




edit: izbrisan odgovor na poruku koja nije vise vidljiva.

_{[Ovu poruku je menjao m.petrovic dana 13.07.2010. u 00:33 GMT+1]}

Gde se dotakoste politike i velikih sistema? Krenuli smo od jednostavnog racunovodstvenog softvera za malu trgovinsku radnju. Naravno da je sve, ali baš sve u državi nabavljeno preko partijskih firmi! Cena nikada nije bila problem, nije ni kvalitet, samo je procenat bio bitan! Da li se sećate kada je pok. premijer na sastanku u Microsoftu, prihvatio da nam se cela država vrti na pendžerima? Baš u tom trenutku se Nemačka opredeljivala za linux. Ali procenat je procenat, svakoj tetkici i u najmanjoj kancelariji nekog državnog organa je kupljen računar i vindouz! Najkorišćeniji softver je bio solitaire i winamp! Pok. premijer je otišao, a procenti su ostali. Sada je država dodala još malo para pa je krenula u nabavku softvera koji nikada neće da im treba.
Da li znate zašto SRP ne funkcioniše, zašto NALED-u čak ni sajt ne radi? Mito, korupcija, partije.
Gospodine totovicu, imate veoma kvalitetne komentare na ovom forumu, ali sada ste malo neupućeni. Da li bi mogli da mi kažete koliko firmi od tih kojima ste implementirali ta belosvetska rešenja spada u mala pravna lica?
Hajte ljudi da se vratimo jednostavnom računovodstvenom softveru za malu trgovinsku radnju, a da ove velike lopuže ostavimo da završe svoj posao.

Da, @mikal, u pravu si i još jednom se izvinjavam. Pa da se vratimo na temu k`o što ti reče...

Mišljenje da malim firmama treba jednostavan softver je pogrešno i male firme kad tad to shvate. Obično male firme svoje knjigovodstveno/računovodstvene poslove poveravaju poslovnim agencijama i u tom slučaju skoro i da im ne treba nikakav softver, što naravno zavisi od agencije s kojom sarađuju. Dakle, retko im treba nekakav računovodstveni softver, osim za rad sa fiskalnim printerima, ili kasama i on-line prodaju. Tu ima raznih softvera i nisu skupi cca 100-200€.

Male firme koje preferiraju svoje knjigovodstvo, eventualno uz nadzor "lutajućeg" knjigovođe, koji prati možda više takvih firmi, su veoma čest slučaj. Njima se najviše isplati da imaju takav softver, koji će nakon podešavanja, da radi automatski sva knjiženja, tako da "lutajućem" knjigovođi ostaje da proknjiži izvode, blagajne i troškove, što može činiti periodično (3-5 dana) sa smanjenim učešćem u poslu. To praktično znači da se ulaz/izlaz u magacinima (na veliko) vrši pomoću softvera koji sve promene knjiži u glavnu knjigu, KEPU knjigu i KUR/KIR. To isto važi i za maloprodajne objekte. Dakle "lutajućem" ostaje veom amalo posla, koji on može završiti za par sati (minuta!), kao i povremeno zauzeće da obračuna PDV (msečno, ili tromesečno). Složićete se sa mnom da ovakav softver ne može biti jeftin. Pojedine firme takav softver prodaju za 2000-3000€, ali to malim firmama ne odgovara, jer ničim ne mogu da opravdaju takvu investiciju.

Takođe pojedine firme isti softver prodaju uz ograničenja, koja malim firmama ne bi smela da smetaju, uz pristojnu cenu od par stotina € (cca 500-1000€). Kada male firme prerastu ograničenja ovog softvera, uz zaštitu investicije, doplati se razlika za isti softver bez ograničenja i nasavi se rad dalje.

Kolega pre mene reče da nema jeftinog/skupog softvera, već da zavisi koliko je neko spreman da plati za softver. Upravo je ovo veoma bitno i namera softvera za male firme je upravo ta da su pojedini proizvođači uočili da pomenuti iznos od 500-1000€ odgovara malim firmama. Ovim ujedno činim i pokušaj da našem kolegi, koji je postavio ovu temu, odgovorim na pitanje. Njemu jedino ostaje da pregleda prethodne linkove i da zatraži DEMO, ili da da blanko poverenje kompaniji koja je po njemu dovoljno ubedljiva. Većina proizvođača, na pomenutim linkovima, nudi takav softver, pa izvolite...

