Bilo bi interesantno saznati da li NBS ima ove podatke javno objavljene?

Mislim da bi to trebalo da bude norma - i da bi gradjane trebalo da zanima kako im centralna banka cuva novac.

Ivan Dimkovic ! Ok ...

Btw,

Na NBS.yu je moguce naci samo redovne izvestaje o iznosu deviznih rezervi, kao i neki pravilnik po kome NBS ulaze:

http://www.nbs.yu/internet/lat....html?cmsframe=printerfriendly



Medjutim, nedostaje "otvorenost" - bilo bi mnogo bolje da je poslovanje NBS otvoreno bas kako NBS zahteva od investicionih fondova, jer je u pitanju ipak ulaganje novca gradjana.

Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine Goran Papović pozvao je danas potrošače u toj pokrajini na bojkot kupovine na 10 dana, od 17. do 27. marta, zbog poskupljenja prosečne mesečne potrošačke korpe sa 45 na 50 hiljada dinara.

On je najavio da će tražiti od organizacija potrošača u Srbiji kojih ima 306 da se priključe toj akciji.

Na Savetovanju povodom obeležavanja 15. marta, Međunarodnog dana potrošača, na temu "Zaštita potrošača i bezbednost proizvoda", održanom u novosadskom hotelu "Park", Papović je novinarima rekao da u Srbiji ima oko 13.000 potrošačkih standarda od kojih je svega 2,5 odsto usaglašeno sa evropskih 14.000.

To je poražavajući podatak i ovo je prva akcija i prvi korak ka tome da se stane na put proizvođačima koji ne vode računa o bezbednosti i kvalitetu proizvoda i da im se zabrani proizvodnja, rekao je.

U ovom trenutku problem su zastareli pravilnici, ali pošto smo suočeni sa uvozom raznih proizvoda nepoznatih proizvođača, takozvanih "no nejm" kao i nepoznatih uvoznika, automatski dovodimo u sumnju ispravnost svih namirnica koje ulaze u zemlju, napomenuo je Papović.

Pomoćnik ministra trgovine i usluga Dragan Penezić izrazio je uverenje da naša zemlja ne zaostaje za Evropom i svetom, a da pogotovo ne zaostaje za regionom po potrošačkim standardima.

"Pokušavamo da usvojimo sve one evropske i svetske standarde koji se koriste u ovoj oblasti. S obzirom da su NVO nosioci zaštite potrošača, edukovanja i informisanja građana, pokušavamo da na dobar i nov način edukujemo građane i da na isti način drugim učesnicima na tržištu, dakle proizvođačima i trgovcima, ukazujemo na to šta su njihove obaveze prema potrošačima", naglasio je Penezić.

"Ove godine smo izdvojili mnogo više sredstava u odnosu na prošlu, oko 25 miliona dinara, za pojačavanje kapaciteta i podršku organizacijama potrošača a kroz sredstva NIP-a još 38 miliona za projekte savetodavnih centara i jedinstvenog kol-centra", precizirao je Penezić.

e,a koji bese jucerasnji povod povecanja kamatne stope?

Pa verovatno pokusaj da se obuzda inflacija.

Bear Stearns je jedna mala banka (kapitalizacije $4b, naspram npr. JP MORGAN CHASE CO-ovih $120b) i cisto sumnjam da ijedna drzava drzi rezerve kod njih (to bi se granicilo sa sizofrenijom - u opisu BS pise da saradjuju sa vladama, a ne da cuvaju drzavne rezerve ).

Ovaj

Kapitalizacija Bear Stearns-a je bila $60 milijardi pre danasnjeg kraha, a ne 4 - a vrednost imovine kojom upravljaju je oko $350 milijardi.

To je peta po velicini banka na Wall Street-u - i bas zbog svoje velicine i veoma velike mogucnosti da svojim krahom nanese ogromnu stetu USA finansijskom sistemu su je i izvukli drzavnim parama.

Da su oni banka sa kapitalizacijom od $4bn nikog ne bi bilo ni briga da propadnu osim njihovih poverilaca i stedisa naravno :)

Bem li ga, ja sam gledao link koji je ostavio autor teme:

http://finance.yahoo.com/q?s=BSC

Kazu cap $4b, posle kraha (tj $8b pre).

Doduse u januaru 2007 su imali cap od malo iznad $20b... al ne vidim nigde $60b koje ti tvrdis

http://finance.google.com/fina...mp;chddm=310467&q=NYSE:BSC

Da, 60b cap-a nisu imali...ali to i nije toliko presudno za ovu pricu. Fora je u imovini kojom su upravljali i cash-u koji su vezali kroz pozajmice, a koji je izgleda znacajno veci od cap-a :)
Ono sto je meni licno uvek zanimljivo u ovakvim situacijama su ocene analiticara neposredno pre kraha. Evo jedne.... :)
http://seekingalpha.com/articl...mor-speaks-volumes?source=feed

Gledas samo deo koji se trejduje na NYSE, zato razlika u velicini.

http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/7296827.stm



Ovi verovatno gledaju ukupnu vrednost worldwide.

Ivane, pošto znam da i ti trejduješ, doduše verovatno ne na našoj berzi, kaži mi imaš li kakav predosećaj dokle će ovo da pada. Znam da niko ne zna, ali šta znam, bar predosećaj. Razmišljam da nešto prodam i da za debele pare kupim deonice.
Na domaćoj berzi. Eh sad, sve je vezano, jasno je to... Imaš neki savet... kao pametan dečko koji takođe štedi na isti način kao i ja ( pričitao sam nekada davno pa mislim da ne grešim ). Hvala ti.

Hm, ne volim da dajem savete u vezi berze :)

Po mom misljenju, USA berza ce biti nestabilna jos bar sledecih 3-4 meseca kada bi polako trebalo da pocnu da deluju vrlo jake mere federalne rezerve.

E sad u sledecih par nedelja ce se videti da li ce ovo jos da ide dole ili ne - u zavisnosti od toga da li ce druge banke krenuti putem Bear Stearns-a (a nadam se da nece)

Sto se domace berze tice - znas kako, neki ljudi koje znam me cimaju da ulozim neke pare tamo sad - u principu, srpska berza izgleda vrlo jeftino sada posto je za godinu dana solidno opala i generalno je na nivou pocetka prosle godine sad. Ako pobede radikali na izborima ocekuj jos par meseci pada a onda bi trebalo da se stabilizuje i da krene gore, a ako pobedi tzv. "pro evropska opcija" (sta god to znacilo), ocekuj da ce vrlo brzo da krene da raste.

Neki broker je na B92 izjavio da je u sadasnje vrednosti akcija uracunata pobeda radikala na izborima (realno oni imaju najvece sanse, s obzirom da raspad demokratskog bloka i na euforiju u kojoj se biraci nalaze).

Ako nekim cudom demokrate pobede (odnosno DS), akcije ce poceti da skacu kao poludele.

Ako pobede radikali, nece se nista dramaticno desiti (jer investitori ovo i ocekuju): mozda mala stagnacija, pa onda sporiji rast na duze staze.

Ako demokrate uzvuku nekog keca iz rukava (tipa EU na ucini neki poveci ustupak i sl) mogli bismo ocekivati skokove akcija i pre izbora.

Kad se vec govori o izborima da blago skrenem sa teme :)
Nije mi bas najjasnije o kakvoj pobedi radikala ili DS-a se ovde tacno govori.
Ako pricamo o parlamentarnim izborima, oscilacije u rezultatima ove dve stranke u odnosu na prethodne izbore ce biti zanemarljive u smislu da nijedna od njih opet nece biti u mogucnosti da samostalno formira vladu. Znaci, opet ce se sa jedne strane naci DS, G17, stranke madjarske manjine, Sandzak i LDP, a sa druge SRS, SPS, stranke roma, penzionera, ljubitelja ptica i nebitno. Nijedan od ova dva bloka nece imati 50%. Za tih magicnih 50% ce im trebati cija podrska? Pa DSS-NS naravno. Isto kao i sada jel`. Dakle, koliko god to glupo zvucalo, izbori su u ovom slucaju potpuno irelevantni za formiranje vlade.

Samo sto ce sada DSS i NS da idu sa radikalima u koaliciju, a DS je dodatno izgubio na popularnosti zbog neodlucnosti (Djelic i dalje ostri svoju olovku da potpise SSP i opet poteze ukidanje viza, a Tadic zavlaci birace kako trebamo u EU, kako bi sprecili prijem Kosova... iako EU uveliko razmatra da ukine mogucnost veta za balkanske drzave)

Necu da zapocinjem politiziranje, ali sanse su da ce sledeci premijer biti radikal, sto direktno utice na ocekivanja investitora, odnosno na vrednost akcija.

@Fuzz

Moguce, samo hajd da ne ulazimo u tu temu posto je off-topic.

Generalno investitori imaju "knee-jerk" reakciju na evropsku perspektivu vlade - kakva ce ta perspektiva zaista i biti zavisi od konkretnih kadrovskih resenja i naravno same raspodele vlasti.

Sad, kako ce to konkretno izgledati ovaj put - ostavimo politickim analiticarima da prognoziraju i, naravno, narodu da izabere.

Ekonomski gledano, BELEX zavisi od sledecih parametara:

* Kreditnog rejtinga Srbije (koji moze lako da bude degradiran zaokretom drzavne politike Srbije)
* Kolicine direktnih stranih investicija, koje opet zavise od kreditnog rejtinga, pristupa evropskim investicionim mehanizmima kao i naravno globalnog stanja koje nije bas ruzicasto ovih meseci

Generalno gledano, kako je BELEX degradirao na nivo pocetka 2007-me godine mozemo pretpostaviti da su akcije na BELEX-u jeftine - misljenja sam da je jako malo verovatno da Srbija krene nazad u nekom smislu razgradnje finansijskog trzista (jer, ko god da dodje na vlast, potrebne su mu pare, a svaki pokusaj nacionalizacije ili izolacije ce direktno kostati jako puno para) i da jedino moze ili da stagnira jos neko vreme ili da opet krene na gore.

Hvala Ivane. Upravo i ja slično razmišljam. Ovaj poslednji pasus deluje ohrabrujuće. :)
Ustvari cela ta stvar oko berze je pitanje vremena. Pogotovu sada. E to bih ja da materijalizujem. Sad je stvar uhvatiti taj poslednji pad i čekati.
Ne bih se baš toliko vezivao za politiku. Mislim da je bitnije gledati prema USA.

Mislim da nisi u pravu. BELEX je jos uvek (kao sto je to bio slucaj i sa CRO indeksima donedavno) relativno inertan u svojoj reakciji na globalna kretanja.

I ja isto mislim da je BELEX slabo korelisan sa USA berzom.

Prvo, Srbija nije nikakav trgovinski partner USA - pa postoje slabe ekonomske zavisnosti. Jedina zavisnost moze biti opsta panika investitora, mada je to vec manje-vise gotovo kada je USA u pitanju.

BELEX moze biti zavistan samo sa drugim "Europe - Emerging Markets" berzama jer obicno u njih ulazu isti fond menadzeri koji verovatno kada povlace pare povlace iz svih - opet, kako je Srbija relativno neazvijeno trziste fond menadzeri daleko vise obracaju paznju na lokalna desavanja (tipa: izbori) i samim tim im daju daleko vecu tezinu.

Mada, opet, kao sto rekoh - ako gledamo dugorocno (3-5 godina) evropski investitori nemaju bas puno alternativa za ulaganje u Evropska trzista visokog rasta - pa Srbija sigurno moze da profitira od toga.

Moja prognoza. Znaci , ne navijanje i bez politizacije teme je, da ce DS ipak uspeti da dobije dovoljnu vecinu poslanika da formira vladu bez DSS. To je zato sto je DSS izgubio kontakt sa stvarnoscu ,a ova nova sondaza misljenja gradjana ce sasvim sigurno to i pokazati. U vrlo kratkom vremenu su imali dva velika "loma" . Otcepljenje CG i proglasenje nezavisnosti Kosova. Sa takvim bekgraundom ,tesko. Dalje , kad god je DS pokazao i malo svoje ja , odnosno da ne dozvoljava da ga ucenjuju rejting mu je skocio. To je prelomilo na proslim predsednickim izborima. Biraca koje interesuju ekonomske teme ima taman malo vise koliko je potrebno za pobedu. Ovoga puta cemo gledati " borbu Titana " , dve velike stranke DS i SRS. Otkrivenim zaokretom Kostunice ka Radikalima ljudi su najzad shvatili ko je ko , sto je dobro. To je moja prognoza a vreme i biraci ce pokazati da li sam bio u pravu. Sto se tice berze , to je jedan vid kocke tako da se pridrzavaj one Kineske " Nikad sva jaja u jednu korpu" . Pozdrav.

Ne razumem ovo. Kome su potrebne pare i koga bi izolacija koštala? Te koji budu na vlasti!?

Prvo, berza svakako nije kocka - drugo, ovde pricamo o BERZI a ne o sledecim izborima tako da molim ucesnike da se drze teme.

@Jablan, pa hipoteticki - neka politicka opcija koja bi htela da, recimo, izvrsi nacionalizaciju ili slicno (tzv. "reviziju privatizacije") bi imala ozbiljan problem sa tim jer bi to znacilo momentalan ostar pad u zivotnom standardu zbog povlacenja investicija.

Da, ali koga je uopšte briga za životni standard? I pod Miloševićem bio je bedan standard, pa opet su ga ljudi opet i opet izglasavali. A vlast uvek živi dobro, bez obzira u kakvoj državi.

Ipak mislim da su se te stvari promenile u Srbiji - ljudi su daleko vise obavesteni i zeljni boljeg zivota nego u tom mracnom periodu.

To pokazuju i istrazivanja - ljudima je ekonomija ipak bitnija.

Mislim da je bitnija situacija na USA fin. tržištu nego dnevna politika. Upravo sada se stvari lome na globalnom nivou. Nije presudno da li će DS ili SRS dobiti izbore. Ne sada. Jeste da utiče na cenu, ali je bitnija globalna situacija. Investicioni fondove se sada istovaraju. Cene padaju. Dokle? Evo kako ću ja. Gledam tržište po dubini. Gledam dnevni promet i koliko je akcija kupljeno. Sada, tj. već dosta meseci unazad, sve mali br. koji se kupuju. Dakle, Fondovi prodaju. Ja čekam... iskreno... čekam krah. To je ono... do pre šest meseci vredelo 100 soma €, a sad 10. Tad ulećem. Čim Fondovi krenu. To je to.

Evo šta mi je poslao jedan član drugog Foruma. Dečko je zmaj. Još pre dve godine gađao ko lud. Uzimao zlato po 285... pa čekao... kad sam ja gledao bilo oko 800... on ide na 1200... e to je to.


Po meni, tesko ce optimizam da se vrati tek tako. Belex je mala berza, strani Fondovi to kvarno rade uvek. Dodju,
napumpaju cifre, dok raste oni polako prodaju, onda sve padne, a indiv.investitori zakasne tu.
Sve ce berze da trpe zbog suludih Amera. A ako upumpaju velike cifre da poguraju berzu drasticno na gore, pa da i ostale zivnu, ode nafta na 200$, jer i vrapci znaju da je $ na putu destrukcije.
Pre neki dan, pogurase DowJones 500 poena, i to samo 1 dan, ali Dax, nemacki, to pratio nije, ni taj dan.
Sacekaj, nikakvo zaletanje sada, moze i opsti krah da nastane.

Bude li recesije, krenuce iz Amerike, pa globalno, i to zesca nego ikad, ne obicna. Cash, zlato i sl, tada su najbolji. Ne akcije. Bude li inflacije, dvocifrene, zbog ubacivanja likvidnosti i dalje, ponovnog i jos goreg pokusaja eskiviranja recesije, opet metali...Na poslednje injekcije likvidnosti, US market se prima na dan, ne duze, ostale berze cak ni to.

