Lepo. Naravno, kod nas nista ne moze da prodje bez njasra:

(Sa sr6Linux sajta):

Preuzmite cp6Linux distribuciju u obliku jednog DVD-a sa edicijama za kućnu, školsku i poslovnu upotrebu.

* Edicija za kućne korisnike (veličina 822 MB)
* MD5 kontrolna suma slike

* Edicija za učenike i studente (veličina 947 MB)
* MD5 kontrolna suma slike

* Edicija za poslovne korisnike (veličina 845 MB)
* MD5 kontrolna suma slike

Ja jos nemam DVD, a verujem da nisam jedini. Ako PRAVI Ubuntu moze sebi da "dozvoli luksuz" da izdaje distribucije na CD-ima, sto nebi i sp6-Ubuntu mogao to isto? Zbog 100-tinak MB treba narezivati DVD umesto CD, sto je verovatno steta DVD diska, na koji moze da stane mnogo vise. Eto, imao sam nameru da ga skinem, zbog jednog svog rodjaka koji je upravo zavrsio osnovno 8-godisnje skolsko obrazovanje, uz svu medisku halabuku oko toga, a o racunarima zna vrlo malo, sto je opet u poredjenju sa mnogim njegovim drugarima koji nemaju blage veze, vrlo mnogo! Kod mnogih roditelja je rasireno ubedjenje da racunari sluze za "gubljenje vremena" i igrice, umesto da se uci.

Inace, naziv je dosta cudan, kako sustinski, tako i prakticno. Kad sam procitao Domaca GNU/Linux distribucia odmah sam pomislio da je neko seo i napravio nesto novo, kao recimo turski Pardus, koji ima dosta originalnih stvari i slicno. To je ono o sustini. Prakticno, sr6Linux nikako ne potseca na Ubuntu a boga mi potseca na srb-ski Linux. Dobro, to nije retko, ni strasno, ko je onima u Ubuntu kriv sto su napravili popularnu distribuciju .

Polako pocinjem da p....im. Odes na njihovu pocetnu stranu, a tamo NEMA FORUMA, ali ima DISKUSIJE. Zasto? Forum je isto toliko ne-srpska rec koliko i diskusija! I onda ipak pritisnem na Diskusije i nadjem se na Forum-u! E, j..... ga!

gda616466 Izvini molim te! Ja se raspisao, a nisam ti nista konkretno odgovorio. Ubuntu je dobra distribucija, a prevod ce ti ugalvnom pomoci, mada nekad zna i da bude smetnja, ali to ces i sam videti. Slobodno probaj to, bilo cp6 varijantu, bilo originalni Ubuntu 8.04.

_{[Ovu poruku je menjao tdjokic dana 06.06.2008. u 06:40 GMT+1]}

Sajt ne radi?

Stabilna im to neka masina...

Svako mišljenje je dragoceno. Mene najviše interesuje jednostavnost instalacije, prepoznavanje hardvera tj. što manje problema u početku. Kad malo uđem u štos, posle ćemo lako...


Proradio je!

Nije proradio. I mislim da je ovaj projekat skroz neozbiljan. Sto sada kao Ubuntu bazirana distribucija? Zar Ubuntu nije bolji? Sto prepravljati nesto i onda kao neka nasa distribucija. Nisu mogli smisliti nesto originalnije? Podrzavam ovakve projekte, ali samo kada je ideja dobra, a ne biti plagijat i onda kao svi nesto hvalimo i slavimo. Katastrofa, ali kakva drzava takav i Linux :)

A ovo je idiotizam...



Prerade drugu distribuciju, i onda kao GNU, GPL, LGPL da drugi mogu da je prepravljaju :) ... hahahaha kako je ovo neozbiljno i smesno...

Moje pitanje izgleda nije bilo dovoljno precizno (ili je postavljeno na pogrešnom mestu).

Planiram da se polako prebacujem na Linux, tražim neku "jednostavnu" distribuciju za početak, a Ubuntu mi je ušao u uži izbor. Pošto je ovo derivat Ubuntu-a, uzeo sam i njega u razmatranje. Daklem, interesuju me iskustva korisnika, a ne GPL, GNU ITD

Pa Ubuntu bi ti bio neka sigurna varijanta (pošto je taj cp6 još uvek svež da bi neko imao mnogo iskustva s njim)... Evo ja ću u sledećih par dana da ga skinem i isprobam (samo live, nemam vremena da ga instaliram), pa ću da izvestim kako je prošlo...

Inače, i Ubuntu ima srpski jezik, ja ga koristim. Doduše možda je prevod sveobuhvatniji i kvalitetniji u cp6, to ću tek da vidim. Kad im proradi sajt. :)

@Cvjeticanin: A što neozbiljno i smešno? Pa najpopularnija distribucija (Ubuntu) je prerada druge (Debian) i osnova za dosta drugih (Mint itd)...

Ako Vam se ne sviđa ne morate koristiti... Glupo je "pljuvati" projekat.

Da malo "elaboriram" moje "pljuvanje", ako je bilo pljuvanje.

Kad neko sedne i iz ciste dosade napravi Mint, baziran na Ubuntu, - OK, ako je dobar, ljudi ce koristiti, ako nije - ko ga sisa. Ali, ako sedne grupa ljudi, pa je tu Privredna komora, pa Ministarstvo, pa mediji, onda je djavo odneo salu. Kao prvo, i dalje imam zamerke na ime, ali manje ime kao ime a vise na ono "nova distribucija" a nigde ne pise sta je tu novo nego da je teziste rada na prevodu (lokalizaciji). Prevod je koristan za siroki krug ljudi, ali je ipak prevod. Mint recimo ima tamo neke kerefeke koje su samo njegove, slicne distribucije bazirane na Ubuntu slicno, uvek napisu ono obavestenje pa lepo nabroje, a ovi se skupili od prilike da se slikaju i na kraju se ispostavi da je ipak prevod:


@jablan: Ne kazem ja da je bilo lako prevesti, ali se ipak radi samo o prevodu, bar koliko je tamo napisano. Ovo sto ti kazes
je istina, ali se ZAISTA radi o preradi, dobroj ili losoj, o tome moze da se diskutuje, ali jesu uradili mnogo u smislu prerade. Nasi vredni ljudi su isto tako uradili mnogo, ali ipak to nije "prerada".

Nisam rekao da mi se ne svidja, ne mogu to da kazem i da tvrdim jer jos nisam ni probao distribuciju, cim sajt bude dostupan to cu uraditi sigurno pa cu izneti neka svoja opsirnija misljenja. Mislim da imam dosta iskustva i da mogu da kazem sta mislim jer imam 100% pravo na to..



Pa Ubuntu jeste baziran na Debianu, Debian je prava Linux distribucija, Ubuntu je userfriendly i zato ga ne volim. Ali to nije prica za ovu temu. Ovo mi je smesno jer kao ministarstvo, neki experti i neka visa sila su napravili Ubuntu based distribuciju koja se zove sr6Linux, mislim tako odvratan naziv da je to strasno. Mogu da zamislim kakva je tek distribucija. Ministarstvo je moglo mnogo bolje to da zavrsi, da zaposli prave ljude da naprave distribuciju za siroke narodne mase, a ne da prerade vec nesto gotovo i onda da se hvale na sva moguca usta.

Sta je sa Atomix Linuxom? To je prava Linux distribucija koju je napravila ekipa iz Novog Sada, sto to neko nije finansirao i doterao do kraja? Sve je na sprskom jer je srpska distribucija, zasto ministarstvo nase svemocno tu nije umesalo prste i dalo ljudima novac da zavrse to i da nas predstave kako treba, a ne baviti si kopiranjem i tudjim trudom i onda mi smo kao neki experti, napravili smo sr6linux distribuciju.


_{[Ovu poruku je menjao Gojko Vujovic dana 06.06.2008. u 19:13 GMT+1]}

Atomix Linux je "srpska" distribucija koliko i taj codename cp6*. Interesuje me samo po kom kriterujumu deliš distribucije na "prave" i ostale.

Usput, stvarno je žalosno što Ministarstvo nije pomoglo Atomixu, umesto da se petlja sa nečim što tek treba da izgradi reputaciju. Verovatno u Atomix timu nema mnogo ljudi koji su stranački kadar :(.

Evo ovo sam nasao sa Linuxo foruma, tj ovaj utisak.



Ovde pratite diskusiju sa Linuxo Foruma

Danilo nemoj lupati gluposti.
U stanju si da u jednoj temi istovaris toliku kolicinu elementarnog neznanja
da je to strasno i jos se podsmevas drugima koji su bar pokusali nesto da urade.
Sta si ti uradio do sad? Kad si baja i Linux guru pomozi ljudima sa tvojim
originalnim idejama.

Mislis da je prerada / izrada neke Linux distribucije lak posao?
Zasto ne probas sam.


I sta je ovde smesno i neozbiljno?

Ne zelim uopste da se raspravljam sa tobom. Ja sam rekao svoje misljenje, mnogi su ga potvrdili jer gledaju realno na ovakve stvari. Ja ih ne pljujem, samo ih kritikujem, ko kako shvata kritike njegova stvar, ja nisam pljuvao, omalozavao, samo sam rekao da je stvar smesna. Ako sam uvredio nekoga, ja se izvinjavam.

P.S

Evo sajt je proradio, mnogo, mnogo gresaka ima na samom sajtu. Kao da je neki svedjanin kucao nasu cirilicu i na kraju pola laciricom napisano. Poceo sam da skidam ovo cudo od distribucije, pa kada skinem i testiram javljam moj konacan rezultat.

Zanimljivo zvuči ova "školska verzija". Ću probam. A naziv i nije tako loš: SrbLinux...

Mene nervira to sto je na srpskom! Kako oni kazu, jer ocigledno mi ovde pisemo na turskom... Zivela cirilica.

Da ima latinicni prevod pa i da probam, ovako mi se gadi sajt, a kamoli OS :)

Jos da dodam, obozavam kada se izmesa cirilica i latinica, to je tako lep osecaj, prosto ne bih mogao bez toga...

Korisnik (napisano cirilicom)
Zoran (latinicom)

Da me vidi uciteljica rekla bi da sam nepismen... Mesam latinicno i cirilicno pismo... Verovatno je to danas cool. Dobro da ga nisu prevodili sa c001, h3r3 ... i to.. mada mozda je to sledeci korak.. H4k50r D15Tr0!

@Zoran;
Pa, na srpskom je. To što ne postoji latinična verzija ne znači da je preveden na litvanski - ćirilica i latinica su dva potpuno ravnopravna pisma, i bilo koje je srpsko - stvar izbora je koje ćeš koristiti, ETF ekipa je izabrala ćirilicu. Ne znam čemu takva skepsa poput:



Ako ti ne odgovara, ako ti se ne sviđa, nemoj koristiti (kao što ne koristiš), ali nemoj ni pljuvati po tome:



Stvarno nije u redu :). Sad će Džeronimo da te vidi :).

ljudi, smirite strasti

od sada pa nadalje samo primedbe i isksutva sa ovom distribucijom
sve van toga izvolite u Advocacy

Stekao sam utisak da ti stojis iza ove Linux distribucije. Ako stojis, red je da se i predstavis i kazes nam nesto opsirnije. Ako ne onda se izvinjavam.

Stvarno bi bilo lepo da se neko iz tima sr6Linux-a javi i kaze nam nesto vise o ovoj distribuciji. Sajt je jako nepregledan i jako lose napisan, nista zivo ne moze da se razume.

E, ovako. Ubuntu 8.04 je po mom iskustvu sa njim vrlo dobar. Nesrecno sam izabrao novu mb sa nekim Gforce/Nforce cipsetom, koji je obicno prijateljski za Linux, ali sam pogresio i ovaj nije i sa njom se Ubuntu 8.04 najbolje snasao. Buduci da je cp6Linux to isto, mozes ocekivati sve najbolje.

Odmah da te upozorim - Linux zavisi od masine do masine, nekome prepozna sav hardver, nekome ne, kako koja masina. Osim toga, neke mrezne kartice u nekim distribucijama rade, u nekim ne, a ja ziveo u uverenju da sve mrezne rade OK i da svako ko recimo ima problema sa USB modemom za ADSL, samo treba da skokne do prvog ducana i kupi bilo koju mreznu i - hop, vec je na Internetu.

Dalje, neke veoma poznate distribucije prilikom instalacije mi nisu prepoznavale vec instalirane Linuxe, jer ih obicno imam po 3 - 4 na racunaru, a Ubuntu to sve prepozna i naredja, milina jedna.

Instalacija programa besprekorna. Ako se pojavi nesto sto ti treba, a nije instalirano, on najcesce to javi i pita hoces li da ti on potrazi i instalira i ako se slozis odradi sve sam. Ako hoces ti licno neki program, odes u program za instalaciju, potrazis, cekiras za instalaciju i opet on uradi sve sam. Ima nekih stvari koje ne mogu tako da se urade, ali ih ima veoma malo, sve ostalo ide automatski. Naravno, uslov je brza Internet veza, inace je mucenje.

Da se vratimo na temu. Dokumentacije za Ubuntu ima na tone. Bojim se, da autori ovog novog cp6 Linuxa nisu mogli sve to da prevedu. Onda dodjes do problema i moras da se sluzis engleskim na forumima odnosno dokumentaciji. Recimo, kad smo vec spomenuli instalaciju programa, postoji nekoliko vrsta programa u smislu vlasnistva, odnosno odrzavanja tih programa. Recimo, Ubuntu me je obavestio da mi stoji na raspolaganju nVidia drajver za graficku karticu i ako zelim mogu ga aktivirati, jer jos nije aktivan. Tom prilikom se pojavilo odredjeno objasnjenje, koje je govorilo o osobinama takvih drajvera, koji su vlasnicki, pripadaju kompaniji koja pravi graficke kartice, pa Ubuntu na njih ne moze da utice itd.

Taj tekst je bio na engleskom i bio bih veoma prijatno iznenadjen da se recimo na cp6 Linuxu pojavi na srpskom, ali sumnjam da ce se to ikada desiti, jer takvih stvari ima more i jednostavno je nemoguce sve prevesti. Dakle, velika je verovatnoca da je prevedeno ono sto se koristi svakog dana, ali cim se malo odmaknes od toga,opet se vracas na, najcesce engleski.

Stvarno ne znam kako si došao do tog utiska. Pročitao sam još jednom svoje pitanje i ne vidim šta te je navelo na taj zaključak. Izvinjenje prihvatam

@tdjokic - hvala na iscrpnom odgovoru

Latinica postoji (čak je i instalater dostupan na latinici, ćirilici ali i engleskom). Probajte pre nego što kritikujete.

Osnova za projekat je bila lokalizacija, a kako su ljudi lepo rekli na prezentaciji, opisi paketa nisu mogli da se lokalizuju bez forka. Da li će biti i nešto više, videćemo kako vreme bude išlo. Ja još nisam isprobao kakav je kvalitet te lokalizacije.

Po meni bi idealno bilo da ovo što su uradili ode uzvodno, da distribucija ipak bude zapakovana na veličinu CD-a, a da se reše tehnički problemi (ne)kompatibilnosti sa standardnim Ubuntu paketima. Onda bi i vuk bio sit, i ovce na broju. Ekipa sa ETF-a bi omogućila korišćenje lokalizovane distribucije (instalater, prevod opisa paketa i ukupni doživljaj), a korisnici bi mogli da koriste i Ubuntu pakete.

Atomix je komercijalni proizvod, pri tome prepakovana Fedora i sa izuzetno lošom saradnjom sa domaćom zajednicom (čak je i do nekih suđenja došlo, ako se dobro sećam), ne vidim zašto bi država trebala da stane iza njega.


_{[Ovu poruku je menjao Goran Rakić dana 07.06.2008. u 01:53 GMT+1]}

Nisam video da na sajtu postoji lat verzija. Do duse nisam se nesto ni opterecivao oko toga :) Cirilicu bas ne volim da vidim kada sam za racunarom. Jako mi je morbidno i neprijatno.

To sam pre svega hteo da kazem. Drugo u latinicnoj verziji se š piše kao sh. Recimo: Dobrodoshli ...

Verovatno je neko navikao na US keyboard :D

Inace Burgos, da mi ti nisi rekao da ne koristim ja ne bih znao... Hvala ti puno.

Vrlo je bitno sa kog OS-a ostavljas poruku....

Atomix komercijalni proizvod? Hm.. Ja sam svoj primerak pre neke 3-4 godine dobio za dz, i to sa sve otprintanim plavim CD stikerom na njemu, a moglo se i skinuti sa interneta. Cak ga je, ako se dobro secam, podrzavala ekipa ns-linux.
Ali, ako je istina za komercijalizaciju, izvinjavam se.

Sada sam primetio ipak jesu pisali u fazonu l33t.....

cp6Linux

Znao sam ja da je ovo h4k3r5k0 izanje...

Meni treba nesto za srpskom za roditelje tako da cu ga definitivno ovih dana skinuti i probati. Mada, moram da priznam, da mi se od screenshotova dizala kosa na glavi... Man pages na srpskom su malo previse....

Za pocetak dva pitanja: Ima li neko ovde od ljudi koji rade na projektu i koliko je vlada voljna da stane iza ovoga? Da li je to samo finansiranje projekta ili ce se potruditi da se svi javni servisi prilagodje koriscenju sa ovoga sistema? Da li ce korisnicima "poslovne" verzije biti data neka pomoc u smislu npr. ohrabrivanja banaka da svoje e-banking sisteme prilagode bilo ovoj distribuciji bilo Fedora Linux-u koji se moze skinuti sa sajta ministarstva?

Sajt je stvarno nakaradan. Čak ni Diskusije ne funkcionišu kako treba. Svejedno, skidam ISO, pa ću da vidim.

_{[Ovu poruku je menjao Tyler Durden dana 06.06.2008. u 21:53 GMT+1]}

Tomboj. Stvarno od ove mesavine cirilice i latinice nekako sve ispadne ruzno.
bolje onda da se sve prevede, pa da bude "Toma-Dečkić Beleške" :)

Nije to jedino. Nasao sam mnogo takvih gluposti za manje od 10 min. Ali mislim da mi je najjace kako su preveli transmission = prenos

Znaci, definitivno zbog ovoga necu nikada da koristim takve gluposti. Kada ne budu prevodili nazive programa, ili ih samo ono kako se zove fajerfoks... Onda cu razmisliti :)

Obrati paznju na ono About Ubuntu... Nisu prepravljali :)


Ako neko za 10 min moze da nadje tolike greske, kako se to moze nazvati finalnim izdanjem i je l' to napravljeno iz zezancije?!

Ne vidim ja neku ozbiljnost u ovome :)


p.s. Inace pohvalicu projekat, zbog lepe teme :) I mozda nekome bude koristilo.

Neverovatno je da se pare gradjana Srbije daju za ovakvu glupost. Interesuje me samo koliko je ko od profesora za ovako nesto stavio u svoj dzep?

