Da.

Valjda centrifugalne pumpe za vodu rade na tom principu.

Centrifugalna sila spada u "fiktivne" sile odnosno ona nije sila u pravom smislu te reci vec jedan od efekata kretanja sistema koji je neinercijalan i "oseca" se samo u tom neinercijalnom sistemu dok gledano sa spoljaona ne postoji. Neinercijalni sistemi su oni koji se krecu ubrzano na bilo koji nacin (gde je ubrzanje po definiciji promena vektora brzine a ne samo intenziteta brzine). Posto je i rotacija primer ubrzanog kretanja (menja se smer i pravac vektora brzine ali ne obavezno i intenzitet).

Dakle tehnicki centrifugalna sila ne vrsi rad vec neka spoljnja sila koja tera sistem da se krece rotaciono (ubrzano).

Primer: kada se vozite u kolima i skrecete u krivinu na vase telo deluje centrifugalna sila koja vas gura suprotno od centra krivine. Posto ste vi u neinercijalnom sistemu (kola) vi osecate centrifugalnu silu koja je u ravnotezi sa silom pritiska sedista (ili vrata) koja vam ne dozvoljavam da izletite iz kola pa se vi u sistemu reference vezanom za kola ne pomerate. Medjutim neko ko bi gledao vase kretanje sa nadvoznjaka video bi da vase telo tezi da zadrzi pravolinijsko kretanje dok vas sediste (ili vrata) gura u stranu pri ulasku u krivinu, taj posmatrac vidi samo silu pritiska ali ne i centrifugalnu.

Bogami, ako automobil uđe velikom brzinom u krivinu, posmatrač će itekako videti kako centrifugalna sila prevrće automobil!

Da razmotrimo drugi primer: Kuglica je vezana elastičnim kanapom za centar obrtanja preko dinamometra. Dinamometar pokazuje centrifugalnu silu F za dužinu kanapa L. Ako se brzina obrtanja poveća, dužina kanapa će biti L1 a dinamometar će pokazivati silu F1. Da li možemo (i kako?) izračunati koliki je rad uložen u istezanje konopa?

E=(L1-L)*(F1+F)/2

Ili ako kružno vitlamo oko sebe neki teg na kanapu.Pa počne da nam kanap klizi
iz ruke.I osjetimo da nam se dlan ugrijao.To se neki rad pretvorio u toplotu.
A rad je skalarni umnožak vektora puta i sile.Koje sile?

Ovaj primer sa prevrtanjem automobila je malo komplikovaniji jer ukljucuje i dinamiku rotacionog kretanja (koju priznajem nisam bas dobro naucio kad je trebalo ) pa su u igri i druge fizicke velicine kao centar mase i moment inercije. U sustini moze da se kaze sledece:
-Posmatrac van automobil ce reci da se on prevrnuo zbog velikog zanosa odnosno inercije (teznje da telo nastavi da se krece pravom linijom).
-Posmatrac unutar automobila ce reci da se prevrnuo zbog centrifugalne sile.

zzzz: sila trenja ce da zagreva dlan dakle ona vrsi rad. A ona je posledica obrtnog kretanja tvog ramenog zgloba koje stvaraju misici. E sad kako tacno misici omogucavaju rotaciono kretanje i stvaraju rad je vec predmet izucavanja u biomehanike a ne opste mehanike

Mikky kaže : sila trenja ce da zagreva dlan dakle ona vrsi rad.

Tako je.Ali pitamo se otkud nasta ta sila trenja?Nemoj upetljavati rame.Nek malo
miruje.