@ Ivan Kao sto znas , kad investiras novac kupujuci akcije na berzi ,ti se nadas da ce indeks tvojih akcija skociti . Kad skoce trebas da znas tacan moment kada da ih prodas da bi zaradio novac. Isto tako vrednost tvojih akcija moze pasti i mozes izgubiti novac. Na sve to utice mnogo raznih faktora koji mogu biti predvidivi ,a isto tako se mogu pojaviti i faktori koje niko nije mogao da predvidi (sto moze dovesti do gubitka ili dobitka ) . Sledeci izbori sasvim sigurno imaju uticaj na berzu. I taj faktor se mora uzeti u obzir kada se ulaze novac. @ Jablan Nisu ga bas stalno izglasavali jer je tamo gde nije uspevao da dobije vecinu krao. Sada je tu soluciju sa kradjom na izborima ipak malo teze izvesti.

Kakav index? Samo opšti. On važi za celu berzu.
Evo, čekalo se to oko Kosova... mesecima... pre toga izbori, dobio BT... i šta?... trebalo je da prestane pad... malo sutra... eno ga na mojim hr. od vr. juče zvekno za 25%, ej!
Sve je to sistem vezanih posuda. Zbog Fondova. Oni mrače i oblače i pecaju nas ribice. Od sada... šta oni rade to i ja.

Ja se slazem ovde!

Iako nas "pro evropski blok" (DS, LDP, ...) malo plasi povratkom u 90-te, to je sada nemoguce. Prosto vise ne postoji potreban koncenzus u narodu da se to sprovede. Cak su i radikali ublazili svoju retoriku.

To znaju i strani investitori, pa su sada oni glavni kupci na Belexu.

--

Pitanje je da li ce akcije rasti:

a) polako (pobeda radikala; verovatan ishod)

b) brzo (pobeda demokrata; manje verovatan ishod)

--

Naravno, desavanja u svetu imaju uticaja, ali je on relativno zanemarljiv, dok se ne iskristalizuje politicka situacija u Srbiji (do recimo izbora, odnosno formiranja nove vlade).

U principu se nista nije desilo - to sto je dobio BT izbore je irelevantno jer predsednik u Srbiji nema skoro nikakva bitna ovlascenja (za razliku od USA, recimo)

Ono sto je bitno a nije se promenilo (ili se promenilo na gore):

* Kreditni rejting Srbije
* Nivo integracija Srbije u EU
* Otvorenost ekonomije (koliko smo gnjavili sa CEFTA-om...)
* Kolicina direktnih stranih investicija

Kad se te stvari maknu sa mrtve tacke, moze se ocekivati i veci rast ekonomije.

Pa da, ali znaš šta mislim... oni sada i hoće da vrate sve na nivo od pre 3-4 godine... a uspeće, idu ka tome... uostalom prodaju... brže bi oni to, ali ne može, nemaju dubinu tržišta... a onda će da nas vrate te tri - četiri godine unazad ( a to znači celu privredu, pa makar i veštački )... a onda, zna se... opet pumpaj, pa hvataj nove ribice...
E to bih ja da uhvatim. A posle čekam, i na kraju fijuuuuu, hvala na druženju. :)

_{[Ovu poruku je menjao žutokljunac dana 15.03.2008. u 14:55 GMT+1]}

Napumpavanje cena je stvarno problem, ali ne samo nas...
vidite sta se desava na trzistu nekretnina u SAD... 40% brate...
A Sve ce to doci i kod nas, mozda ne odmah ali za godinu dve.

Ne mislim da je uticaj trzista u SAD na Belex veliki, ali uticaja ima, mozda sa zakasnjenjem, ali ga ima.

Slusao sam nekog analiticara na televiziji koji kaze:
"Na nasem trzistu ima kapitala ali nema dovoljno dobrih i dovoljno uopste HOV...."

sta mislite o tome?

Bravo zutokljunac, tako se radi, osmatra i razmislja, a ne da u razmatranje uvodis fiktivne normative "nivo integracije Srbije u EU", koji apsolutno nista ne znaci.

Stanjem na sitnoj berzi, kao Belex definitivno uravljaju fondovi, nesto manje brokeri sa sitnim krsenjem zakona i obicaja velikih berzi (kod nas nema precizne regulative, pa ne krse neki nas zakon, pa uspesno forsiraju rodbinu i prijatelje:), ili odabrane finansijere).

Zelja za ovom fazom "integracija", je zelja za otvaranjem novih fondova, a ne za formiranjem stepena razvijenosti, sto bi samo dovelo do povecanja zaduzenosti, i mnogo veceg treska o zemlju, kada bankrotiramo. Takva vrsta "evropskih integracija", kada se uludo potrose sredstva, blizi nas Argentini, a ne EU.

Drzavne rezerve su dovoljne samo za servisiranje delova zaduzenja, koji stizu periodicno na naplatu.

Bez objektivnog razvoja, slicnog Hrvatskoj, nema nikakvih "evropskih integracija", ma koliko velika usta imali zagovornici. Cuclanje otvorenih fondova, i arcenje para, bez unapredjenja privrede, makar i poklanjali fabrike, samo da ih neko osposobi za rad, nema nikakvih "integracija". I neka niko ne pomislja, da ce EU na neki nacin "zastititi" svoje pare iz tih fonova, dodavanjem jos para za popravku upropascenog..

Europske integracije se ne ubrzavaju blebetanjem po medijima, vec po realnim usaglasavanjima normi (a ni Bolonju ne ZELE neki da usaglase), zakona, i svaki put, kada vidite da se asfaltira ulica, asfaltirana pre tri meseca, to je direktno kocenje EU "integracija" i arcenje para, koje cemo vracati...uskoro

Belex ce poginuti, kada to fondovi pozele, cak i pre nego se zatalasa neka veca brza. Da se ne pomisli da smo "na repu" dogadjaja...

Poz

Izvini, ali o kom "objektivnom razvoju" u Hrvatskoj govoris?
Mislim pricamo o zemlji koja poseduje ogroman turisticki potencijal koji joj donosi 6 milijardi godisnje, koja je rasprodala kompletnu privredu, zaduzila se gotovo 30 milijardi, a jedini projekat koji je ostvarila je razvoj putne mreze, a i to nedovoljno i uz promasene investicije.

Na njihovu srecu, za razliku od nas, oni imaju ogroman, da ponovim, ogroman, turisticki potencijal, veci od spanskog, ali znacajno slabije iskoriscen. To je velika kompenzacija za nedostatak proizvodnih grana privrede.

U svakom slucaju, standard im je skoro dupo veci, a zaduzeni su "samo" 6 milijardi dolara vise. Nama za dostignuce tog standarda, s obzirom da nemamo takve prirodne resurse, treba bar jos 15 milijardi $.
I njima je EU jako izvesna staza, sa cifrom 2010...

A i putnu mrezu smo zaustavili, pare iz nip-a su pocele da se trose na popularnost i generalske stanove...sto svakako nije "staza za EU"

Poz.

Ljudi,

Zaduzenje u apsolutnim ciframa je irelevantno - ono sto je relavantno je relativno zaduzenje u odnosu na GDP.

Javni dug Hrvatske je 45% od GDP-a, dok je javni dug Srbije 40% od GDP-a.

U principu - ni jedan ni drugi nisu nesto bog zna koliko veliki u poredjenju sa drugim zemljama. Sam dug ne mora uopste da znaci nista lose ukoliko ga zemlja servisira kako treba, i te pare trosi na profitabilne projekte. To je kao kredit za kucu koju izdajes koja je kvalitetna i kojoj skace vrednost.

Hrvatska i Srbija imaju uporediv rast nacionalnog dohotka dok je Hrvatska u proseku duplo bogatija (ima 2 puta veci GDP)

Hrvatska ima veliku prednost u odnosu na Srbiju u pogledu turisticke industrije, ali sa druge strane Srbija ima vise potencijalnih potrosaca.

Da se vratim na pricu o Berzi, pod "stepenom evropskih integracija" sam upravo mislio na reformu zakona i otvaranje ekonomije, sto bi direktno proizvelo porast investicija u srpsku ekonomiju - to je i te kako merljivo pracenjem progresa kvalifikacije Srbije za ulaz u EU - ako se izuzmu politicki uslovi (tipa Hag i slicno) - vecina drugih uslova je direktno vezana za zakonodavstvo i ekonomiju, sto je bitno.

@stil
"Moja prognoza. Znaci , ne navijanje i bez politizacije teme je, da ce DS ipak uspeti da dobije dovoljnu vecinu poslanika da formira vladu bez DSS. To je zato sto je DSS izgubio kontakt sa stvarnoscu ,a ova nova sondaza misljenja gradjana ce sasvim sigurno to i pokazati. U vrlo kratkom vremenu su imali dva velika "loma" . Otcepljenje CG i proglasenje nezavisnosti Kosova. Sa takvim bekgraundom ,tesko. Dalje , kad god je DS pokazao i malo svoje ja , odnosno da ne dozvoljava da ga ucenjuju rejting mu je skocio. To je prelomilo na proslim predsednickim izborima. Biraca koje interesuju ekonomske teme ima taman malo vise koliko je potrebno za pobedu. Ovoga puta cemo gledati " borbu Titana " , dve velike stranke DS i SRS. Otkrivenim zaokretom Kostunice ka Radikalima ljudi su najzad shvatili ko je ko , sto je dobro. To je moja prognoza a vreme i biraci ce pokazati da li sam bio u pravu. Sto se tice berze , to je jedan vid kocke tako da se pridrzavaj one Kineske " Nikad sva jaja u jednu korpu" . Pozdrav."


Ovo je najnizi nivo politicke analize, posmatrajuci zelje slusalaca ili gledalaca. Ovako niskim nivoom se ne bave ni politicki analiticari, koji su poznati po tome da banalizuju situaciju, i prognoziraju sve moguce varijante.

Vrlo je nezahvalno praviti propagandu, bilo koje vrste, i pokazivati kako se zakljucuje, nesto, na osnovu slabih argumenata, ili detalja iz stampe.

Mogli bi samo da konstatujemo da je najgora varijanta, nazalost i najverovatnija, da se ponovi odnos snaga, sa par procenata razlike, to bi nas uvelo i skoro godinu i po narednih izbornih radnji.

Ocigledno nema stranaka giganata, postoje stranke sa solidnim brojem glasaca, ali nazalost, ni jedna nije u stanju da se bavi drzavom, na NORMALAN nacin..

Pitanje je koliko ce kriza da traje, i da li cemo izgubiti jos koju godinu..sto neke od nas, skoro pa obicnih gradjana, treba, moze i mora da zanima..

Poz.

Belex će još da pada, i to dobrano... I ja ga čekam, još uvek nije trenutak... Da se može shortovati, ja bi to sada radio...

Ivan i ostali koji su van Srbije nemaju uvid u jednu jako bitnu činjenicu, a to je da je masa ljudi u Srbiji koja nema blage veze sa berzom pošla pod uticajem hype-a i pokupovala akcije, izmešuostalog i zbog toga je i nastao prethodni bubble... Većina ljudi koje znam već imaju pare na berzi, i svi redom su izgubili 30-40-50-60% svojih investicija... Za sada oni još uvek čekaju, mada očekujem uskoro svi da krenu da gube strpljenje... A kada taj talas krene, i kad ljudi budu videli nagli pad akcija, počeće panika, i pad će postati sve veći, dok se ti ne ispucaju, jer ljudi su očekivali bogatstvo na berzi, i hteće pošto poto bar deo para koji su uložili da ne izgube sve... Ja čekam taj trenutak... Sigurno je da će neke ozbiljnije firme iskoristiti to za jeftin buyback, ali masa firmi niti ima želju niti cash za to, tako da će jeftine akcije biti prepuštene tržištu...

Ventura drago mi je što si se vratio. I ja tako nešto cenim. Još 3-6 meseci ( treba imati živce ). Nije malo. Onda panika, krah. Uletanje, pa čekanje jedno 1,5 - 2,5 godine.

P.S. - Raspiši se malo.

Sest meseci je mini rok. Mada ima nekih svezih padova oko 30%, kao sto je telefonija, koja nema nikakve objektivne razloge za pad, vise je pritisak druge vrste uzrok..ko ima kesa, sada je momenat

Mada, pitanje je sta ce biti u Septembru, da li ce se panika odloziti, za "bolja" vremena za paniku, kada legnu gradjanske akcije..a to je 1-1,5 god..

Poz.

@ vladd Da li je najnizi oblik analize pokazace vreme. Ja svakako nisam ovde napisao i sve ostale parametre na osnovu kojih sam izveo taj zakljucak. Zbog toga sto je tema vezana pre svega za ekonomiju ,pa bi se previse islo u off topic. Pozz

@stil

Osim sto si povezao politicka zbivanja sa berzom, sto je vec katastrofalno smesno (ili smatras da je posledica jacanja kreditne krize u USA, i ljuljanje berzi, delo americkih radikala, ili liberala... ili koga god..), pa ne mogu sada da objasnjavam koliko to nema veze, izneo si par konstatacija kojima bi se dicila i zuta stampa, ali samo jedan dan..

Smelo si neke stranke proglasio "gigantima", koje mada imaju solidno biracko telo, ipak nisu podelile Srbiju na dve stranke...ostalo ih jos 241....a da li su giganti...svojim delom nisu pokazale..

Druga pausalna ocena o "zaokretu VK", koji se em nije dogodio, em je u fazi kalkulacije, i analiticara i zute stampe, em blage veze nema sa berzom, i tako plitka procena je vec dramaticno smesna za diskusiju o berzi...mislim, mogao je to lakse prosli put pa nije..sta je to novo sto se dogodilo, a da nisu znali...a berza zivi svoj zivot...

Malo su suptilnija razmatranja, zasto srozavas diskusiju politickim pamfletima, nazalost zutostampovskim pamfletima, i cak i tu dakjes los procenu, kao da si neki zainteresovani element politike (neke), a stanje u koalicijama i partijama je tako tupav teren, kojim se oni ljudi koji prave pare na berzi i ne bave, zato sto je strasan plicak.
Samo zainteresovani elementi politike, pustaju "pilot" kalkulacije(makar i nebulozne), i posmatraju odziv..skeniraju teren..

Oni sto se bave berzom, ne posmatraju politiku na takav nacin..

Istupice im britku ostricu razmisljanja o fluktuacijama na berzi..

Znaci, kada pogledas neke postve, o pojasnjenjima, ili razmatranjima, posle onog tvog posta (bez obzira kakav ce brlog u vlasti da donese buducnost), samo mogu da se osecam kao izduvan balon...i da kazem o..ne..opet kafanska davljenja o politici..

Berza ima neke druge logike, neka druga razmisljanja i zakone, i kada je i najveca ljubav i harmonija u politici, berza moze da upropasti nekoga, a nekoga da usreci..

Poz.

Politicke krize u razvijenim berzama imaju relativno kratkorocni uticaj (opet, to zavisi od angazovanosti konkretne politicke opcije na menjanju zakona i sl...) - u manje razvijenim berzama mogu imati i mnogo veci uticaj jer je dobar deo ekonomije zemlje "prilepljen" za politicke kadrove.

Tako da nije bas dobro porediti Srbiju sa USA - u Srbiji jedna politicka opcija (bilo koja) moze ekonomiji zemlje doneti mnogo vise koristi ili stete u poredjenju sa USA - zato u Srbiji investitori kalkulisu i sa pobedom odredjenih politickih opcija.

Opet, u Srbiji je, po meni, daleko smanjena nepredvidljivost iz vremena 90-tih, bar kada je ponasanje politicara u pitanju - tako da i "najgori" i "najbolji" (u zavisnosti od tacke gledista) nemaju puno mesta za neke salto-mortale manevre kada su zakoni i regulacija trzista u pitanju.

@ Vladd Investitori vole ( citaj moraju ) da svoj novac ulazu u drzave u kojima izmedju ostalog postoji nekakva politicko ekonomska stabilnost. Cim toga nema ( to su samo neki od osnovnih uslova ) oni dizu sidro . Trebao bi da se malo raspitas koliko je poslovnih razgovora otkazano i odlozeno do daljnjeg onih dana kada su paljene ambasade i kada je vladao haos na ulicama. Da li bi ti investirao svoj novac u neki posao u kojem ne znas sta ce biti sutra ? Naravno da ne bi. Otuda moja tvrdnja da je nasa berza povezana sa politickim desavanjima u Srbiji. Potresi na Americkoj berzi imaju druge uzroke , razlicite od nasih. Dalje , Tadic 2.300.000 , Nikolic 2.180.000 glasova od skoro 70 % izaslih na glasanje na proslim izborima. To su dve ogromne stranke . Dalje , VK je bio spreman da saradjuje sa radikalima (imaju iste stavove) u skupstini da bi ponistio odluke vlade gde je bio preglasan . Sto se tice prizemnosti . Ja sam rekao sta smatram da ce se desiti , ti si rekao da nece biti tako. Ostaje samo da vidimo kakva situacija ce da bude kad se izbroje glasovi. I na kraju cu reci samo jedno " Politika je qrva " . Poz.