Ljudi uzimaju pare da prevedu FF koji je preveden ili prevode Ubuntu a prevod koji postoji se zanemaruje (doduse nije zvanican tj nema ga u instalaciji)

_{[Ovu poruku je menjao BBS dana 08.06.2008. u 11:13 GMT+1]}

"Jednostavan hvatac beleski" - evo, prevedeno, a ja ne znam sta to znaci. Ko misli da preterujem(o) neka se malo zamisli, jer svaka sitnica utice na celinu ili je bar indikator njenog kvaliteta.

Gde vi zapisujete nesto cega treba da se setite u toku dana, nedelje, meseca, ali ono klasicno - na papir? Da li na "hvatac beleski" ili u neki notes, kalendar, komade papira specijalno iseckane za tu namenu i slicno? Reklo bi se, da su prevodili pomocu onih automatskih programa, koji prevode rec po rec ili cak ni to. Mozda imaju nesto usavrseniji, placeni program, cim je znao da se beleske "hvataju".

Zamislite sad hipoteticku situaciju, da neko prevodi ovu distribuciju na neki drugi jezik i uzme recnik srpsko - [taj drugi] i trazi "hvatac beleski", da li bi nasao tu rec / izraz? Tesko.

Off topic: Ja sam inace bezobrazno dosadan sa mojom tvrdnjom i guranjem prsta u oko ljudima oko mene oko problema da se neke tudje reci jednostavno ne mogu prevesti direktno na srpski, jer mi ZA MNOGE POJMOVE NEMAMO REC, nego ih prevodimo opisno. Recimo:

# emergency - hitna potreba
# emergency - iznenadan dogadaj
# emergency - krajnja nužda
# emergency - križa
# emergency - nepredviden dogadaj
# emergency - nužda
# emergency - okolnost
# emergency - potreba
# emergency - preka potreba
# emergency - slučaj
# emergency - vanredno stanje

i kako bi onda trebalo prevesti "emergency exit"? Ja bih recimo to preveo "izlaz za slucaj opasnosti" jer ni jedana ponudjena rec ne opisuje taj i takav izlaz dovoljno precizno i jasno. Recimo, "hitna potreba" moze da znaci da ti treba casa vode, "iznenadan dogadjaj" moze da znaci da se nekom prosula casa vode na pod itd., ali je sve nesto okolo, naokolo, jer mi nemamo tu nijansu znacenja te reci koja bi se idealno uklapala u "emergency exit". Mozda "frka"? :-) Mi smo prilicno rigidni, konzervativni, neelasticni (evo - ne znam srpsku rec za to) za pravljenje novih reci i stalno kaskamo za razvojem nauke i tehnologije. Naravno, neki od domacih prevodioca uporno insistiraju na tome da za sve imamo reci i onda dobijes prevod iz Norveske, Engleske, SAD, koji je radio neki nas odbegli strucnjak, koji zna i struku i jezik, koji je bolji od bilo kog naseg prevoda istog teksta. Prisecam se reci "preferences" koju je neko preveo sa "podesavanje", sto nije tacno:

# preference - akademsko zvanje
# preference - dati prednost
# preference - davanje prednosti
# preference - davanje prvenstva
# preference - izbor
# preference - karakteristike
# preference - opredeljenje
# preference - počasna služba
# preference - povlastica
# preference - povlašcenje
# preference - pravo prvenstva
# preference - prednost
# preference - pretpostavjanje
# preference - pretpostavljanje
# preference - primucstvo
# preference - protekcija
# preference - prvenstvo
# preference - titula

Nijedna ponudjena rec ne spominje podesavanje. Sve se podesava, ali postoje razna podrucja podesavanja, neka su OBAVEZNA, jer inace masina nece da radi, neka su PO TVOM IZBORU i to je to, ali opet nemamo jednu rec. Recimo, da bi zgrada funkcionisala kao zgrada, mora da bude cvrsta i jaka, to su te obavezne stvari, ali kako ce neko okreciti svoj stan uopste ne utice na stabilnost zgrade. To su preferences. Recmo "Izbor vrednosti po vasoj zelji" ili "Vas izbor" ili slicno.

Ova tema je jos samo jedan od primera u kom je stanju domaca /Linux/ zajednica.

Sve sami kriticari koji u zivotu nisu uradili nista da unaprede sistem na kome rade, ili da pomognu korisnicima istog.

Danilo, da li postoji ijedan domaci projekat koji si ti propustio da potpuno neargumentovano ispljujes?

Ne znam zasto dizete toliku frku, to je samo jos jedan potez vlade koja ne radi nista, pokusava da namaze oci prostom narodu necime sto je vec uradjeno, i da predstave to kao svoje chedo. Jedan covek moze da kaze da je smak sveta sutra, i ko ce mu poverovati? mozda 10 fanatika. Ali ako to izadje u vestima, poverovace milioni... Setite se samo kada je izasao Dan Nezavisnosti i kada je na TV-u bila vest da su vanzemaljci preuzeli glavne gradove sveta, bilo je to u proslom veku, ali se sigurno neko seca, i svi su poverovali... A to sto se ovde 10 ljudi prepire oko pola uradjenog posla, to njih ne zanima, vazno da narod misli da se nesto radi, i da taj "lajnuks" ima i kod nas...

Na kraju krajeva ljudi koji su ovo uradili se ne kriju. Iza ovog projekta glavom i bradom stoji RC ETF-a u Beogradu. Kome se nesto ne svidja neka promeni. Po mom misljenju jedna od boljih investicija vlade , tj ministarke za telekomunikacije , koja je ujedno i profesor ETF-a ( ko ce kome ako nece svoj svome) .


http://www.etf.bg.ac.yu/index....=view&id=977&Itemid=72

Ovo jednostavno nije tacno. Mozete proveriti idi te redom kroz meni, nacice te da svaka 3 poruka nije prevedena.

Kako da promenim, kad ne mogu ni da ga skinem? Natrpali 800 i nesto MB i sad nije za CD, i sad ja to treba da promenim? Ma, bez veze ....

Ako hoces da probas linux na nekom od balkanskih jezika i ako ti nije mrsko probaj na www.linux.org.ba i skini BHLD 1.2 (live je i na CD-u je)!

Prvi linux koji sam instalirao na svom compu bio je MANDRIVA, ali ne znam kakva je sada za koristenje pocetniku, jer koristim vecinom UBUNTU ili DEBIAN (ako hocu malo vise da se trudim)!

Da se podsetim šta beše na početku...

Raspisaše se ljuti linuxaši, ali ja ne dobih odgovore (čast retkim izuzecima).

Imam još jedno pitanje (možda malo offtopic): pošto planiram da linux instaliram na laptopu sa SATA-hardom, kakva je situacija sa prepoznavanjem istog. Kad sam instalirao Win, morao sam u BIOS-u da isključim AHCI, pošto XP nema integrisane SATA drajvere. Kakva je situacija sa linuxom po tom pitanju?

Ako si ovo meni uputio - hvala, nije mi mrsko, ali ja ne trazim Linux na srpskom zbog sebe, nego zbog ovdasnjeg rodjaka, decaka, koji ionako nije bas neki strucnjak za racunare, pa mi ne bi odgovaralo da mu kao prvi Linux dam neki na nesto drugacijem jeziku. Znam da nije bitno, ali za drugoga necu.

Ja diskutujem ovde oko ovog cp6 samo iz razloga sto bi takav projekt trebalo da se bitno razlikuje od nekih amaterskih, obzirom na sponzore, i izjave tipa "Ako ti se nesto ne svidj, ti popravi!" su mi neshvatljive i neprihvatljive. Ne moze neko tvrditi da je "zaduzio narod" time sto mu je napravio distribuciju na srpskom, a da je to istovremeno i delimicno neistina i sa dosta gresaka. Zasto nije bila Beta, pa rc1, pa rc2, pa konacna verzija, nego s'neba, pa u rebra, a jos nije gotovo? Svaka cast za dobru volju i ulozeni trud, ali ako ne smemo da kritikujemo - kazite, pa da prestanemo i samo da aplaudiramo.

Inace, ovo je valjda treca srpska distribucija. Bila je jedna negde iz Uzica ili Kraljeva, zaboravio sam, pa Atomix, i sad ovo.

NEma problema sa SATA (bar Ubuntu, Debian, Mandriva, Susse nemaju jer sam probao na svom compu)!

P.S. Posljednji "krik" Windows XP SP2 iz oktobra/novembra 2006. ima integrisane drajvere za SATA. ;)

Tebi svaka cast za rad na K Desktop Environment-a ali ti to ne daje za pravo da reci opravdane kritike maskiras (najblaze receno) ovakvim manipulativnim stavom.





Pa ne moze da promeni jer nekolicina dobija sve i pita se za sve. Ovo nije jedini primer gde se neki "strucnjaci" pitaju i dele pare kao da su bogomdani. A posto projekti neuspeju ili se neodrade kak otreba onda postaju i zasci kriticari od onih koji su takav (NE)rad kritikovali od pocetka.

SATA diskovi obično funkcionišu bez problema.Bez dodatne instalacije
jer su drajveri za skoro sve SATA kontrolera ubačeni u kernel 2.6.24.x
,to je kernel koji se nalazi kako na ubuntu 8.04 tako i na cp6linux ditribuciji

mislim da je odlično urađen distro.osim toga sasvim je ok da se
rade modovi već postojećih distribucija (sam linux ,minime , na primer su
nastali od pclinux os, backtrack i drugi su nastali od slax distrooa koji je opet
modifikovan slackware itd.)

logična ideja je da se ovih 800-900MB narežu na onaj 8cm DVD a i vrlo cool
(ceo linux u džepu he he he)

postoji mogućnost od ubuntu 7.10 puštanja live cd sa hard diska
međutim po informacijama na netu ovo je broken na 8.04 (nažalost)
ovo omogućava instalaciju iz iso slike bez narezivanja (ako je na sistemu samo cd uređaj
ili ako dvd uređaj ne čita dobro disk) ali kad neće onda neće :(

stvarno bespotrebno pljuvanje,uglavnom zbog nekih sitnih stvari,
a niko od pljucača nije primetio krupne,probajte prvo distro pre pljuvanja ipak ;)


u stvari bila je beta :) pre mesec dva...

_{[Ovu poruku je menjao boodala2 dana 08.06.2008. u 12:53 GMT+1]}

Ja sam probao mnoge distribucije i nije bas da nemam pojma, mereno ocima "prosecnog americkog domacina" :-) a i sire. Vec nekoliko godina se zalazem za Knoppix pristup - Live CD pa instalacija, a gospodi iz mnogih distributera Linuxa ta misao vrlo polako dolazi do svesti. SUSE je do nedavno imao poseban Live, da se upoznas sa osobinama, poseban za instalaciju. I sad me ti teras da kupim DVD rezac samo zbog cp6Linux-a? Necu. A planiram da ga kupim, ali kad ja hocu (i mogu) a ne da mi neko namece stvar ovakvim prizemnim pristupom. Jeste, mi smo zemlja naftnih seika, svako dete ima po nekoliko racunara, sa sve najnovjim DVD rezacima, sta ce nama CD!

Stvarno je "sitna stvar" kad nesto ne mozes ni da probas! Naravno, sad ces ti da mi kazes kako su DVD rezaci jeftin, cime cemo da odem u neku drugu temu.

Ne znam za ostale, ali ja ga jesam probao. Tako da ne pricam napamet. Mozda jeste svega 10-15 min, ali sta da radim, video sam da ovo nije dovrseno i eto, batalio.

Mozda ce nekome jako koristiti ono uputstvo sto je pisano za njega, Medjutim tamo su neke aplikacije nazvane drugacije, nego sto je stvarno. Nije nista straso i veliko, ali zaista kada za 15 minuta vidis sve to, sta ces videti posle 2 sata koriscenja, a sta posle mesec dana.

I uopste mi nije jasno sto prevode imena aplikacija? Ajd ja da prevedem imena fakulteta/univerziteta, da vidim da li bi oko znao o cemu pricam. Tako i ovde, ako te neko ne daj boze pita kako da upalim torrent, sta ja da mu kazem imas klijent "prenos"? Stvarno cool.

Koliko vas je culo za torrent klijent "prenos" za linux platformu?

Ja sam odmah rekao da je ovo neozbiljno. Ako vec ministarstvo finansira ovakav projekat, to onda treba da se odradi kako treba. Skinuo sam i ubacio Live CD da vidim kako to izgleda. Najbolje je cutati i ne pisati komentare, jer ce to onda stvarno biti pljuvanje, a to ne zelim. Iskreno ja sam jako razocaran. Voleo bih da znam ko stoji iza projekta, tj "linux" tim koji ga je pravio.

neću , u stvari čak uopšte nema potrebe ni za cd uređajem :D

naime ,ipak je moguće da se pušti lajv cd sa hard diska i za ubuntu 8.04

potrebno je da se modifikuje postojeći grub (ili lilo) tako da se
doda stavka za boot meni ,ekvivalentno ovome ovde:



disregardujte prethodni post,jer ovo ipak funkcioniše.
iso-scan/filename je zamenilo find_iso

isto može da se doda u grub 097 za bindobc

@Daniloc kako si uspeo da ga ubacis na "live cd" kad je upitanju dvd? :)

@boodala2 ma covece nije problem live cd, vec live dvd :)

live cd ili live dvd, biće dobra večera :)
naime iso je iso bilo da je cd ili dvd (osim ako je udf,pa i tada)
osim ako nije mISO :D

ma znam, samo sam se salio... Ali da je cd, tjokic bi mogao da ga isproba, ovako nista bez malo hakinga :)

Live CD - Live DVD whatever, cd ili dvd za mene je uvek Live CD (disk).



Objasni to pocetniku koji zeli prvi put da se sretne sa Linuxom!

hm, normalan čovek bi se već pitao na čijoj ste strani... :D :D

Stvarno ne bilo lose da se da malo pojasnjenje za onaj niz brojeva i slova koji meni takoreci nista ne kaze.


Code:

title cp6 linux 8.04

kernel (hd0,0)/boot/cp6/vmlinuz file=/cdrom/preseed/ubuntu.seed iso-scan/filename=/gam/spock/cp6linux.iso boot=casper quiet splash --

initrd (hd0,0)/boot/cp6/initrd.gz

boot

http://www.icpug.org.uk/national/linnwin/contents.htm
ovde je uputa,kako da se izvede za windows

za xp
http://www.icpug.org.uk/national/linnwin/step1-xp.htm

iskopirajte grub i menu.lst na c: u osnovni direktorij.
napravite nove foldera c:/boot/cp6
u c:/boot/cp6 iskopirate ,iz iso slike ili sa dvd
/casper/initrd.gz
/casper/vmlinuz
tako da se dobije c:/boot/cp6/initrd.gz
iso slika moze da se otvori pomocu demon tools ili winrar
pa se samo extrahuje vmlinuz i initrd.gz (stavite prvo iso sliku da bude read only)

u menu.lst da se doda pre krajnje linije,pre onih tarabica

gde je /gam/spock/cp6linux.iso tacan put do iso slike pocev od npr d:
d:/gam/spock/cp6linux.iso
ovde je preimenovan iso u cp6linux.iso da bude kraci
(ne treba da se stavlja disk koji je jer on skenira sve diskove u potrazi za ovim putem)
iza kernel je sve jedna linija

i u boot.ini jos treba da se doda na kraju C:\grldr="Start Linux"

ovo je u sustini advanced ,mozda nije za pocetnika :( ali i nije tako tesko

odma dodje i za linux grub :D

otprilike treba da izgleda kao menu.lst.cp6 ,sa tabulacijom

<sub>[Ovu poruku je menjao boodala2 dana 09.06.2008. u 10:31 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao boodala2 dana 09.06.2008. u 10:40 GMT+1]</sub>

za linuksov grub
pretpostavka: iso se nalazi u /home/pera/distro/cp6linux.iso

da se napravi /boot/cp6 direktorij

da se ukopiraju vmlinuz initrd.gz iz iso slike
prvo se nakaci *ili sa sudo prvo ili acetone iso da se upotrebi


pa onda



pa da se doda negde ovo


nisam bas istestirao za linuks grub,ako hoce neko da izproba da li su tacne komande
ako ovo unisti postojeci linuksov grub ,ne krivite mene,uvek backup prvo
http://www.ubuntu-rs.org/forum/viewthread.php?tid=4243
http://ubuntuforums.org/archive/index.php/t-85746.html
http://www.dedoimedo.com/computers/grub.html

ili da se upotrebi startupmanager ,za ubuntu/debian
http://linuxappfinder.com/package/startupmanager


_{[Ovu poruku je menjao boodala2 dana 09.06.2008. u 11:32 GMT+1]}

Dobra ideja. Posebno ako vodi uvodjenju linuxa u nase institucije.
Ne svidja mi se ime. Ne svidja mi se neozbiljnost. Ne svidja mi se to sto je na cirilici iako je ona zvanicno pismo Srbije.

Covece, srpski jezik i cirilicno pismo je jedno od najboljih u svetu(da ne kazem najsavrsenije)!
Zasto je ne bi koristili, ako vec mogucnost imamo?!?

cp6linux je sjajna zamisao, bez obzira sta neki ljudi pricali. Jeste da ima malo gresaka, ali Boze moj, pa znate li vi koliko je naporno prevoditi hiljade i hiljade linija teksta??? Sve to organizovati, koordinirati...

Jos jedna stvar: za vas koji pocinju sa onim "ja bi to ovako..." "nista vam ne valja", nemojte se ni truditi jer to je samo blacenje po puno sati DOBROVOLJNOG rada nasih prevodioca.

Sve u svemu: ako hocete da pomognete, napisite mail timu prevodioca, recite "brate, mogao si ovo ovako prevesti, mislim da je to tacnije...", a ako necete imajte toliko pristojnosti i nemojte pljuvati.

Pozdrav

Jedina greška u celoj priči je što se jedno slobodno okruženje, skup programa, distribucija, pokušava ugurati u šablon komercijalnog softvera: evo, gotovo je! Softver široke potrošnje nikada nije gotov, već samo zapakovan; to zna svaka bistrija ptičica na grani, a marketinška pokušavaju da sakriju kô zmija noge. I kada je SP2 izašao onomad, koliko se sećam, srpsko sučelje Vindouza IksP počelo je bogami da seva engleski (da li je kasnije dopunjeno, ne znam).

Trik je da se ne stane tu gde je sada, nego da se nastavi posao, i u valjanom pravcu, kao što Goran opisao.


Nisi obratio pažnju na prethodne poruke. Nije samo na ćirilici, tu je i latinica. I to je redovno stanje u prevodima slobodnog softvera, gde se pitanje „koje pismo?“ nikad ne postavlja.

Nečija je druga specijalnost da izdaju lokalizacije pretežno na jednom pismu, a na onom drugom tek koliko da zapuše usta po njih ozbiljnijim kritičarima.