Da uklonimo terminološke nedoumice: Prividne (fiktivne) sile osećaju se u neinercijalnom koordinatnom sistemu kao posledica ubrzanja ovog koordinatnog sistema i računaju se kao F=m*a, a je ubrzanje koordinatnog sistema.To što smo ih nazvali "prividnim" ne znači da je njihov efekat prividan. Za testiranje ovih i drugih sila može nam koristiti jednostavna sprava koja se zove akcelerometar (merač ubrzanja) koju možemo napraviti vrlo jednostavno ako običan visak zakačimo za dinamometar. Znajući masu viska, dinamometar možemo baždariti u mernim jedinicama ubrzanja. Naoružani ovom spravom, razmotrimo sledeća dva slučaja:

1. Koristimo akcelerometar u vasionskom brodu, daleko od okolnih masa. Brod ne trpi nikakve sile t.j. predstavlja inercijalni sistem (motori broda su ugašeni). Naš akcelerometar neće pokazivati nikakvo ubrzanje - brod je u bestežinskom stanju. Ako brod počne da se kreće ubrzano (uključuju se motori!) kanap akcelerometra se zateže i mi merimo ubrzanje. Možemo izračunati prividnu silu koja deluje na stvari u brodu.

2. Brod iz prethodnog primera dovedemo u gravitaciono polje Zemlje (ali van njene atmosfere) i održavamo konstantno rastojanje od Zemlje do broda (pažljivo manipulišuči motorima). Akcelerometar ima zategnut kanap jer meri ubrazanje Zemljinog gravitacionog polja. Prividne sile nema (zanemarimo efekat okretanja Zemlje oko Sunca). Ako isključimo motore, brod počinje da ubrzava privučen Zemljom i zbog toga se javlja prividna sila uvek taman tolika da potre dejstvo gravitacione sile, tako da naš akcelerometar opet pokazuje da nema nikakvog ubrzanja unutar broda, t.j. da se sve stvari na brodu opet nalaze u bestežinskom stanju.

Slična diskusija važi za brod koji kruži oko Zemlje konstantnom brzinom takvom da je centrifugalno ubrzanje jednako ubrzanju Zemljinog polja u tačkama na putanji broda - Prividna sila nastala usled kretanja broda poništiće dejstvo gravitacione sile pa će stvari u brodu biti u bestežinskom stanju.

Zanima me samo jedna stvar, jel' ovde neko položio nekakvu Mehaniku, Fiziku I ili bilo kakav sličan ispit, pošto mi je stvarno teško da verujem da studenti starijih godina tehničkih fakulteta vode ovakvu raspravu.

Inercijalne sile ne mogu da vrše rad zato što to nisu sile. Rad vrše ili sile koje ubrzavaju neinercijalne sisteme ili interakcija između ubrzanog referentnog tela i tela koje posmatramo.

Na primer, gorepomenuti automobil prevrće moment sile trenja između točkova i puta, putnika u autobusu koji koči obara moment sile trenja između njegove obuće u poda itd...

Kako to mislis nisu sile. U tom referentnom sistemu (koji se krece kruzno oko neke tacke ili ubrzava) to jeste sila. Ti ako se kreces ubrzano ne mozes da znas da li na tebe deluje gravitacija ili inercijalna sila. Gravitacija moze da vrsi rad na isti nacin kao sto moze i inercijalna sila da vrsi rad.

Zamisli sebe u autobusu koji ubrzava. ako stavis kliker na pod taj kliker ce da ubrzava i da povecava energiju sto znaci da neka sila vrsi rad. Ti u autobusu ne znas da li na taj kliker deluje nekakva gravitaciona sila u smeru kretanja klikera ili nekakva inercijalna sila. Bilo koja sila da deluje ona za tebe vrsi rad.

_{[Ovu poruku je menjao srki dana 10.05.2008. u 03:20 GMT+1]}

Bas je ovde zanimljivo.
Zasto da bude prosto kad moze da bude komplikovano.
Samo napred, bas me zanima dokle cete da stignete.

Jasno je gdje.Tamo odakle je Njutn startovao.

Fali ti ključan deo ovog iskaza, a to je da kretanje mora biti ograničeno na mali deo prostora (u idealnom slučaju, infinitezimalno mali deo), inače ćeš i te kako da znaš da na tebe deluje inercijalna sila, a ne gravitacija.