Zaista je neumesno porediti uticaj politike na trziste u SAD i Srbiji.

U SAD se spoljna politika skoro uopste ne menja, bilo ko da dodje na vlast,
u Srbiji se menjaju mnoge stvari...
Ljudi, berza trazi politicku stabilnost, kod nas ona ne postoji!

Politick nestabilnost je paravan za ljuljanje na berzi, ali ne i osnovni uzrok. kada nema tog paravana, ljuljanja su druge vrste. I to je ono sto sam hteo da kazem, u vezi Srbije i SAD. Niste to tako shvatili.

Stil, ja ne zelim da menjam tvoja shvatanja o politici, vise je razloga, a najveci je da je to nemoguce. A nemoguce je, zato sto mislis da dva kandidata i dalje nose u koferu sve te glasove..sto je ..da ne kazem nesto tesko, ali bar detinjasto

I ponavljas novinsku konstataciju priblizvanju stranaka koje se organski ne podnose, sto je prosta kalkulacija, koja da je tacna, jos uvek bi imao Vladu Srbije, i neku novu skupstinsku vecinu.
Nikada se nisi zapitao, ako je tvoja konstatacija tacna, zasto se to nije dogodilo...ja se pitam zastro nemas zelju da se pitas...

I ocigledno imamo izbore...iz nekog nepoznatog razloga...i VK se odlucio za politicku penziju...onako "zedan" vlasti...

Samo ti pokazujem, da nema mesta plitkim zakljuccima, u temi koja je previse suptilna za zutu stampu, i to je i rzlog zasto u, recimo kuriru (najpoznatiji primer bombaste zutine) nema berzanskih izvestaja:)

Poz.

Mada kada ih spomenuh, ima u Kuriru solidan clanak (nisu mogli da ga prerade previse, ne razumeju se sta je bitno a sta ne), bez novinarskih konstatacija, o desavanjima na berzi.
Lako se mose videti, da je neko "velik" zaljuljao emocije, sa "jakim razlogom", politicke krize (koje nesto nije bilo u Januaru) i neke specificne firme ulaze u zonu olake prodaje, cak i jedna banka (ne Djelketova)...
Zaljuljani su i krediti i investicioni fondovi..izgubljene milijarde, cekamo da vidimo ko je omastio brke

A pri tome se povecava procenat stranih investitora, koji su jako naivni i neinformisani..

Na tu pricu mislim, kada oponiram stil-u, koji unosi zabune i zablude gore nego da je strani investitor

Nema tu emocija, kafanskih kalkulacija (ipak se radi o milijardicama), i politickih kriza. Velika para radi sta hoce, i ne obraca paznju ni na politicare ni na njihova glasacka tela, a tek na njihove "lepe zelje"...ne da je smesno nego je neverovatno smesno...nepotrebno spominjati, da se ne zaglupljujemo...bar ne ovde..

Poz.

Taj "neko veliki koji ljulja" jeste vlada Srbije.

Drzava je sada pred sudbonosnim odlukama i trenutno se ne zna tacno gde ce da prevagne.

Investitori ovo gledaju kao dodatni rizik, koji nisu spremni da ga prihvate po trenutnim cenama akcija, te ih prodaju. Naravno, zbog velike ponude, cena pada.

Neki drugi investitori su spremni da prihvate novi rizik, ali po nizoj ceni, te oni sad kupuju akcije.

--

Sustina berze je vrlo jednostavna i staje u dve reci: strah (lepse: rizik) i pohlepa (lepse: zelja za profitom) ... tacnije, investitori su u konstantnoj potrazi za balansom izmedju rizika i potencijalnog profita.

--

Brke ce omastiti svi oni koji kupe akcije pre nego sto opet skoce, ne vidim zasto bi tu ista mistifikovali? Ta "velika para" o kojoj pricas mora da obraca paznju na politicare, a ovi opet na birace, jer su medjusobno zavisni (da radikali nisu dobili skoro 50% na proslim izborima, ovaj pad vlade bi imao daleko manji uticaj na berzu; ovako je neizvesnost ogromna, sto se odslikava na cene na berzi).

--

Svidja mi se kako neki fond menadzeri objasnjavaju krizu na berzi panikom . Kao, fond menadzeri znaju sta rade, oni su pragmaticni, a mali investirori panice i prave svima problem . Boze kako los izgovor za nekompetentnost .

Ja mislim da će u aprilu da bude kritično. Verovatno i maju. Ne znam, ali meni neko nahođenje govori da će sve da ode debelo dole, možda da krahira. Dakle, ja da sada imam žive pare ( kao što ih nemam jer sam već kupio i sad gledam kako parice nestaju ) čekao bih baš da tresne i onda uleteo.
pih!

@ hecky

Drugačije gledamo na to. Po meni fondovi ljuljaju a ne Vlada.



... i ti drugi investitori su sitni, jer Fondovi prodaju. Pogrešno gledaš, šta znam.

Ovde se slazem (da treba jos malo sacati pa kupovati, ali ne i sa tvrdnjom da ce sve da krahira... doduse neko bi pad od 7% u jednom danu nazvao krah, al dobro )


Ne gledamo bas potpuno drugacije na to . Vlada Srbije je glavni faktor politicke (a time i ekonomske) (ne)stabilnosti i ona zadaje parametre, a fondovi (i ostali investitori) samo reaguju na povecanje neizvesnosti (rizika).

Sem ako ne predlazes da fondovi namerno ruse cenu (i time svoju vrednost) da bi opet sve pokupovali pre nego cene krenu gore. Ovo bi se granicilo sa ludoscu, jer fondova ima nekoliko, a i u svakom momentu bi mogao da uleti neki investitor sa strane i da pokvati igranku.

Sve u svemu, vlada ljulja (tacnije narodnjacki deo, jer je on klizni faktor u celoj situaciji) (Radikali ce uvek biti radikali, DS ce uvek biti DS, a DSS i NS klizaju u zavisnosti ko vise plati ).

Neki bi da pojednostave zivot i iz kladionice skoce na berzu, a potreban je i dezurni krivac...ne potreban, nego neophodan..

Ali to je odraz naseg mentaliteta, da previse simplifikujemo stvari, to je to ili tako..i idemo dalje.

Ovu krizu sigurno nije projektovala Vlada Srbije, kriza je krenula od Oktobra, i sada berza je na minimumu, sa stagniranjem. Moze da se ocekuje rast, ali...

Jednostavno, lakomisleci ljudi nisu za berzu, to je sport malo drugacijih...

Ako neko misli da moze iz dosade ili je "cuo nesto" da postane spekulant na berzi, i to dobar, sa analogijama iz svakodnevnog zivota (berza-pijaca, "glavni" politicari-drmatori), ne postoji ni tolika sreca da ga napravi dobrim spekulantom, ni talija ni eventualno krsenje obicaja berze...

Za takve "kombinatore" su smisljene kladionice, dzek-pot aparati...krajcarice

Mozda u kaficu, uz pivkanu..udaranje tastera duplo..na osecaj..

Poz.

Mislim da se ovde mistifikuje pojam fonda - investitioni fondovi imaju mnogo investitora i obaveze iskljucivo prema njima koje se ticu podizanja vrednosti kapitala. Fond Menadzeri imaju fiducijarnu odgovornost prema investitorima da rade sve u njihovoj moci glede minimizacije rizika u slucaju padova i maksimizacije profita u slucaju rasta - oni i nemaju bas puno slobode kao individualni investitori.

Ako se ovde pokusava proturiti teza da neki fondovi izazivaju lose stanje na berzi mogu samo reci da je to suluda pretpostavka koja se granici sa totalnom fikcijom, jer u takvom slucaju sam IF ne bi mogao da spreci svoje propadanje panicnom rasprodajom sopstvenih investitora (koji bi tog fonda hteli da se rasterete sto pre)

Nema sta fond da "ljulja" - fond se ponasa izuzetno racionalno po pitanju investicija jer je u pitanju pravno lice ciji fond menadzeri imaju jako velike obaveze prema svojim investitorima. Jacom spekulacijom se ipak bavi neko drugi.

Na kraju - samo da primetim, ne verujem da je kriza na beogradskoj berzi namerna, niti da ce se neko "obogatiti" od nje nista vise od bilo koje druge krize na berzi gde uvek lose prolaze mali investitori - kriza na BELEX-u je jednostavno posledica ekonomskog mismanagement-a i relativno slabog rasta privrede u Srbiji (mizerno u poslednjih 2 godine za zemlje SEE) koji se desava vec neko vreme i tu je krivce potrebno traziti negde drugde a ne u "fondovima"

Upravo to. Pa šta ako ih ima nekoliko? Gledaj, kad se peca sitna riba ( kederi ), onda to ide ovako. Dvojica razvuku sitno pletenu mrežu ( može i stolnjak - onaj providni ), onda dođu njih trojica i počnu da plaše ribu, udaraju rukama po površini vode, a svi tako da je poplaše i da ona beži u mrežu onoj glavnoj dvojici što drže mrežu.



A koji bi to investitor bio jači od jednog IF-a? A i kada bi se našao, pokvario bi igranku samom sebi, a ne tim Fondovima.


@ Ivan D.
Zar misliš da ovo šta si napisao važi za jedan BELEX ii za SASE? iFondovima je lako da špekulišu. Drže sve poluge u svojim rukama i baš oni sve diktiraju.

Mozemo se ovako nadigravati do sutra... svako prica u svom kontekstu sto ovde otezava raspravu...

Naravno da je slab rast GDP ima udela u padu indeksa, naravno da je stanje na svetskim berzama ima uticaj, ali za trenutnu krizu je zasluzna iskljucivo vlada Srbije (svojim potezima su povecali neizvesnost, odnosno rizik).

Da li je vlada to uradila namerno da napakosti investitorima? Sumnjam, ali to ne menja cinjenicu da su uspeli da obrisu pozamasnu kolicinu novca za berze.

Da li je neko od vas video OBIM trgovine na Belexu?

Koji investitor? Lepo kaze McKracken da jedna austrijska baba moze ostvariti veci obim trgovine ako se potrudi.

Belex je jos uvek "berza igracka" u ranom stadijumu sa jako malim obimom trgovine.



Ovaj, fondovi to ne mogu da rade - kao sto rekoh, fond ima odredjene odgovornosti prema svojim investitorima i fond menadzeri ne posezu za "salto mortale" trikovima vec su obicno vrlo trezveni i racionalni.

Ovde se provlaci teska greska - ideja da je neko "namerno" smanjio vrednost Belexa da bi navodno ostvario profit kupovinom jeftinih akcija. To je greska - na zalost, ovde je u pitanju nekompetencija i ekonomski mismenadzment, koji nisu namerni, vec jednostavno posledica gluposti i nedostatka strucnosti mnogih ljudi.

Zasto tako mislim?

* Belex je irelevantan za bilo koju ozbiljniju zaradu - u Srbiji je vecina i dalje privrede >van< Belexa
* Sama teorija o "obaranju" radi zarade je dovoljno suluda, jer uopste niko nije short-sellovao u velikoj meri (to bi se i te kako culo!) dakle fondovi su gubili za vreme pada - pa sta ima da zarade onda?
* Makroekonomski parametri Srbije su jako losi u proteklih par godina - inflacija je velika, javna potrosnja isto tako, rast privrede jako mali u odnosu na susede recimo Hrvatsku i, naravno, veliki politicki rizik - eto vam glavni krivac za losu berzu

Berza je otvorena stvar - da je neko planirao tako nesto, to bi se vrlo lako videlo u dnevnoj trgovini i to bi vec do sad bilo u novinama i na sudu verovatno.

Ne kazem da je neko sitno pilicarenje nemoguce - vrlo je moguce jer je insider trading u Srbiji norma a ne kriminal, ali obarati celu berzu radi zarade... hajde ljudi, bajke su na drugom spratu a i nismo deca.

Baš zbog toga, zbog obima, oni i nemaju neki rizik, i baš zato što na berzi nisu još razvijeni ni svi mehanizmi, ni sve vrste hr. Fondovi sa lakoćom špekulišu.

Ovo da su oni gubili za vreme pada, bzvz, odakle znaš kada su kupovali, većina za vreme primarne emisije, pa šta ČAK i ako obaraju da gube, ne gube, već baš tada povećavaju svoje učešće.

Opet,

Kao sto rekoh - takve vrste spekulacija su jako lako vidljive i uocljive a i ostali veliki investitori koji bi time gubili bi i te kako reagovali.

Ostavimo se tih besmislenih teorija zavere - makroekonomski parametri jako mnogo uticu na berzu, a u slucaju Srbije u proteklih par godina se desilo puno toga loseg sto treba biti menjano.

* Inflacija je jako velika kao i javna potrosnja - i pored pokusaja stabilizacije od strane NBS ona je i dalje prevelika
* Rast industrijske proizvodnje je jako mali, cak 3 puta manji nego u HR
* Postoje ogromni rizici na nivou spoljne politike - pogotovu u proteklih 3 meseca, sto direktno moze ugroziti ekonomiju - kao sto smo videli, EU je najveci trgovinski partner Srbije i svako udaljavanje i izolacija od EU moze imati direktnu stetu po izvoze Srbije

Eto, sad, ti si veliki investitor - i citas ovo pre nekoliko meseci, sta ces da uradis? Pa naravno, da prodas i ulozis u neko bolje trziste. Vecina investitora nisu toliko strpljivi kao mali investitori koji nemaju sta drugo, i u stanju su da jako jednostavno prebace pare negde drugde.

To je razlog stagniranja Belexa i pokazuje koliko su neki ljudi u Srbiji neodgovorni.

Ivane, uopšte se ne slažem sa tobom. Ne znam, ali ti polaziš od neke poštene premise, oni su došli i sad se tu igra pošteno, ili ono što si napisao, da IF-ovi gube za vreme pada, eto ja mislim BAŠ suprotno, a to je da oni tada upravo povećavaju svoj udeo, ako hoćeš i vlasnički... i to sve dok ide dole, sve više.
Ma ne znam, nekako mi ti i Heki sami sebe demantujete. Gledate posledice, a ne pravi uzrok. I uopšte, sam kažeš, nizak obim poslovanja, berza plitka, muvaju sa inside tradingom, nema odgovarajuće regulative, nema jakog kadra, a onda ideš na kartu da će oni pošteno da igraju. Čini mi se da se držiš forme, da ti postovi zvuče, ... ja na to gledam drugačije. Šta znam. :)

Pozdrav,

uz duzno postovanje svim austrijskim babama, Belex je Srbiju ustvari jedina relevantna berza. Ne samo da ostvaruje, ma u kom obimu, sve ono sto se od jedne berze i ocekuje izuzev korporativnih obveznica i eventualno municipalnih kada ih i ako ih bude ikad, vec znacajno utice i na razvoj privrede kod nas. Naravno, bez obzira sto mozda sposobnije austrijske babe mozda ostvaruju veci privredni rast od domace privrede i sto im je poslovanje izvesnije i stabilnije osim sto im faktor "vreme" ne ide bas u prilog (sem ako austrijske babe nemaju sad nesto i sa dedama sa Kavkaza pa im je i zivotni vek uz obim trgovanja na berzi duzi)..

No da se manemo takvih komparacija i zadrzimo na indexima beogradske berze kao itekako uticajnim faktorima na domacu privredu.

