1. nije moguće.
2. ne postoji.
3. bolje nemoj, nećeš dobiti očekivano.

Pozdrav Kolegama.
Od AT-ATX napajanja, moze se napraviti dosta dobrih stvari:
Punjač aku 12V, 24V, Lab izvor napona podesivog napona i struje.
Radi vrlo lepo, iskorišćenje enegije preko 80%.
Sledi jedan primer.
Milan.

Mislim da je dosta korisna stvarcica,pa da vam se pridruzim:

da li ste neku od ovih sema prakticno realizovali jer ja sam probao sa prepravkom na nacin slican prikazan u semi koju je postavio "milan obr." samo bez dodatnih op pojacavaca vec sa spregom direktno na op. poj. tl494 i na nekim ogranicenjima struje dolazilo je do oscilovanja.

Pozdrav Kolegama.
Djole,
svaka šema skinuta s net-a, je dobra polazna osnova, nečije (dobronamerno) iskustvo.
Ako realizuješ neki uređaj, osim date šeme, treba ti i malo prakse, iskustva ili "babica" za svaki slučaj ako krene naopako.
Oscilovanje se dešava, u principu, kada je proizvod pojačanja i povratne sprege veći od 1 (jedinice).
Znači da si signal sa izlaza vratio u "fazi" sa ul. signalom, tj, imaš preveliko pojačanje datog stepena.
Nadam se da smo se razumeli.
Inače, i neki moDERATORI, umaju da izgreše u svojim šemama.
Milan.

"Oscilovanje se dešava, u principu, kada je proizvod pojačanja i povratne sprege veći od 1 (jedinice).
Znači da si signal sa izlaza vratio u "fazi" sa ul. signalom, tj, imaš preveliko pojačanje datog stepena.", za mene ovo neznachi nischta jer nemam toliko znanja kako bih iz dve rechenice reschio nastali problem oscilovanja.Mada jesam resio napajanje ali uz pomocj knjige i uvideo da je resenje o kompenzaciji slicno kod originalnog napajanja.Malo dolazi do mrdanja impulsa pri struji kratke veze od oko 18A ali dok se ne zagreje, posle prestane oscilovanje impulsa i nestane zujanje. Dodavanjem op-a pre op-a u samom tl494, kao na nekoj od prethodnih schema, mislim da je resenje ali ne kvalitetno jer ti op-i imaju ogranicene propusne opsege i pojacanje jako zavisno od frekfencije. Zato sam bio pitao da ne mozgam precvise o necemu o cemu znam malo (ma nista). I da PI filtar sa drugom zavojnicom na izlazu jako je narusavao stabilnost pa zato nema uopste kondenzatora pre L2 vec samo posle.Evo i slika i scheme. Uradio sam ga na posebnoj pcb raster ploci i samo je nasrafio preko stare. Za vodove od potenciometra do ic-a koristio sam sirmovani kabl i stavio sam 10n direktno na pot. Sto se tiche schant otpornika od 0.06R i 10W, 10W je malo ali do 12A i posle 5-6 sati rada nema zamerke mada za preko 13A trebao bi vecji. Ugradicju dva paralelno vezana od 0.12R 10W i to cje resiti sve. Posto sam i trafo premotao pri strujama vecjim od 12A moze se ocekivati i nesto manji napon od 12V (do 11,8V) jer 5 zavojka u primaru daju u praznom hodu 15.5V (ali je ceo sklop limitiran na 14,64V) dok pod opterecjenjem dolazi do pada napona kako na schantu (>1.2V) pa i na diodama,... ali kako je ovo za akumulator mislim da nema problema. jos jedna mana je i malo odstupanje od zadate struje nakon nekog vremena jer se promeni R schanta u zavisnosti od njegove temperature ali kada se zagreje nema otstupanja mada ako se posle jako velike struje za duze vreme postavi neki manja zadata vrednost on ce sa hladjenjem povecjati struju za otprilike max 0.5A naravno ako su vrednosti struje vece od 6A za struje ispod 6A ga nisam probao. Trenutno ga testiram sa visecasovnim radom (duze od 20h) ali kako ventilator zuji moram mu napraviti regulaciju u zavisnosti od temp. jer se pri strujama od 6A gotovo ne greje. Nije za ogranichenje struje manje od 0.4A,jer previse suzi impuls tako da dolazi do oscilovanja sto prati pojava pistanja i smanjenja efikasnosti ali nema variranja napona i struje, doduse ima nekih > 300-400Vpp suma sa osnovnom frekfencijom od 100Hz na izlazu tada. Ova slika ' kompenzacija', je samo odlomak iz knjige i nema veze sa primenom na schemi ali posto sam ranije kritikovan zbog kachenja knjiga, knjigu sa prikazanim racunicama ne mogu da okachim, inache vrednosti na schemi su prepisane iz knjige i za mene su se pokazale kao ispravne.

_{[Ovu poruku je menjao djolejr dana 12.03.2008. u 14:02 GMT+1]}

Da li je neko mozda probao da premota izlazni transformator i dobije veci izlazni napon, npr. 70-80V ili 2x35-40V? Mozda bi moglo da se napaja neko pojacalo, ova napajanja su jeftinija od klasicnih transformatora slicne snage.

za 40V mozda bi i mogla stati lak zica na jezgru EI33 koje se najcesce srece ali za 2x40V mislim da bi trebala dva trafoa. Ukoliko je potrebno za napajanje pojacala mislim da je jeftinije uraditi ga poput elektronskog transformatora za halogene sijalice (ima ih po buvljacima), tj. da se ne koristi nikakav smps kontroler vec da se napravi oscilator od snaznih prekidackih tranzistora pomocu povratne sprege preko male feritne perle (ko je video ovakve transformatore znace o cemu pricam). Ovo nisam probao kod audio pojacavaca ali kod nekih drugih napajanja gde nije potrebno dobro filtriranje napona dobro radi a jeftino je.