Nope, nije sila. To što je nama zgodno da rešavamo zadatke kao da to jeste sila je druga stvar. Kada imamo neko referentno telo A koje ubrzava ubrzanjem i neko drugo telo B čije ubrzanje je izmereno u odnosu na A imamo da je ukupno ubrzanje tela B u nekom inercijalnom sistemu te je zakon kretanja B dat sa , što kada prebacimo član sa ubrzanjem tela A postaje . Postojanje ovog dodatnog člana možemo da tretiramo kao dodatnu silu kada radimo u referentnom sistemu vezanom za A, ali to ne menja suštinu, a to je da taj dodatni član nije sila jer nema porekla u interakciji tela.

Prosto, po verziji mehanike koju sam ja učio "Sila je mera interakcije između tela", a drugi Njutnov zakon važi samo za inercijalne sisteme.

Ono što vi pokušavate je da neinercijalni referentni sistem tretirate kao inercijalni. To ima neke neželjene posledice, a to je da se nitokuda pojavljuju sile i da rad više nije skalarna veličina. Što se mene tiče, ako se vama takva verzija mehanike više sviđa, knock yourself out, ali ja sam sasvim srećan sa mojom staromodnom mehanikom.

Hoces da kazes da sistem ne moze da ubrzava na takav nacin da pomislis da na tebe deluje neka gravitaciona sila (recimo neka je ubrzanje obrnuto proporcionalno rastojanju od neke tacke) ?


Zasto ne bi bila skalarna velicina? Kada resavamo zadatke za osnovnu i srednju skolu gde se koriste razni liftovi, kosi hitac i slicno, mi racunamo da kao da postoji nekakva konstantna gravitaciona sila i uopste se ne pitamo odakle ta sila. Zasto to isto ne bi mogao da radis i sa inercijalnom silom? Po opstojoj teoriji relativiteta ti ne mozes da znas da li na tebe deluje gravitaciona sila ili se ti nalazis u neinercijalnom referentnom sistemu koji ima ubrzanje kao sto bi gravitacija imala to ubrzanje. Zamisli da si u svemirskom brodu bez prozora i da taj svemirski brod ubrzava sa nekim ubrzanjem g. Ti unutra ne mozes da znas da li se ti nalazis u nekoj kuci na zemlji ili se kreces ubrzano u nekom brodu i za tebe uvek postoji nekakva gravitaciona sila koja vrsi rad (iako to ne mora da bude gravitaciona sila ali po opstoj teoriji relativiteta ti to ne mozes da znas).

_{[Ovu poruku je menjao srki dana 10.05.2008. u 16:40 GMT+1]}

Nešto je skalar kada mu je vrednost ista u svim referentnim sistemima. Međutim, ako bi posmatrao "rad inercijalnih sila", onda bi imao da je to neka nenulta vrednost u neinercijalnom referentnom sistemu i nulta vrednost u inercijalnom. Recimo, imamo idealno gladak pod vagona i kutiju u njemu. Kada vagon krene da ubrzava ubrzanjem a, u neinercijalnom sistemu reference, rad inercijalnih sila bi bio A=mal, gde je m masa kutije i l rastojanje koje je prešla u odnosu na vagon. Međutim u odnosu na referentni sistem pruge, kutija se nije pomerila tako da je u tom sistemu rad 0. Dakle, rad više nije skalar.

Što se ove priče sa gravitacijom tiče, to sve stoji, ali to mora da važi za male delove prostora (taj deo principa ekvivalencije obično promiče svima koji ga pročitaju) zato što ubrzanje proizvodi inercijalne sile koje su ekvivalentne homogenom gravitacionom polju, a kao što znamo, homogeno gravitaciono polje ne postoji.

Primer nije kompletan: Kada kutija dođe do kraja vagona, razbiće se ili deformisati zbog udarca o zid vagona. Ona će biti razbijena (deformisana) u oba sistema, što znači da je u trenutku udarca imala neku energiju: Iz vagona vidimo da kutija ima energiju E=m*v**2/2, sa pruge vidimo da kutija U ODNOSU na vagon ima istu tu energiju. ENERGIJE SU RELATIVNE (za potencijalnu je stvar jasna, za kinetičku smo upravo videli), rad dA=F*dl NIJE.