Kako rece vec Vladd, politicki momenat ne moze biti presudni faktor u iole stabilnijoj privredi cije stanje se reflektuje kroz berzu. Znacajan ocito jeste, cak i znacajniji nego na stabilnijim berzama, ali da domaca privreda nema realnu slabost, ne bi politicki faktor mogao da ima ovako tektonske karakteristike kao na domacem trzistu novca.
Problem je visestran i tesko ga je oceniti samo iz jednog ili dva ugla. U zemljama u tranziciji neophodno je racunati na faktor novih vrsta monopola koji neminovno prate svaki prelazak na sistem trzisne privrede, narocito kada je on neodlucan i postepen kao kod nas recimo. Tu se javlja fenomen "tajkunizacije" koji je u domacoj javnosti vec postao iskljucivo fraza jer od precestog ponavljanja, niko valjda nije ni stigao da ga podrobnije objasni. To je pitanje davanja dela monopola u ruke nekome ko bi trebalo da razvije svojevrstan "domaci brand" i da na taj nacin znacajan deo novca ostane zarotiran u okviru domacih granica.

Tako vlasti dodeljuju izvestan rizik na ostvarenje monopola onima koji u datom momentu predstavljaju svojim potencijalima izvestan pandam stranim krupnim investitorima. Problem je sto su to vecinom igraci koji su osetili dobrobiti monopola iz devedesetih godina i objasnice nam svima zajedno toliki broj varijacija na tu temu, da ih toliko mozda u jednom momentu ni klasicna matematika nece poznavati. Sve u teznji da se sacuva jedini poznati El Dorado - monopol u domacoj zemlji.

Kod nas je sve to preraslo i u izvesne oligopole pa je sada tesko razbiti interakciju izmedju delilaca trzista jer na koja god vrata da pokucas, ispade da su pogresna - po jedan mono/oligopolista se krije iza njih.

Na taj nacin realna privredna snaga je svedena na moc odluke nekoliko kljucnih igraca, koje novinari zovu tajkunima. Da oni ne bi vukli poteze koji bi mogli oboriti vlast za tren oka, aktuelna vlast im se mora "dodvoravati", najcesce davanjem novih monopolostickih povlastica. Primera radi, sistemom brzih odluka oslone se na vlastite rezerve za relativno kratak period i blokiraju planski dotok novca u Dudzet u nekom solidno izabranom momentu, najbolje neke poplave, zemljotresa ili cega drugog gde se neminovno iscrpljuje kasa do dna, a ostali budzetski korisnici ostaju za duze vreme bez novca. U momentu ionako slabe privrede, ostala budzetska primanja nisu u stanju da podmire dospele obaveze, Budzet postaje nelikivdan i Vlada je prisiljena na stampanje novca ili na novo dodvoravanje dok se ne nadje izlaz iz vrzinog kola.

Taj izlaz je mozda mogao da napravi Nacionalni investicioni fond prema svojoj nameni ali je realizacija uvek neizvesna pa ne bih o tome sada.

Sve sam ovo napisao samo sa namerom da pokazem zasto je bitno da se prati index berze bez obzira na obime trgovanja, jer povlacenje stranih investitora samo ostavlja prostora domacim monopolistima i stvari vuce u vec vidjenom smeru. Po meni, to je dovoljno argumenata da se poradi na vlastitom "opismenjavanju" i da se neke stvari sagledaju i malo dublje od pausalnih ocena kako obim trgovanja ustvari nije dostojan nase ozbiljnije paznje i analize.

Tesko da nije, ali to je samo moje skromno misljenje, mozda za igrace iz nekih visih liga i nije zaista....

Zutokljunac,

To sto pricas nema nikakve ekonomkse logike, niti se slaze sa rezultatima poslovanja fondova u Srbiji.

Mislim zvuci kao interesantna krimi prica, ali nema nikakvu potporu u realnosti. Na Belexu nije bilo vecih short-sellera sto bi bio prvi i osnovni dokaz za neko znanje o planiranom "padu" i profitu kao posledici.

Sto se "postenog igranja" tice - po svim pokazateljima IF-ovi >gube< u Srbiji vec vise od godinu dana, sto znaci da ce im biti potrebno BAR toliko da se vrate na nivo iz 2007-me uz neki umereni rast koji je najverovatniji. IF-ovi imaju obaveze prema svojim investitorima a ne prema Belex-u, i prema njima nemaju izbora nego da "igraju posteno" jer investitori mogu u svakom momentu da povuku svoj novac iz fonda.

A svako normalan ce povlaciti pare iz fonda ako on gubi duze vreme - nekakve price o "tajnom planu bogacenja" ne bi kupile nikog normalnog, pa to ni jedan fond i ne radi jer im je to recept za krah.



Nije nego... Uzrok loseg stanja na Belexu je losa makroekonomska slika Srbije - to ti je glavni uzrok.

Nekakvo pilicarenje na Belexu svakako ne moze biti uzrok bilo cega, niti dokaza za neko vece pilicarenje ima uopste...

Da sam veliki investitor, upravo ono što su i oni uradili. Pobegao u metale. Uopšte ne bih uložio u nove hartije. U recesiji svi beže iz hartije u nešto opipljivo. Eto, koliko je zlato otišlo, koliko su žitarice otišle? Naftu ne bih dirao, to je već igra oko dolara.


Eeee majstore, ceniš tako? Znaš ovo što ja pratim, upravo je u aprilu prošle godine bilo na vrhuncu. Znači ceniš za godinu dana na staro. Znaš koliko je to? To ti je... uloži onda 10 soma, imaćeš 35.
:)
Dakle tako, ja cenim da će u žirafu vanevropska plašljiva zverka da nam se vrati za dve i po godine.

Pa eto - sam si sebi dao razlog pada Belex-a. Ljudi prodali i ulozili u nesto pametnije dok se situacija ne sredi.

Jel zna neko?

Cisto sumnjam, a i da zna ne bi verovatno smeo da kaze.

Juce sam malo istrazivao na tu temu i u Skupstini Srbije je vec bila bar jedna rasprava gde je Guverner NBS objasnio da NBS radi kao sve napredne svetske banke (sic) i da ulaze "pouzdano" - ali, o tome gde se pare plasiraju zna samo Guverner i nekolicina visokih funkcionera NBS.

Kao sto vidimo Bear Stearns je kupljen za $2 po akciji - sto je nekih 40-tak puta manje od uknjizene vrednosti. Time su investitori poprilicno uskraceni za svoje pare i danas pokazali sta misle o tome (akcije na svim bitnim svetskim berzama su u padu), ali je sacuvan novac ljudi koji su svoje pare drzali u Bear Stearns-u.

Mislim da je NBS duzan da objavi srpskoj javnosti koja ga finansira koliko je nacionalne devizne rezerve obrisano zbog sub-prime krize i posledica koje su srozale vrednost obveznica vezanih za doticne instrumente kreditiranja.

Cisto sumnjam da je sub prime kriza zaobisla NBS jer su obveznice vezane za subprime kredite bile solucija izbora u proteklih par godina i dokacile su gotovo sve banke, od Bear Stearns-a preko nemacke Deutsche Banke pa sve do Bank of China. Ako su finansijski eksperti iz NBS bili bar malo u koraku sa svetskim tokovima, vrlo verovatno su plasirali deo love i u to...

Kako verovatno nisu u toku, možda nas je zadesila sreća u nesreći? :-)

Haha vidis - to bi bilo dobro, jedna od retkih prilika da lokalna nekompetencija zapravo ima za posledicu nesto dobro ;)

Pa zasli ste u nekompetenciju, koja je solidno ocigledna. Medjutim, neke ljude u vlasti odrzava cinjenica da imaju jako dobre informacije iz finansijskih krugova.

Prelivanje drzavnih rezervi iz jedne banke u drugu iz jedne akvizicije udrugu, ne bi smelo da bude previse transparentno. Kazem previse, posto su moguci medjupotezi, koji bi u javnosti bili nakazno shvaceni (mi se bratimimo sa ovima ili onima), i doslo bi do "prljavih" zloupotreba, svojevrsne poslovne tajne.
Nadzorni organi bi samo trebali da budu informisani ali ne javnost ili do nivoa javnog foruma.

Inace bi planovi i strategije (neko moze da bude sumnjicav u postojanje doticnih), propali u vodu, bar...

Lancia vam je objasnio da ima i drugih zacina u corbi, ne znam zasto se stalno upinjete da je neka "vlada" kriva...i to sa podpredsednikom sa znacajnim kapitalom u deonicama (sto nije protivzakonito, nije estetski, ali tako je).

Makroekonomska politika je u tranziciji( i to masan broj godina..), lakse bi bilo reci da Agencija za privatizaciju pravi vecu stetu Belex-u(Luka Beograd, Teleoptik, Magnohrom...spisak se svakim danom uvecava), ili republicka skupstina, koja oteze i propusta rokove za usvajanje zakona ili verifikaciju sporazuma.

A da je mali promet, variranje tri milijarde od pocetka godine, ne bih se bas slozio.
I da moze lepo da se zivi od berze, moze, ali to nije za one koji imaju laka, dnevnopoliticka razmisljanja ili recepte "saka soli u supu". Tu su banke, obveznice..sitna zarada, ali ne boli glava od razmisljanja..

Sada je prava prilika za (pocetne) poteze onih koji se razumeju u berzu, koji imaju kapital i zaledje doticnog kapitala, i sada je bas trenutak za velike rizike. Na pocetne mislim za odluku da li uzeti nesto, ili deo, dok jos malo ne padne, ili sve sto pada, sto se moze, pa cekati rast, i gomilu parica..
Prilika za "vezanu" trgovinu..privredna banka + neka industrijica iz te oblasti..agrobanka i fabrika keksa... npr...

To sto su se hrvatski investitori povukli, zbog Aprila, to je specifican potez koji je poremetio misheve i sitne investitore. Trenutak je da se, vecini njih uzmu pare, i da se odradi dobra transakcija krajem godine..

Ne povlace se oni zato sto negde "ima bolje"..sve okolne berze su u padu, i veliki je broje malih miseva za potencijalno dranje...

A tehnicku vladu mozemo imati jos godinu dana...bez uticaja na berzu, i nazalost bez uticaja na resavanje tekucih problema..

Poz

_{[Ovu poruku je menjao vladd dana 17.03.2008. u 16:19 GMT+1]}

Sto da ne u formi godisnjeg izvestaja?

Godisnji izvestaj svakako ne bi mogao da se koristi za spekulacije.

Naprednije zemlje svoje rezerve stranih moneta pretvaraju u investicione fondove radi sto efikasnijeg poslovanja (tzv. "sovereign wealth funds" koji su novi buzzword na Streetu).



Povlace se zbog minimizacije rizika, Vladd - kada je recesija (u koju neki sumnjaju) ili bar "trzisna napetost" (kao sto je sigurno slucaj) ti kao fond menadzer onda svoj novac re-investiras u sigurnije investicije od Srbije (kojoj je ugrozen kreditni rejting) kako bi zastitio svoje klijente. A takvih potencijalnih investicija ima i te kako puno.

Trenutno investitori u celom svetu nisu bas preterano u raspolozenju upumpavanja para, vec upravo obrnuto - pare se povlace i ulazu u sigurnije stvari dok se investiciona klima ne popravi. Prvo tu stradaju zemlje sa losim kreditnim rejtingom, jer se u takvom vremenu od losih kreditnih rejtinga bezi.

Srbiju je jednostavno potrefilo vise losih stvari odjednom - od lose inflatorne ekonomske politike Vlade preko globalne kreditne krize koja je riskantno trziste poput Srbije ostavila "na cedilu" i jednostavno motivisala strane investitore da se povuku na neko vreme pa sve do te situacije sa Kosovom koja je kao bure baruta jer izaziva nepotrebnu paniku na berzi.



Vrlo vrlo netacno - takva "tehnicka" vlada ne bi mogla nista da ucini po pitanju sprovodjenja obaveznih mera priblizavanja i uskladjivanja zakona koje su neophodne radi povecanja obima trgovine sa nasim najvecim trgovinskim partnerom - Evropskom Unijom. To bi gotovo sigurno izazvalo manji rast berze u najboljem slucaju, a stagnaciju u najgorem.

Tesko nama ako se drzavne rezerve investiraju u akcije investicionih banaka

Salu na stranu, drzavne rezerve se investiraju u drzavne obveznice, nisko rizicne fondove i sl, a ne u tamo neke investicione banke .

Cak i da se investiraju tamo, to su meni minorni procenti ukupne svote, tako da je ne verujem da je NBS pogodjena sub prime crash-om (mozda su izgubili koji % zbog pada $, al to je to).

Problem je Hecky sto nije u pitanju neka posebna investiciona banka - kao sto sam znas, sa njima nisi uopste morao da imas posla a opet bi ti bile "uvaljene" subprime obveznice zato sto ih je u proslih par godina kupovao svako pa si njih dobijao i ako nisi znao za to jer su one bile "utkane" u mnoge druge finansijske instrumente.

Upravo je ta duboka prepletenost trzista razlog zasto je trenutno vrlo velika panika na skoro svim trzistima osim trzista vrednih metala i nafte.

Mada, NBS i neki gubitak na subprime-u je najmanji problem - problemi koji trenutno muce srpsku ekonomiju su:

1. Visoka inflacija koja tera NBS da dize osnovnu kreditnu stopu, cineci kapital skupim za preduzeca u Srbiji
2. Stopirane evropske integracije (gde pre svega mislim na uskladjivanje trzisnih normi i priblizavanju trzistu EU sa obaranjem carina i sl...)
3. Jako velika neizvesnost oko generalne buducnosti u pogledu ekonomske politike - kako guverner NBS bira skupstina po izabiranju, ko zna kakva ce monetarna politika biti vodjena posle izbora, isto vazi i za Ministra Finansija.

Sva 3 faktora pritiskaju trziste na dole.

Na svu srecu pa je Srbija ratifikovala CEFTA sporazum pa tu postoji prostor za rast privrede dok politicki establisment razmislja o nekim dvorcima na nebu (trenutne parole) - valjda ce to biti proslost do kraja godine i valjda ce Srbija krenuti normalnim putem kao ostatak zemalja SEE koje su danas u EU.

ode Belex15 danas u plus 4,23 odsto
zanimljivo je sto su skocile akcije vecine banaka,
dok je npr. Tigar nastavio pad ka istorijskom minimumu sto bi moglo da se poveze sa njigovom odlukom o
napustanju proizvodnje guma...
i

Ma da, vlada se konstituisala, i privreda se stabilizovala, i pokrenute su integracije sa evropom..)



Ivane, hoces sam da analiziras ili da te "tranziramo"...

Osnovna inflacija je malo podignuta (rec je o 2% na godisnjem nivou, a i to je pitanje..za sebe), ali to nema veze sa povecanjem kamatne stope i poostravanjem kreditnih uslova, uzrok je preveliko zaduzivanje i silni krediti (a ja jos nisam uzeo...), najkrace receno.

Inflacija zasto skace,..mislim da je nezaposlenost presudna i intervencionizam drzave...

2. Kada su to "stopirane" i sta je to stopirano, i kakvi su to "koraci isli" pa su se stopirali...Nemoj bar ti da dajes takve (port)parole...
Evropske integracijeidu svojm tokom, lovac(EU) je na "potezu", oni pazljivo biraju i kolicinu i nacin sprovodjenja integracija. Pazljivo mislim, na odnos nekih zemalja EU i Kosova, i nivo projektovane krize u regionu. Ocigledno se sprema "paket", za ceo zapadni Balkan, nevezano za Srpsku vladu...ili ne daj boze nekog pojedinca...iz bilo koje politicke stranke

Ekonomsku politiku ne sprovodi bas guverner, on je vise za dampiranje ekonomske politike sa monetarnom, ali izgleda , stari "carski" mentalitet...ko je "na vlasti" taj bije i ognjem i macem, je prevladao..

I nijedan od ovih faktora ne uticu na trziste berze...sto pokazuju "hladne glave" stranih investitora, cija je aktivnost NORMALNA, podjednako kupuju i prodaju...i procentualno beleze rast ucesca..dok mali misevi panice

I gle cuda berza krece prema plusu, a ni jedan od dugorocnih nazoviproblema nije ni taknut, a daleko bilo resen...

Ko misli da se bavi berzom, neka se ne bavi dnevnom politikom. Da to ima neke veze...politicki analiticari bi, verovatno, bili najbogatiji...

Imas i danas clanak(malo vise senzacionalisticki preradjen) u Glasu..procitaj i drugi pasus...jeste da je prilagodjeno za siroku populaciju, ali ima i nekih goluzdravih cinjenica..

Poz.