@Mikal



Surovo tačno. I da ne bi dolazili u razne moralne dileme, mi odbijamo prodaje sektoru koji živi na tuđ račun (čitaj država) upravo zbog toga. Time dobijena satisfakcija je taman za malo veća od osećaja besa svakog meseca na jedan dan i to na onaj dan kada određena javna preduzeća plate mesečno održavanje više nego kompletan naš softver sa godišnjim održavanjem, a i dalje nemaju ništa od funkcionalnosti koje im trebaju za rad. Ex, da smo samo progutali tih 20-ak knedli, dali procentčiće u raznim vidovima... ali to je jedan dan u mesecu i to samo kada čujemo za plaćanje, a dana ima oko 30, pa je sve ok :-)

@Zoranix
Onaj grubi obračun mogu da potvrdim sa 90%, kao i sve drugo što ste rekli, kolega. Ali pošto ovo ipak nije priča o "velikim", da se vratimo "malima"...



Sve je tačno, s tim da, kod nas na primer, postoji model prodaje koji daje kompletnu verziju softvera, bez tehničkih ograničenja u radu programa, za 500e pod uslovom da "lutajući" kako ste ga Vi nazvali, knjigovođa ima pro verziju.

Dakle, može se nabaviti kompletno funkcionalni knjigovodstveni sistem za 500e uz "samo" pravno ograničenje o korišćenju koje je vezano za ugovor koji imaju sa agencijom. Mi takvih korisnika imamo više nego "redovnih". Od njih nemamo kasnijeg prihoda od održavanja, jer je nosioc licence agencija, a ne mali korisnik, ali mora se nekako izaći u susret i onima koji ne mogu da plate punu cenu, a koji će to moći nekad ako im asada pomognemo. Neke agencije čak kupuju takve licence i daju ih korisnicima u sklopu svoje usluge, na određeno vremensko korišćenje. Softver sa određenim ograničenjima koja ne bi smela da smetaju malim firmama dajemo besplatno. Ovo i ovako radimo više od 10 godina.

Da zaključim i potvrdim ono što i Zoranx čini mi se govori, za mala preduzeća se može naći jednostavan knjigovodstveni softver i džabe i za 500e, ali ne bez truda makar oko čitanja materijala po netu i malo postavljanja opcija u sofveru i jedan dan učenja iz helpa ili dolaska na učenje koje je besplatno. Naravno, pod uslovom da se pod jednostavno ne podrazumeva bilo šta, već razumno jednostavno za korišćenje. Na prvu loptu, sve izgleda ili preskupo ili neozbiljno, ali kad se malo uđe u suštinu stvari, ima i jednostavnog i ne tako skupog, ali i onog drugog.

DP/ND

Gospodo, biće da ste me ubedili da procunjam netom i pogledam neka rešenja. Daću sebi za pravo da vas nakon par nedelja izvestim o rezultatima.

Da li to znači da će Microsoft početi da prodaje word zavisno od toga šta pišete u njemu. Za maturske jedna cena, za doktorske druga, a nemoj da si probao da napišeš nešto i da dobiješ Nobelovu nagradu za to. Uzeće to Bil sve pare od nagrade.

Verovao ili ne, taj isti Microsoft prodaje Dinamics NAV modul za obračun zarada po ceni koja zavisi od toga za koliko se radnika obračunava plata. Ako je za 50-tak radnika onda je jedna cena, ako je više onda je viša cena.
Modul za obračun zarada je naravno domaći plug-in pa sam jako sklon da poverujem da je i ovaj cenovni biser plod domaće pameti (čitaj: alavosti)


Dok sam radiu u jednoj velikoj kompaniji i tražio softver za zarade, u jednoj softverskoj firmi mi je njihov salesman 'vako rekao: Ne mogu da vam prodam po važećem cenovniku jer bi to onda za vas bilo previše jeftino ! (Od reči do reči !) Možeš da pretpostaviš da li sam kupio softver od njega.