Tema glasi: Da li centrifugalna sila može da vrši rad?
Da bi se moglo raspravljati o toj temi treba najpre definisati rad.

Šta je rad?
Ko smatra da zna neka definiše taj pojam.

Dane, ako ti sam ne znaš definiciju rada kako ćeš znati da ga je neko od nas dobro (ili loše) definisao?

Možda sam se loše izrazio, nije trebalo da od nekoga učesnika tražim da
definiše rad već da saopšti zvaničnu definiciju koja je u nauci usvojena.
Ja znam za onu da je to proizvod sile i puta, ali mi se ta definicija "ne sviđa"
pa pretpostavljam da postoji neka druga, preciznija definicija rada.

Ja, na primer, bih rad definisao kao proces promene energije nekog tela, ali
o tom zaista ne znam ništa više od ovog što sam rekao.

Ako ne upotrebimo stvarnu definiciju rada ili ako se tu ne slažemo onda treba
najpre rešiti taj problem da bismo mogli nastaviti raspravu o ovoj temi.

Evo da upitamo nekog od profesora mehanike.

Mašinski fakultet Niš.Prof.Dr Katica (Stevanović) Hedrih:
http://www.hm.co.yu/mehanika/IIInedelja.pdf
(Nešto modernizovan Rašković Danilo.)

Za pojam "rad" pogledati četvrtu stranu.
A za definiciju rada sile inercije pogledati šestu stranu.

(Ukupno ima 8 strana)

_{[Ovu poruku je menjao zzzz dana 12.05.2008. u 09:47 GMT+1]}

Ovakva prezentacija mehanike je gotovo nerazumljiva za niže školske uzraste,
pa je nekad neophodno jednostavnim riječima objasniti šta je šta.
-Sila je djelovanje tijela na tijelo.
-Svaka sila ima reakciju jednaku po veličini,a suprotnog smijera.
-U statici se sile mogu podjeliti na aktivne sile i sile veze.(Reakcije u osloncima)
-Što je za neko tijelo reakcija za drugo je akcija.(ali suprotan smjer)
-Sve su ove sile "vanjske", ravnopravne su i suma im je nula.
-A i suma njihovih momenata oko bilo koje proizvoljne tačke je nula.
-U dinamici (kretanje mase) pojavljuje se inercijalna sila kao otpor promjeni
brzine.
-Za materijalnu tačku (Ima masu,a nema dimenzija.Dakle idealizirano) vrijedi
da je sila inercije jednaka aktivnoj sili ali suprotnog smjera.
-Obe su ravnopravne.
-Što je za neko tijelo sila inercije za drugo je sila akcije.(ali suprotan smjer)
Sad malo treba stati pa razmotriti neki primjer:
------------------
Ako 2 tega različite težine objesimo preko koloture, teža strana će krenuti ka tlu.
Kretaće se jednoliko ubrzano ali sporije nego pri slobodnom padu.Neka je od nas
skrivena druga strana koloture.
Možda zatezanje užeta konstantnom silom čini neki čovjek.Ili ga zateže inercijalna
sila nekog drugog tega?Da nije možda ipak samo sila težine razlog?A šta ako je drugi
teg na kolicima (bez trenja) na ravnoj podlozi?
------------------

Dalamber- Lagranzev princip



odavde u slucaju idealnih sila reakcije dobijamo



Sta je je sila za koju se ne moze naci uzrok u nekom telu!

Ako hoćemo da budemo baš precizni , nikada jedno telo ne deluje na drugo telo neposredno (ma koliko bili blizu) već isključivo preko polja (ponajpre električnog).