Offtopic: Tigar ce po tom dilu dobiti vise kesa nego sto je sada berzanska vrednost citave korporacije, a akcije i dalje konstantno padaju... To mi tek nije jasno. :)

Inflacija nema veze sa povecanjem bazne kamatne stope? :) E svasta cu cuti... Vladd, ozbiljno, ovo ti je makroekonomija 101, ono - osnove.

Bazna kamatna stopa se povecava kako bi se usporila javna potrosnja - sto za direktnu posledicu ima smanjenje inflacije.

Prevelika potrosnja gradjana = veliko zaduzivanje = inflatorni pritisak.

Drzava onda cini novac skupljim kako bi smanjila potrosnju gradjana i ucinila inflatorni pritisak manjim.

Uostalom, Guverner NBS je vise puta davao inflatorno upozorenje, pa je time "nacrtao" onima kojima nije jasno sta je problem.



EU integracije su se stopirale jer drzava Srbija ne funkcionise usled internih prepucavanja na politickom nivou - bez obzira "ko" ih je stopirao (EU ili Vlada, ili svako po malo) - a to se vidi po duzini ratifikacije raznih sporazuma i implementacije zakonskih akata - pogledaj koliko nam je trebalo da ratifikujemo CEFTA-u, koliko nam treba da ratifikujemo Open Skies, i sl...

Krize u vladi to samo cine jos gorim jer paralisu drzavu. U 2007 i 2008 je Srbija provela nekoliko meseci u parlamentarnoj krizi ili krizi vlade, sto je katastrofa za omogucavanje infrastrukture za bolji biznis u pogledu propisa i zakona vezanih za EU.

Zamolio bih te i da, bar kada sam ja u pitanju, ne "navodis vodenicu" na te price o pojedincima - ja samo konstatujem da je izvrsna vlast u Srbiji pokazala sporost i nemogucnost da dovoljno brzo ratifikuje bitne sporazume i provodi vise vremena u krizi nego u normalnom radu, i mene licno ne interesuje da li je to DS, DSS, SRS, ili neki drugi XXX ako kljucni indikatori performansi pokazuju da rad nije dobar. Totalno sam agnostican po tom pitanju za razliku od nekih drugih na ovom forumu.



Hahaha e sad sam se dobro nasmejao, znaci "mali misevi" izazvali recesiju srpske berze od drugog kvartala 2007? Dobri ti neki "misevi" onda ako su oborili indeks za 50% u godinu dana, voleo bih da znam kako se postaje takav "mis" :-)

Aktivnost stranih investitora normalna? Hajde da uporedimo BELEX i CROBEX za isti period:

BELEX



CROBEX



Kao sto vidimo, srpska berza je u podobrom padu vec duze od godinu dana i bez velike korelacije sa hrvatskom berzom (koja je opet daleko vise korelisana sa globalnim berzama i belezi pad kada i ostale zbog poznate kreditne krize) iako je u pitanju ista trzisna grupa i vrlo slicni institucionalni investitori - ti si u pravu "aktivnost" stranih investitora je i te kako normalna - prodaju :)

Sta to znaci? Znaci da Srbija ima neke dodatne probleme koji vuku trziste na dole za razliku od drugih SEE zemalja, a ti problemi su ti oni koje sam opisao.



Nice try, Vladd - samo se bojim da si malo pobrkao short-term i long-term kretanja na berzi a to moze biti vrlo opasno, elem danasnji skok je reakcija na preterani panicni pad u toku proteklih par nedelja koji je svakako bio vise emotivna reakcija investitora na politicku krizu nego opravdan i utemeljen na realnom stanju stvari - ali, skoncentrisi se i pogledaj BELEX na duzi rok (recimo, godinu dana) i videces gde "dnevna politika" (sic) ima i te kako veze i kako je Srbija penalizovana u odnosu na druge zemlje jugoistocne evrope...

I nije to "dnevna politika", vec visoka monetarna i finansijska politika u Srbiji kao i osnovni poslovi drzave koji su neophodni glede dovodjenja drzavne infrastrukture na evropski nivo, koje nisu bas na najboljem nivou i koje treba da se poprave.

Nece to popraviti "trziste" ako ga drzava koci da se siri.

U zemljama kao sto je Srbija drzava moze da uradi puno toga da osvezi ekonomiju ili da je spreci da raste zato sto jos mnogo instrumenata razvijenog trzista nedostaje i drzava se jos uvek "mnogo pita" oko mnogih stvari za koje se u razvijenim zemljama pita industrija..


_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 17.03.2008. u 18:58 GMT+1]}

Pozdrav,

ah, zanimljivo kako potrosnja gradjanja moze da napravi inflaciju, bas interesantno.....

Pa sta onda ostaje za privredu i Javnu potrosnju sa drzavne strane ako ce je potrosnja gradjana napraviti?

Rekao bi covek da su gradjani korisnici barem 50% kredita u takvoj drzavi kada njihova potrosnja moze da napravi inflaciju. Nece bas da bude.



Inflaciju gotovo uvek generise drzava, retko da nesto drugo moze da je kreira. Prema savremenim teorijama uzroke moze vuci i u drugim uporistima (tzv. inflacija traznje, inflacija troskova i prelazni/kombinovani oblici) ali tesko da je ista moze i kreirati osim same drzave. Svesno ili nesvesno, manje je bitno.

Sto se tice drzavnih rezervi i upravljanja njima, tesko da bismo ih i imali uopste bez aktuelnog Guvernera koji je , za mene licno, sjajno iznenadjenje a posebno obzirom na politicku situaciju u kojoj deluje. Tesko da se transparentno treba i moze objavljivati rad NBS po ovom pitanju a narocito ovako kako se proziva u temi jer ne postoje ni potreba ni obaveze za tako necim. Nista se slucajno nije desilo vezano za te rezerve, koliko je meni poznato, one ne donose mnogo ali su zato poprilicno sigurne. Nama ustavri one najvise donose ako uopste postoje i to je bio primarni cilj oko baratanja nasim rezervama, skloniti ih od nas samih.




Ovde je rec o elementarnim stvarima:

Drzavne obveznice kreira drzava da bi pokrila na kratak rok budzetski deficit (ovde nije rec o municipalnim obveznicama), a sto u prevodu znaci da se drzava njihovom emisijom "snalazi" jer je preopteretila svoju aktivu. Prisiljava NBS da ih otkupi na primarnom trzistu HOV (trziste kod prve emisije HOV gde samo ogranicen broj korisnika ucestvuje) i NBS je najcesce u situaciji da iz primarne emisije novca pokrije taj rashod (stampanje novca) ukoliko nema likvidnu rezervu. Vladu koja je emintent ionako ceka da vrati taj dug sa pripadajucom kamatom, ali usled stampanja novca kreira se i jedan nivo inflacije za koji ce realna kamata biti umanjena te drzava drsko smanjuje svoj dug na taj nacin. Tako se emituju te "sigurne" drzavne obveznice i nema sta u njih da ulaze NBS nista, ona ih ionako odmah prodaje poslovnim bankama.

Razne su mere za podsticaj prometa drzavnim obveznicama, jedna od njih je i oslobodjenje od poreza na dobit koja potice iz trgovine tim HOV kod nas (u svetu se to uglavnom radi sa obveznicama na lokalnom nivou/municipalne obveznice, kod nas sa drzavnim i obveznicama stare devizne stednje), ali daleko bitnija za ovu diskusiju je jedna druga mera a to je obaveza reotkupa prema preovladavajucoj kamatnoj stopi. Zahvaljujuci upravo toj podsticajnoj meri, poslovne banke su prodale svoje HOV nazad NBS u momentu opsteg skoka kamatne stope cime je dovedena NBS u deficit od 40-ak miliona. Prirodan odgovor je izostao usled potrebe da se odbrani kurs dinara sto je stitilo vecinu privrednika,a je uz vec poznate mere pustanja dnevnih kolicina eura u menjacnice, NBS preskocila i da podigne referentnu kamatnu stopu na sta se tek par meseci kasnije odlucila. Ovakvim merama je zadrzan kurs dinara na nivou blago iznad dugo odrzavanog a da se cak i inflacija uklopila u prihvatljive obime. Naravno, politika cena je nesto sasvim drugo i daleko teze kontrolisana stavka ako samo NBS sprovodi antiinflacione mere, sto se upravo i desilo. Zahvaljujuci tome imamo izvestan opsti porast cena na malo i restriktivnu kreditnu politiku od strane NBS sa sve popularisanim merama (skracenje roka za vracanje kredita i podizanje referentne stope i slicno), te tek time stizemo u zonu pominjanog poskupljenja novca sto treba da odvrati korisnike od uzimanja zajmova.

Problem sa restriktivnom politikom je smanjenje investicija a time i privredne aktivnosti uopste. Najostljiviji na podizanje kamatnih stopa bi trebalo sada da budu gradjani kao licni potrosaci da bismo imali antiinflasionu politiku realizovanu. U praksi, oni najsporije reaguju na promene kamatne stope ali usled nekontrolisanog uzimanja kredita i problema sa njihovim vracanjem, raste u gradjanima nezadovoljstvo kojim je kasnije lakse manipulisati sto u pravilu dovodi do slabijeg funkcionisanja privrede (strajkovi).

Eto koliko izokola moramo da bismo nekako nategnuto doveli u vezu potrebu za poskupljenjem novca gradjanima da bi se zaustavila ili smanjila inflacija.


Naravno, glavni korisnik investicija i novca uopste je privreda, nikako stanovnistvo. Ukoliko tu ne stimaju stvari, pa se tome doda i nekontrolisana drzavna potrosnja i opisani mehanizam za pokrice budzetskog deficita, jasno je gde leze i koreni i uzroci inflacije, te ova teza pije vodu samo ako se ne oslanja na gradjane kao agregat u toj prici.

Pa otprilike je to uzrok inflacije, ove nase i ove sada.

Postoje i razni drugi uzroci inflatornog kretanja, ali to sa nama, i u ovom trenutku nema veze.

Iz dijagrama se vidi, a to i niko ne krije, da je kriza krenula u Oktobru, kada nije bilo reci o stabilnosti vlade, i nije bilo inflacije vece od projektovane, i slican pad, preciznje trend pada, je i na japanskoj berzi(kao i svim ostalim..), ciju privredu bi jako voleli da imamo.

Nije tema da razmatram politicku situaciju i "svadje" u vladi, oko necega sto zasigurno nije put u EU, iz prosta dva razloga, nije tema , a i nema veze sa berzom.

I smatram se solidno iznad, ne proseka, vec iznad popularne vecine, po pogledima na situaciju i po desavanjima na berzi.

Da bi mi misljenje poremetila izborna kampanja, parole i lupetanja marketing managera izbornh stabova.

Ali, moj, nas, ili glas svih na forumu, za stranke je kap u moru, oni osvajaju ne "druge" glasace..

Ivane, da li ti zaista verujes u ovo sto si napisao

"..EU integracije su se stopirale jer drzava Srbija ne funkcionise usled internih prepucavanja na politickom nivou..."

Pa ko se i kada prepucavao, npr, oko Kosova, kada je EU pocela parcijalno da ga priznaje i da sprovodi svoju politiku..kada su sami povukli sporazum o pridruzivanju..i ponudili sporazum o politickoj saradnji i stipendiranju studenata..
I zar mislis da Evropska Unija ima decu za politicare, koja poprskaju vatru benzinom, pa gledaju sta ce da se desi, ili mozda znaju unapred kada i gde ce koji plamicak da se pojavi..
I zar ne vidis da solidno sprovode kontrolisni haos, i burkanje situacije, posto su sigurni da necemo "preterati"..niko, ni prosla, ni trenutna ni buduca politicka vecina...kako god se zvala..

Ali to je druga, politicka tema, koja, ponavljam nema veze sa berzom. Ko misli da ima, neka se ne bavi berzom, moj savet, puci ce pare, kontrolisace gubitak i biti sigurno u istom. Tada su bolje obveznice ili banka...

Belex je mala berza, prema svetskim gigantima, i kao plitka voda ima vece talase, sto je za male mrave na berzi veliki tajfun, dok dereglije to slabo primecuju..

Poz.

Ovaj, nisam mislio da se devizne rezerve Srbije ulazu u drzavne obveznice Srbije (kakav bi to bio salto mortale... mislim da prilikom raspada SFRJ bio pokusaj da se sprovede tako nesto i vrlo je neslavno zavrsio ).

Npr. USA vlada se sasvim fino snalazi sa svojim obveznicama, vaze za prilicno sigurne i tu pola sveta drzi svoje rezerve. Tu nam ni sub prime crash ne moze nista (tj skoro nista ).

Pozdrav,

zapravo, trecina svetskog blaga se nalazi u SAD ali ni to nije mnogo bitno. U toj drzavi najmanji prinos, i to daleko najmanji, nose upravo drzavne obveznice oba nivoa (savezen i municipalne) i svode se otprilike na isto jer su municipalne sa nizom kamatnom stopom ali su federal tax free, dok federalne imaju visu kamatnu stopu ali su oporezive na saveznom nivou. Ulaganje u drzavne obveznice je u svim drzavama isto, onako kako sam opisao u citiranom delu, prema tome, nema tu ulaganja drzavnih rezervi jer se drzavne obveznice i emituju da bi se pokrile vremenske brese izmedju priliva i potrosnje u budzetu pa je iluzorno govoriti o ulaganjima za nesto sto je stvar prisile. Kako vec rekoh, svaka drzava prisiljava svoju Centralnu banku (kod nas je to NBS) da otkupi njene obveznice pa neka se posle ona bakce sa njima. Ipak, odlutacemo tako tamo gde ne treba, siroka je tema.

Posle, odnosno tokom, raspada SFRJ doslo je do tzv. upada u monetarni sistem na vise nivoa, ponajpre emisijom dinara koja je kasnije evoluirala u nekoliko pravaca, kako je kome bilo moguce jer se Kovnica nalazila u Topcideru pa nije svako mogao da iznosi novac iz nje. Stoga su se drugi dosetili pa nisu uplacivali svoje obaveze u kasu a vecina pametnih firmi je i proglasila stecaj pa su zahvatali iz tek formiranog Stecajnog fonda. To je bila sustina onoga sto se desavalo tada i sto je i moralo da se neslavno zavrsi.

Prinos od US obveznica je mali, jer je i rizik mali

US ne izdaju obveznice samo zato da pokriju deficit (a imaju ohoho deficit), vec su sjajan instrument za regulisanje inflacije (i zaradjivanje love *).

Npr NBS moze prodajom par miliona eura da iznivelise kurs dinara i inflaciju. USA to rade otkupom i prodajom drzavnih obveznica.

Ako Japan moze da drzi svoje rezerve u US obveznicama, ja mislim da su one priliicno dobar vid stednje

--

* US izdaje obveznice po sa niskim prinosom, pa onda dobijeni novac investira u inostranstvu sa profitom. Ne bih se slozio da izdaju obveznice jer kriziraju za keshom, vec zato sto su dobar izvor zarade (ukratko, USA unovcava svoju stabilnost).

Pozdrav,

prilicno toga nisi dobro razumeo u ovim pricama.

Kratkorocne obveznice se definitivno izdaju iskljucivo radi pokrica vlastitog deficita, nijedna drzava nije ekonomska institucija pa da tezi da ostvari profit. To ne bi njen narod dozvolio. Ono sto je najblize tome jeste investiranje drzave u projekte koji ce doneti njenim podanicima novac/profit iz koga ce oni kasnije placati porez pa se na taj nacin nasiroko i naokolo moze stici do pojmova vezanih za profit drzave. Ipak, tesko je razdvojiti da li drzava investira u ulice i infrastrukturu jednog svog letovalista radi stanovnika tog letovalista ili radi pospesenja turizma, jer ona gradi infrastrukturu svuda gde to urbanisticki planovi zahtevaju pa je i ta prica tesko odrediva u ovom smislu.