Ovde konkretno se ne radi o dobrovoljnom učestvovanju, već poslu ugovorenom sa državom. Tako, ko je nezadovoljan kako je njegov poreski doprinos upotrebljen, ima svako pravo da se žali na način koji nađe za najprimerniji. Ovako na forumu, ili, na primer, presavije tabak dotičnom ministarstvu, itd. Na kraju, i da uzme to u ozbir pri narednom glasanju na izborima.

S druge strane, gde nije reč o ugovorenom radu, opet je dobrovoljnog učestvovanja u lokalizaciji malo, a mnogo više nešto drugačijeg. Da li planinar dobrovoljno kreće na planinu?

cirilica zauzima vise prostora (cak 20% ako se ne varam) od latinice, latinicu mogu da citaju i ljudi iz nekih susednih zemalja npr. hrvatske. za ljude koji uce srpski lakse je da o rade koristeci latinicu(pod predpostavkom da mu je maternje pismo latinica). u procesu globalizacije cirica je nazalost(?) doomed to die out...

@Časlav Ilić
cini mi se da je akcenat ipak na cirilici (cp6? sajt je na cirilici...)

Jel tebi ćirilica nešto zgrešila?

Jovan_NS, uopste nisi u pravu. Ma kako god to tebi izgledalo. Toliko.

Mogao bih sad da ti odgovaram na sve ovo pojedinacno ali bi smo skrenuli sa teme, tako da neki drugi put. Samo se zapitaj procentualno koliko ljudi u svetu koristi savrseno pismo, a koliko ovo s r a nj e koje svi koristimo na ovom forumu.

p.s. tema nije cir vs lat, sto znaci da svako ima pravo da kaze da li mu se cirila svidja ili ne! Ako vas to vredja, idi dalje...

Pokušavam da instaliram ovaj linux na laptopu koji ima 3 particije. Jednu od njih (D) sam odvojio za Linux, medjutim instaler mi ne daje mogućnost biranja particije na koju bih instalirao (osim ručno, a to se zasad ne usudjujem). Šta mi je raditi?

Ja nisam neki strucnjak za sve ovo, obican sam korisnik, pa tako i gledaj na moj savet.

Da bi instalirao linux potrebne su ti najmanje 2 particije (moze i samo jedna, ali to je expert mode). Jedna particija mora da ti bude montirana kao root, a to je "/". Druga particija je swap. Ne mora da bude veca od pola gigabajta.

Znaci svoju D particiju, iz instalera prepravi na ove dve. Fajl sistem neka ti bude ext3 za root, a za swap je swap. Mislim da ces morati to rucno da uradis, u drugom slucaju ce ti obrisati sve particije i sam ih formatirati i montirati kako on misli da treba.

Ukoliko ti nije bas najasnije o cemu pricam pogledaj malo na ovom forumu, mora da postoji tema.

Jos jednom, kazem ja sam obican korisnik, ne expert :)

@Zoran Milovanovic - hvala, ali uspeo sam tako što sam sa Paticon Magicom obrisao D particiju, i onda se prilikom instalacije pojavljuje još jedna opcija "navođeno - upotrebi najveći slobodan prostor".

Šta znači „akcenat na ćirilici“? Latinice kod krajnjeg korisnika ima koliko i ćirilice, ni manje ni više, i tu nema šta dalje da se priča.

A što je sajt na ćirilici... Automobile izvesne marke možeš da biraš u kojoj boji želiš, al' ne, ti im svratiš u fabriku i pitaš „je l' te, što su vam sve mašine zelene, stavljate akcenat na zelenu?“

A zašto su fabričke mašine zelene, odnosno zašto se svi ozbiljni prevodi slobodnog softvera obavezno u osnovi sprovode ćirilicom — i, zaista, zašto bi tako bilo najbolje čak i da se na izlazu želi isključivo latinica — pitanje je na koje odgovori ishode iz jedne proste činjenice: ćirilica jednoznačno izdvaja tekst na srpskom od šume pomoćnih i nepromenljivih delova materijala za prevod, i to u svakom kontekstu.

Da li se varam ili je korisničko uputstvo (onaj PDF na koji je trebalo da pokazuje ona prečica na radnoj površi) pisano Majkrosoftovim fontovima?

Inače, distribucija lepo radi (isto ko Ubuntu)... :P

Ponadao sam se da će zbog lokalizacije i podrške cp6linux biti idealan za početno upoznavanje sa linuxom, i instalirao sam ga, ali...
Ovo teško možemo nazvati stabilnom verzijom. Ne mogu da instaliram nijedan program jer mi sistem prijavljuje:

Firestarter neće da se startuje, internet konekcija nekad radi, nekad ne (na desktopu pod XP-om normalno surfujem, dok u isto vreme na laptopu sa cp6linuxom koji je preko LAN-a povezan neće da bekne). Pojedini programi zakucavaju itd.
Molio bih cenjene autore ovog projekta da se oglase i pomognu nam u rešavanju ovih problema.

Jedini projekat linuksa koji je bio na srpskom,a da je za pohvalu to je bio atomiks linuks,koji da je izguran do kraja bi bio i jedina distribucija na srpskom.
Nije u redu što se ovaj projekat predstavlja kao distribucija,jer slabo upućeni misle da je stvarno napravljena nova distribucija,a ne prerada Ubuntu-a.
Drugo,ovde se radilo sa parama poreskih obveznika,tj. našim parama,pa bi bilo korektno da imamo uvid u to kako su i koliko su naših para uzeli za projekat koji nisu završili,ali su pare uzeli.Zamislite ministarka radi na ETF i samim tim ima pravo da uzima i troši pare na projekat na njenom fakultetu,a pošto je ovo projekat od nacionalnog značaja,zašto nije bio raspisan tender za njega?Nije jedino ETF imao ideju da prevede ili možda čak napravi distribuciju na srpskom,zašto je onda baš on dobio posao?Ovo previše liči na neku prevaru,ali sa mazanjem očiju javnosti,jer jeste reč o projektu od nacionalnog značaja,a koliko će se još para uzimati za održavanje projekta?
Zanima me koliko je taj OpenSourse projekat koštao nas?Ako neko ima ove podatke bilo bi lepo da ih iznese.

Sa zvaničnog sajta cp6linuxa:

Pametni ljudi su do sada govorili bas o tome

Ja se izvinjavam ali nigde nisam primetio da je neko rekao koliko je novca utroseno,a pregledao sam celu temu.Video sam da je bilo jos sumnji da su u pitanju necista posla gde ministarka uzima pare iz budzeta,za projekat koji uglavnom kada se radi bilo gde u svetu(opensource) se radi dobrovoljno i retko kada se za to uzimaju pare i deli te pare sa svojim kolegama na fakultetu. Pre neku godinu je bio jedan projekat sa slack-om koji su radili i neki,tada,studenti(sa novosadskog univerzieta,ali nisu bili u projektu samo studenti) i radili su dzabe,a isto su odradili i prevod Slack-a i njegove dokumentacije i to je bio pravi opensource projekat,jer ih niko nije placao.Naravno opensorce se finansira,ne uvek,ali nekada da,ali to finansiranje je uvek na dobrovoljnoj bazi,a ne na nacin uzmemo mi koliko hocemo para iz budzeta i podelimo,nesto radimo,ne zavrsimo i to nedovrseno predstavimo kao neko cudo,a ovde u Srbiji je ogroman broj nepismenih,pogotovo racunarski nepismenih,koji ce i poverovati u tu pricu da je nesto ogromno uradjeno. Sramota je sto od naivnih stanovnika ove napacene zemlje neko pravi budale!
Mozda ja gresim,mozda je bio i tender za ovaj projekat koji jeste od nacionalnog znacaja,mozda je ETF imao najbolju ponudu na tom tenderu,ali kako da bas niko nije cuo za to,osim ministarke i njenih kolega na ETF-u? Ipak ako neko ima neki podatak o budzetu ovog projekta neka nam to i predstavi,jer po zakonu o dostupnosti informacija,cini mi se da imamo pravo da znamo kako i gde se trose nase pare.

Nema druge nego da se ponovim:

Pametni ljudi su do sada govorili bas o tome

krajnje je vreme bilo da država (ministarstvo) podrži nešto od varijanti:
- izradu srpske distribucije Linuksa,
-da obnovi nekdašnji pokušaj ili
-da prevede zvanične stranice neke distribucije, naprimer Ubuntija kao najzastupljenijeg u Srbiji.
Da se odlučilo za neku drugu varijantu opet bi bilo puno zamerki i kritika.
Sumnja se u namere ovog projekta. Pa te sumnje su za budžetske inspekcije a ja kao korisnik sam se jako obradovao. Lično mislim da nećemo imati potrebnu upornost i poštenje da ovaj projekat isteramo do kraja.
Ono što jedino zameram to je da se distribucija pustila u promet a nije obezbeđen server distribucije koji bi sadržao sve .deb pakete a i automatsku nadokradnju izašlim ''zakrpama sigurnosti''. Ovo je unelo nerazumevanje i odustajanje kod mnogih početnika. Nema servera, ne radi aplikacija "Software Sources" te ne mogu izabrati neki od postojećih servera Ubuntija, u "Synaptic-u" samo paketi koji su došli sa instalacionim diskom. Takođe "firestarter" je lokalizovan ali ne funkcioniše.
Malo sam ova dva dana probao. Editovanjem /etc/apt/sources.list fajla instalirao sam brdo aplikacija, isprobao dosta toga i mogu reći da je sve ovo fenomenalno upotrebljivo za korisnike koji upotrebljavaju računar samo za usluge i ne bave se bilo kakvim ispitivanjima i probama. Takođe za prihvat ''zakrpa'' za sada koristiti aplikaciju "Synaptic" preko onih opcija ''>obeleži sve nadogradnje i >Primeni''.
Autori obećavaju da će proraditi server distribucije, te ako im server bude stabilan i ažuran, onda mislim da distribucija ima lepu perspektivu.
Vidim komentare da je ovo Ubunti prerađen. A šta je Ubunti? Koliko znam poddistribucija Debiana i tako možemo dalje.
Aplikacije koriste sve distribucije, iste aplikacije samo što neka podrazumevano daje podršku za jednan, naprimer,
alat narezivanja a druga za drugi alat. Ili kernel, da li stvarno neko misli da treba razvijati neki svoj potpuno novi kernel. Svi se odlučuju za neki kernel i tu ne vidim problem. Znači svi Linuksi su nešto isto na malo drugačiji način sa razlikama u nekim alatima same distribucije, ekstenziji paketa itd.
prema tome: ako se naš tim odlučio za ovaj put onda mora pod hitno da obezbedi sledeće:
1. svoje servere sa svim potrebnim da može neprekidno u svako doba da se ''skine'' sve što se skida sa svakog servera neke Linuks distribucije,
2. da u potpunosti postigne dogovore sa timom Ubuntija i učini potpuno kompatibilnim ovu distribuciju.
3. da što pre izda prevod svih stranica ove distribucije. Mislim da je prevod stranica uputstva daleko važniji od lokalizacije nekih aplikacija. Ljudi će se nekako snaći da narežu disk jer su koristili druge aplikacije u drugim OS za tu namenu, ali prevod i detaljno objašnjenje fajla "/etc/X11/xorg.conf" bi bio od neverovatne pomoći početnicima. da ne pominjem potrebu prevoda i objašnjenja "/etc/fstab, 'media, /mnt, /dev" itd.
Posebno ne razumem podsmevanja na račun ćirilice srpske. Meni ne predstavlja problem kada to nije na srpskom, ali da ova distribucija nije na srpskoj ćirilici ne bi je ni isprobavao. ovako ću da je stalno koristim ako postane stalna. jer teško sam prihvatao da Makedonci, hrvati, Bugari, Rumuni itd imaju na mnogim distribucijama svoje jezičko prisustvo, ne zbog toga što oni imaju jer im zavidim, već zbog toga što Srbije nigde nema. Jesam nacionalista i zato imam ovakav stav.
Napisah ovaj poduži komentar i posledica je želje da podržim ovu distribuciju. Obećavam neću više.

Ne mogu da izdrzim a da se opet ne javim. Ko me odavde poznaje, zna da nisam "tezak na tastaturi" i da hocu da napisem po nesto, ali sam ovde puko. Zasto?

Recimo, ti licno si napisao mnogo toga (i ako si napisao, i nemoj da obecavas da neces vise, jer nema razloga da se ne javis opet) i sve je to OK, ali skoro sve sto si ti rekao je tim koji je ovo uradio trebalo da uradi PRE IZLASKA distribucije kao takve, nevidljivo za korisnike, koji se sada MUCE umesto da UCE "taj Linuks".

Sto se tice prerade, to nije nista novo, neobicno, nenormalno, ruzno, nedozvoljeno. Ono sto JESTE neobicno, nenormalno, ruzno, nedozvoljeno je kad neko NE PRERADI nista, nego nesto samo prevede i to nazove novom distribucijom! Svakog dana mozes na distrowatch.com da citas: "Nova persiska / tibetska/ litvanska/ iranska/ spanska / .... " distribucija, gde se lepo napise: "Ovo je bazirano na Ubuntu, a mi smo uradili sledece: [pa sledi spisak koji su program dodali / oduzeli / zasto / promenili (kako) itd.

Dakle, da bi distribucija bila preradjena, treba da bude zaista preradjena! Ovo je trebalo nazvati "Prevod Ubuntua na srpski" i gotovo. Da je zaista nova distribucija, trebalo ga je prijaviti na distrowatch, na listu cekanja, objaviti redovno sve rc, Bete i slicno, sto se meni nekako cini da nije uradjeno. Ovde do skoro nije bilo reci uopste o toj cp6 distribuciji, barem ja nisam primetio, a relativno redovno otvaram ES (5 puta dnevno) i pratim teme o Linuksu, valjda bih primetio da je bilo.

Ako se vec nesto radi, onda neka se radi kako svi rade, zasto sad izmisljati toplu vodu? U dijasproi zivi znacajan broj Srba, koji i sami po sebi imaju interes za domovinu a pogotovu sada kad se eknomija i tamo menja, verujem da bi i njima bio zanimljiv Linux na srpskom. Cujem za slucajeve da se deca / unuci nasih iseljenika vracaju i zaposljavaju ovde, koristeci komparativne prednosti svog statusa (osecaju se domacim i tamo i ovde), i njima bi vredeo neki dobar cp6.

Ovo vise lici na projekt "Kako mali Perica zamislja pokretanje nove distribicje", dakle ucenje postupka, nego na ozbiljan rad oko distribucije. Zao mi je sto to govorim, ali je tako.

ko sto sam na nekoj raspravi bio rekao dobro dosli u srbiju zemlju apsurda/

Ja podrzavam lokalizaciju linuxa,jer nama to i treba,u Srbiji nema par hiljada korisnika linuxa,ali zato ima mnogo korisnika piratskog windows-a sto je lose.Trebalo bi vise da koristimo linux,jer je besplatan,a i nije neki bauk u odnosu na windows,kao sto 99% korisnika misli,koji su istini za volju, racunarski nepismeni,ali takvi su nasi korisnici.
Postoji vec brdo distribucija sa solidnim prevodima na srpski i to bas sa cirilicom,ali kao niko ne zna za njih-tu je suse,tu je mint i jos mnogo drugih.
Mint je nastao od Ubuntu-a,ali ajde neko sada da uporedi Mint i Ubuntu i neka kaze da su toliko slicni,ne nisu,cak su nastale velike razlike izmedju te dve distribucije.Za sr6linux se to ne moze reci,jer je nastao kao prevod 250000 poruka,ako sam lepo to video,nije profesionalno odradjen,vec je postojao prevod Ubuntu-a,ja cenim da je bilo makar pola poruka vec prevedeno,ali nikako se ne moze reci da je ovo nova distribucija,projekat je trebalo da bude ozbiljan.
Neko je napravio budale od svih nas!
Ja mislim da je ovaj projekat krivicno delo za koje bi neko trebalo da odgovara,ali ovo je Srbija,mazi i kradi koliko hoces dok god je budala u nasoj zemlji,a uvek ce ih biti.
Zalosno,a tako bi voleo da sam ja u zabludi i da gresim.

Evo, da se javim i ja, kobajagi...

Pa, mogu vam reći da sam malo iznenađen ovom distribucijom. Koliko god bilo glupo sve ovo oko prevođenja i "nove" distribucije, zaista moram da pohvalim one koji su radili na ovome. AVI i MP3 rade out-of-the-box, kao i mreža, ICS, i ostalo. Ne znam kakva je situacija sa ATI drajverima, pogledaću, pa ću vam javiti.

Svejedno, imam vremena narednih par dana, pa ću se pozabaviti ovim, tako da možete očekivati forceback od mene.

Pošto ES softver uskraćuje pravo na izbor, moju poruku ću staviti u sliku jer želim da ostane pisana ćirilicom. Dakle, ne želim da mašina bez moje dozvole preslovljava moju poruku na latinicu.

Sve je to ok URKE. Ali ne bih da izdvajam neke stvari koje si napisao u toj tvojoj slici, i mislim da bi ti zbog nepostovanja pravilnika ES foruma trebao dobiti ban, jer to je po meni sirenje mrznje, a o psovkama da ne govorim. A ako ti stojis iza lokalizacije sr6linuksa onda nemam reci, nije lepo u svakom slucaju. Nista licno, ali morao sam ovo da napisem jer sam iskreno razocaran tvojim tekstom.

ES ne uskracuje izbor, ali to sada nije tema.

Evo kako se to radi, kad se ozbiljno radi:

http://distrowatch.com/4949

"Stanislav Hoferek has announced the release of Greenie Linux 3.0.2, an enhanced, Ubuntu-based distribution designed primarily for Slovak and Czech-speaking users. Some of the most important changes since Greenie Linux 2.x series include: based on Ubuntu 8.04; new versions of included applications; improved Bash aliases for easier execution of certain commands; addition of VLC as the default movie viewer; addition of gThumb as the default photo viewer; reduction of the distribution size to fit on one CD; removal of Frets on Fire, Wesnoth and MPlayer; inclusion of a third desktop environment - in addition to GNOME and Openbox, LXDE is now also available; various minor improvements and bug fixes. Visit the distribution's home page (in Slovak) to read the full release announcement. Download: gl3.0.2hgerfi.iso (701MB, MD5). The distribution supports Czech, English, Esperanto and Slovak languages."

Jednostavno, ispali ste diletanti. Naravno da cu da vas kritikujem - ako ste radili bespaltno, niko vas nije terao, samo to sto ste radili besplatno ne znaci automatsku amnestiju od kritike; ako ste radili za pare, onda jos gore.

A primedbu o "vindouz trolovanju" mozes da pricas nekome drugom, a ne meni koji sam isprobao brat bratu 30-tak Linuxa, za ovih 4 - 5 (?) godina ISKLJUCIVOG KORISCENJA LINUX OS-a.

