Problem je kako dokazati neku potencijalnu krađu ili prevaru na sudu. Zakon o elektronskom poptisu još nije stupio na snagu. Jedina varijanta je neka vrsta DMS-a i da se to reguliše internim pravilnikom.

I mene je to dosta nerviralo, posle recimo 7 godina ciste IT price uleteo sam na projekat sa ljudima iz raznih struka, a bilo ih je dosta i preko 50 godina starosti. Prvi put u zivotu sam sve stampao u tri primerka, nosio na parafiranje a zatim zavodio u delovodniku koji postoji za ulazna i izlazna dokumenta (IN i OUT). Znaci ne mozete da zamislite moju frustraciju kada treba da prvo obicnom olovkom "zauzmem" mesto to jest delovodni broj, da bi mogao komotno da ga upisem na dokument pre stampanja a da mi neko u medjuvremenu ne bi zauzeo taj broj. Pa onda odstampam, pa jurim tamo nekog da parafira, pa se vratim da hemijskom popunim ono sto je bilo obicnom.

Evo zamisli sad da psujem 5 minuta.

Kolicina vremena da uradim bilo sta se toliko povecala da je bezpredmetno uopste razmatrati cenu papira i tonera, moji radni sati gubljeni na to (opet psujem) su toliko kostali ta je to STRA'OBALNO.

Elem, rekao sam im da cu da za sledeci projekat interno implementiram DMS, a pogotovo taj delovodnik (opet psujem ovaj put delovodnik) besplatno. Na svu srecu evo me vec duze od dve godine ponovo u okruzenju gde odem do printera max jednom u nedelju dana da pokupim nesto sto sam stampao sa Code Project sajta.

Mozda u gore opisanim okruzenjima i sa matorcima tako mora, ali ja ne zelim da budem u okruzenju gde se tako radi. Nema sile! Pazi pritom se kad pomnozis moju satnicu tadasnju sa gubitkom vremena duplo vise isplatilo da imam sekretaricu. Ma (opet psujem).

_{[Ovu poruku je menjao spartak dana 05.06.2008. u 18:52 GMT+1]}

U pravu si, treba maksimalno smanjiti broj štampanih dokumenata, tome i služe informacioni sistemi. Ali po našem zakonu još uvek je jedini validan dokument onaj koji je odštampan i potpisan.

Veoma je bitno da li je IS koncipiran tako da postoje ograničena prava pristupima nekim delovima. I da li se u zapisima u bazi čuva ID korisnika IS koji je kreirao dokument. Dali postoje šifre i da li se u praksi valjano koriste.

Teoretski si u pravu, ali ukoliko dođe do sudskog spora, trebaće veštaci koji će to potvrđivati, a pitanje je i koliko uopšte mogu to da potvrde, jer se i prava mogu menjati. Zakon o elektronskom potpisu još nije zaživeo, i dotle sve ovo je samo lepa zamisao.

Ne sporim, nego kažem da AKO NEMA onoga o čemu pričam onda ni eksperti ne mogu da dokažu ko je i kada uneo dokument.

Sorry, nisam dobro razumeo prethodni post. U potpunosti se slažem sa tobom.

U potpunosti se slažem sa napred iznetim komentarima i veliki sam pristalica da se olovka izbaci gde god je moguće.
Ali država kao da se trudi da nam to što više onemogući.
Najnoviji primer je Republički zavod za zdravstvo, koji se proklamuje da je za informacioni sistem i da svi podaci mogu lako dobijati, a istovremeno uvodi obrazac za prijavu na zdravstveno osiguranje sa preštampanim bar kodom, obrazac se može kupiti samo na pošti ili od preprodavca ispred zavoda, i što je najgore mora se u eri računarskih informacionih sistema popunjavati ručno.
A što je najbitnije kad dokazujemo da smo pustili zarade radnika radi dobijanja zdravstvene knjižice ne mogu samo izlistati opj i od obrasce već iste moram fotokopirati i to tri meseca unazad.
A u Poreskoj Upravi se nalaze uneti ti isti obrasci i mogu se proveriti na ekranu, pa čak imaju i skenirane obrasce koje smo predali.
Znači samo treba povezati sisteme Poreske Uprave i Zavoda za zdravstveno osiguranje i uprostiti postupak.
Dok je ovako o priznavanju elektronskog dokumenta možemo samo da sanjamo.

Ako se radi o internim dokumentima, to je stvar organizacije kako ce da ih tretira. Zakon regulise samo spoljna dokumenta, a ako je vec moguce izdati fakturu sa napomenom da je dokument generisan na racunaru i da nije obavezan potpis, onda valjda mogu tako i drugi dokumenti.

Nisam siguran da je u ovom trenutku zakonski regulisano da se dokument u digitalnom obliku priznaje na sudu. Prema iskustvima iz EU, neophodno je da jedan takav dokument bude arhiviran na neizbrisivom nosiocu podataka (može čak i DVD, mada u praksi ređe koriste klasičan DVD). Sa tehničke strane za firmu je dobro imati DMS (Document Management System). Na tržistu Srbije se nude razna rešenja koja proizvode/prodaju firme iz Beograda, a o kojima ne znam gotovo ništa. U Kragujevcu postoje firme EDOPS Solutions i DM Dokumenten Management koje su proizvođači DMS sistema koje uključuju elektronsku arhivu. Kada smo kod Kragujevca, bilo bi dobro spomenuti i Pexim CMS koji prodaje Documentum, pogodan za veće kompanije.