Kada kazes Japan ili USA, bitno je biti i precizan ako zelis da zadjes dublje u materiju. Japanski koncerni i fondovi drze svoje rezerve u americkim drzavnim obveznicama dobrim delom, ponajvise radi sigurnosti ali i kreiranja likvidne rezerve jer su te HOV zbog svoje stabilnosti i nepostojanja rizika veoma brzo unovcive i prakticno se moze eventualno izgubiti ionako malena kamata na njih za slucaj da je brzo potrebna likvidna masa novca. Zar mislis da bi se IKO mogao obogatiti na ICIJIM drzavnim obveznicama? Mozda, ali za tako nesto je potrebna enormna kolicina i novca i ovde bismo zasli u podrucje o kome ja zaista ne znam dovoljno da bih mogao ista izneti sem pukog nagadjanja a na bazi daleko drugacijih uslova investiranja od onih o kojima smo dosad pricali.

USA nista ne regulisu po pitanju kursa svojim otkupom ili prodajom obveznica, kurs $ je ionako najnepredvidljiviji u konvertibilnom svetu. Pa ti isti Japanci (dakle, ne drzava vec krupni kapitalisti) su nebrojeno puta do sada otkupljivali sve slobodne dolarske efektive da bi mu zaustavili nagli pad, iskljucivo da bi odrzali ravnotezu prinosa na svoja ulaganja po osnovu dolarske valute.

U modernoj ekonomiji zahvaljujuci turbulencijama dolara razvijeni su i raznorazni alternativni nacini ugovornog trgovanja kao sto bi bili fjucersi, svopovi, forvardsi, opcije i slicno, a sve u cilju sanacije stete koju prouzrokuju ovako velike i nepredvidive fluktuacije dolara. Niceg tu nema ustvari stabilnog, jedino sto same SAD ne interesuje mnogo kakav je odnos spoljnog sveta prema dolaru, dve najvece ekonomije sveta trguju sa dolarskom osnovom i zaista ih ne zanimaju ni funta ni euro a jen tek pomalo. Time se teziste problema prebacuje na ostatak sveta koji realno oseca problem bez obzira sto ga SAD ignorisu.

Uzgred, prinos svega je mali ako je rizik nizak, to je standardna relacija izmedju prinosa i rizika, ne vidim nekog posebnog razloga za napominjanje.

Vidim da si u citanju mog posta promasio sustinu, a koja je...

Investiranje u drzavne obveznice stabilne drzave je dobar nacin za cuvanje sopstvenih drzavnih rezervi (npr. japanska centralna banka drzi deo svojih rezervi u US gvt bonds). Ovakav nacin cuvanja deviznih rezervi je bolji od cuvanja love u banci: banke daju vecu kamatu od drzave, ali je i rizik veci... neko bi rekao neprihvatljiv za tako vaznu stvar kao sto su drzavne rezerve - banke imaju sklonost da povremeno odu "tits up", dok je to mnogo manje verovatno za jednu drzavu - ako ta drzava nije Srbija .

Da jos jednom rezimiram: Sumnjam da NBS drzi znacajnu kolicinu rezervi na mestima gde bi znacajno mogla da ih ugrozi sub prime crash.

--

Sumnjam da ce ulazenje u sitna crevca biti zanimljivo za trenutnu raspravu, pa sam se trudio da maksimalno pojednostavim.

Naravno da su drzavne obveznice prvenstveno nastale kao orudje da se premosti deficit u budzetu, ali priznaces da sada situacija malo kompleksnija (npr. USA gvt nema nameru da ukine deficit, jer im se moze da tako rade).

Naravno da USA gvt ne "zaradjuje pare", ali su im drzavne obveznice sjajan izvor jeftinog novca (mada realno, u ne tako davnoj istoriji su imali suficit u budzetu... znaci da je drzava ipak zaradila... kako to objasnjavas ).

I za kraj... u USA drzava ne moze da naredi centralnoj banci nista (mogu da mole i to je to)... Fed je nezavistan i sam odlucuje da li i kako ce da se bori protiv inflacije i kako ce da odrzava ekonomsku stabilnost.

Mozda nisu toliko kriticna mesta, koliko vrsta valute. Mada se vrsta valute odabira prema velicini i valuti duga..
Mada je deo u obveznicama, ili dolarskoj valuti, samo deo drzavnih rezervi..

"Pump and dump"

Jedan od rizika za pojedince koji tragaju za mogucnostima da trguju akcijama uz dobit krije se u takozvanom „pump and dump“ pristupu velikih investitora.
"Pump and dump" je oblik finansijske prevare gde investitori vestacki podizu vrednost akcija koje su jeftino kupili kako bi ih prodali uz veliku dobit. Najčešće se uzimaju slabo razvijana tržišta, tj. tržišta sa malim obimom gde je lako manipulisati na ovaj način. Inače, svi se slažu u proceni da je ovaj efekat posebno prisutan na berzama brdovitog Balkana, i to sa posebnim akcentom na 2007. i 2008. godinu. Ne samo to, već su i najkvalitetnije hartije od vrednosti naduvavane na ovaj način.

P.S. - Šortera ima, pogotovu ponedeljkom. Bar ovde. ;)

Pozdrav,



Kod nas je citav finansijski sektor na berzi prenaduvan na ovaj nacin, uglavnom visestruko. Jedino je sto se manje prodaje a vise uzima novac na prodaji akcija a sama banka ostaje bez ceste promene vlasnistva. Ovo se kontrolise revizijom koja je sasvim druga, a uz to i veoma problematicna prica.



Kakav je ovo zadnji promasaj? Ko ne moze i kako to ne moze?

O kakvoj to nezavisnosti pricas? Moraces ipak malo elementarno izuciti, o ovako necemu i ne zelim da diskutujem, moras prvo negde drugde da pojedinosti razaberes da bismo nastavili diskusiju. To je izvodljivo samo ukoliko postoji debela ravnoteza u politickom smislu pa kad jedna strana insistira, druga je stiti od toga svojim glasovima inace bi pala smena a to je vec dovoljno bajkovito da nema ni potrebe takve situacije simulirati u diskusijama.

Sa druge strane, pises kako japanska Vlada drzi svoje rezerve ulozene u drzavne obveznice SAD a sa druge strane, ta SAD Vlada dobijen novac (valjda i od Japanaca), investira u profitabilnije aktive ali istovremeno ih prodaje i otkupljuje da bi regulisala kurs dolara i kontrolisala inflaciju ??!!

I na kraju mene pitas kako objasnjavam bilo sta od toga? Od navedenog zaista ne mogu da objasnim nista....


....osim, ako nisi mislio da objasnim kako je doslo do suficita i deficita u budzetu jer smatras da je to posledica toga da je Vlada SAD zaradila novac koristeci "izvore jeftinog novca" koji potice iz vlastitih obveznica?

Hajde pokusaj malko da se predefinises da mozemo da diskutujemo ozbiljnije, probaj da vise ne pises uopsteno jer cu onda morati da rasclanjavam stvari a to ne mora nuzno biti i afirmativna diskusija za svakoga od nas.


Da probamo da pojasnimo neke termine koje potenciras, recimo, nezavisnost BILO KOJE centralne banke na svetu od njene maticne Vlade, zatim profitabilnost monetarne ili fiskalne politike BILO KOJE Vlade na svetu ali i posebno slucaj zaradjivanja o cemu si zakljucio po suficitu u deficitu necijeg budzeta. Eto malko o tome pojedinacno, ako moze, jelte....

Nezavisnost centralne banke od vlade je moguce postici i ona u praksi postoji u mnogim drzavama, doduse to je obicno rezervisano za razvijene zemlje.

Za pocetak, polozaj guvernera centralne banke moze biti potpuno razdvojen od skupstine dugim mandatom (upravo obrnuto od onoga sto je uradjeno u Srbiji gde je po novom Ustavu Guverner biran svaki put pri izboru novog Parlamenta), i jako strogo definisanim pravilima opoziva koji sprecavaju dnevnu politiku da tu umesa prste...

Nemacka centralna banka je bila poznata po odlukama koje su obarale nekoliko vlada od 1945 do danas jer je odbijala da se pokloni populistickoj monetarnoj politici, i to je postignuto izuzetno nezavisnom monetarnom politikom centralne banke Nemacke koja je takodje u praksi prenesena u Evropsku Centralnu Banku, i to se bas moze videti ovih dana kada se na istu vrsi izuzetan pritisak od izvrsne vlasti nekih velikih EU clanica (Francuske) da obore kamatne stope, a ECB to odbija zbog inflatornog pritiska.

Stavise, mnogo cesce nego redje su interesi izvrsne vlasti suprotstavljeni interesima centralne banke pa centralne banke razvijenih drzava opstaju i ne mogu biti opozvane od strane izvrsne vlasti.

Vise o tome:

http://www.economist.com/PrinterFriendly.cfm?story_id=10809039

@lancia88

Alan Greenspan je, kao Fed chairman, preziveo i republikance i demokrate .

Posle Niksona, bilo je vrlo malo pokusaja vlade da utice na Fed, a svi su bili u vidu molbi, a nijedan u vidu naloga. Njihovi politicari su shvatili da se sa nekim stvarima jednostavno NE IGRA... nadam se da ce i nasi jednom uklaviriti ovo .

Sto se tice ostatka posta...

Kako izgleda u praksi ceo posao sa US treasury bonds:

- uzgred, gvt obveznice nisu iskljucivo kratkorocne, vec dospevaju za 2-30 godina
- USA gvt izdaje obveznice
- gvt ima ogroman kredibilitet, pa investitori kupuju obveznice iako je prinos mali
- gvt tako dobija izvor "jeftinog" novca (bukvalno inkasiraju na svom kredibilitetu)
- gvt tako moze da servisira svoj kolosalni deficit, bez brige da ce destabilizovati ekonomiju (ako bi poverenja u gvt nestalo, USA bi bukvalno bankrotirala)
- gvt pare "zaradjuje" iskljucivo od poreza, ali obveznicama u mnogome prosiruje svoje opcije (da ne kazem moc; u svakom momentu mogu nabaviti kolosalnu kolicinu novaca po vrlo povoljnim uslovima, a to nije za potcenjivanje)
- da pojasnim sta sam mislio pod tvrdnjom da gvt zaradjuje na obveznicama (blago sam banalizovao, ali je poenta uocljiva): gvt digne kredit (izda obveznice), malo ratuje u iraku, obezbedi stabilan izvor energije za svoju ekonomiju, ekonomija se razvija, vise poreza dolazi u kasu (porez u kasi je najbanalniji oblik "profita", ali ima ih puno.. smislices i sam jos koji )
- Fed je nezavistan u odnosu na gvt i svojevoljnom kupovinom i prodajom obveznica (izmedju ostalog) na berzi kontrolise predefinisani "interest rate" (kod nas je to referentna kamata Narodne Banke Srbije; uglavnom sluzi za balansiranje inflacije)
- gvt i Fed naravno saradjuju, ali su nezavisni (predsednik USA ne moze da nalozi Fed chairmanu sta da uradi, moze samo da ga pita sta je sad smislio )


Eto... ako ti i dalje nije jasno sta sam hteo da kazem, onda odustajem

Pozdrav,



I ne mora uopste biti predmet dnevnopolitickih raspolozenja i interesa. Cak stavise, u dobrano razvijenim drzavama upravo i postoji prilicno jasna i tradicionalna polarizacija u kojoj su preciznije odredjene buduce politike za dovoljno vremena unapred da bi se mogla i morala kontrolisati vecina aktivnosti svoje Centralne banke. Naime, nemamo slucaj poznat kod nas, Od-dva-Srbina-tri-politicke-partije, vec je ta podela tradicionalna sa sve elementima iznenadjenja u vidu fluktuacija raspolozenja naroda na izborima. Odnosi snaga su uglavnom poznati na duze vreme pa i postoji nesto veca mogucnost "prezivljavanja nezavisnosti" nekog od guvernera, ili makar privida te nezavisnosti. Sustinski ne posoji nigde realan mehanizam da Centralna banka radi po vlastitom nahodjenju kontra odlukama aktuelne vlasti. Izuzetak moze biti kao i u primeru nemacke gde je pomenutih godina citava privreda ali i monetarni sistem, podlegala globalistickim korelacijama sa sistemima zapadnih zemalja, te je njihov presudni uticaj na stabilizaciju i privredni rast Nemacke imao ulogu one egzistencijalne podrske nezavisnosti Bundesbanke od domicilne Vlade. Ipak, od W.Brandta pa nadalje koji udara temelje danas poznate snazne i ekonomski izuzetno razvijene Nemacke i taj sistem se podvrgao interesima aktuelnih Vlada sto je i bila osnova za prezivljavanje tektonskih potresa vezanih za ujedinjenje Nemacke ali i apsorbciju francuskih makroekonomskih posrtaja.

Da je zaista bilo takve nezavisnosti, nista se od toga ne bi realizovalo jer posao centralne banke jedne drzave je daleko manje vizionarski od ovako krupnog poduhvata.

@hecky

Moracemo konkretno pa da vidimo koliko ko razume ono o cemu pise:

Kako to prodaje USA gvt obneznice i da li ih moze izdavati bez svoje Centralne banke? Pazi, vec si napisao da moze i zato sam sada insistirao na rasclanjavanju jer ocito nastojis da uopstavanjem odgovora prikrijes jasne odgovore koji bi mozda pokazali nepoznavanje onoga o cemu pises.

Kako mislis da moze da se servisira budzetski deficit bez potresa po ekonomiju ako se emituju obveznice da bi se pribavio "jeftin" novac? Ponovo pripazi na odgovor jer si vec napisao nesto sto cu iskoristiti u slucaju novog nekonkretnog odgovora.



E ovde vec moram zatraziti jedno jasno pojasnjenje sta je to "referentna kamatna stopa" tacno, sta je to tacno "predefinisani interest rate" i kako tacno bilo koje od to dvoje mogu da se regulisu i kontrolisu svojevoljnom kupovinom i prodajom obveznica. Iz toga mozemo i moja malenkost i citav monetarni sistem nesto novo da naucimo. Pa, izvoli...?

Uzgred, gvt nikad ne zaradjuje ISKLJUCIVO od poreza, ne u SAD, vec nigde na svetu. Postoji daleko siri plan prihoda i rashoda i dotice sve sfere fiskalne politike jedne drzave i ekonomija ga vidi kao javne finansije a zakon kao predlaganje, usvajanje i kontrolu budzeta u najkracim crtama. Porezi su samo jedan deo celog tog sistema dok je bilo kakav profit iz investiranja mozda samo ponekad kolateralna stavka a nikako namera ili mogucnost jedne drzave/Vlade. Ne bih se vise vracao na cinjenicu da je drzavni novac/budzet neprofitna stavka, te kako god je deficit nepozeljna pojava, tako je i suficit neprirodna pojava za pojam drzavnog budzeta. To znaci da je neko prevaren u prici a obzirom da je budzet agregat svih faktora jedne drzave, suficit se bez mnogo femkanja moze itekako kvalifikovati kao prevara vlastitih gradjana. Stoga ne bih ni da postavljam izolovano pitanje na nesto sto si vec u startu toliko promasio da nema smisla neka javna blamaza, jer ako ova diskusija nekoga ne uputi u odredjene stvari, nema ni ona nikakav smisao obzirom da meni licno nije namera da ikoga prozivam za neznanje.

A jesu us gvt bonds ono što Kinezi imaju u trilionima i ne znaju šta će sa njima, i ono što američki investitori ni štapom ne pipaju?

Sufucit u USA budzetu (imali su suficit u budzetu, al kad se naoblacilo, potrosili su ga... ne vidim nista strasno u tome):
http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/1775698.stm
"The huge US government budget surplus - which one year ago was estimated at $5.6 trillion over 10 years - is set to disappear as the effects of the economic slowdown and the Bush administration tax cuts take effect."

Sta je "interest rate", sta je Fed i kako ga Fed regulise "interest rate"
http://ezinearticles.com/?How-...-Interest-Rates?&id=404238
"I would argue that the most powerful man in the world is not the President of the United States but rather the Chairman of the Federal Reserve Ben Bernanke. He is the modern day EF Hutton...when he speaks, everyone listens - even the President."

"The FOMC achieves its fiscal objectives partially by setting the target for the federal funds rate which is currently at 5.25%. This rate is that which banks lend their deposits to other banks overnight. They do this to help other banks keep within the reserve requirements set by the Fed. The highest federal funds rate in the last 16 years was 8.0% back in 1990. It was at it's lowest just recently when it bottomed out at 1%."