Ako su dva jednaka tela obešena na uže prebačeno preko koturače i ako nema kretanja
onda nema ni rada. Pretpostavimo idealne uslove t. j. nema nikakvih otpora kretanju.
Da bi se tela pokrenula potrebno je dodati silu koja će savladati inerciju obaju tela i koja
će dati telima ubrzano kretanje. Po prestanku delovanja sile tela će se kretati jednolikom
brzinom.
Jedno telo dobija potencijalnu energiju a drugo gubi.
I u mirovanju i u jednolikom kretanju sila u užetu je ista
Ko je izvršio rad?
Da li je izvršila rad samo ona sila koja je pokrenula tela t. j. samo ona sila koja je neko
vreme savladavala inerciju?
Jer, zaista, posledica delovanja te sile je brzina obaju tela odnosno kinetička energija
koju ta tela sada imaju a nisu je imala pre delovanja te sile.
Prema tome rad bi trebalo da bude promena energetskog stanja nekog sistema ili
možda grešim?

Dane : Prema tome rad bi trebalo da bude promena energetskog stanja nekog sistema ili
možda grešim?

Ja mislim da griješiš.Ali ako si mislio samo na mehaničku energiju (potencijalnu
ili kinetičku) bez uplitanja trenja tj toplotne energije (a i još nekih fenomena) onda bi moglo biti tako.
(Naprimjer otprilike ovako: Da bi povećali potencijalnu energiju treba utrošiti rad.)
(A ne:Ugrijao sam sobu naloživši drva.)Rad je mehanički oblik energije!

U redu je "princip rada" na onom linku, ili jednostavno:to je skalarni produkt sile i puta.

OK.
Ali mi ovdje razmatramo mehaniku.A u ovoj grani fizike pojmovi su idealizirani za njene
potrebe.Nema ovdje elektrona.

Želja je bila da skrenem pažnju da ne postoji interakcija između dva tela bez postojanja trećeg - polja, a problem tri tela u fizici još nije rešen ...

Rad jeste proces promene energetskog stanja, ali ja nisam rekao da je to i jedini način
promene energetskog stanja. Postoje i drugi kao na primer tvoj način sa vatrom

Iskaz "to je skalarni produkt sile i puta." je formalan i nema neki objašnjavajući karakter.

Mnogo toga meni nije jasno. Uzmi ovakav primer

Na stolu leži neki teg i uravnotežen je reakcijom podloge.
Ispod isto takvog tega stoji raketa i ne da tom telu da padne, ali ga ni ne podiže
Raketa, naravno, pri tom troši gorivo
U oba slučaja teg miruje, ali raketa troši energiju - kako raketa drži teg a ne vrši rad? (nema puta!)
I dalje:
Ako dodamo raketi još jedan kratak vremenski dodatak sile pa taj dodatak isključimo
telo će da se kreće jednolikom brzinom uvis (pretpostavlja se homogeno gravitaciono polje)
I dalje su u ravnoteži težina tela i sila rakete, ali teg se penje jednolikom brzinom što znači da
ni inercija tela nije angažovana jer nema promene brzine ali telu ipak raste potencijalna energija.
Dakle postoje dva slučaja.
U oba slučaja telo je u statičkoj ravnoteži (ne dinamičkoj jer nema inercijalne sile)
ali u jednom slučaju nema promene energetskog stanja tela, a u drugom ima.
Kako to?

To je lako objasniti.Ali neka još neko proba.Nekakvu sličnu petljavinu je pokrenuo srki prije nekoliko godina koliko se sjećam.

Dane, šta u tvom opisu ima nejasno? Opisao si sistem kojim se potire dejstvo gravitacionog polja Zemlje na teg mainipulišući radom raketnih motora. Energija raketnog goriva se troši na ubrzavanje čestica koje izleću iz motora. Takav teg se kreće kao da je van gravitacionog dejstva Zemlje. Stvar je sasvim OK dogod trošiš VIŠE energije raketnog pogona nego što iznosi rad sile gravitacije.