Ja se vise necu javljati u vezi srbLinux-a. Zao mi je. Uprkos svemu, zelim vam sretan rad i mnogo uspeha.

Urke, da li sam ja spominjao da je kinesko pismo najsavrsenije kao ovaj nesrecnik iznad, sto tvrdi za cirilicu?

Drugo, moje ime nemoj da pises cirilicom jer uzasno izgleda, a jos gore smrdi.

Ti prvi gresis, cp6Linux je napisan LATINICOM, a ne cirilicom kao kod tebe. Inace, RHEL (tacka 6), I OpenSource (tacka 9) je ispravno napisao a ono oko cega se toliko bunis, ni sam nisi znao kako da napises.

Ako vec hoces da koristis cirilicu, i toliko je volis. Hoces da ona bude postovana od strane drugih pisma. ONDA POCNI ISTO TAKO DA POSTUJES LATINICU/STRANA PISMA!

A dotada moje ime na latinicu :) Kao i ime distribucije. Ako se ja ne varam ti si napisao cirilicom srbLinux. A naziv je ce-pe-6!

@urke -covece najzad da se javi neko ko je upucen u projekat
ajde sad ti budi fin covek i reci koliko je profesora radilo na projektu,koliko dana i koliko para je uzeto za projekat,koliko je studenata ucestvovalo i koliko je placen svaki student(mislim da nije nista,jer njih je trebalo iskoristiti)-to znas i sam da po zakonu imamo pravo da znamo,a da li je sve zakonski regularno odradjeno,ja tvrdim da nije,ali ti nam reci jel bio tender za taj projekat,jel prevod Ubuntua dopunjen ili je prevodjeno od nule,jel bilo jos ponuda od nekog da radi taj projekat i ne zaobilazi odgovore,jer ako nije bilo tendera onda se stvarno radi o krivicnom delu.

onaj deo gde kazes da se na "otvorenim projektima" ne radi na dobrovoljnoj osnovi je teska glupost,ali mozda si ti takav koji to nikada ne bi radio za dzabe i to je u redu,ali veruj mi postoje i takvi projekti.Mada ja sam rekao,a ti nisi dobro procitao,da se OpenSource projekti dobrovoljno finansiraju,znaci onaj ko daje pare za projekat to radi dobrovoljno,a trosenje budzetskih sredstava kada se drzava zaduzuje i u dugovima je preko 30 milijardi i bez znanja nas, cije su te pare, uopste mi ne lici na dobrovoljno davanje.I da ja dobro znam sta znaci OpenSource,a ovo je bio poluotvoreni OpenSource :)

tebi je par miliona malo?jel ih ti imas?ako nisi znao za bilo koji projekat iz budzeta potrebno je opravdati svaki dinar,a ti kazes nonsalantno sta je to par miliona.nije problem koliko novca je uzeto,problem je ko je to uzeo,za sta i onaj deo uskracivanja nasih prava da znamo.

projekat bi bio dobro odradjen,bez obzira na malverzacije oko njegovog finansiranja,da je odradjen do kraja ili da nije objavljen kao finalna verzija,a ne recimo beta ili rc1,ali to je odraz neprofesionalnosti,slazes se sa mnom?definitivno nije trebala tako odjednom da se objavi finalna verzija jer je ceo tim ispao stvarno neozbiljan zbog velikog broja bag-ova u finalnoj verziji(gore nego windows :) ).Ovako nesto nasoj zemlji treba i to stoji,ali ne treba to da se radi na kriminalan nacin,jer to baca u senku sav trud postenih ljudi koji su na tome radili,tu samo mislim na studente.
Pozdrav.

Inace konkretne stvari koje mi se ne dopadaju su:

cirilicno izdanje!
latinicno izdanje (menjana originalna imena programa)


Cekaj, sto ja ne pocnem da prevodim imena?

Ja se od sada zovem Dawnn Zora+n Ili ce neki strucnjak iz vaseg tima da mi predlozi aurora+n; break of day+n.... Verovatno znate kako pravilno treba.

Nema mesta svađama. Možemo biti zadovoljni ili ne. Možemo sumnjati od šuba na nečije poštenje ali sve to ne znači ništa dok se ne dokaže.
Posebno je degutantno da neko ko se podmeva svom pismu, ako je Srbin normalno, ovako kritikuje pokušaj lokalizacije i populatizacije Linuksa.

@DaniloC: Navedi mi koje sam tačno pravilo ES foruma prekršio, ili se izjasni da li si prekršio pravilo br. 12 ;) Ne znam o kakvom „širenju mržnje“ pričaš? Trudio sam se da pišem narodnim srpskim jezikom koji većina stanovnika ove države razume.

@tdjokic: Iako nije tema, ES uskraćuje izbor da pišem ćirilicom. Onaj tekstualni pasus iznad slike napisao sam ćiriličnim pismom, ali ga je ES preslovio u latinicu. Osipaš drvlje i kamenje na pogrešnu osobu. Ja nemam apsolutno nikakve veze sa cp6Linux distribucijom, niti sam učestvovao u lokalizaciji ili izradi iste. Zato te tvoje uvrede (diletanti). Ne znam zašto se nalaziš prozvanim u „windows trolovima“? Meni se recimo ne sviđa kod cp6LInuxa to što nisu korišćeni OpenOffice.org, Srbzilla i Gromoptica lokalizovani u drugim MTID projektima, već su korišćeni oni koji dolaze uz sam Ubuntu. Jer, ovako učinjeno, posao koji su obavljali ljudi na Elektronskom fakultetu u Nišu i na Matematičkom fakultetu u Beogradu gubi smisao. Nadam se, samo u ovom prvom talasu jer očekujem da se svi projekti stave u zaokruženo izdanje.

@Zoran Milovanovic: Nisi pominjao da je kinesko pismo najsavršenije, ali si pominjao kako je latinica „a must use“ pismo (preneseno). To što se ti ne slažeš sa čovekom koji zastupa mišljenje da je ćirilica za srpski jezik najsavršenije fonetsko pismo, ne daje ti za pravo da ga nazivaš nesrećnikom. Kako tvoje ime izgleda i da li zmrdi nisam kompetentan da ocenjujem, ali ću pisati onako kako ja želim a ne kako to žele drugi. Takođe, cp6Linux nije zaštićeno ime i na početku tog projekta on je bio srbLinux, pa se onda neko setio da se igra kôdnim nazivom cp6Linux. Zanimljivo vizuelno izgleda, isto kao i Srbzilla i Gromoptica. To tvoje nepoštovanje ne-latiničnih pisama nemoj drugima gurati u usta. Među nama, ti propagiraš linčovanje svakog traga ćirilice, a ne ja ličnovanja latinice. Vi „latiničari“ kao da imate potrebu da kad god vidite neko ćirilično slovo napadnete autora kao da huli na Boga. A da trezveno razmislite pre nego što to uradite? I ne piše se „moje ime na latinicu“ nego „moje ime piši latinicom“. I na kraju, ne varaš se, napisao sam Srblinuks ćirilicom. Da ne pišem „napamet“, pažljivo pročitaj http://www.mtid.sr.gov.yu/code/navigate.php?Id=529

@mihajilo: Kao što sam napisao gore, na sreću nisam učestvovao u pripremanju cp6Linux distribucije jer je taj deo previše nezahvalan posao. Cifre ne znam. Ono što znam, novac koji je plaćen realizatorima (ne znam da li je cp6Linux radila grupa studenata za dž, znam da OpenOffice.org nisu radili studenti za dž nego ljudi iz zajednice, po potpisanom i overenom Ugovoru). Smatram da svaku informaciju od javnog interesa, koga god da izanima a u vezi je ovih projekata, ima pravo (i ličnu obavezu) da uputi zahtev za dostavljanje informacija od javnog značaja na adresu Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo Republike Srbije, ili konkretno računskom centru ETF-a za cp6Linux. Koliko je para potrošeno, gde su te pare, šta će biti dalje, šta je konkretno urađeno, itd. A ako to nismo ni pokušali da uradimo, onda je iluzorno da pričamo kako nas niko nije obavestio i da čekamo da to uradi neko drugi? Uostalom, i sam znaš kako se rade stvari u Srbiji.

Rekao sam da države ne rade OS projekte na „dobrovoljnoj osnovi“ bez finansijskog plana. Usput, radim na „dobrovoljnoj osnovi“ bez naknade za rad od 2004. godine. Ali radim i uz naknadu za rad, tako da su mi jasni svi aspekti FLOSS-a :)

Za „par miliona“ sam rekao paušalno, kao i to da nije sve otišlo na cp6Linux. Ne zaboravite da su rađeni i Fedora, OpenOffice.org, Firefox i Thunderbird.

Za finalnu verziju se slažem (što sam i napisao na Linuxo forumu). Najveću zamerku stavljam na nefunkcionalnost sistema za ažuriranje koji ne radi bez naknadne intervencije. Za jedan „final“, to ne sme da bude slučaj. Ima i drugih stvari, ali ajd' sad, i onako je sve to više vezano za Ubuntu nego za sam cp6Linux, a poznat je moj stav prema Ubuntu distribuciji (čitaj: Linux za Windows korisnike).

@Zoran Milovanovic: Da si se uopšte potrudio da pročitaš šta sam pisao „na slici“, video bi da prevod != lokalizacija, i obrnuto. Kad si toliko zagrižen, ko pišeš ime Dejvid Bo(u)vi latiničnim pismom?

Ne znam sto toliko branis ovo, ali evo zacas:

imena srbLinux i cp6Linux nisu ista, dobija se utisak da pricas o 2 razlicite stvari. Ne razumem kako ne kapiras?

Ok, posto ime nije zasticeno ja mogu da ga zovem sra*eLinux? I to je ok?

Nemam nista protiv da se transmisn, fajerfoks, openofis, i sta god pisu na ovaj nacin pa i na cirilici, ali da se prevode, bukvalno, to mi vec smeta. Zamisli da se program zove Dick. Kako bi ga preveo? Vulgarno, a?


U ostalom ja postujem cirilicu, samo postoje razlozi zbog cega je ne volim. Malo pre si pisao ono cirilicom, zatim si neke reci pisao latinicom, mozda to nekome izgleda kul, ali meni definitivno ne. Mesanje, dva pisma je uzasno!

Dok, kada pises latinicom, retko kada ces doci u situaciju da upotrebis cirilicu.

I sve u svemu, rekao sam sta volim sta ne, sta mi se dopada, sta ne. A vi ste me napali, pa sad svaki nedostatak ovog sra*e Linuksa peglate preko mene. Srecom ima ih na tone, pa cemo ih dugo peglati zajedno :)

Zamolio bih vas da malo spustite loptu.
Budite pažljivi kod rasprave oko jezika jer će sve što i malo bude mirisalo na "srbovanje jezikom" biti brisano. Tema je lokalizacija ili ne i na koji načinm, a ne kakav je srpski jezik.
Isto tako, da ne bih sada vratio temu toliko unazad ostaće ova slika, ali da sam je vidio u početku bila bi obrisana sigurno i neki sličan "performans" ubuduće će biti brisan bez obzira.
I pazite malo kako koristite srpski jezik.

http://www.greenie.sk/en/forum...-0-2-h-problem-zdroje-softwaru
u vezi greenie linuxa ,izgleda da isto ima probleme sa repoima :D


na cp6linux su već ispravljene nepravilnosti na serveru
http://www.cp6linux.net/site/sr/node/45

moram i ovog greeenija da skinem ,čim stignem :D :D
havala na linku ;)

Znaci, ne mogu da verujem koliku ste zbrku napravili oko ove teme.

Ja sam student ETF-a i sve sto cu da vam kazem je da posao prevodjenja nije lak i da
je radilo dosta nas. Naravno da smo placeni, jer ko bi iz ciste zafrkancije preveo (ovo je po glavi, u proseku)
100 opisa programa (ako vas zanima: 50 para za rec, u proseku 50 reci po opisu)
a sto se tice prevoda programa, za razliku od ovoga gore, treba imati zivaca, jer postoje rokovi.
Na primer, paket stringova za 1 program (800 stringova) treba prevesti za 2-3 dana (3 dinara po stringu)

sada cete reci: velika je to kinta po stringu/reci, ali savetujem Vam da zamislite sebe u toj poziciji, ili jos
bolje uzmete sami da prevedete nesto, pa da vidimo onda da li ce vam ostati snage za pljuvanje!

Lik koji je uporedio odrzavanje izbora (pranje novca na istim) sa ovim projektom: Thumbs up!

Ja podrzavam ovaj projekat u potpunosti i mislim da je vama svima toliko dosadno i nemate sta drugo da radite
osim da trazite dlaku u jajetu. Ako ne umete da cenite tudj rad, molicu da ne komentarisete isti!



A sada, molicu, nastavite sa ovom plodnom raspravom, kritikujte me, citirajte, i na kraju zaboravivsi da sam ista rekao, nastavite sa pljuvanjem... :c( :cD




_{[Ovu poruku je menjao Tyler Durden dana 15.06.2008. u 10:09 GMT+1]}

Pozdravljam _NEON_-ov odgovor. Sada su neke stvari „demistifikovane“. Ono najvažnije, studenti nisu iskorišćeni od strane neke zle ministarke i profesora.

Kompleksnost samog posla može da se meri sa poslom jednog automehaničara koji pred sobom ima novi model automobila i njegovu kompletnu šemu, treba da ga popravi, ali to mora da radi u mrklom mraku, t.j. da samo od prilike zna gde je koji deo, ali to ne zna sa sigurnošću. E onda treba da zameni deo, istera auto na svetlo, vii da li je deo postavio dobro, pa ako nije, da se vrati nazad u mrak da popravi rad.

_NEON_-e, znaš li kada će biti objavljena popravljena verzija cp6Linuxa sa otklonjenim problemom sa repozitorijumima?

Dobro je da niste iskorisceni,ali da li ti znas koliko para je uzeto iz budzeta?Da li je bio tender za taj posao(projekat)?
Rokovi koje ste imali napravili su da je projekat ostavio los utisak na vecinu potencijalnih korisnika,pogledaj malo linux forume.Projekat je morao da bude zavrsen da bi se ispostovali dogovoreni rokovi,a posto nije aj da ga objavimo ovakav kakav je i gotovo,niko nece ni primetiti-tako mi to deluje,a to je amaterska greska i to nije smelo tako da se radi,jer ovaj projekat nije sprdnja,vec treba da bude nasa slika u linux zajednici,ali ispade da smo mi amateri i da nismo ni u cemu ozbiljni.
Poredjenje izbora ne treba porediti sa ovim projektom,jer te dve stvari nemaju veze i ne treba da je imaju i ne treba opravdavati uzimanje para iz budzeta time sto kazes i za izbore se uzimaju pare iz budzeta,a od izbora nemas nista,ali budzet za izbore svako moze da zna,a za ovaj projekat,nigde dosad nisam uspeo da vidim da je javno iznesen,a to je ono sto mi jos uvek smeta.Smeta meni i sto se za izbore uzimaju tolike pare i daju cak i onim partijama koje nisu imale ni 2-3 000 glasova na izborima,a navodno su imale 10 000 potpisa,jer drugacije nisu mogle da ucestvuju na njima-to je kradja koju nas zakon ne sankcionise,a gradjani su ti preko cijih ledja to ide.

Neon, hvala na odgovoru to je ono sto smo mi i istrazivali. Samo to nije losa parica po reci, lose je to sto je dobro placeno a lose prevedeno. Nadam se da ce to sve biti ispravljeno, jer ako ste dobro placeni zavrsite posao kako valja.

Pozdrav i nadam se da ce ova distribucija na kraju biti veoma zanimljiva i dobra za sve narodne mase.

Ako su podaci koje je korisnik Neon izneo tačni, ne slažem se da su prevodioci dobro plaćeni.

50 para po reči = 0,00625 evra po reči

Tržišna cena za lokalizaciju softvera na srpski jezik je negde oko 0,03 evra po reči. Dakle, studenti ETF-a i drugih fakulteta su bili plaćeni 4,8 puta manje od tržišne cene. E, sad, da li je ta tarifa u skladu sa njihovim zanjem i iskustvom, to je već druga stvar.

Problem je, međutim, što stvari nisu urađene kako treba. Tu prvenstveno mislim na gubitak funkcionalnosti prouzrokovan neveštom lokalizacijom. Tako nešto je nedopustivo na komercijalnim projektima.

Da ne pričam o jezičkim, stilskim i terminološkim promašajima (npr. prevođenje naziva proizvoda).

Nije mi jasno zašto u projekat nisu uključeni ljudi koji imaju profesionalnog iskustva u ovoj oblasti? U Srbiji je u poslednjih 7 godina bilo dosta velikih projekata lokalizacije, što znači da postoje ljudi koji bi svojim znanjem i sugestijama mogli da pomognu da se posao odradi kako treba.

Pa da, zasto nisu ukljuceni profesionalci? Iz razloga jer bi ih morali placati po ceni koju si ti naveo. Studenti ETF-a jos nisu zavrsili sa studijama sto znaci da su jos studenti i rade za minimalac koji je u njihovom slucaju extra. Zao mi je sto posao nisu odradili profesionalci, a ima ih mnogo mislim na Linuxo team ili Atomix, Lugons ili kako vec, to su vec ljudi koji su u Linuxu vec 10tak godina i oni bi sigurno odradili posao kako treba. Javnog tendera nije bilo, sto je jako cudno ali dobro... Nadam se da ce i ovi studenti to isterati do kraja, i da ce disto biti 100% zavrsen i da nece imati negativnih komentara kao sto sada ima.

Za svaku glupost koju su napravili, a koju sam ja pomenuo, oni su imali izgovor (svi znamo da za svaku posledicu postoji uzrok), sada kada su izneli uzroke misle da su opravdali sve? Ne vidim nikakvu nauku u tome.

Kao ja sam prihvatio da napravim avion, prihvatio da ga napravim od dobrog materijala ali sam takodje prihvatio da budem slabo bio placen za "ruke", To sto se sada taj avion rusi, lose izgleda, ima gresaka, ne radi uzletanje, to je drugo nesto...


Sibao li te neko po usima da radis za te pare? Ako si prihvatio da radis za tu kintu onda ga uradi kako treba. Ako nisi znao bolje da uradis, onda su te ipak platili mnogo.

Da li da dodajem da studenti el.teh fakulteta u Srbiji to definitivno ne mogu da urade sami? Jer njihov nivo znanja i znanje prosecnog korisnika racunara nije isti, vec je prosecni korisnik u mnogoj manjoj meri upoznat sa samim tim.

Ne pricam napamet, student sam elektronike.