"Here is how the Fed and Mr. Bernanke affect interest rates. They affect rates by lowering or raising the Federal Funds rate. There is a direct affect on short term interest rates like the prime rate and any kind of T-Bill rates of less than 5 years. Almost every bank mirrors the Fed with the prime rate they publish. In other words, as the Fed moves the Fed Funds Rate, banks move the prime rate. The prime rate right now is 3% higher than the Fed Funds Rate. So if the Fed raises the Fed Funds rate from its current level of 5.25% to 6.0%, then the prime rate would move from 8.25% to 9.0%. Most 2nd mortgages are based upon the prime rate, so as it moves so does the cost of credit to homeowners. Also, your credit cards are usually following the Fed when they move rates. You will find the least expensive credit cards when the Fed Fund rates are at their lowest."

Fed jeste nezavistan u odnosu na vladu
http://federalreserve.gov/generalinfo/faq/faqfrs.htm#7
"The intent of Congress in shaping the Federal Reserve Act was to keep politics out of monetary policy. The System is independent of other branches and agencies of government. It is self-financed and therefore is not subject to the congressional budgetary process."

Fed utice na US treasury bonds yield
http://www.investmentmarkets.co.uk/20070822-667.html
"US Treasury prices fall on Fed official’s speech"

Pozdrav,

ne vredi, nema smisla, naprosto ne zelim ucestvovati vise u ovako neozbiljnoj diskusiji.

Pa je li Google sve sto znas?

Bilo je prostije ne upadati duboko u raspravu nego se naknadno ovako blamirati traganjem po internetu. Mislio sam da treba da se ozbiljnije pristupi diskusiji ali u ovakvom cirkusu nema svrhe ucestvovati. Da li zaista mislis da ja ne znam odgovore na pitanja koja si mi postavio pa mi treba linkovati tudje definicije?

Ili naprosto ne znas o cemu pises pa je ovo, u slicnom maniru kao i dosadasnje uopstavanje, ona doza neodredjenosti kojom si nameravao zamagliti konkretne odgovore na konkretna pitanja. A sta si mislio da ce inace pisati na Federalnim rezervama osim onoga sto je zamisljeno u teoriji? Ma da ne pise mozda negde u ustavu bilo koje drzave na svetu da ima vojsku za bilo sta drugo osim da brani svoju zemlju i njene gradjane i interese, pa odakle onda napadi na druge zemlje?

Pobogu, naravno da ce o nezavisnosti banke pisati tacno tako, pa tako i kod nas pise ali ja objasnjavam opsti mehanizam funkcionisanja u praksi. Kada prozovem da dobijemisto to i sa druge strane, dobijem - linkove.

Jedino sto si pomenuo svojim recima je i oslikalo ono sto razumes:

suficit se ne moze desiti prema samoj prirodi funkcionisanja budzeta. Njime se planiraju prihodi, razdvojeni prema izvorima i prema tempu pristizanja. Na bazi njih se planiraju i rashodi, takodje ukljuciv korisnike i dinamiku. To znaci da se sve mora potrositi jer ako se vec u planiranju ostvari razlika u korist prihoda, onda se oni ostavljaju u rezerve jer se suficit ne moze planirati. Naravno, ne moze ni deficit ali se unapred mogu definisati prioriteti brze preraspodele, a ako oni nisu dovoljni, onda se ide na tzv. rebalans budzeta ili cak zahvatanje iz rezervi ili najomiljeniji deo price - emisija obveznica. Ovde nigde ne postoji suficit kao planska stavka te se on ne moze ni tretirati kao prirodna pojava u planiranom budzetu. On je definitivno anomalija, bez obzira sto je naizgled dobra. U Vladi pokojnog premijera je uporno ostajao jedan nepotrosen deo koji je bio namenjen podsticajima domaceg preduzetnistva ali se odnosio samo na najbolje projekte koji se nikako nisu pojavljivali. Mislis da je dobro sto te pare nisu trosene?
Naravno da nije jer se nije ni razvio deo privrede koji je ciljan prilikom formiranja ovog fonda, eto primera kako suficit uopste ne mora biti dobra stvar, narocito na duge staze. Cak stavise, veliko je pitanje koliko je pomenuti americki suficit imao uticaja na nedavne potrese na americkom trzistu, narocito vezane za dugovanja velikih fondova koji su sposobni da zaprete depresijom drzavi. Pitanje je koliko su oni u suficitu ugledali svoju sansu zapravo.

@lancia88

Jedini koji ovde uporno tvrdi da ja lupam jesi ti!

Takodje, ne vidim tu ozbiljnu i duboku diskusiju u koju sam ja to upao i kvarim joj koncept. Vidim uglavnom da ivan nesto pise, da dosta ljudi ljudi opsiuje nekakve zavere, vidim moje postove i vidim tvoje koji tvrde da ja nemam pojma, ali ne daju nikakav alternativan i argumentovan pogled na problematiku.

Ne znam ko je tebe ucio da diskutujes, ali mislim da nisi dobro ispekao zanat. Od "nemas ti pojma" mnogo bolje radi "e pa znas, to je ovako i ovako, zbog ovoga i ovoga".

Ja nisam expert u temi, ali znam ponesto, jer me interesuje. Informisem se iz naucno popularne literature (internet, po koja knjizica, ekonomist, ...).

Ti se ovde prodajes za nekog experta (a delujes kao neki ne bas blistavi student ekonomije, zeljan dokazivanja i patronisanja), a nisi uspeo nijedan moj argument da pobijes.

Pozdrav,

nisam tvrdio da lupas nijednom recju, nije moj nivo da to i napisem ali......i smatrao sam da je to ocigledno.

Nisam pobio nijedan argument zato sto ih nije ni bilo. Ko god da nesto pise, verovatno treba da zna barem osnove onoga o cemu pise. Ako nisi ekspert, zasto se trudis da zamaskiras svoje neznanje raznoraznim izrazima? Zar nije jednostavnije pitati ono sto ne znas?

Tesko da iko zna sve, vecinu stvari koje i ja znam, poznajem samo iz ugla iz koga sam je i sagledavao, problem je sto postoji jos dosta uglova iz kojih stvari ne moraju nuzno izgledati onako kako ih ja vidim ali za svaki od njih mora postojati nekakva logika. Uzmi lepo pa potrazi logiku u svemu u zivotu, kod vecine stvari ona je saglediva ako znas gde da gledas, pa tako i sa ekonomijom. Najlakse je pisati o zaverama, to je podrucje zagonetnih pogleda, dvosmislenih namigivanja, pretpsotavki i mastarija i tu argumenti i logike nemaju sta da traze. I samo cemo mi na ES-u da otkrijemo tu zaveru?

Uff....

Tacno je da Japanci ulazu u americke drzavne obveznice. Samo, da li si se zapitao da li je moguce zaraditi na kamatama za novac dat americkoj Vladi? Koliko joj novca treba dati i odakle ona da vrati taj novac pa jos sa kamatom a da bude i vuk sit i ovce na broju....a Japanci sve bogatiji i bogatiji. Pa ne valjda od investiranja u najmanje kamatonosne aktive pobogu??!!

Eto vidis, tu vec imas prostora da tragas za logikom a mozda usput i iskopas i nekakav vid zavere, razmisli malo o tome ;)

Pride, uopste se ne salim sa tim sto sam napisao, nije bas rec o zaveri u klasicnom smislu ali je rec o izuzetno softificiranom upravljanju koje ima izvesne elemente analogne nekim vidovima zavera. Eto, razmisli malo o tome jer to je jedna od retkih stvari koje si tacno napisao, samo se jos postaraj da saznas koja logika vodi ljude vicne zaradjivanju da ulazu u najneprofitabilnije aktive i vec si na dobrom put da se temeljno informises i saznas. Opet, ako ne uspes, uvek mozes ovde postaviti to pitanje.

Kazes da ne dajem alternativne poglede na tematiku.

Koje tacno zelis?

Trenutno stanje na domacoj berzi odraz je sklopa nekoliko faktora od kojih je kljucni postojanje monopola i oligopola na domacem trzistu, opsta slabost privrede i izuzetno znacajan politicki faktor i ostra polarizacija izmedju centara moci koji imaju mehanizme da uticu na desavanja na berzi. Uz sve ovo, stanje na berzama okolnih zemalja, a pre svega americke berze ali i privrede, reflektuje se izuzetno snazno na domacu berzu. To je jos vise pojacano pomenutom slaboscu privrede i rezultat je jasan i vise nego ocigledan.

Politicari neodgovorno pokusavaju da odbrane politicki momenat kao faktor uticaja na berzu tvrdeci da se strani investitori nisu povukli iz poslova kod nas. To je takodje zamagljivanje stvari, nisu se povukli iz poslova ali ne investiraju. Primera radi, koncesionar za novi autoput u prvoj godini ima obavezu da sam finansira projekat a prateca banka mu se povukla iz posla. Ostao je u poslu i dalje koncesionar, jedino sto sad nema para.....

Nemamo zaveru, prilicno se jasno moze videti sta se desava.

Americka berza je poljuljana mnogo cime i odrazava se na njihov nacionalni finansijski sektor a ako tome dodamo i prebacivanje aktiva u profitabilnije stvari od HOV (zitarice, metali, energenti itd.), onda zaista sticemo sliku u nekakvom velikom slomu finansijskog sektora SAD. Ipak, kakve veze ima to sa nasim drzavnim rezervama? Skoro nikakve.

One jesu nelikvidne ali to nema veze sa time uopste i veoma svesno su nelikvidne jer su van domasaja politicara.

Koliko je tema ozbiljna ili ne, nije previse bitno. Kako vec napisah, da nisi insistirao na permanentnom zamagljivajnu nekim uopstavanjima, ne bismo upali u zonu ogoljavanja sustine koja nam se i nije bas posrecila, zar ne?

No, da ne bude da je to samo po sebi previse bitno, mozemo da pokusamo da pronadjemo neke logike i da ih prodiskutujemo.

Eto, ukoliko znam, rado cu odgovoriti na pitanja na koje nisi siguarn da znas odgovore ili stvari koje ne razumes skroz i trazis alternativne poglede na njih.

Moze?

Lancia88 je upravo napisao, koncizno i sazeto, jednu surovu i suvu istinu.

Ne treba da se razbacujemo sa terminima i da im dajemo univerzalan karakter.
Nekada ovakve kompleksne teme, iako pitanje deluje naivno, zahtevaju da se definisu i ogranice skoro svi izrazi koji se koriste.
Sta je to kriza Vlade i sta je to politicka kriza. Nisu to dve identicne krize, iako mogu da budu povezane. Politicka nestabilnost moze da bude uzrok, nekih situacija, ali moze da bude i kontrolisana pojava, ili cak neutralisana pojava, narocito u oblasti velikih finansija.

Kod nas je dominantan uticaj i pokusaj uticaja politicara na tokove novca. Cak se i ministri, vazni visoki funkcioner, bave biznisom. To moze da ima uticaja, ali i ne mora.
Tako da svaki aspekt, ili skretanje sa njega, mora da sadrzi solidno precizan nivo uticaja, koliko je nama moguce, da sagledamo, saznamo i zakljucimo.

Takodje, monopoli, oligopoli su takodje posledica loseg rada politicara, ali ne samo zadnjih par meseci..vise godina, da ne kazem par decenija se to "proizvodi".
Tu lezi neki indirektan uticaj.

Redovmne aktivnosti, bolje receno neaktivnosti, uticajnih lljudi, prave vece, nevidljive stete, menjaju obimne planove celoog okruzenja i kompletne lepeze investitora. Svako odllaganje verifikacije dokumenata, nekom investitoru kvari i usporava planove.

ALi nije to ni naivan svet. Znaju, bolje od nas, sta ce se desavati, i kako ce se zavrsiti, i koliki im je rizik, i da li je samo prost rizik nekog ulaganja jedini faktor odluke. Ili se radi i o geopolitickim uticajima, koji imaju razne cene, od troskova ratovanja do rizika na berzama..

Previse je varijabli, da bi olako mogli da definisemo sigurne konstante, i da zaokruzujemo neku logiku.

Poz.

Opet apropo one Ivanove da sam sklon teorijama zavere i krimi scenariju...

Hedž fondovi

Ako se neko seća sada već davne 1997. godine i velikog pada dolara. Tada je $ sa nekih 1,9 prema nemačkoj marki pao na oko 1,3... eh, tada su ljudi u Srbiji masovno prodavali marke i kupovali dolare, da bi sačekali par meseci i te iste dolare plaćene po 1,3 prodavali po 1,8 - 1,9. U pozadini te priče stajao je Soroš. Naime, on je tada izvršio upad na azijske berze sa svojim Hedž fondom. Namerno je obarao cenu dolara i time naterao centralne banke skoro svih azijskih država da intervenišu kupovinom dolara. One su to radile jer su bile prinuđene zbog vezanosti njihove ekonomije za dolar ( dolarska zona ). Soroš je na ovaj način zaradio oko milijardu dolara. To je ponovio i sa britanskom funtom, tako da je britanska vlada intervenisala na sličan način.
Hedž fondovi su veliki igrači i u stanju su da bace na kolena centralne banke najrazvijenijih privreda sveta.
Ako vas ne mrzi, proguglajte malo i pogledajte način funkcionisanja tih fondova, njihovu metodologiju rada, a posebno način na koji oni upadaju na berzu i način investiranja. Da kažem da su se pojavili kod nas, i da se vreme velikih dampova poklapa sa njihovim pojavljivanjem.

Pozdrav,

eh, da,...ali zamalo.

Problem americke valute je njena rasprostranjenost po svetu, Britanska Funta nema taj problem i nije tako jednostavno ugroziti njen kurs.

Svaka valuta predstavlja vise ili manje optimalan odnos svoje realne vrednosti prema drugim valutama kroz kurs u spoljnotrgovinskoj razmeni, odnosno devizni kurs. Vrednost tog kursa se uspostavlja kao pojedinacna autonomna vrednost naspram istih takvih vrednosti ostalih valuta, a sto ce reci da moramo prvo oformiti tu autonomnu vrednost kao domicilne valute za odredjenu drzavu. U kreiranju snage te valute mora se doci do jedne veoma prefinjene i promenljive velicine a to je optimalna kolicina gotovog novca u opticaju. Ukoliko se istampa previse, dobice se inflacija, ukoliko se istampa premalo, dobice se obustava privrednog razvoja. Nekada se stampalo onoliko novca koliko ima podloge u rezervama zlata, kasnije je to postalo neprakticno jer su pojedine situacije zahtevale brzo povecanje novcane mase koje je nemoguce pratiti brzom nabavkom tolike zlatne podloge itd, te se preslo na savremenije podloge - za nekonvertibilne valute podloga je najcesce devizna rezerva konvertibilne valute te drzave a za konvertibilne valute podloga je u HOV.

Kada su SAD u pitanju, postavlja se specifican problem kontrole novcane mase u opticaju usled rasprostranjenosti koristenja ali i vezivanja mnogih nedomicilnih HOV za tu valutu, opsteprihvacenu u svetu. Dakle, veoma je tesko odrediti adekvatnu kolicinu gotovog novca koju treba stampati i stoga smo, prakticno, kad kupujemo dolar prinudjeni da verujemo drzavnim rezervama SAD da on zaista toliko i vredi.

Daleko je lakse britanskoj Vladi da kontrolise svoju valutu jer ona nema ni izbliza tako veliku rasprostranjenost i ima mnogo laksi uvid u gotovinske tokove te valute nego u slucaju dolara. Stoga se ne moze bas vuci paralela izmedju pojedinih valuta i njihovih kolebanja pa cak ni kad je u igri hedzing. Dolar je daleko ranjiviji i tu ranjivost americka Vlada kompenzuje kontrolom energenata, plemenitih metala i snaznom vlastitom industrijom na razlicitim nivoima, pa se dolar moze i oboriti u odnosu na ostale pojedine valute ali jos uvek nece na domicilnom trzistu izgubiti vrednost (ovde vec pricamo o monetarnim pojavama kakva je inflacija recimo).