>

Cenovne bisere te vrste mozes sresti na ino trzistu i svim mogucim
varijantama, tj skaliranje cena spram nacina koriscenja, broja
korisnika, broja paralelnih korisnika ili vec cega, tako da, na zalost,
ne mozemo sebi da pripisemo zaslugu, a po alavosti moram priznati da
daleko zaostajemo za zapadnim kolegama. Samo je stvar u tome sto oni to
upakuju u "Pricing model", a mi to u atribut sa negativnom konotacijom.
Cilj je u oba slucaja isti - maksimizacija profita.

Sve je to tacno sto kazete (uglavnom je alavost u pitanju ali iza toga ima i opravdani razlog
tj . koju sigurnost oni imaju da neces da instaliras na 20-30 masina a kupio si 1 licencu za program.
Nikakvu , pogotovu ne na domacem terenu (domaci klijenti i domace softver kompanije) .

Opet se nismo razumeli! Nije u pitanju na koliko ćeš računara da instaliraš softver. U pitanju je korišćenje softvera. Poredjenje sa wordom je najpribližnije. Ili da li ćeš excel da platiš skuplje ako u njega unosiš brojeve veće od milion? A možda dobiješ popust ako ne koristiš decimale? Zašto bi se obračun zarada za jednog radnika razlikovao od obračuna zarada za 10, ili 100? U pitanju je alavost i ako ćemo baš da cepidlačimo i povreda Zakona o zaštiti potrošača.

To je samo poslovni model. Evo kako funkcioniše. Ti napraviš neki proizvod i definišeš mu cenu od 1000e. Ta cena će nekima biti preskupa, nekima će biti u redu. Ti prodaš softver tim ljudima kojima cena odgovara ali i dalje imaš dosta (zapravo mnogo više) ljudi koji nemaju toliko para. Zašto bi ti sve njih otpisao? Onda ti razmišljaš na sledeći način, zašto ja nekom ne bi dao softver po 800e a nekom po 600e a nekome po 400e. Šta time dobijaš? Prosto - veće tržište. Prodaješ i onima koji imaju para i onima koji nemaju para. Samim tim ti je i veća zarada i veća rasprostranjenost programa. E sad, ne možeš nekome prodati isti program za 400e a drugome za 1000e. To bi se pročulo pa bi loše prošao. E onda lepo podeliš program po funkcionalsnotima pa tako prodaješ. Na primer, puna verzija je 1000e. U sledećoj koja košta 800e izbaciš neke funkcije. U sledećoj koja je 600e izbaciš još funkcija a ona od 400e ima samo osnovne stvari. Tako ćeš mnogo bolje da pokriješ tržište i više da zaradiš jer radiš po principu "koliko god para imaš, daj mi ih, imam softver za tebe". Dodatna korist je što taj koji kupi lite verziju programa od 400e može kad tad da uvidi da mu treba bolja i da mu se isplati prelazak pa eto još novca.

Druga stvar, prodaja programa na osnovu kvantiteta je takođe potpuno ispravna. Tvoj modul za plate ne treba niti je logično da košta isto za lokalni frizerski salon koji ima 5 zaposlenih i multinacionalnu kompaniju koja ima 5000 zaposlenih. Izvini ali ja ću Peri frizeru taj modul prodati za 200e a ovoj drugoj firmi definitivno neću naplatiti 200e jer bih ispao smešan i glup. Dakle vrednost nekog proizvoda NIJE za sve ista. Uglavnom se softver plaća po broju radnih stanica (što je veća firma, veća je i cena a i veći je i posao oko nje) mada mogu i da se koriste i drugi parametri poput broja dokumenata ili zaposlenih.

Da, upravo tako Sajo!

Malim firmama je jednako potreban dobar softver kao i većim, ni manje ni više. Sakaćenje softvera bi isti načinilo neupotrebljivim, pa jedino ostaje da se u softveru postave ograničenja koja fimama koje su stvarno male ne mogu da smetaju. Ti imaš agenciju i verovatno zaš da jedan STR teško može da napravi 5 do 7000 stavaka u glavnoj knjizi. I ja imam agenciju skoro 20 godina i to takođe znam, jer ugalvnom sa takvim klijentima poslujem. Dakle, ako je neko stvarno mali ovo ograničenje mu neće smetati, a ako ga preraste rado će doplatiti razliku za Enterprise softver.