Ti si student a ja eto sasvim slučajno već dosta dugo diplomirani. I to nema nikakve veze sa diskusijom oko ovog pokušaja stvaranja srpske distribucije.
Zato bih zamolio, iako sam ovde nov, da se prestane sa pljuvanjem srpskog pisma- ćirilice i pljuvanja po studentima koji su angažovani na ovom predivnom pokušaju.
Smatram da je jedino pravilna rasprava o ljudima iz ministarstva koji su odlučivalu o smeru samog projekta. Em su odlučivali em finansiraju ceo projekat.
Posebno sam iznenađen ovako rigidnim stavom i oštrim zameranjima forumašu koji je dao ''sliku'' teksta na srpskoj ćirilici. Nečuveno i krajnje neumesno i drsko.
Ja pišem ovim pismom, na drugim forumima sam dao stotine stranica uputstava za početnike u Linuksu. Ali tamo može moj tekst da iziđe u origanlnom pismu koje sam i koristio pišući materijale.
Zato otkud nekome prava da me ograniči da o slobodnom OS slobodno i javno postavljam tekstove na pismu kojim pišem?
Nije mi želja da ''srbujem ćirilicom'' ali zar se urednici ne zapitaju: otkud njima pravo da zabrane pojavu ćirilnog pisma ne pitajući se šta je sa mojom ličnom slobodom i opredelenjem. Ja ne tražim da se sva druga pisma ukalanjaju niti mi smetaju, ali realno postavljam sebi pitanje: zašto nekome smeta moja ćirilica?
Jednostavno rečeno, razočaran sam deset puta više nego prvim izgledom srpske ditribucije koja je samo pokušaj da se nešto napravi i daleko je od prave, stabilne i potpune distribucije OS.

Nije to proterivanje ćirilice ništa novo na [es] (ipak je ovo međunarodni forum od ugleda), tako da pisanjem o tome samo gubiš vreme.

Veći je problem to što ovde neki troluju za medalju a administratori i moderatori to „ne vide“, na žalost :(

Izvinjavam se na blacenje ove ultra mega giga cirilske distribucije. Zivela cp6uja. i cp6Linux.

Takodje odjavljujem se sa ove teme.


Samo zelim da me obavestite kada ova distribucija bude imala, 10, 50, 100, 1000, korisnika. Ne verujem da ce ikada imati ni cifru na prvom mestu, a kamoli ovo na poslednjem :D


Veliki pozdrav, za cirila i metodija.

Cao.

Ne mogu da verujem šta ste ovde sve napričali. Od jednog projekta, koji možda nije savršen, ali definitvno je tek počeo da živi, vi ste napravili sve i svašta. Kao prvo pozdravljam svaki pokušaj da se u ovoj zemlji nešto napravi (naravno valjano). Greške su normalne u početku i vremenom se ispravljaju.
@zoran milovanović
Zaista ne vidim u čemu je problem oko ćirilice. Brate ako ti se ne sviđa uzmi latiničnu verziju. Nije najsavršenija ali uloži primedbe (na pravu adresu) pa će se možda i ispraviti. Ovako džaba ti pljuvanje.
@ mihajlo
Sve vreme si čačkao da bi našao nekog na koga bi bacao svoje neslaganje sa nečim što u principu možda najbolje što se u zanje vreme dešavalo u našim školama. Prvo pitanje za tebe: Da li ti znaš koliko je para potrošeno i na šta je utrošeno? Mislim odgovor je očigledan pošto si prvo tvrdio kako studenti su iskorištavani i nisu plaćani, kako ovo, kako ono. Mislim da je svaki dinar uložen u naše školstvo mnogo veći i bolji od onog koji ulažu na recimo veličanstvene dočeke Nove godine, glupa putovanja po svetu u stilu da ti g... vidi puta itd.. (tu se troše silni mislioni a za šta?). Ako treba da racionalizujemo društvo, trebamo svuda. Trebali bi da krenemo od gluposti, a ne od nečega što bi (makar akademski) moglo da doprinese boljitku našeg društva.
Za razliku od nekih ja smatram da je taj posao odlična škola za one koji su učestvovali u tome, a upotrebu studenata vidim kao jedan način za njihovo obrazovanje plus mogućnost da nešto zarade. Šteta što možda nije bolja provera rađena, i time se izbegnu neke greške, ali nadam se da će se sve vremenom ispraviti. Isto tako smatram da je glupo prevoditi nešto što je već prevedeno u nekim drugim projektima, ali ... Niko nije savršen.

Vlado, svaka cest tebi i tvojim aktivnostima. Ja sam se povukao sa teme i uopste se ne javljam u vezi cp6 projekta, vec u vezi ovoga sto govoris da svako gresi i slicno. U redu je to, ali kad su "pocinioci" ravnopravni, a ne kad neka grupa ljudi radi isti posao besplatno a druga za novac.

Pa cak ni to, recimo kao ono kod Ubuntu - Marka Satlvortovica , potego covek pare iz dzepa, pa i ako ima gresaka nije bitno - njegove pare, njegove greske. Ali kad neki projekt radi zvanicno drustvo, oni koji bu u svakom slucaju trebali biti za ugled, onda nije u redu reci "Niko nije savrsen." Napravi firma kucu, po zvanicnom projektu, sa svim dozvolama i ostalim papirima, ona se srusi, ne mozes reci "Nikom nista, desava se, vazna je namera."

Danas je prijemni ispit za srednje skole. Cemu to, ako niko nije savrsen, neka prime sve! Nadam se, da smo se razumeli.

Takodje "ne mogu da oprostim" (kao da je vazno sta cu ja da oprostim ili ne) sto ovaj cp6 nije isao uhodanim putem - objava i ovde, ali i na distrowatch.com, kao sto je to obicaj. Evo, za koji minut cu probati Red Star, skinuo sam vec ISO, samo da narezem CD i moci cu da vidim kako radi "Che" Gevara, a nas cp6 se sakrio, nigde ga nema, osim kod kuce.

pazi prvo nick mi nije mihajlo vec mihajilo-potkrala ti se vec greska :)
drugo nisam ja tvrdio da su studente zavrnuli i da im nisu platili,vec sam izrazio sumnju u to,a to nije isto,a i to sto su ih platili par puta jeftinije,sta mislis jesu li oni uzeli pare za trzisnu cenu prevoda ili za iznos koji su placali studentima.Ocigledno je tu ima dosta prostora za malverzacije,a to je tipicno za nase politicare,a u ovaj projekat je bila ukljucena politika nazalost.Sta mislis da li su studenti iskorisceni ako su placeni 4 x manje nego sto prevod vredi,ja ne pravim problem oko toga koliko je potroseno para,vec oko toga kako je opravdan svaki dinar koji je uzet iz budzeta,jer to mora da se radi,a ne uzecu 5 miliona,kostace me 2,taman 3 u dzep!!!ne vredi pravdati kradju drugom kradjom(ako je ovde kradje bilo),kao oni kradu pare i za druge stvari,za npr. necije vozanje privatnim iznajmljenim avionom-i to je kradja i kriminal i to treba javno osuditi,a ne govoriti,kako je uredu ukrasti npr. 5 miliona i podeliti 2 miliona onima od kojih si ukrao,zar ne?
a o tome koliko je projekat ispao neozbiljan necu da pricam,da su bar stavili beta verzija,veruj mi da bi projekat bio 10x cenjeniji i bolji,iako ga nigde nema pominjanog van nase zemlje,na primer na distrowatch ili bilo gde,a da je radjeno sve kako treba bio bi to odlican projekat,a ne paravan za kriminalne radnje korumpiranih politicara("korumpirani politicar" je u nasoj zemlji pleonazam :) ).
a vise puta sam naveo da bi voleo da gresim i da nisam u pravu.

@mihajilo
Prvo izvini na grešci, jednostavno sam prevideo (što bi rekli nije namerna). Evo ovako ću ti objasniti. Moj kum je na post-diplomskim (Ph.D) studijama u Norveškoj. Tamo pored studija radi kao asistent na fakultetu i na jednom projektu. Njemu kao diplomiranom inženjeru elektrotehnike početna plata u toj istoj Norveškoj bi trebala da bude 5 i više hiljada €, ali prima polovinu (čak i manje od toga), što mu je taman da preživi (cene su tamo katastrofično velike, za one koji ne znaju). E sada kada bi ga Norvežani plaćali kako bi inače trebali... Ono što želim da ti kažem da svuda na svetu ljudi koji rade na nekom projektu u okviru obrazovanja su plaćeni, naravno nekoliko puta manje nego što bi bili plaćeni da rade na tom istom projektu ali van obrazovne ustanove. Oni na taj način dobijaju zanje i iskustvo. Otuda i moja primedba da svaka para uložena u obrazovanje studenata nije bačena. Ako ima maloverzacije, naravno da bi trebalo dobro to ispitati i kazniti krivce...
@tdjokic
Država jeste to platila, projekat je pokrenut i radi se na njemu. Nije savršen, ali nije ni završen. Greške će se ispraviti. Na žalost, ali tužna priča ove zemlje je da ne funkcioniše nigde kako treba. Svuda u svetu gde se pominje država trude se da deluju makar dostojanstveno, jedino ovde imamo slučaj da skoro svi ljudi od reda koji su bili na vlasti u zadnjih 20 godina su gledali na ovaj ili onaj način da uruše ugled države zbog njima potrebnih, u tom trenutku, razloga... U takvom slučaju ne možeš očekivati da će država ispratiti tačno kako se troše njene pare, koji je kvalitet proizvoda... To zaista ponekad i vodi do mutnih radnji, ali ako imaš dokaza onda se obraćaš auditorijumu gde izneseš te dokaze. Sve ono tipa moglo bi, ne bi... Sve su to špekulacije. Po meni niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno.
Nije da branim studente koji su radili na ovom prevodu, verujem da su uradili najbolje što su znali tako da mislim da je bezveze njih kriviti ako projekat nije savršen. Kriva je, jednostano, država koja to nije striktno iskontrolisala, ali kakva država...
ps. padne li kuća u našoj državi, neće biti kriv ni finansijer (što je kupovao najjeftiniji mogući materijal), ni šef gradilišta (što nije vodio računa o tome da li se radi na projektu i kako se radi) nego neki jadnik koji je verovatno poginuo u rušenji te kuće. To niko nije savršen ne treba da bude opravdanje, ali zaboga ovaj projekat su radili STUDENTI.

Vidi ovako. Da je to neki pitomiji projekt, u smislu da je neko predlozio grupi entuzijasta nesto, drzava sponzorisal, sutudenti i ucili i usput nesto zaradili, pa se to jednog dana preda korisnicima na upotrebu i procenu i tako sve domacinski, pa hajde de.

A ovde se na pocetku spominjala Privredna komora i jos ne znam ko, na b92 sajtu zvucno najavljena nasa nova distribucija, a ovamo projekt koji je jos u radu i slicno. Ako je projekt gotov, spreman za profesionalnu upotrebu, kao oni LTS Ubuntu-i, onda neka galame, a ako je jos u povoju, neka prijateljski potapsu sudente po ramenu, neka ih pohvale, malo to reklamiraju i gotovo.

Izmedju tolikih ljudi koji su ucestvovali u radu niko nije nasao za shodno da to salje na distrowatch? Mozda ljudi ni ne znaju za distrowatch? Sve je moguce.

Slažem se sa tobom da je to moglo, ne malo, nego mnogo ozbiljnije odraditi, ali... Zvanična vest o tome je obavljena 27.decembra 2007 godine da će vlada finansirati, a verzija je izbačena čini mi se pre 2 meseca. Elem, tek su počeli.

cp6 = srb Dobra fora, al' ce retko ko da je skapira.


Kucam sa njega.... super je zamisao i projekat... ali firefox puca (verovato jer je beta verzija), i brzina u startu nekako je drugacija u odnosu na obican ubuntu 8.04. :S

Opis u novom SK: http://www.sk.co.yu/2008/07/sklp01.html


Treba ovo da se testira, da zazivi....



_{[Ovu poruku je menjao Mister Big Time dana 04.07.2008. u 09:27 GMT+1]}

Iz prikaza na http://www.sk.co.yu/2008/07/sklp01.html

Ne znam o cemu se radi. Mozda su krenuli od cinjenice da ne moze svako da skida sve, pa ce do DVD-a doci preko druga, prijatelja, institucije i slicno. Sa druge strane, ovi koji mogu da skidaju, skidanjem celog DVD-a nepotrebno opterecuju mrezu, jer ne treba svakome sve. Vec je izasao Ubuntu 8.04.1, sta sad? Kako ispostovati stalne apdejtove?

Izasao je Ubuntu 8.10 alfa :) - ko zeli moze ga probati - kernel je 2.6.26 (naravno sve to daleko od stable) :)

Ova Distribucija nije potrebna, ali bolja lokalizacija jeste.

Skoro svaka Distribucija može koristiti spski jezik i ćirilicu. Na svim Distribucijama koje sam u zadnje vreme koristio sam imao srpski jezik i ćirilicu.

U mom Gentoo-u ceo KDE je na ćirilici, XSane sam pre nekoliko godina preveo na latinicu a sad na ćirilicu.

Imam mogućnost i u konzoli i u Firefox-u da koristim ćirilicu. Ali to mi ne odgovara, jer ne želim promene imena funkcija.

Inače direktorijumi i fajle koje ja pravim su na ćirilici ako su za mene a ne koristi ih sistem. Sve što može je na ćirilici.

Dakle delimično mi je engleski (default jezik), nemački (moj drugi jezik), latinica (što mora) i ćirilica sve ostalo.

Pozdrav nemysis

Slažem se, u potpunosti.

ma daj, ova deca što su prevodila ,maltene su odrasli na ES
a sad ste im faktički okrenuli leđa :(
(a em su se namučili i odrađuju posao za desetku)

skoro isti je razlog neprihvatanja cp6linux distribucije ovde
kao i što ljudi ne vole da menjaju windows - jer su navikli na nešto drugo

a i bugovi su identični kao i na ubuntu :D

Moram da isprobam ovaj distro, jedino me brine kolko su azurni paketi? Na Ubuntu umeju da kasne, a tek na cp6 ne znam kakvo je stanje.

Za sad na svim kompovima mi je Ubuntu 8.04 (na dva je KDE na cirilici) i to lepo radi.

Svasta ce covek procitati ovde

Ali po obicaju pljuckanje dolazi od siljokurana(cast izuzecima)koji imaju gomilu primedbi "e pa bilo bi dobro ovako a ne onako" i kod koji se sve zavrsava na prici a neceg konkretnog od doticnih naravno nema...
Ako vam nesto smeta idite na maticni sajt pa prijavite problem ;)

Mada moram da se slozim sa nekim misljenjima-ako se vec nesto radi bolje da se jbg radi kvalitetno nego da bude metiljavo
To na kraju ipak predstavlja uzaludno trosenje resursa ako ce krajnji korisnik po ko zna koji put da dobije macku u dzaku
Ali opet treba projektu dati sansu-tek su krenuli,naravno da ima problema koji ce verovatno biti vremenom otklanjani

A kukanje kako ne radi ovo ili ono treba da posaljete na adresu Glupuntu ovaj Ubuntu distribucije :) jer je cp6Linux ipak samo prevedena verzija istog sa novom temom i izgledom pa su to ipak nedostaci samog Ubuntua kao distroa-ali neki izgleda to ne mogu da skapiraju ;)
I meni nije jasno sta vam se ne svidja kod izgleda maticnog sajta-sto je minimalisticki i sto je na cirlici?
Jok nego treba da izgleda kao scene iz filma Lawnmoverman :P
I naravno da ce da bude na cirlici jer je koliko ja znam u Srbiji je ista zvanicno pismo i njoj su uradjeni svi sajtovi drzavnih institucija-a to sto par likova na ovoj raspravi vise preferira latinicu i sto zbog toga projekat ispada jos kao los nema za mene(a verujem i za mnoge druge)ama bas nikakavu tezinu ;)

Ocigledno je, da se duboko ne razumemo. Buduci da sam "ljuti" samouki Linuksovac, osecam se slobodnim da (ponovo) kazem par reci.

Niko ne pljuje na decu koja su prakticno odrasla na ES-u i posteno radila i uradila sta su znala, mogla, umela. Pljuvanje - bar sa moje strane ide na vlast, koja je od rada te dece napravila nekakvu misticnu distribuciju, tu su i kojekakve Privredne komore, ministarstva itd., a reklo bi se, da su za Linux culi juce, prekjuce. Svakog, ali bas svakog ponedeljka citam onaj nedeljnik na Distrowatch, pratim svakog dana koja je nova distribucija izasla, bilo kao Alfa, Beta, konacna i tamo jos nigde nisam primetio cp6Linux. To od prilike znaci da mi pravimo nesto izvan Linux zajednice, krisom, sta li?

Sto se cirilice tice, OK, treba nam cirilica, ali zasto su onda to nazvali cr6Linux? Jeste u Srbiji zvanicno pismo cirilica, ali zar svi Srbi pisu iskljucivo cirilicom? Imamo razne izbeglice, decu iz dijaspore, strance koji uce srpski i zele da ga nauce pa istovremeno moraju jos da uce i cirlicu i tako dalje. Zato me cudi sto je cirilica uvedena kao JEDINO pismo. Za mene je to neprihvatljivo, jer se time diskriminise veliki broj ljudi koji ne mrze ni Srbe, ni Srbiju, ali im je cirlica dodatna teskoca u pismenom komuniciranju sa nama. Ne radi se o "par likova" nego o mnogim likovima. Ja sam odrastao na cirlici i dobro je znam, ali pretezno koristim latinicu, bez ikakvog potcenjivanja cirilice, jednostavno tako mi vise odgovara, i mislim da nisam jedini.

Onda ona fora sa DVD. Da je tamo 2 - 3GB materijala, pa hajde, ali napraviti DVD od nekih 800 - 900 MB je bez veze - jos uvek je suvise malo da imas sve, a suvise veliko da stane na CD. U medjuvremenu sam nabavio DVD citac / rezac ali mi ne pada na pamet da rezem cp6Linux, previse su neozbiljni.

Ne sekiraj se Tomo nisam mislio na tebe i slazem se u principu sa tim sto si rekao ;)
Ali lik je kukao dve strane u fazonu "pfff cirlica" a koliko videh ima i latinica mada ja licno jos nisam probao ovaj distro
I da ovo sa dvd-om od 900 mega je notorna glupost-kada su vec stavljali sve to na dvd mogli su onda ubaciti na njega jos puno stvari sto bi korisnici sporijeg neta znali da cene jer je ipak ovo Srbija

Mislim da je trebalo uložiti sredstva i volju ljudi u neki drugi open source projekat... valjda je bolje to, a ne pravljenje novih "ukusa" OS-a...u masi od ~200 postojećih distroa. Ne kažem da u nekom trenutku nebi moglo i to, ali je bolje da su se ljudi pokazali s nečim drugim, jer je malo glupo praviti distro koji se razlikuje <5% od nekog postojećeg.

Mene bas interesuje kako ce to da izgleda kada neka tetkica bude imala problem sa cp6Linuxom pa joj zatreba pomoc a ono niko ne zna da joj pomogne jer su joj sve poruke na srpskom...