Zadovoljan sam tvojim odgovorom, mada ne u potpunosti. Rad sile gravitacije i energija
raketnog motora su jednaki - u protivnom bi došlo do ubrzanog kretanja u smeru veće sile.
Evo šta meni tu nije jasno:
Ako je sila koja deluje na teg jednaka sili gravitacije onda možemo jednim malim impulsom neke sile
teg dovesti u jednoliko kretanje u bilo kom smeru, pa i u smeru protivnom smeru sile gravitacije.
Utrošak energije rakete u tom slučaju je isti kao i kad telo lebdi na jednom mestu.
Potencijalna energija tega, međutim, raste bez dodatnog "utroška" energije rakete.

Tako je, na teg ne deluje Zemljina teža jer je kompenzovana motorom. U tom slučaju (dogod motor radi) teg nema potencijalnu energiju prema Zemlji. Može imati kinetičku, ako se približava ili udaljava od Zemlje. Teg će imati i potencijalnu energiju ako se motor isključi. Za tačan energetski bilans trebalo bi sva tri slučaja staviti na papir i izračunati, ali mislim da nas dobijeni rezultati ne bi iznenadili.

Ovo je interesantna tvrdnja po drugom osnovu. Ja mislim da ona nije sasvim tačna sa jednog drugog aspekta,
naime, sile pod kojima se nalazi teg u ravnoteži (sila gravitacije i sila rakete) uzrokuju pojavu unutrašnjih sila
(napona) u tegu kao telu, međutim, sila gravitacije i sila inercije u dinamičkoj ravnoteži ne uzrokuju pojavu unutrašnjih napona.
Zemljina teža deluje u oba slučaja, ali je manifestacija tog delovanja različita i zavisna od vrste reaktivne sile.

Trebalo bi to učiniti. zzzz zna a neće već to prepušta nekom drugom.

Ako bismo umesto tega imali čitav svemirski brod (koji miruje u odnosu na Zemlju), unutar njega bi naš akcelerometar pokazao ubrzanje Zemljine teže (videti početak teme) - naš brod u tom slučaju NIJE inercijalni koordinatni sistem.
Ako bismo brodom stigli u tačku između Zemlje i Meseca gde ova dva tela jedan drugome potiru gravitaciono polje (i umirili ga da se ne kreće u odnosu na ova dva tela) naš akcelerometar ne bi pokazao nikakvo ubrzanje i u toj tački naš brod JESTE inercijalni sistem. Naravno, daleko od bilo kakvih masa naš brod možemo posmatrati takođe kao inercijalni koordinatni sistem.

_{[Ovu poruku je menjao Fitopatolog dana 18.05.2008. u 02:21 GMT+1]}

Ovakav sistem nemozemo posmatrati kao izolovan.
Jer trosi unutrasnju energiju.
Slican primer je onom gde se vi drzite za kosu da nebiste pali na zemlju.

Tako je, ali akcelerometar nije uređaj pomoću koga se uvek može ustanoviti inercijalni sistem -
on neće pokazati da je brod koji slobodno pada na Zemlju neinercijalni sistem. Iako brod
pada ubrzano prema Zemlji u brodu će se, za njegove putnike, sve kretati jednako kao i
u inercijalnom sistemu, a brodski akcelerometar neće pokazati nikakvo ubrzanje. U brodu
bez prozora, po Ajnštajnu, čak i ne postoji način da se ustanovi da li se brod kreće jednoliko
ili ubrzano ako je pogonska sila gravitacija.

Ali Ajnštajn i tu greši jer ipak postoji način - pogodi koji!

Ne znam...

Zasto?

Pa?


Ne vidim slicnost. Ovo sa kosom je nemoguce uraditi dok je raketa nesto sasvim realno i lako moze da se objasni.

Iz prostog razloga.
Seti se da kod rakete primenjujemo zakon odrzanja energije i impulsa.
Odnosno moramo uzeti u obzir i masu koju raketa izbaci kao gorivo.
Jedino tada mozes da posmatras sistem kao celinu.
Posledica tog bi bila da se zapremina takvog sistema siri na racun unutrasnje energije sistema.
I mozes primeniti I zakon termodinamike.
Slicnost primera rakete i kose je taj sto u oba slucaja moraju da vaze zakoni odrzanja.
Dakle navedeni primer prosto ne moze da se posmatra na taj nacin jer ne cini izolovani sistem.
Da nebi doslo do zabune, ovde pod pojmom untrasnja energija pre svega mislim na toplotu.
Posto znamo da energija prelazi iz jednog oblika u drugi toplotna energija je ekvivalent hemiske energije
goriva ili bilo kom drugom obliku energije, koji moze da se transformise u toplotnu.