Ovo nije uporedivo sa @mikalovim primerom i M$ Wordom, ali ima sličnosti. Ovo sam shvatio još pre 12 godina i od tada moja kompanija prodaje ovakav softver. Kupci su malo skeptični u početku jer ne vole ograničenja, ali im cena odgovara. Kada posle godinu dana rada vide da ne mogu da dostignu limit, onda sve predrasude padaju u vodu.

Ko što vidim i moje kolege imaju slične modele, što je dobro jer pruža tržištu zdravu konkurenciju. Ipak mene plaši pojava o kojoj sam ranije pisao. Tržište je suviše liberalno, što znači da za vreme perioda sankcija, kada nismo imali dodira sa tehnologijama, s kojima je naša "uvozna" konkurencija već radila, izgubili smo dosta vremena i sada u ovim liberalnim uslovima ne možemo da im ravnopravno konkurišemo. O ovome ne bih ni pisao da 2003. nisam bio na sastanku u Privrednoj komori sa predstavnicima ondašnje Vlade, gde su se oni kleli kako nam je jedina šansa softverska industrija i izvoz pameti. U to vreme je ondašnji premijer već pravio pakt s Đavolom i od tada ide sve nizbrdo, bez naznaka da će iko išta preduzeti.

Natovarili su PDV na 18%, dok su M$-u dozvolili da svoj Windows prodaje i na 8% sa novim mašinama. Pojedini, kao Paragraf Lex vidim da isto prodaju softver sa PDV-om od 8%. Zaista ne znam o čemu se radi...

To što je Saja napisao, a podržava i navigator je samo opravdanje za alavost. Čekić košta 100 din, bez obzira da li ću njime da zabijem 100 eksera dnevno ili 1 godišnje. Sasvim bih razumeo povećanu cenu softvera, uz bilo koje varijante unapređenja. Ali istu stvar prodavati po različitoj ceni - različitim kupcima, to je već privredni prestup. Naravno, ovde ne govorim o broju licenci.

Meni u opste nije jasno, kako firma od par zaposlenih moze da funkcionise ako proda npr. 2 programa mesecno po 1000 evra..

Pregovori, dogovori, hardware, instalacije, obuka, problemi,placanje (wtf), posle odrzavanje (sve sa 2-3 zaposlena?), razvoj novih verzija... tu ima mnogo radnih sati..

Licence = dozvole!

@Java Bgd, ako misliš da se dozvole za rad sa softverom mogu deliti i naplaćivati po korisniku, mogu i po bilo čemu drugom. Softver se, kao što verujem da znaš, ne može prodavati na kilo, ili na metar, već se mogu prodavati samo prava (dozvole) za korišćenje pod određenim uslovima navedenim prilikom kupovine prava.

Kada firma kupi softver, ne može ga tretirati kao bilo koje osnovno sredstvo, već kao pravo ili licencu, pa se tako mora i knjižiti u GK. Čak i u zakonskim odredbama softver se pominje kod autorskih prava.

To što se moraju razlikovati mala preduzeća od velikih je potpuno normalno. U malim firmama, tipa STR, uvođenje traje do 7 dana, sa povremenim kasnijim intervencijama. U velikim firmama, gde je proces rada složeniji, odnosno delatnost šarenolika, uvođenje može trajati veoma dugo, sa mnogo radnih sati i sa mnogo ljudi. Sve se, naravno, to pokriva cenom softvera. Moja frma već 20 godina radi ovaj posao i dosta toga se iskristalisalo, kao i pomenuti model prodaje (skoro 12 godina). Vidim da i kolege imaju sličan pristup što samo potvrđuje ono o čemu govorim (pišem).

@dejanet, u pravu si!
Sa 2-3 zaposlena se ne može raditi, a pritom prodavati dobar softver, jer dobar softver podrazumeva i dobro održavanje, a dobro održavanje pdrazumeva trenutan odziv i trenutne reakcije na promenu u dotičnom zakonodavstvu. 2 do 3 zaposlena ne mogu učiniti ništa (pratiti propise, implementirati propise, raditi na novim projektima, raditi na novim verzijama, odlaziti na intervencije, vršiti obuku....). Teško se to čini i sa 3 puta više ljudi, ali na žalost ono što si pomenuo: naplata, je najbitnija. Neko mora ceo dan da provede u firmi radeći upravo naplatu. Drugi imaju sreće pa rade sa državnim i paradržavnim organima (oni plaćaju avansno!), pa im preostaje samo da čekaju da prođe mesec...