Ja sam odmah opljunuo projekat samo iz jednog razloga, sto se otkriva topla voda sa prevodjenjem koje je vec triput radjeno, a nijednom nije dovrseno. Uz to nije i najpotrebnije.

Potrebnije je da ljudi imaju dobru tehnicku podrsku, uputstva, tutorijale i slicnu dokumentaciju (podrazumevam kvalitetnu a ne ove krpeze koje je jedino moguce naci cak i na engleskom jeziku) tako da mogu da nauce da koriste Linux i da ga u nekoj razumnoj meri sami odrzavaju i nadogradjuju.

Potrebnije je da se postavi neki standard u sadrzaju distribucije koji ce zaista da predstavlja neko resenje prilagodjeno nasim potrebama u svim oblastima primene, pre svega poslovne. Ovo, da se samo napravi prevod i umetne drugacija tema je samo zamazivanje da se uzme novac.

Kome treba OS na srpskom ako sa njim ne moze da mu radi ebanking, ili fiskalna kasa ili knjigovodstvni program... Novac drzava treba da ulozi novac da se takvi problemi resavaju, a ne da se po ko zna koji put radi prevodjenje na srpski.

1) E-banking radi (onaj koji radi, onaj koji ne radi - ne radi zato što je loše projektovan).
2) Recimo da pitaš Swisslion Takovo kako njima fiskalne kase u prodajnim objektima rade na nekakvom *buntuu (ja ne volim taj distro, ali njihove kase radi na njemu)?
3) Neko je na temi već pisao da rade i knjigovodstveni programi, a čak mi drugar kaže da na *buntu-u koje je njegova firma stavljala pravnim licima rade i knjigovodstveni programi preko nekakvog emulatora (nisam ulazio u detalje, ali i to radi).

Što će reći, sve što si naveo ne stoji, ili stoji delimično - znamo da neki e-banking ne radi, ali ja znam da meni e-banking preko poštanske štedionice radi, ima i tih fiskalnih kasa i pos terminala na *buntuu, a ima i tih knjigovodstveno-finansijskih programa, pa čak i oni clipperski mogu da se naprave da rade. Za ovo zadnje čak nije ni potrebno da distro bude lokalizovan, jer je UI onaj iz samog programa, te nema apsolutno nikakve veze sa UIjem OS-a.

Nego, ona tetkica sa početka tvog posta ne koristi u poslu računar nego kofu i zoger

Upravo je to nesto sto drzava treba da regulise.



Ne govorim o speciifcnim resenjima koja se rade za velike firme. Govorim o nekome ko neam toliko para, nema znanje i kome se ne isplati da placa experta da mu namikari fiksalnu kasu, jer ce to da ga kosta mnogo vise nego da lepo uzme Windows i da mu zivot bude mnogo jednostavniji.

Srpski Linux treba da bude OS koji treba da koriste siroke narodne mase a ne eksperti i oni koji imaju para za veliek investicije. Srpski Linux korsinik treba da DL-uje sa sajta instalira i koristi bez cimanja ili bar ne sa vise cimanja nego sto ga ima sa windows-om.



Sta reci za resenje koje se zasniva na emulatoru? To vrlo lepo odslikava koliko je cela prica pogresna.

To je ono klasicno linuxasko krpljenje. Linuxasi nikako da shvate da nije resenje ono koje se zove da radi, nego ono koje dobro radi.
Ovde se ne radi o tome da li je nesto moguce nego da nesto mora da je moguce, da je jednostavno i lako primenljivo.

Upravo je tako i ova distribucija napravljena, po principu da se uzmu pare da se ne uradi nista ozbiljno konstruktivno, a da se prodaje pod parolom - dzabe je. SRpskim korisnicima ne treba dzabe, treba im nesto sto radi posao kako treba i prihvatljivo kosta. SRpski Linux treba da se bavi time, da zadovolji potrebe korsinika u Srbiji (a to nije samo jezik) i da zaita moze da se korsiti za sve svakodnevne potrebe bar na nivou konfora koji se dobija sa alternativom, koja je upravo zbog tog komfora rasprostranjenija.



Ovo je netacno. Mozda jedna ili dve banke imaju ebanking koji radi na Linucus, sve ostale nemaju. A ako se uzme i broj korsinika koje banke imaju, korisnici koji potencijalno mogu da korsite ebanking na Linuxu spadaju u mizeran procenat. Samo to jer dovoljno da smanji potencijalnu korsinicku populaciju srpskog Linuxa. Sta ce to ljudima kada ne moze da im uradi posao?

Inace je zanimljiv, opet karakteristican Linuxaski stav: "moze da se skrpi, eto ja sam skrpio i meni radi". Lako je tebi, alo ciljan grupa za ovaj srpski linux to ne ume da skrpi, niti zeli da uci kako da skrpi, odnosno, uposte ne zeli skrpljeno resenje.

Cak i OpenOffice je postao prihvacen tek kada je zaista po funkcionalnosti mogao da se meri sa alternativom. Nije mu nista vredelo to sto je besplatan, sve dok je predstavljao samo jos jedan krpez. Hvala bogu, pa je neko to shvatio i ulozio prilican trud da od OPen Office-a napravi ozbiljan alat.

Da i Linux postane siroko rasprostranjen, neophodno je da sa njim neko uradi isto kao sto je uradjeno sa Open Office-om.



Sve dok to budu izuzeci, to ce samo smanjivati potencijalu korisnicku populaciju. Potpuno je besmisleno ocekivati da ce neko instalirati spski linux ako to znaci da ce morati da se ogranici samo na neka od raznovrsnih resenja na trzistu.



Upravo je kvaka u tome da ne treba da "moze da se napravi da radi", nego da je sasvim normalno da odabirom srpske linux distribucije imas i odgovarajuca resenja za poslove koje zelis da radis na njoj, a ne da nesto krpis i prikrpljavas i nadas se da ces moci da osposobis bar neko resenje.




Bice da nisi bas u dodiru sa realnoscu. Poprilican procenat korisnika racunara u ovoj zemlji su TETKICE, narocito u firmama i narocito u malim firmama.

Predraze,

to sto nesto "moze da se uradi", a nije uradjeno, je samo sansa za programere. Pa valjda se ta resenja placaju i za Windows platformu? Nije valjda da je tamo sve dzabe? Sa druge strane, iz tvoje price se stice utisak da sta ce nekome zayebavanje sa Linux-om, kad postoji Windows kod koga su "kuce od cokolade". Pa, ista ta tetkica moze da ima problem i na Windows platformi.

Pa nije cp6Linux baziran na nekom hard core distrou vec na Ubuntu-u koji je okrenut ka pocetnicima i kod njega nema bas toliko cimanja ;)



Nikoga nije briga na cemu se zasniva resenje dok ono radi kako treba
Ne vidim problem sto je u pitanju emulacija-pa sta mislis zasto su virtuelne masine dozivele ovakav bum zadnjih par godina-mozda zbog pokusaja da poveca interoperabilnost razlicitih platformi?



Pa to nije krivica linux-a vec banaka koji svoj softver pisu u ActiveX i to nije samo diskriminacija korisnika drugih OS-ova vec i ljudi koji koriste druge browsere jer doticni radi samo preko IE-a ;)

BTW IE radi i na linux-u ;)

http://www.tatanka.com.br/ies4linux/page/Main_Page

A sada prekocicu sve ostalo sto si napisao i doci do ovoga da bi ti dao odgovor



Samo ispustio si iz vida da tetkicin posao nije da odrzava kompjuter u toj nekoj firmi(za to postoje drugi ljudi)vec da samo sedne za njega i klikne na par ikona i da radi u programima koji joj trebaju-bio to linux ili nesto trece ;)

Problemje sto je to nesto neophodno da bi stvar uopte bila upotrebljiva, ali se pare trose na nebitne stvari, koje ne mogu da dodju do izrazaja jer je sve zajedno i dalje neupotrebljivo, zato sto to neophodno nije uradjeno.



Ja i ne pricam da je Linux los nego da Ministarstvo, akovec hoce da trosipare da obezbedi ljudiam pristupacno resenje za racunar, treba da prvo resi takve probleme, inace samo baca pare.

OK, napravi to nešto, time će stvar postati upotrebljiva, a ti ćeš zaraditi pare. Vuci siti, a koze na broju.

Pitanje je šta ministarstvo hoće time da postigne. Možda hoće poreskim obveznicima da izbiju argumente za nezakonitu upotrebu softvera, a javnosti da zapuše usta time kako ništa nisu uradili. U tom slučaju im je jeftinije da nam mažu oči, nego da obezbede rešenje koje zaista vredi.

Body Bag, ako mislis na mene koji sam kukao na cirilicu, ja sam tu i kukam i dalje. Poceo sam kukanje zbog, bukvalnih prevoda naziva programa i kada je naziv programa sastavljen iz 2 reci, dolazi do mesanja cirilice i latinice, sto izgleda veoma ruzno i nepismeno. Takodje negde je ostavljeno originalno ime programa na latinici naravno, a dole ispod pise kratak opis na cirilici, mozda vama to ne bode oci i ne izgleda ruzno, ali meni i tek kako!

Kasnije smo iz nekog drugog razloga presli na samo pljuvanje cirilice, jer me jako nervira kad neko ne postuje latinicu, a ocekuje da se postuje cirilica. Pre svega postujte "tudje" pismo, ako zelite da i "vase" pismo bude postovano od drugih. Ko razume, shvatice.

Imam jednog prijatelja koji je u timu za lokalizaciju OpenOffice-a i pričao mi je kako je sve teklo i nikako ne osporavam trud koji je neophodan za tako nešto, ali i on sam kaže da je u ovom slučaju bolje da su se sredstva uložila u neki ne-OS projekat od koga bi bilo mnogo više koristi (koji bi bio takođe otvoren), a ne u još neki operativni sistem dok i postojeća lokalizacija još uvek nije dovoljno sazrela.



Ovo je najpriblžnije istini.

za Predraga: barem 5 banki od onih koje imaju e-banking (nemaju sve,zacudujujuce) radi na bilo kom browseru (citaj: savremenom i cestim) koji ispunjava neke uslove

uradio sam istrazivanje na temu e-bankinga na Linuxu i rezultate za siroke narodne mase olacih, mislim, u e-poslovanju (mozda negde drugde, potrazite temu "e-banking i Linux" ili nesto slicno)

inace, ako je e-banking platformski zavisno za mene ne postoji


kraj offtopic-a

Slozio bih se sa konstatacijiom da je u Srbiji cirilica "nase", a latinica "tudje" pismo (koje smo prihvatili, kao i veliki broj stranih reci i sto nije nista lose). Medjutim, drugi vec postuju cirilicu (Windows dolazi sa ugradjeniom cirilicom itd.), ali je problem sto mi ne postujemo nase. Pisanje sopstvenog jezika sopstvenim pismom nije nepostovanje ostalih pisama. Treba li englezi da pocnu da pisu cirilicom da bi postovali nase pismo.

Pogresno si postavio stvari. Mi treba na srpskom da pisemo latinicom da bi drugi sta - poceli na svom jeziku da pisu cirilicom?

Hvala na pitanju, ja sam dosta toga napravio i pravim, sto je za javno dobro. Linux nije moja vokacija i tu ne mogu mnogo da doprinesem, te na njega samo gledam kao korisnik, te je moje misljenje tako i artikulisano.



Upravo o tome se i radi. Sada imaju argument kako eto postoji besplatno open source resenje na srpskom, zanemarujuci kako je to u vecini slucajeva neupotrebljivo reenje.

Sve se svodi na to da ako zele da ponude pandan Windows platformi, morajuda obezbede pun komfor kao sto ga nudi Windows platforma.



Bilo bi to lepo ali problem je sto ako neko samo napise rec cirilica, to se odmah tumaci kao pljuvanje po latinici :)

nije bas potpuno neupotrebljivo ,jer sve sa ubuntu radi i na cp6linux :)
pre bih rekao da ljudi nisu naucili da ga koriste na pravi nacin
a i kako bi kada je sve ove godine bilo dostupan pravi besplatni softver ,uvek?

postoji termin razmazobiliti koji je direktno povezan sa "komforom" platformi

dok sam primetio da cp6linux ide malo brze negoli srpski spinof fedore na istom
hardveru (ako neki update pomogne)


精華安全沒有為什麼喜歡cyrilic


_{[Ovu poruku je menjao boodala2 dana 28.08.2008. u 14:31 GMT+1]}

Izmedju postovanja i upotrebe ima velike razlike, stoga te molim da ne zamenjujes teze i da me ne napadas za nesto sto nisam rekao. Lepo na kraju pasusa pise: "Ko razume, shvatice". Nisi razumeo - nisi shvatio.

Poz

@Predrag, sto se tice tog utiska, da se odmah oseca pljuvanje po platinici isto je tako i za cirilicu :) Cim spomenem latinicu, odmah kazu da pljujem po velikom savrsenom, itd..itd.. pismu. Zato i jesmo sada ovde gde smo |:|)

letc fejsit
u svim itočno evropskim zemljama se odavno prešlo na
legalan softver (manje-više, jelte)

dok na primer i drugi imaju svoje lokalizovane distroe
u poljskoj (nisam siguran da li je doniran od države)
http://www.pld-linux.org/
u ruskoj
http://www.runtu.org/
to ne znači naravno da sad svi moraju ovo da koriste.(iako bi bilo lepo )
setite se kad ste bili u školi pa vas teraju da nešto učite ili tako
hoću da kažem da čak iako ovo uđe u obrazovni sistem ne znači da će biti
oberučke dočekano ili od profana ili od đaka ,kao ovo rusko

ali opet kad se preračuna se više isplati jedna lokalizacija nego 100000 iznuđenih licenci

bar bi trebali da se ponosimo što je bar nešto i započeto (s obzirom na situaciju)

I cirilica i latinica su danas nasa pisma, i oba NISU nastala u Srbiji vec su prihvacena od strane srpskog naroda.

Prvo alfabetsko pismo koje se koristilo u Srbiji tj. na teritoriji danasnje Srbije je glagoljica, a cirilica i latinica su usle u upotrebu u XIX i XX veku, i njih smo "prisvojili" tj. uzeli u upotrebu uz odredjene modifikacije.

Pravopis srpskog jezika od Matice Srpske je po tom pitanju nedvosmislen - cirilica i latinica su pisma srpskog jezika.

Tako da, on topic, ako neki OS koristi srpsku latinicu ili srpsku cirilicu, ili obe - u svim tim slucajevima moze da se nazove OS-om koji podrzava srpsko pismo.

postoje i mesta na kugli zemaljskoj koja imaju donekle pozitivnija mišljenja o cp6linuxu


http://www.krusevacopen.net/index.php/linux.html
http://planeta.ubuntusrbija.org/2008/06/11/zoran616/192/
http://www.sk.co.yu/2008/07/sklp01.html
http://www.serbiancomputers.com/forum/index.php?topic=2176.0
http://altlinux.info/news/world/20080716.2140
http://forum.uzice.net/index.php?topic=14938.0
http://www.pnforum.net/phpbb2/viewtopic.php?t=1746

Upravo sam ja taj koji je istakao da postoji razlika između upotrebe i poštovanja pisma. Znači, oko toga smo se složili. E, sad pročitaj svoj prethodni post. Prvo si osuo paljbu po upotrebi ćirilice, a onda si počeo da pričaš o poštovanju i nepoštovanju.



Nisi ti "pomenuo latinicu", već si pisao protiv upotrebe ćirilice. Između to dvoje postoji velika razlika.



Strogo govoreći, ćirilica i latinica nisu dva pisma, već dve familije pisama. Ja znam za pismo koje se zove "srpska ćirilica", ali ne znam ni za jedno koje se zove "srpska latinica". Prvo se tako zove jer je nastalo u Srbiji (potiče od Vuka Karadžića), bez obzira što su i ranije postojala druga pisma iz iste familije. Sa druge strane, nijedno latinično pismo nije nastalo u Srbiji, pa zato i ne postoji "srpska latinica".



I Ustav Republike Srbije je nedvosmislen - službeni jezik je srpski, a službeno pismo (srpska) ćirilica. No, sve to nije sveto pismo kada je jezik u pitanju. Tako su 1993. autoritetčine iz SANU zvanično proterale sibilizaciju ("k" u "c" i "g" u "z") iz srpske gramatike, pa ipak, svako ko je iole pismeniji kaže "u vojsci" i "na žezi", a ne "u vojski" i "na žegi". U to slučaju je narod u pravu, a SANU greši.

Mislim da znam sta vam najvise smeta. Kada vidite Linux na cirilici vi imate osecaj da je to nekako srpsko. Dok kad je na latinici, tada je tudjinsko. Pa kao velike patriote, volite sve sto je srpsko. Sto je potpuno ok. Ali zar Windows na cirilici nije srpski proizvod? :) Zaista ste jako zagrizeni :D

A cirilica zbog svoje "osakacenosti" (nemam nameru da vredjam) se definitivno manje koristi u odnosu na latinicu u tehnici (zar je neko koristi, tu)? Ako je vec tako i ako se zna da se latinica tamo ne moze izbeci, zasto ubacivati cirilicu i namerno dovoditi sebe i druge u situaciju da mesaju ta dva pisma? Cirilica je lepa na nekim dokumentima (cak i tamo ima mesanja sa latinicom), u prevodima koji idu na nacionalnu televiziju, za pisanje citanke, bukvara, zato nek tamo ostane. Ne gurajte je na sva vrata tamo gde ne moze da bude jedina(sama)!

ako je moguce koristiti neke zajebane idiograme zemlje za koju verovatno vecina nas nije cula nema razloga ni opravdanja pisati o tome kako cirilicu ne treba koristiti u tehnici ili kako ju je tesko u tome koristiti, kako je "osakacena" i slicno
cirilicu koristim svuda gde mi odgovara, pa cak i kad nesto programiram (e,kad tu nema ogranicenja za cirilicu o cemu se ovde prica?)
rusko pismo, zeznutije od srpske cirilice, se bez ikakvih problema koristi

da se vratimo na temu koja god da je

Glagoljica jeste prvo pismo koje su Sloveni na ovim prostorima koristili, ali nije i prvo pismo koje je korišćeno na ovim prostorima.

Grčki alfabet i latinica su se na ovim prostorima koristili mnogo pre nego što je glagoljica izmišljena.

Dovoljno je da se pogledaju arheološke iskopine i da se vidi to.


Slažem se u potpunosti.

Ćirilica je lepa za čitanke i tako neke knjige, ali je ne treba gurati tamo gde ne može samo ćirilica da se koristi i ne treba mešati ćirilicu i latinicu jer to samo dovodi do zabune (kad neko, na primer, piše neki članak o C programskom jeziku i sve piše na ćirilici, samo "C" napiše na latinici, pa onda ispadne da piše "S", a ne "C").