Naravno, nisam ni mislio da nije tako. Jedino mi nije bila jasna analogija sa vucenjem kose.


Kako to mislis da mogu primeniti I zakon termodinamike? Naravno da on vazi ali ne mora da se on posmatra jer uopste nije bitan izvor energije u raketi (da li je to hemijski, nuklearni ili neki treci izvor energije).


Ali ovo sa kosom je nemoguce, ne razumem sta hoces da kazes.


Na koji nacin? I naravno da sistem nije izolovan cim deluje gravitacija na njega. Niko nije ni posmatrao sistem kao izolovan.



Ali to nema veze sa temom. Mozda u raketi imamo milione nategnutih federa koji ravnomerno izbacuju neke objekte u suprotnom pravcu.

_{[Ovu poruku je menjao srki dana 19.05.2008. u 09:27 GMT+1]}

Evo ovako:

Ako namestiš neku kuglicu tačno u težište vasionskog broda (ne u centar mase broda)
videćeš da kuglica lebdi i miruje (ti si u brodu), međutim, ako je namestiš bilo gde ali ne
u težište videćeš da se kuglica polako kreće u nekom smeru. Ako kuglicu namestiš u centar
mase broda - onda će ona takođe da se kreće - šta misliš - u kom smeru?

Drugi način je da izmerimo pritisak između dve kuglice koje su u kontaktu i miruju ili se kreću
jednakom brzinom.

U oba slučaja podrazumeva se realno gravitaciono polje.
U oba slučaja možemo odrediti i smer delovanja gravitacionog polja.

Sve moja pisanje se odnosi na diskusiju vezanu za temu rasprave.
Vi ste sad po mom misljenju potpuno skrenuli od prvobitne teme.
Vidim da pojedinci ovde opet skrecu raspravu na teoriju relativnosti
i na kraju ce se svesti sve na nesto sto je do sad milion puta raspravljano.
Ja u tome ponovo nemam nameru da ucestvujem.
Sretno.

Nije tako. Kap vode u bestežinskom stanju uzima oblik sfere - tela koje ima minimalnu površinu za zadatu zapreminu. Da ima nekog kretanja koje ti pominješ kap bi se rasturila.

Bolje bi bilo da si pitao zašto će to tako biti.
Ako iz neke visine pustimo kap vode da padne na mesec ona će biti sferična sve dok ne padne,
isto će se desiti i u svemirskom brodu sve dok sferična kap ne dođe u kontakt sa nekom stranom
broda i onda će se na sasvim drukčiji način resturiti u brodu nego ona na mesecu.

Ako ti nije jasna moja prethodna poruka objasniću ti u sledećoj poruci oba slučaja i crtežom i
komentarom.

Dane... pričam ti priču!

Evo da ne bih ja "pričao priču" šaljem ti skicu bez mnogo komentara, a priču
ispričaj sam (ako umeš)

Dane, tvoja slika "bez reči" je interesantna, ali da se (ipak) vratimo na temu: Da li centrifugalna sila može da vrši rad? - i zaključimo: DA.

Može.
Uzmi elastični konac i na jedan kraj zaveži neki teg pa konac zavrti oko prsta, ali
ga ne namotavaj na prst. Elastični konac će se izdužiti. Centrifugalna sila je izvršila
rad. Konac sad ima potencijalnu energiju koja može da izvrši rad kad konac prestanemo
da vrtimo.
Sva nebeska tela su izdužena u smeru delovanja centrifugalne sile i bila bi drukčijeg
oblika da ta sila prestane da deluje. To, naravno, ne važi za Koriolisovo ubrzanje.

Naravno, Koriolisova sila takođe može da vrši rad.