Nisi lepo razumeo, ne prodaješ ti ISTI program sa različitim cenama već je to ISTI program ali sa različitim funkcionalnostima. Ko razume shvatiće :)
Na primer imaš free verziju koja ima samo najosnovnije, lite koja ima sve što i free plus još nešto, pa onda standard koja je "za većinu odlična" pa onda pro verziju koma ima neke napredne mogućnosti i na kraju enterprise koja je ima sve i služi sa najveće i najzahtevnije klijente. Dakle za svakog ponešto i svi zadovoljni.

@zoranmix @SAJA
Vrlo dobro znam o čemu se priča, zato što sam lično razvijao i implementirao i prodavao poslvni softver. Bez preterivanja - preko 50 implementacija. Ozbiljnih, pravih, sa ugovorom o održavanju i sa svim što uz to ide. OK, nisu sve implementacije bile velike. Neko samo finansije, najčešće je išlo i materijalno i osnovna sredstva. Često su tražili robno. Plate - bar pola instalacija.

Dakle, znam o čemu pričam. I tvrdim da:
- U firmi sa mnogo zaposlenih obračun plata uopšte ne mora da bude komplikovaniji. Često u firmi od 50-tak ljudi ima jedna porodilja, jedan invalid II kategorije, jedan III kategorije, pa vozač koji ima stimulaciju na kilometražu i tako reedom
- Uvođenje i obuka korisnika. Najčešće je potebna sam jedna bistrooka osoba da sve skopča. Bila firma mala ili velika, ako se ne pojavi ni jedna bistrooka osoba - izgibosmo ki mačiči na sapunjavu dasku.

I još jednom tvrdim: cena softvera ne sme da se razlikuje zato što u tabeli "radnici" ima 1000 slogova a ne 50. (malo karikiram, ali ne mnogo)

Ah, plašim se da ćemo ući u polemiku i da će na kraju svako ostati pri svom stavu.
To što moja firma prodaje isti softver, različitim kategorijama prema veličini kupaca je normalna stvar. Zašto bi sakatio softver za neku malu firmu i time ga učinio poluupotrebljivim, kad ta ista mala firma može platiti onoliko koliki je velik njen biznis i dobiti softver u punoj snazi. Da bih bio siguran da se radi o maloj firmi, staviću neko ograničenje, koje ta mala firma nikada neće dostići. Ako ga dostigne to više nije ta firma i nije više mala. Zadovoljstvo ozbiljnim softverom i podrškom ostaje na strani kupca: kada sam bio mali, trošio sam malo, kada sam postao veliki trošim više! Obratno ne bi moglo. Sa osakaćenim softverom, sa isključenim pojedinim opcijama kupac gubi mogućnost da završi svoj posao, a onaj koji mu ga je prodao ništa ne dobija.

Da li će kupac posegnuti da kupi Enterprise verziju? Neće, jer nema dovoljno sredstava, a vraški mu treba baš ta opcija u programu! Da li prodavac dobija nešto od toga? Ne! Da li kupac dobija nešto od toga? Ne!. E, pa sad ti vidi...

Što se implementacije tiče, to je mnogo ozbiljna stvar. Pre uvođenja softvera potrebno je anketiarti izvršioce, napraviti mnogo sastanaka sa poslovodstvom, podesiti softver, upustiti ga u rad, izvršiti obuku onoliko izvršioca koliko imaju kupljenih licenci, eventualno doarditi neke specifičnosti... i da ne dužim, to je najmanje 1 do 2 meseca rada na terenu, doduše ne svakodnevno, ali veoma učestalo. To znači ako je mala firma, posao će se završiti najverovatnije za par dana, ali kod velikih firmi, to može da potraje. Zato su i cene raznolike za male i velike.