Koliko je interesantna teorija zavere za novinarske clanke u smislu senzacije i citanosti, mozemo sami pretpostaviti. Najubedljivije za mene jeste prepoznatljiva novinarska praksa ukazivanja na problem bez ijednog slova nagovestaja o mogucim alternativama za izbegavanje, umanjivanje ili makar ublazavanje tog problema na koji ukazuju. Naravno, novinari tesko da mogu znati resenja ali oni svoje "informacije" dobijaju iz "proverenih" izvora koje obavezno stite i ukoliko cemo na blanko njima da poverujemo da su to zaista relevantni izvori, te da imaju kompetencije za "otkrivanje zavera" na bazi vlastite strucnosti, onda je veoma cudno da tako kompetentni izvori ne nude odmah i alternativna resenja. Ovakva praksa je prepoznatljiva u velikom delu svih novinarskih "razotkrivanja" na koja nailazimo, uglavnom u vidu senzacija.

Koliko i u ovom primeru ucestvuje navedena praksa, zaista ne znam, samo navodim jedan veoma, veoma cest model novinarskih otkrica "zavera" na nekim visokim nivoima.

Soroš je oborio funtu i ne samo da je on zaradio ( mislim ) milijardu funti, nego je obaranje težilo 3,2 milijarde, od čega su ind. investitori pokupili onu razliku od 2,2. To je isto urađeno i sa svim azijatskim zemljama osim Hong-Konga koji je na vreme shvatio igru.
Pročitao sam jednu zanimljivu Bušovu izjavu koja se odnosi na Hedž fondove. Naime, veliki investitori su tražili da se jasno devinišu pravila poslovanja takvih fondova, kao i da način ulaganja i diversifikacija imaju karakter javnosti, tj. da podaci budu dostupni, ali je Buš to odbio.

Interesantna tema je pre nekoliko godina bila na forumu Nauka gde smo Ivan, Srki, Ja i jos neki ljudi diskutovali o vrednosti dolara i americkom javnom dugu. Link je:

http://www.elitesecurity.org/t78928-Ekonomija-Kapitalizam

Obratite paznju kada je tema pokrenuta...pre 4 godine. Nista se bitnije nije promenilo.

Pozdrav,

ne vredi, puce mi jedan nesto detaljniji post koji objasnjava paralelno procese pada funte i dolara a bas me mrzi da ponovo kucam. U dve reci, iako je naizgled ista stvar u pitanju, u slucaju funte se samo koristi prazan prostor koji se kompenzuje prethodnim padom cena strateskih proizvoda koji se iskoristi kao mogucnost zarade na valutnom kursu i zato sam napisao da se ne moze bas vuci paralela iako je naizgled ista stvar u pitanju. Jeste, ali samo za jedan ugao posmatranja i to je poenta price.

Ima i toga ali nije samo to. Vrednosti akcija su jednostavno bile precenjene, previse ljudi je krenulo odjednom da ulaze tu i bez dovoljnog znanja o ekonomiji su hteli brzo da zarade pare. Gomila kompanija je imala P/E ratio preko 500. To je bilo skroz nerealno.


Verovatno su se nasa razmiljanja malo promenila. Ipak smo za ove 4 godine dobili nova iskustva. Stojim i dalje iza vecine stvari koje sam tada rekao ali ne bas iza svega jer za neke stvari postoje kompleksnija objasnjenja a tada nisam bio svestan svih cinjenica.

Slazem se Srki sa tobom samo mi je bilo zanimljivo da procitam temu koja je slicna kao i ova na kojoj pisemo sa vremenske distance od 4 godine.

Ljudi, citam ovu temu vec neko vreme i ne kapiram sta hocete da kazete.

Pa NBS je jedna beznacajna ustanova na svetskom nivou. Ko ima 500 miliona dolara u keshu, moze da trese nase finansijko trziste kako zeli !!!

A sto se tice US i FED-a, ne sekirajte se za njih. To je najveca mafija na svetu !!!
Taj Cionisticki lobi na celu sa Rotsildima ima dugo iskustvo u US-u:
- Panika 1909 (koju je izazvao JP Morgan po naredbi Rotsilda kada je poslao buvu da je jedna velika NY Banka pukla pa je nastala pankia i svi su krenuli da povlace lovu i banke su krenule da pucaju),
- FED akta 1913 (Doneo ga je Vudro Vilson, cionisticka marioneta, prema Oldrichevom planu posle sastanka bankara na Ostrvu Dzekil, kao plan za novu privatnu Cetralnu Banku US),
- zahuhtalih dvadestih (FED je prodavao deonice i upumpavao lovu u sistem, a banke su davle Marginalne zajmove koji su imali za cilj da ucine da deonica vredi 10$ iako joj je vrednost 1$, i da mogu da opozovu zajam za 24h)
- crnog petka (oktobar 1928 i kraha NY berze kada su kupovali preduzeca 1$ za 1c, i kada su svi marginalni zajmovi opozvani),
- velike depresije (FED je prodao deonice i povukao kesh),
- oduzimanja zlata '33 (Koju je sproveo Frenlin Delano Ruzvelt, ciji je je deda bio jedan od bankara na Ostrvu Dzekil)
- II svetskog rata (Rokfeler je spekulacijama zaradio mnoogo love, a i Preskot Bush, deda trenutnog predsednika Dzordza Busha je prodavao nacistima preko IBG Farbena robu)
- sastana u Breton Vudsu i uspstavljanju IMF (Medjunarodni monetarni fond) WB (Svetske banke) i Marshalovog plana (Ekonomsko porobljavanje Evrope)
- ukidanja zlatnog standarda '70 (Nikson je ukinuo zlatni standard i dao ponovno da moze da se poseduje zlato)
- naftne krize '70-tih (formiranje OPEC-a)
Svi US predsenici koji su im se odupirali popili su metak ! Prvo su pokusali da ubiju Dzeksona kada je ukinuo 2. Banku SAD, pa Linkolna kada je uveo grinbeks (pare koje su za zalog imale garanciju drzave) do JFK koji je hteo da uradi reviziju FED Akta !!!
Svima je u intresu da Ameri ne puknu, jer ca im propasti dosta love (US Bonds, kesh dolari ...). Zato ceo svet radi za njih. Ali ni to nece ici vechno.
Inache dolar vam je faktichki bezvredan. To je parche papira za koje nemate nikakvu garanciju (npr. zlato) i stampa ga privatna banka (samo 20% u FED-u ima US drzava, ostalo su privatnici). Ista situacija vam je sa eurom i ECB-om. Ako hocete da imate sigurnost usmerite ulaganja na vishe strana. Kupujte zemljiste, zlato, objekte, a rastosiljate se kesha, obveznica, deonica menica i slicnih papira !!!

Ovi 'eksperti' iz NBS da imaju i malo mozga, trebali bi da kupuju zlato i srebro a da se rastosiljavaju dolara, eura i ostalih valuta. Jedino plemeniti metali zadrzavaju vrednost kroz vekove, dok je paprini novac, obveznice i sl. vrede dok god za njih garantuje drzava odnosno cionisticka banda na celu sa FED-om. Dakle kada pukne US sistem, a to ce se desiti za najdalje 50-tak godina, zlato ce biti jedino sto ce vredeti.
Sto se trenutnog stanja tiche, NBS slusa sta im kaze ECB, jer su prakticno njihova ispostava. Ako NBS pokusa da deluje samostalno ECB moze da uleti na nase jadno trziste i da sa 1 milijardom evrica naparavi takav lom da opusteno kod nas zapocne gradjanski rat !!!

Pozdrav,

eto, a ja jos zapenio........ko mi je kriv.

Jedno vrlo interesantno vidjenje ovih problema: http://www.politika.co.yu/pogledi/Nebojsha-Katic/Novo-putovanje-u-srce-finansijske-tame.sr.html

Ispod ovog teksta mozete pronaci linkove na ranije tekstove istog autora.

A šta mislite o scenariju da se dolar namerno pustio niz vodu, ali ne samo da bi se izvukao bankarski sektor, već da bi se ustoličila nova valuta, amerikano, koja će biti pandan evru, koji će biti zajednički za USA, Canadu i Mexico... ?

Na zalost, kada se procita ovaj paragraf jasno je da je autor teksta ocigledno pisao tekst u ostrascenom tzv. "partisan" stilu, a takvi tekstovi na zalost sadrze malo sustine i puno propagande - inace ni jedan ozbiljan autor ne bi koristio ovakav recnik, osim ako tekst nije namenjen sirenju propagande neobrazovanoj ciljnoj grupi.

A to je verovatno i uslov da bi se pisalo za "Politiku" koju ne bi niko ozbiljan shvatao kao stivo sa kojim se treba upoznavati sa ekonomijom.

Vidim i po istorijatu tekstova doticnog autora da je isti strucnjak za globalnu ekonomiju, privatizacije u Srbiji, planiranje porodice a i psihijatriju (pise cova i o prozaku) - http://www.politika.co.yu/pogledi/Nebojsha-Katic/index.1.sr.html - sve u svemu, klasican mrsomud.

A onda procitas i ovo:



Protivnik globalizacije i trijumfa "neoliberalne ideologije" i njihovih "malignih procesa" zivi i radi u finansijskom centru zemlje (i sveta), koja je oberucke prihvatila sve to protiv cega se autor "bori"....

Eh eh... zasto li vecina grlatih protivnika globalizacije na ovaj ili onaj nacin profitira od nje :-)



Dolar je uvek bio dobar izvor teorija zavere, sto se lepo dokazuje u svakom vremenu - pa i ovom.

Pozdrav,

globalizacija je najcesce spoljna maska za preuzimanje slabije pozicioniranih ekonomskih sistema i prirodno je da iza tog preuzimanja stoji glad za profitom i potreba za "skidanjem kajmaka" podrzana ekstremno snaznim novcanim fondovima. Ovakvi "vapaji" su vec vidjani i iskoriscavani u mnoge svrhe, ukljuciv i sitnopoliticke, i nije nuzno da su su maliciozno i motivisani ali samo do jednog momenta. Taj prelomni momenat je nudjenje alternative.

Ukoliko kritikujes nesto a ne nudis nikakvu alternativu, onda je kritika sama sebi svrha i prakticno se skoro nista ne moze izvuci iz nje korisnoga. Tako i dobijamo situaciju koja je, bez obzira na nivo strucnosti uocen u nekoj kritici, veoma bliska pukoj demagogiji. Plasiti narod permanentnom pricom o posasti globalizacije stvar je trenda i licnog gradjenja imidza ali za ozbiljnije analiticare je skroz jasna situacija cim se pojavi kontinuitet u kritici bez nudjenja alternativnih a primenjivih resenja. Reference pomenutog eksperta za sada ne pkazuju neko obilje alternativnih resenja za kritikovano pa se mogu tumaciti kao iskreno ili neiskreno odbijanje prihvatanja realnosti bazirane na nepodnosljivoj nemoci odolevanja pred stranim fondovima, daleko tezim od BDP cak i zamisljenog na nasim prostorima.

Sta znaci ne dozvoliti globalizaciju i braniti "svoje"?

Moze li Azija Azijatima da se realizuje bez Japana, a danas i Kine? Nikako, bez njih je to samo jeftina parola. Nazalost, ovo Kineza sto mi imamo apsolutno se asimiliralo u domaci privredni milje, dok se Japan i pored investicija drzi dosta rezervisano u odnosu na nas, pa mi ni to nemamo u svom arsenalu kao Azija u vreme svojih parola.....

Dakle, ako ne damo "strancima" i njihovoj globalistickoj posasti da preuzme deo resursa kod nas, moracemo da to isto damo nekom "nasem".
Sjajno, eno nam Miskovica - ma idealno!
Ima covek sredstva, ima viziju, ima domace patriotsko srce......da to lepo monopolizuje i za bolju cifru proda onim istim strancima kojima mi to nismo dozvolili. Eto, sad nam je valjda savest cista sto nismo uzeli mrski kapitalisticki novac iz izvorne "globalisticke ponude".

Tako to mi, jelte......

Upravo tako,

Inace, globalizacija ne radi uvek na strani "zapada" - nekad radi i protiv njega: recimo USA je generalno uvek pobornik globalizacije kao neceg univerzalno dobrog, ali samo ako radi i u njenu korist. Tako su dugi niz godina bili (a i dalje jesu) sponzor globalizacionih tokova u mnogim drugim ekonomskim sistemima kroz razne fondove za razvoj demokratija, restriktivnu spoljnu politiku prema onima koji se ne drze te agende ili stimulativnu politiku prema onima koji slede principe otvorene ekonomije itd...

Medjutim, kako je bogatstvo drugih drzava raste, sada vec imamo problem: recimo, pojavili su se tzv. "sovereign wealth funds", investicioni fondovi jako velike kapitalizacije koji su upravljani od strane drugih zemalja, pa cak i od nekih koje nisu nuzno "prijatelji USA" - odjednom se digla panika oko mogucnosti da takvi fondovi preuzmu USA kompanije i time ugroze "nacionalnu bezbednost".... ti argumenti su do skoro mogli biti izreceni obicno samo od protivnika globalizacije i obicno je USA bila ta koja bi ugrozavala "nacionalnu bezbednost" :)

Huawei nije mogao da kupi 3Com, i po svemu sudeci nece moci sve dok se iz 3Coma ne izdvoje odredjene biznis jedinice koje rade sa drzavnim sluzbama SAD - iz istih razloga. Hilari Klinton i Barak Obama su veoma glasni u vezi revizije NAFTA sporazuma, jos jednog ploda globalizacije ciji su gubitnici mnogi glasaci iz tradicionalnih industrija... Arapi su jedva uspeli da kupe P&O zbog fakta da je odrzavanje mnogih luka u USA povereno istoj firmi - na kraju su morali da prodaju tu biznis jedinicu USA investicionoj grupi.

Bas sada kada je USA ekonomija u problemima, ona je veoma ranjiva na agresivna preuzimanja USA banaka i firmi od strane firmi i banaka iz drugih drzava - bas ono sto je uvek bio adut USA je postao adut i drugih i uloge su se zamenile.

Dakle, globalizacija nije nesto sto uvek ide na ruku "dezurnim krivcima" - Rusija, Indija, Kina, UAE i sl... su novi pobednici globalizacije, a nekad i na stetu USA - treba samo videti koliko se pojacava njihov uticaj u svetu i bice jasno da globalizacija nema samo jednog pobednika vec vise njih, i da gubitnici nisu nuzno na strani "treceg sveta", daleko od toga.

--

Stvarnost je takva da je globalizacija neumoljiva - ona nije "politicka agenda", iako je mnogi politicari ili podrzavaju ili joj se protive; vec plod revolucije u transportu (niskih cena i brzine transporta), slobodnog protoka novca kao i buma informacionih tehnologija. Kako je globalizacija ocigledno najvise rezultat progresa, boriti se protiv nje je jednako borbi protiv vetrenjaca. Paljenje i lomljenje masina u doba industrijske revolucije nije sprecilo industrijalizaciju, pa ni iracionalni otpori globalizaciji verovatno nece promeniti tok stvari.

Ono sto se moze uraditi je - minimizovati gubitke tokom procesa globalizacije i sto efikasnije odraditi adaptaciju na nove uslove - kroz efikasne edukacione programe i adaptivnost ekonomskog sistema na nove uslove - vecu kompetenciju, intelektualnu svojinu i vise servisne industrije. Ne treba udarati glavom u zid, vec treba izvrsiti neophodnu promenu lokalne ekonomije kako bi se ona prilagodila novim uslovima. Isto vazi i za obrazovanje.

Informacije se ne objavljivaju što se tiče banaka ulagaca. A glavni razlog je naglo povlačenje depozitnih sredstava iz banke, sto moze izazvati katastrofalnu posljedicu po banku, sistem i td.

Elem... Ameri su ostali dosledni sebi

Fed je "pomogo" Bear Stearns javnim parama, a onda ih je, posle par dana, JP Morgan kupio za mizernih $2/share... taman koliko i vrede
http://www.guardian.co.uk/busi...008/mar/17/jpmorgan.useconomy1

Malo su im pomogli, cisto da sprece paniki, a onda ih pustili niz vodu .

Nemilosrdno efikasno

ovde se priča o Fedu i njegovoj nezavisnosti od USA vlade kao stepenu autonomije (i posledica demokratije).
samo da napomenem da to nije federalna ustanova, već privatna.
a i dolar isto tako.

to vam daje odgovor na neke različite stavove