Sve sile su ravnopravne.Nema tu mjesta filozofijranju da neke sile imaju neku osobinu,a druge nemaju.
Svaka sila ima svoju reakciju ili bolje rečeno sila uvjek postoji u paru.Jednake su a
suprotne po smijeru, ali to ne znači da se automatski poništavaju.Ni govora.
U statici imamo reakciju koja se opire pomjeranju.U dinamici inercijalna sila se opire
vanjskoj sili koja ubrzava masu.Ili pak reaktivnoj sili koja nastaje odbacivanjem dijela mase (v*dm/dt).Centrifugalna sila je u ravnoteži centripetalnoj kod
zakrivljenih kretanja.
Kod rotacionog sistema, a pri radijalnom kretanju mase javlja se koriolisova sila.
Šta je njoj par?

Inercijalna sila rotirajućeg sistema.

Npr. kod kamiona koji se kreće pravcem sever - jug Koriolisovoj sili se suprotstavlja sila trenja između točkova i puta.

Sila trenja ima posrednu ulogu. Ta sila deluje i na Zemlju (put) i na kamion (točkove)
Stvarno suprotstavljene sile su inercijalna sila Zemlje i inercijalna sila kamiona.

Dane :Evo šta meni tu nije jasno:
Ako je sila koja deluje na teg jednaka sili gravitacije onda možemo jednim malim impulsom neke sile
teg dovesti u jednoliko kretanje u bilo kom smeru, pa i u smeru protivnom smeru sile gravitacije.
Utrošak energije rakete u tom slučaju je isti kao i kad telo lebdi na jednom mestu.
Potencijalna energija tega, međutim, raste bez dodatnog "utroška" energije rakete.
--------------
Fitopatolog je već nešto objasnio.Ja ću samo nastaviti i nešto detaljnije ukazati na bilans energije.

1) Raketa lebdi.Težina i reaktivna sila su u ravnoteži.Reaktivna sila je proporcinalna
brzini izbacivanja sagorjelih gasova.A proporcinalna je i masenom protoku.
Fr= v dm/dt = Fg = mg.(dm/dt maseni protok ).
Raketa gubi potencijalnu energiju jer gubi masu.Izbačeni plinovi dobivaju tu istu potencijalnu energiju, ali i kinetičku zbog brzine na izlazu iz motora.

2) Raketa jednoliko ide ka gore brzinom W.Sile su iste kao i u prethodnom slučaju.A i utrošak energije goriva.Raketa ima prirast potencijalne energije mgwdt.Ali i gubitak zbog odbacivanja mase (koju preuzima odbačena masa dm).Raketa gubi i nešto kinetičke energije zbog gubitka mase, dmww/2.Odbačeni plinovi imaju onu preuzetu potencijalnu energiju, ali im je ovdje nešto niža kinetička energija u odnosu na okolinu.
To je zbog smanjene brzine (v-w).

Cijeli matematički opis nije moguće uraditi bez korištenja diferencijalnog računa.Za sve, koji nisu na tom nivou znanja matematike,dovoljno je za razumjevanje smatrati dt vrlo kratkim vremenskim periodom, dm djelićem mase izbačenom u tom vremenu, wdt jako
mali put u tom vremenu i sl.I još moraju neke članove odbaciti kao pretjerano male.


Ovi bilansi energije će biti prikazani na sledećoj strani uz pomoć skice.
Tu se vidi da sve štima kao što je već rekao Fitopatolog.

Na ovoj slici je:
m-masa rakete
g-gravitacija zemlje
v-brzina plinova na izlazu iz rakete
w-brzina rakete vertikalno gore
dm/dt -protok goriva
Ek-kinetička energija
Ep-potencijalna energija
h-visina rakete od tla
t-vrijeme

Ove sile nisu suprotstavljene (ni stvarno ni kobajagi) dogod nema sile trenja.

Postavi pored puta kojim se kreće kamion glatki vertikalni zid.
Dalje analiziraj sam. Naći ćeš odgovor.