Padalo mi je na pamet da otvorimo kod našeg BusinessWare-a i da ga objavimo pod GNU licencom. Još razmišljam o tome, o posledicama, kao i prednostima. Softver bi mogao biti FREE, ali implementacija i podrška bi se plaćala. Možda vredi pokušati i sa openBusinessWare varijantom i od toga praviti komercijalni BusinessWare. Sve oko ovoga ima mnogo pitanja i veoma malo odgovora, videćemo...

Ne slazem se ako se radi o softveru koji je zasnovan na "shareware" modelu.
Cena softvera treba da bude fiksna .(osim naravno dodatnih modula koji idu uz aplikaciju) ,
a odrzavanje, obuka , help-desk , zahtevi za izmenama itd se posebno naplacuju na mesecnom , godisnjem nivou
sve zavisi od ugovora tj. licence koja to propisuje .
Po meni nije u redu da nekom naplatis sve odjednom a pritom ne znas koliko tacno ces kasnije imati posla .

Mozda npr. neka firma hoce samo aplikaciju , a angazovace drugu
konsultantsku firmu koja ce se baviti logistikom- uvodjenje , obuku - help desk.
Zasto bi im onda naplacivao nesto sto im neces raditi u buducnosti .

Tvoje je da naplatis u pocetku osnovnu verziju (standard ,enterprise sta god ) , dodatni modul .
Kasnije , zahtev za izmenu necega , ili pak ako hoce novu verziju .
Sve vise od toga se kasnije naplacuje po potrebi i po zahtevu (npr. radni sat programera koji ce da obidje firmu i ustanovi problem itd..)
ili kao sto sam rekao na godisnjem/mesecnom nivou . To je stvar dogovora izmedju tebe i klijenta .


Pa ovo prvo je uzrok , a koriscenje je samo posledica .
Firme pribegavaju ovom licenciranju zato sto nisu u stanju da regulisu licenciranje po korisniku(kopiji) zbog piraterije ili krsenja EULE.
Kazem opet da su ta licenciranja umeju da budu jako glupa i nervirajuca i da je u pitanju alavost ,
ali iz iskustva postoji nekad i dobro opravdani razlog za to .

Navescu jedan primer iako nema veze sa racunovodstvenim programima .
Radim na jednom softveru koji prikazuje neki info sadrzaj na velikim ekranima i to uglavnom kupuju reklamne agencije .
Softver generise neki layout sa sadrzajem i posle toga imas pleyer koji ga samo pusta .
Kad kupis program (200$) dobijes licencu za prikazivanje na 12 ekrana . Sve vise od toga ili kupujes licence za jos "novih ekrana"
ili kupujes novu licencu za program .Zasto je to tako ?

Ako prodas softver za 200$ a kupac ga pusta na 1000 ekrana neces imati nikakvu zaradu
a velika reklamna agencija ce se prilicno obogatiti na naplacivanju tog reklamiranja na tih 1000 ekrana ,
dok za male reklamne agencije ili firme kojima to treba 12 je sasvim prihvatljiva opcija i vise od toga ne mora da plati .

Ne mozete program tretirati kao predmet jer on to nije. Glavna karakteristika programa u pravnom smislu je pravo koriscenja. Dakle, prodaje se pravo koriscenja, a ne sam program. Prodavac progama ostaje vlasnik, a moze da odredi razlicita prava koriscenja i naravno samim tim i razlicite cene i cak uopste ne mora da menja funkcionalnost programa.

@deerbeer, imam utisak da si pročitao samo što si želeo u mom postu.

Molim te gde piše šta smem, a šta ne, ili na osnovu kojih moralnih principa možeš reći da je neko, ko radi, k`o što radi, alav. Cenim tovoj model licenciranja, jer je isti kao i moj, bez ikakve razlike, u Enterprise segmentu. Jedino se razlikuje u Small Business segmentu, gde nudim isto što i u Enterprise, uz ograničenja, ali ne funkcionalna, jer je to veća katastrofa, od onoga što ja nudim. Možemo napraviti anketu, pa neka korisnici kažu šta im odgovara više: vožnja Mercedesom uz ograničenje na 120km/h, ili Fićom bez ograničenja u brzini.

Što se tiče tvoje primedbe da razdvojim cenu softvera od usluga, to je nemoguće, jer su stvari isprepletane. Iz tog razloga se nosim nišlju da BusinessWare objavimo pod GNU licecom, kao openBusinessWare, pa će onda sve oko toga biti usluga, slično Linux kompanijama.