Kako bre "nema ograničenja za ćirilicu u programiranju"?

Baš me zanima kako će neko, na primer, da napiše neki kôd isključivo na ćirilici i da ne koristi ni jedno jedino latinično slovo :)


A kako ćeš, na primer, da napišeš "www.google.com" na ćirilici i kad to ukucaš u adress bar da ti otvori Google? :)

Patch za gcc.

Moze, pitanje je da li treba.

Pisanje samog koda cirilicom je mozda malo preterivanje i ako je izvodljivo (bar za moj ukus),
ali komentarisanje koda - sto da ne, ako neko bas zeli tako iz nekog razloga.
Meni je bitno da ja znam da se sluzim cirilicom, da je pisem i citam, i to je uvek plus,
koristio je negde ili ne. Komentare da je sama cirilica "sakata" ne mogu da razumem.

Nazivanje cirilice sakatom je svakako vredjanje. Prestani da skaces samom sebi u usta.



Napisi mi odnos obima i precnika kruga latinicom, a da te ceo svet razume. U matematici se vec mesaju svakakva pisma, kao sto su:

1. latinica,
2. starogrcki alfabet,
3. gotica,
4. hebrejski alfabet (prva tri slova),
5. Cirilica (slovo sh),

i sve to nije dovoljno, vec se izmisljaju razne nable, obrnuto veliko pi itd. Matematicki tekstovi na srpskom jeziku su pregledniji kada su napisani cirilicom, jer se pojacava razlika izmedju teksta i formula. Toliko o upotrebi "jednog pisma".

Mojoj drugarici je za doktorat mentor bila neka finska budala. Komunikacija sa njim se obavljala na engleskom i nijedna mu latinica nije bila problem (domaca slova u imenima nasih autora), ali kada je ruski autor bio naveden onako kako se potpisuje i kako je potpisan u clanku, on je krenuo da prepravlja na latinicu. E, to je vec mrznja. Inace je tip budala na kub.

@Zoran Milovanovic, Dzeronimo

Cirilica nije pismo za muzej kao gotica. Tacka.



Svojevremeno sam imao neke ruske knjige iz programiranja sa kompletnim sorsevima na cirilici, ali tada nisam imao ni racunar, a nekmoli odgovarajuci kompajler za sorseve sa ruskim kljucnim recima. No, i Rusi su odustali od toga, jer nijedan veliki proizvodjac razvojnih alata nije njihov. No, kao sto rce apatrid, mozes da pecujes gcc ako hoces (za to ti ne treba nikakva ozbiljna investicija da bi bio azuran), ali je pitanje da li za tim ima potrebe.

Sa druge strane, postoji opsti konsenzus u svetu da je lokalizacija IT resenja potrebna i da treba ciniti napore na tom polju u skladu sa mogucnostima. O ovome se nigde u svetu ne raspravlja.

Da, latinica jeste pismo srpskog jezika, cak i ako Srbi potpuno odustanu od njene upotrebe, jer je HSB jedan jezik, kako god ga zvali, a Hrvati ce nastaviti da pisu latinicom. Po istom principu je cirilica (nesluzbeno) pismo (sluzbenog) hrvatskog jezika (da me ne bi hvatali za cakavski i kajkavski), svidelo se to Hrvatima ili ne, jer hrvatski i srpski jesu razliciti dijelekti istog jezika.

No, kao sto sam rekao, precizno govoreci, latinica i cirilica nisu dva pisma, vec dve porodice pisama. Vukova cirilica jeste srpsko pismo za razliku od gajevice (latinice Ljudevita Gaja), kao sto je gajevica hrvatsko pismo za razliku od Vukove cirilice.

Premda ti to nije bila namera, moram reći da ovim pogađaš u jedan vrlo važan potencijal lokalizacije.

Vindouz, na engleskom, ćirilici, latinici ili glagoljici, nije „srpski“ proizvod utoliko što se razvija u jednom centru 8000 kilometara odavde, ostavljajući nimalo drugih mogućnosti do „veličine tržišta“ da njegovi korisnici u Srbiji utiču na zadovoljenje svojih specifičnih potreba. Na primer, Vindouzovi srpski rasporedi tastature. Ćirilični još uvek nosi makedonsko Ѕ, petnaest godina pošto je za tim prestala svaka potreba, zauzimajući mesto savršeno za Ž, kako ovo ne bi lutalo okolo u zavisnosti od oblika tastera enter. Ni u jednom od rasporeda ne daje srpsku interpunkciju, poput navodnika u ovoj mojoj poruci. I pored toga što su im neki skretali pažnju na to, ljudi i dalje moraju da se dovijaju. Najupadljivije kod svežih linuksaša je to što po inerciji nastavljaju sa sličnim dovijanjima kao i na Vindouzu, ne očekujući da išta mogu da promene u globalu, da ikome izvan lokalnog društvanca mogu smisleno da se obrate, kako bi njihovo rešenje postalo dostupno svima, odnosno, i njima samima kad sednu za tuđ ili javni računar.

Linuks pak, na engleskom, ćirilici, latinici ili glagoljici, jeste „srpski“ proizvod utoliko što veličina tržišta ne igra nikakvu ulogu u tome koliko korisnici iz Srbije mogu zadovoljiti svoje specifične potrebe, već samo volja pojedinaca i organizacija. O srpskim rasporedima tastature ne treba ni pričati, a to je dovelo i do toga da je najosnovniji lokalizacioni sistem pod Linuksom koplje ispred Vindouzovog u pogledu tehničkih pogodnosti za prevođenje na srpski, a KDE-ove nadgradnje tog sistema — dva koplja ispred.

Zato je, između ostalog, važno da na Linuksu postoji prevod i na ćirilici i na latinici, da imena programa u tim prevodima budu što preslovljena što prevedena, kako bi novopečeni korisnici osetili moguću širinu prilagođavanja lokalnim prilikama, spram zavisnosti od diktata proizvoljnog upravnog odbora i reklamnog odeljenja s onu stranu okeana. Da nisu nasukani na sprudu malog naroda i malog tržišta, da im izgledi da nešto izvedu u svoju korist nisu ništa manji nego jednom Amerikancu, Rusu, Kinezu, Indijcu, ili Brazilcu.



Ne vređaš, ali pričaš neutemeljno, čak sopstvenim primerom potvrđuješ protivtvrdnju. Kad se zađe po ruskim forumima, tehničkim, ma tvrdokornim linuksaškim, ne može na puškomet da se ulovi neupotreba jednog jedinog pisma koje, siroma, imaju. A uz naše bogatstvo od dva pisma, kad se pogledaju naši forumi, ne tehnički nego bilo koji, oba ta pisma koriste se sigurno ispod 50% (ja bih procenio i ispod 25%) — ostalo sve engleska abeceda. Oho, još kako je jedno od naših pisama sakatije od onog drugog kada se odmeri uticajem na opštu kulturu pisanja, u čemu se i ogleda efikasnost pisma.

Na stranu ovo, za rad na lokalizaciji ćirilica je i usko tehnički gledano nadmoćno oruđe (dakako, kada se tom poslu pristupi bez traćenja resursa), i tu prestaje sva priča o tome na kojim će pismima biti dostupan jedan računarski prevod (biće na oba).



Ili, kako će neko da napiše matematički dokaz isključivo na ćirilici, i da ne upotrebi nijedno latinično slovo? Ček, kako će neko da napiše matematički dokaz na engleskom ne upotrebivši nijedno grčko slovo? Može li se naći rad iz kvantne fizike bez ćiriličnog „ć“? ;)

Svuda u svetu se pisma mešaju kada se radi o simbolima, kako bi istovremeno mogli biti i sažeti i jednoznačni. U simbole spadaju jedinice mera, matematičke i fizičke veličine, naredbe programskih jezika, itd.

Štaviše, pisati ćirilicom znači da latinica dobija simboličku vrednost grčkog alfabeta, čime simbolički delovi postaju još bolje uočljivi, automatski izdvojeni od tekućeg teksta. Lično me izrazito nervira kad, dopisujući se na engleskom običnim tekstom, moram nekako posebno da izdvajam kratke naredbe školjke i njihove opcije (navodnicima? često su deo samog izraza), da se ne bi pomešale sa okolnim tekstom; dok se na srpskom, ćirilicom, glatko ističu bez ikakvih poštapalica.

No, da publika ne ostane kratkih rukava:



Ne računajući pitanje svrsishodnosti ovoga (o čemu ispod), nešto se drugo može primetiti. Ako bi se ovakva „lokalizacija“ izvršila latinicom, takav kod se više nikako ne bi smeo upotrebiti pomešan sa onim na engleskom (neka biblioteka?), jer bi se simboli očas posla slučajno sukobili (obratiti pažnju da gore ima i makroa, koji su zaštitni znak lispa...) Ćirilica, pak, automatski razdvaja imenske prostore, u korenu ukidajući svaku mogućnost sukoba. Što je samo jedan primer šireg zaključka: engleska abeceda i ćirilica sarađuju odlično, a engleska abeceda i latinica samo čekaju nesrećnog korisnika na prvoj krivini. Malo ovozemaljskije: ako držite u rotaciji rasporeda engleski i srpski latinični, otvor'te četvore oči kad stiskate ktrl+Z i ktrl+Y ;)



Bez obzira na egzibiciju iznad, ne treba, naravno. Ali ne zbog „preterivanja“ ili „smešnosti“ ili nekog trećeg subjektivno-nasumičnog razloga, već zato što kôd ne treba pisati ni latinicom, ni ćirilicom, nego engleskom abecedom na engleskom, iz dva razloga. Prvo, kako bi bio pristupačan svima u svetu, i za upotrebu i za uključivanje u razvoj. Drugo, da bi na izlazu mogao bolje da podržava srpski lokalitet nego da je pisan na srpskom; o, još kako je tako, kad se uzmu u obzir gorepomenuti superiorni lokalizacioni sistemi. Doduše, i prva i druga ova stavka očigledno najviše važe za slobodan softver :)



Zašto bi, kog đavola, pisao „C“ latinicom u ćiriličnom tekstu, koja je to lažna pristojnost? Ja ću ga svakako pisati ćirilicom, a i drugi će koji zaista pišu ćirilicom u svakodnevnoj komunikaciji.

Ako pišem latinicom o avionima i kosmoplovima, treba li ruske skraćenice i nazive u latiničnom tekstu da pišem ćirilicom? I to u originalu? ? Neće biti. Pa neće biti ni obrnuto.

Ok, slazem se u potpunosti. Kada budes imao malko vremena skokni do maticnog sajta distribucije http://www.cp6linux.org/ pogledaj malo naokolo da vidis koliko je izmesana cirilica i latinica, zatim jedan lep gest od njih ako odes u Dokumentacija tabu, videces da ime pdf fajla glasi U (cirilica) PDF (latinica) formatu (cirilica) velicine (cirilica) 7.1 MB e sad mi kaze jer ovo MB cirilica ili latinica?

Kako da procitam kao MV ili MB? AKo je vama ovo lepo, onda ok ubedili ste me.

Takodje prodji malo kroz taj isti prirucnik, i zapazi koliko se puta mesa cirilica/latinica. Meni to nije cool (kul).

Ako je moglo SVE da bude napisano na cirilici, sto nije?

Takodje se slazem da su engleski alfabet i nase latinicno slicni, tesko se uocava razlika, tako kada vidim www.nesto.nesto ne bode mi oci, ali ako vidim text na cirilici i onda adresa na engleskom alfabetu (nije to srpska latinica, za one koji mesaju latinicu sa eng. alfabetom molim da uvide razliku), jako mi zabada u oci!

Znaci to sto je srp. latinica slicna sa eng. alfabetom je samo +, a ne - kako kazu neki :)

Poz

Jos da dodam, nisam protiv Linuxa, niti sam za Windows, nema potrebe da me smatrate neprijateljem :)

Idi na neki kurs racunara, pa kad budes ucio sta je to KB, sta MB, a sta GB, znaces da procitas.

Daj ne zayebavaj. To ne ume da procita samo neko ko je totalno racunarski nepismen, a za takve nije ni pisano. U svakom jeziku postoji tzv. semanticka analiza kojom je u nekim slucajevima jedino moguce odrediti u kom znacenju je neka rec upotrebljena. Ponekad ne pomaze ni to, jer je svaki jezik protivrecan i visesmislen. No, to nije problem cirilice.

A ono PDF? to je moglo lagano cirilicom ali nije...

Nemoj ti da mi pricas gde da idem i slicno. Vi tvrdite da moze sve cirilicom, ne ja.

1:0 za latinicu :)


Kiss

Znaci, cp6Linuks je pisan za one koji vec prilicno znaju? Sumnjam. I doslednost je veoma vazna u prevodjenju bilo cega. Nije ni bitno da li si bas pogodio idelan izraz za nesto, vazno je, da si ga negde jasno definisao / objasnio, da citalac zna o cemu se radi i da se toga drzis stalno. Svojevremeno sam preveo sa slovenackog na srpski Uputstvo za servisere alternatora, za potrebe fabrike iz Nove Gorice, a po obrazovanju sam mas.inz. i nisam bas nesto elektro obrazovan, ali sam pazio sta tamo pisem koliko sam mogao i cak sam dosta kasnije dobio povratnu informaciju da je neki profesor sa elektro fakulteta iz Beograda mom prevodu dao vrlo povoljnu ocenu.

Znaci, moze se i oprostiti neka greskica, ali se na maticnom sajtu cp6Linuksa toliko mesa i brlja da je odvratno. O onom DVD-u od 822MB necu vise ni da pricam. To je na granici perverzije, sabotaze ili zaje..ncije.

Tekst je napisan potpuno ispravno. To sto se tebi ne svidja je tvoj licni problem.



Pravljen je za racunarski pismene ljude. Ko ne zna sta je MB, sta fajl (datoteka), sta folder (fascikla), taj je racunarski nepismen i ne moze da koristi nikakav savremen racunarski sistem dok se ne opismeni. To nije nikakvo posebno , vec najelementarnije racunarsko znanje.

To treba da zna da pročita i neko ko jeste totalno računarski nepismen, sledeći opštiji dogovor da su skraćene oznake mernih jedinica (koje slede nakon broja količine) simboli koje pišemo izvornom (dobro, srednjevekovnom) latinskom abecedom. A kako su latinski simboli mernih jedinica već više od 100 godina najnormalnija pojava u nelatiničnim tekstovima, neko treba da bude vrlo neobrazovan da bi pretpostavio obrnuto.

I to mnogo više neobrazovan od onoga koji bi, čitajući tipičan današnji latinični tekst na srpskom, pretpostavio da se izvorno ostavljeno Microsoft čita kao *Mikrosoft (Majkrosoft), Linux kao *Lajnuks (Linuks), Adobe kao *Adobe (Adoubi), Stallman kao *Stalman (Stolman), itd. A trebalo bi, očito, da bude dobro jezički potkovan da bi znao da se latinicom ne piše „od Adobe-a“, pa čak ni „od Adobea“, već „od Adobeja“ (dok bi ćirilicom bilo sasvim očigledno „od Adoubija“).



Sve osim simbola, onoga što mora da razume i računar (koji spika prostoengleski), a ne samo čovek.



Moglo je, i trebalo je, i trenutno se ide na to u svim većim prevodima slobodnog softvera: u KDE-u, Gnomu, Openofisu, Mozili, Fedori. Isto URL, FTP, DVD, itd. Društvo koje radi na cp6-linuksu je malo sveže, treba vremena za oslobađanje od jalovih navika, ali doći će i oni na svoje ako istraju u poslu :) (U istom dokumentu može se, recimo, videti CD i DVD ćirilicom, dakle postoji nepotrebno kolebanje koje može biti razrešeno samo na jednu stranu.)

Aaa, uz svo duzno postovanje, tu da ti se suprotstavim. Nema to BLAGE VEZE sa slobodnim softverom.

Kod je produkt, imbecilno je praviti produkt osakacen (bez potrebe) da moze da se proda samo na lokalnom trzistu. Svaki kod treba pisati na cistom engleskom (komentari, sve-sve-sve) jer je trziste globalno (cak preracunavanje lokalnog poreza moze da bude od interesima strancima koji hoce da investiraju u Srbiju).

U svoj ovoj pirotehnici od raspravki na temu "srpske" latinice i cirilice (kojoj, biva, ne trebaju epiteti), ja zestoke probleme sa "latinicarima" imam sto se prodaje nekakva prica da se "tako priblizava svijetu".

Gospodo, Srblji slabo i rijetko trose Engleski (koji je de facto "Lingua Franca" svjetske ekonomije) i to je sustina problema. Ne sto trose cirilicu. Insistiranje na "srpskoj latinici" kao "univerzalnijem" metodu izrazavanja VAZI SAMO NA BALKANU (vidjeti kako ES tretira cirilicu).

Toliko. Ja ne bih da ulazim u diskusije o "srBskom" jeziku i "srpskim" latinicama sa ekipom iz matice. Jer ste definitivno prozvaniji da definisete stvari kao sto je nacionalni identitet, sto je cista-cistijata-neokaljana NETEHNICKA kategorija. Moja prethodna poruka je sluzila samo da naglasi da danas nema hardverskih prepreka za raznorazne egzibicije sa lokalizacijama, te da je pitanje sto jeste a sto nije prakticno, groteskno, nepotrebno ili pozeljno vrlo vazno, ali potpuno operisano od tehnickih ogranicenja.

Rekoh, „najviše važi“, odnosno njemu je od najveće koristi :)

Tako meni već tri godine sevaju nemački komentari i promenljive u kodu koji bi makar nazivno trebalo da bude u nemačko-francusko-englesko-španskoj saradnji. I još dođu kolege Nemci pa se žale kako naleću na sličnu francuštinu, c, c, c... Dok ni na šta slično u slobodnom kodu nisam naletao, tamo engleski od Grenlanda do Antarktika.

Dalje, ponoviću, kad se dođe do lokalizacije, (većinu) slobodnog softvera srpski prevodioci mogu bolje prilagoditi srpskom kada je pisan potpuno na engleskom uz dobro pridržavanje internacionalizacionih smernica, nego kad bi bi ga skroz na srpskom pisali srpski programeri. Prvo, zaslugom moćnog lokalizacionog sistema, koji iako ugrađen u samu glibc, još uvek koriste mahom slobodni programi. Drugo, što su za temeljitu lokalizaciju često potrebne ispravke i dopune u izvornom kodu, što se svakodnevno i bez zanovetanja radi čim prevodilac na proizvoljni jezik (ma koliko „veliki“ ili „mali“) prijavi problem — sređujući pritom problem kako za taj, tako i za mnoge druge jezike — o čemu prevodioci komercijalnih programa mogu samo da sanjaju (ili, još gore, i ne sanjaju). Kakve god prednosti da ima model otvorenog razvoja što se koda tiče, njegovoj lokalizaciji pogoduju iste te prednosti na kvadrat.