Ah, da...

Peđa je to mnogo lepo objasnio, bolje od mene. Hvala ti Peđa!

Moj ti je savet da instaliras OOo Base (koji je za DZ) i da ti neko napravi neku malu databazu, ako se ne razumes.
Ili kupi Access bible prostudiraj, napravi sam bazu kakvu god hoces i to je to!

Naravno, najlakše je nekome reći, "Nauči da programiraš i rešio si sve probleme". Da se ljudi razumeju u to, verovatno im pomoć ne bi ni trebala. Takođe, veme koje bi odvojili da to nauče košta sigurno više od nekog jednostavnijeg knjigovodstvenog programa. Na kraju, ne trebaju svi da se bave sa svakim poslom. Ko ima firmu, treba da je vodi, a softver da prave oni koji to znaju. Koliko će novca neko odvojiti za program, zavisi od veličine biznisa, potrebnih funkcionalnosti, sigurnosti u investiciju i sl. Postoje male firme kojima je naravno i 500€, a sa druge strane, postoje i firme, bilo domaće, bilo strane, koje nemaju problema da izdvoje ni preko 100K€. Kao što se svako prilikom kupovine auta dobro raspita o svim detaljima, o ceni, o kvalitetu, bezbednosti, popustima, opremi, koliko autu opada vrednost i sl., potpuno je normalno da se to isto uradi i prilikom nabavke softvera.



edit (by m.petrovic): obrisan deo poruke koji je predstavljao odgovor na obrisanu poruku.

_{[Ovu poruku je menjao m.petrovic dana 13.07.2010. u 00:51 GMT+1]}

covek je trazio po mogucnosti i besplatno.
Sad, besplatno je da sam nauci, besplatan je OOo.
Znam, za svako sedenje i ucenje moze neko da radi neki drugi posao i da zaradi, ali ako hoces besplatno onda je to to.
RAzlika izmedju automobila i softvera je uocljiva - sam ne mozes napraviti auto.

Kao što će neko sam napraviti automobil, tako će i (u većini slučajeva) i softver.

http://www.absoft.rs/
http://www.adacco.com/
http://www.bitimpeks.rs/
http://www.bizniskompas.rs/
http://www.biznisoft.com/
http://www.bluesoft.rs/
http://www.code.rs/
http://www.datalab.rs/
http://www.infosys.rs/
http://www.lidder.net/
http://www.logik.rs/
http://www.micro.co.rs/
http://www.navexpress.rs/
http://www.poslovniprogrami.rs/
http://www.pro-bit.rs/
http://www.psit.rs/
http://www.wings.rs/
httP://www.navigator.rs

dodao bih u ovu listu jos jedan softver: www.calculus.rs prilikom izbora za knjigovodstveni program...

Evo jos jedan dodatak za listu: www.eurosoft.rs

be premca AB SOFT

AB Soft jeste sigurno dobar, ali ne može se svrstati u jednostavne računovodstvene softvere.

Dobar softver treba se razvija po principu pristupacnosti krajnjem korisniku i ispunjavanjem njegovih osnoviih zahteva. Znaci odrediti za koju grupu korisnika se pravi i ko ce najcesce na njemu da radi. Najimpresivnije kod nas, po mom misljenju, je ono sto je implementirano u Centralnom informacionom servisu (CIS) pri Ministarstvu zdravlja, a koji je napravio institut Batut, i koji je resursna baza koja sadrži podatke o svim zdravstvenim ustanovama, zaposlenima, medicinskoj opremi i svim šifrarnicima koji su značajni za zdravstveni sistem. CIS je baza kreirana u formi portala i tako dostupna svim ovlašćenim partnerima u zdravstvu, sa različitim nivoima pristupa, od nivoa zdravstvene ustanove do nivoa Ministarstva zdravlja. Sve sto je potrebno za pristup je browser i internet konekcija. Sve ovo je vrlo primenjivo i u knjigovodstvu. Cak i u okviru lokalnih mreza u preduzecima.

@higuy
Nije mi jasno kakve ovo veze ima sa jednostavnim računovodstvenim softverom.