Globalizacija is a bitch. Da su Borland ili Majkrosoft hard-core srpske firme, sad bi ceo svet kompajlirao
programe pisane cirilicom. But jbg, stvari su malo drugacije. Mozda, ako svi pocnemo cirilicom da pisemo kod,
pokazemo jos jednom svoj inat, i ostvarimo jos jednu u nizu "pobeda" nad (")zlim silama(").

Nisam znao da internet prezentacije i manuali sluze za medjusobnu komunikaciju racunara. Hvala, sada znam i mnoge stvari su mi jasnije.

Niko nije dao odgovor zasto nije, a svi i dalje tvrde da je moguce.

I dalje niko ne primecuje bespotrebnu dozu zbunjenosti u tekstu... Cak svi vise vole da je komplikovano. (poznati su Srbi po tome).


p.s. Kakav je to simbol PDF? Pa je morao da bude pisan latinicom? Ili simbolikom... Kako vec, sada sam potpuno zbunjen...

PDF je skracenica, i kao sto mi USA prevodimo sa SAD, tako bi mogli i to PDF prevesti u (recimo) "DPO" - "Dokument u Prenosnom Obliku" (portable document format, ako je to pdf mozda gresim)

(ili "Prenosni Oblik Dokumenta" - pa bi bilo "POD")

(ah, evo ga: PDF: Portable Document Format; a document-encoding process developed by Adobe that maintains page layout, fonts, and graphics and can include many other features such as hyperlinks.)

Vidis gore sam procitao da Nedeljko kaze:



A onda ispod




Pa sada neka se prvo oni dogovore, pa cemo svi imati odgovor...


Ja lepo pricam da cirilica unosi zabludu, meni niko ne veruje... A kad ispljunem dokaz, jos okrive mene sto sam nasao gresku :)

Da je sve pisalo latinicom, niko nista ne bi primetio, a ovako se nista ne zna.. Ko pije, ko placa, ko prevodi, ko bukvalizuje, ko pise latinicom, ko pise cirilicom... No dobro, ako se vama tako svidja :)

Samo mi nije jasno zasto branite nesto sto je i tek kako jako vidljivo da je lose uradjeno. Svi to vide. Al' svi kazu da je FENOMENALNO!!!

No problemo amigos!

Ekstenzije su sastavni deo imena fajla i smatram da je svaki prevod (ili preslovljavanje) kontraproduktivan, jer zahteva tabelu ekvivalenata.



Ne znam na koji odgovor misliš, samo vidim da postavljaš gomilu pitanja koja nemaju smisla. Znam da te to mnogo boli, ali milioni ljudi žele da čitaju i pišu (srpsku) ćirilicu. Možeš se truditi koliko hoćeš, ali nisu je ugušili ni mnogo moćniji od tebe.

Ja nigde nisam napisao da je to jedini način da se taj tekst napiše (ćirilicom) potpuno ispravno.

Ne zelim ja da ugusim cirilicu, ja samo nalazim njene mane.

Mozda bi se pre reklo da ti zelis da ugusis latinicu?



Istorija se ponavlja... vec sam pricao o ovome iznad par posta, a covek me opet optuzuje... Ili ne prati ili izbegava pitanja.

I konacno hoces li mi odgovoriti na jedno prosto pitanje?

Ako pokusavamo nesto "tudje" (namerno pod navodnicima, jer je neko oznad reko da je to nase) da lokalizujemo preko cirilice, necemo moci to da radimo samo uz pomoc cirilice? Nebitno iz kojih razloga! Ne interesuje me sta je uzrok zasto ne mozemo. Interesuje me samo da li mozemo u potpunosti koristeci samo cirilicu?


Ako ne mozemo, ja se ovde odjavljujem, ako moze eto novih pitanja....

Ni Amerikanci ne mogu da koriste samo jedno pismo, a nekmoli mi.

Sve što si do sada nabrojao "protiv" ćirilice je ili argument u prilog ćirilici ili važi i za latinicu. Ja nigde nisam napisao ni reč protiv upotrebe latinice, ali se protivim neosnovanim napadima na ćirilicu kao "nepraktično" pismo.

Nomoj ovako formulisati. Nisi ti nasao nikakve mane cirilice, vec se samo moze
pricati o manama PRIMENE cirilice u specificnim uslovima. Cirilica sama po sebi ne moze
imati mane ako joj se ne formulise jasna primena, i ako mane i postoje one su u primeni a ne u cirilici.

U primeru Caslava (cirilicni programski kod) je objasnjena prednost za konkretnu (datu) primenu.

Dajte ljudi ne svađajte se.

Ja bih rado ovde pisao na ćirilici, ali mi forum konvertuje u latinicu. To je razumljivo pošto je ovo EX-YU forum i svi treba da razumeju.

Cenim i latinicu i ćirilicu. Ali koristim gde god mogu ćirilicu. Malo mi je nakaradan Firefox sa ćirilicom pa mi je na latinici. Ali sve ostalo je ćirilica.

Pozdrav nemysis

Ti kažeš da je čovek "budala na kub" i da kao "mrzi" ćirilicu jer u engleskom tekstu nije napisao ime nekog Rusa na ruskoj ćirilici?

Je l' si razmišljao, možda, da neki englez (koji nije učio rusku ćirilicu) ne bi mogao da pročita to kad bi bilo napisano na ćirilici?

E sad ćeš ti, verovatno, da kažeš da neki englez ne bi umeo da pročita ni neka slova iz srpskohrvatske latinice... al' razmisli da l' je bolje da neki englez kad čita "Pera Perić" to pročita kao "Pera Perik" ili da uopšte ne može da pročita šta piše.

Neki englez koji nije učio srpskohrvatsku latinicu će da čita "Š" kao "S" u engleskom, "Č" i "Ć" kao "C" u engleskom, "Ž" kao "Z" u engleskom... a to je približno jer, na primer, glas "Š" slično zvuči kao glas "S".

Tako da kad englez umesto "Pera Perić" kaže "Pera Perik" ljudi će da ga razumeju.

A kako da pročita nešto na ćirilici ako ne zna ćirilicu?

Zamisli kako bi izgledalo da neko napiše, na primer, "Marija" na ćirilici u sred latiničnog teksta i onda da taj tekst proba da čita neko ko ne zna ćirilicu, pa kad vidi da na ćirilici piše "Marija", da to protumači kao "Mapuja".


To nije isto kao kad neko meša ćirilicu i latinicu, a evo i zašto:

Ta starogrčka slova koja se koriste u matematici su posebni znakovi u Unicode i ako neko hoće da ih napiše uopšte ne mora da dodaje još jedan raspored tastature, pa da se prebacuje s jednog rasporeda na drugi.

Pogledaj, na primer, šta piše ovde: http://en.wikipedia.org/wiki/Micro-



BTW... na Mac dok se koristi naš latinični raspored tastature može da se napiše i "∑" i "∆" i "Ω" i "∏" i "µ" kad se pritisne Option dugme na tastaturi (ne znam kako je na Win i Linux).

Evo, na primer, Option+w daje "∑", Option+j daje "∆", Option+z daje "Ω"...


A i to kad se pišu ta starogrčka slova u latiničnom tekstu nije isto kao kad se meša ćirilica i latinica u istoj rečenici jer ∑, ∆, Ω, ∏, µ ne izgledaju isto kao neka slova koja se koriste u srpskohrvatskoj latinici, a neka ćirilična slova izgledaju potpuno isto kao neka latinična slova, tako da kad se u ćiriličnom tekstu napiše neka reč na latinici, može da se desi da neko pomisli da je i ta reč na ćirilici i da drugačije pročita tu reč (evo, na primer, ako se u ćiriličnom tekstu napiše "PHP" na latinici, neko to može da pročita kao "RNR").


To nije ćirilično slovo "ć", nego latinično slovo "h" sa crticom (i to je takođe poseban znak u Unicode).

To je ko da si rekao da je oznaka za metar ćirilično slovo "t" koje je napisano kurzivom :)

Pogledaj šta piše: http://en.wikipedia.org/wiki/Planck_constant

Evo šta piše kako se čita taj znak:


Ako je to ćirilično "ć", kao što ti kažeš, zašto onda piše da se izgovara kao "h-bar"? :)


Al' ovde nije reč o pisanju pojedinačnih simbola, nego o tome da neki u ćiriličnom tekstu pišu cele reči na latinici, što lako može da dovede do zabune ako neko pomisli da je i ta reč napisana ćirilicom.

Nije isto kao kad neko u latiničnom tekstu napiše znak "µ" i kad neko u ćiriličnom tekstu na latinici napiše celu reč na latinici.


Ako neko u sred ćiriličnog teksta napiše "MB" na latinici, kako je to bolje uočljivo kad izgleda isto kao da na ćirilici piše "MV"?


Vidi ovo: http://sr.wikipedia.org/wiki/C
Obrati pažnju kako tu piše.

Izgleda ko da piše "Programski jezik S" :)


To "PDF" su ostavili na latinici, a na ćirilici napisali "LajvCD" :D

Stvarno ne ide (i totalno je nepravilno) da se na ćirilici napiše "LajvCD".

Skraćenica "CD" se na sprskom izgovara kao "ce de", a ne kao "cd" (dva glasa... glas "c" i glas "d"), a na engleskom se "CD" izgovara kao "si di".

Ako su hteli da izmisle neku novu skraćenicu za "CD" koja nije na latinici, onda bi jedino logično bilo "KD" jer se na ćirilici "Compact Disc" ne piše , nego ... al' onda pa mnogi ne bi znali na šta se to "KD" odnosi.

A reč "lajv" znači "uživo" i to nije neki specijalan naziv pa da se samo napiše kako se izgovara.

Ako nisu hteli da prevode izraz "Live CD", nego da samo napišu kako se izgovara na engleskom, onda nisu trebali da samo "live" napišu kako se izgovara na engleskom, a da "CD" direktno sa engleskog preslovljavaju na ćirilicu po sistemu "slovo za slovo".


_{[Ovu poruku je menjao Džeronimo dana 30.08.2008. u 08:58 GMT+1]}

Nije mi jasno zašto sve posmatrate samo u jednom smeru? Jesi li ti razmišljao, možda, da neki kinez (koji nije učio engleski) ne bi mogao da pročita bilo šta što je napisano latinicom? A zamisli, kineza ima mnooogo više nego „engleza“. Umesto tog kineza koji nije učio latinicu i/ili engleski, stavi za primer bilo kog stanovnika planete Zemlja koji nije englez - rusa, grka, makedonca, indijca. I šta ćemo sad?

Pa ništa, naša priča se ne tiče engleza koji ne zna ćirilicu, već se tiče Srba kojima je namenjena lokalizacija, dostupna, pazi sad, i u ćiriličnom i u latiničnom pismu.

Ajde za početak piši na srpskom jeziku koristeći „srpskohrvatsku“ latinicu umesto engleskog alfabeta. Džaba ti ritanje i rukama i nogama, lokalizacija se radi u oba naša pisma, radila se ranije i radiće se tako i na dalje, tu ti i ostali „ćirilicomrzci“ ne možete ama baš ništa da promenite (osim ako ne uzmete sami da lokalizujete latinicom) :P

Offtopic: ES nije baš potpuno ex-YU forum pošto diskriminiše makedonce, al aj' sad, će se pravimo da je full-ex-YU orijentisan ;)

Ma ako neka samo oni pisu cirilicom. Neka dovode i sebe i druge u zabludu, a posle neka ti prebacuju da si nepismen.

@Kernel-1

Lose sam se izrazio, uvazavam.

P.S. Nisu to nikakve specificne primene. Bar ne za latinicu, moguce za cirilicu, nju ne koristim pa necu bas da sudim o tome da li je najosnovnije pisanije specificna primena za cirilicu.

Kako vi na cirilici pisete PC? Da li je RS? LK? (ili nemate skracenicu, pa morate da pisete "licni kompjuter"? :)

@Urke.

Niti se ritam, niti masem.

Ja dajem primere gde MNOGO MOCNA CIRILICA ne moze da se upotrebi. Gde dovodi do zablude.

Jednostavno i sam vidis to, umesto da trazis od mene da pisem srpskom latinicom, bolje priznaj da NIJE DOBRO KADA SE IZMESA LATINICA I CIRILICA!


Zar nikome ne smeta da se u JEDNOJ RECENICI MESAJU DVA PISMA?

Isto pitanje vazi i za vas, jer vi kineska imena pisete na kineskom?

EDIT: SAda sam se setio, kinezi znaju da imaju zaguljeno pismo i zato svoja imena prevode ili daju nesto po slobodnoj volji, krste sami sebe, itd... A zamisli Svoje drugo ime pisu na LATINICNIM pismu. Cak i najbrojnija nacija na svetu se prilagodjava latinici, samo srbi ne mogu...

Zaista tuzno za Srbiju i narod u njoj.

<sub>[Ovu poruku je menjao Zoran Milovanovic dana 30.08.2008. u 14:50 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Zoran Milovanovic dana 30.08.2008. u 14:53 GMT+1]</sub>

^^ Slazem se da ne izgleda dobro kada su pisma izmesana. Ne mislim tu na to da li je KOREKTNO nesto
napisano ili ne, nego cisto je manje prijatno za citanje i brze se zamaram citajuci takav sadrzaj.
Mada opet to je iz mog ugla koji znam engleski vrlo dobro i upoznat sam sa IT oblasti da znam znacenje
nekih termina u njoj. Ali, iz ugla nekog korisnika koji niti zna engleski niti zna znacenje "PDF" skracenice na engleskom,
to sve sigurno drugacije izgleda i njemu verovatno nije nista smesno u "Vindouz" ili "Adoub".

Stavi se samo u kozu nekog manje IT pismenog korisnika koji ne zna 1 rec engleskog, i razumeces da njima
citava ta stvar oko lokalicacije pomaze. Meni licno samo smeta, ali sebicno bi bilo da svoj licni pogled namecem
nekome kome je ta lokalizacija potrebna i od pomoci.

@Kernel-1, Hvala.

Nisam protiv lokalizacije. Nikako, mada je verovatno nikada necu koristi, sto stvar navike, sto.. nego to sada nije tema.

A da l' se slazes da kada bi lokalizacija koja je uradjena sa srpskom latinicom i koriscenjem engleskog alfabeta, bilo skoro pa savrsena?

Jer su ta dva pisma skoro potpuno ista sem nekih odredjenih slovnih znakova (š,đ,dž,ž.č,ć... sa jedne strane i q,w,y,x... sa druge strane) Koji se i ako ne pripadaju istom pismu (ali istoj familiji) veoma lepo slazu.

Zato smatram, da ovoliko forsiranje cirilice ne treba da postoji, vec da cirilica bude sekundarna opcija. Pa ako neko bas voli cirilicu neka je uzme. Tako se smanjuje moguconst zavitlavanja ljudi, ne dobija se utisak da su to radila potpuno nepismena deca iz III/2, itd...

Da je prezentacija cp6Linuxa na latinici, a da negde gore(dole) desno(levo) postoji tab za cirilicnu verziju, ja se nikada ne bih ovoliko javljao ovde. A ovako mi je jednostavno gadi ceo "projekat". (ne uzimajte mi za zlo)

edit :p.s. Mnogo manje zameram latinicnoj verziji lokalizacije. Jer mnogo manje i ima sta da joj se zameri.

Vidi, Džeronimo, postoje dva jasno različita elementa ove priče pismo-u-pismu.

Prvi se tiče simbola. Kao što rekoh, svi jezici na svetu koriste simbole koji ne potiču iz njihovih osnovnih pisama, a posebno ćirilični tekstovi već vek i više koriste latinične simbole bez problema. Time je eksperimentalno opovrgnuta svaka praktična poteškoća imanja latiničnih simbola u ćiriličnom tekstu, i to je kraj te priče što se mene tiče.

Drugi je element ličnih i zajedničkih imenica u tekućem ćiriličnom tekstu. Tu se potpuno slažem da ih je pisati latinicom nepotrebno, zamorno, a u retkim slučajevima (najpre kod skraćenica) i štetno za razumevanje. Trenutno važeći Pravopis se ne osvrće na ovo pitanje, ali postoji preporuka upravo lingviste (i to angliciste) Tvrtka Prćića da se skraćenice pišu „preslovljeno [...] uz unošenje minimalnih izmena tamo gde su one neophodne“ (Jezik danas, br. 16, str. 22). To je i eksperimentalno potvrđena praksa u drugim jezicima, kao npr. u engleskom gde se piše kao KGB, kao GShK (pa čak i kao TsAGI), itd.

Nego, evo dogovora. Vi koji isključivo pišete latinicom, pustite nas koji pišemo ćirilicom da se dogovaramo oko ćiriličnih nedoumica, npr. kakve su to gorepomenute „minimalne izmene“ u preslovljenim skraćenicama. A vi npr. vidite šta ćete s tim da ljudi, čak i stručni i obrazovani, ne znaju kako se izgovaraju mnoge engleske reči u modernim srpskim latiničnim tekstovima (a kamoli nemačke, francuske, itd.), pa čak ni kako se neke ispravno pišu (Adobe, Adobeja, Adobeju, Adobejem). Svako nek rešava svoje probleme, a lične ukuse zadržimo za sebe i za ankete.

(Po prethodnom dogovoru, straight latinicari preskaču ostatak ove poruke.)

U vezi s prevođenjem, umesto preslovljavanjem skraćenica. Prevođenje skraćenica uglavnom nema smisla. Opet, videti pomenutu preporuku Prćića, kao i praksu u jezicima gde se transkripcija ne dovodi u pitanje, npr. u engleskom. Obrazloženje je prosto. Čak i maternji govornici jezika iz kojeg potiče skraćenica ne znaju od čega je ona sastavljena, već samo pojam koji označava. Skraćenica je gotovo poprimila težinu zajedničke imenice, a nekad i totalno kada se može sliveno izgovoriti, kao u laser ili sonar. Tako, prevesti skraćenicu najčešće bi značilo određeni pojam umesto ‘adsfčsdf’ nazvati ‘ckdžlcvdžc’ — nema nikakvog razloga tome.

Ipak, neke skraćenice koje imenuju pojmove od dalekosežnog uticaja, obično pravno-političkog, tom svojom važnošću i sveprisutnošću zaslužuju prevod; kao SAD (USA) ili OEBS (OSCE). Od skraćenica koji se tiču računara, lično bih u ovakve trenutno svrstao jedino Gnuovu Opštu javnu licencu, OJL (GPL) i njene izvedenice, ali ni najmanje ne zameram čisto preslovljeno GPL.

Verujem da je jedan covek pisao tekst koji je na index stranici sajtu distribucije ili mozda gresim?!



Sta vi imate da se dogovarate, kad ni on sam nije mogo da se odluci :)

I sada da te pitam, kako citas ovo prvo, a kako ovo drugo podvuceno? I ko koga ovde zajebava sve vreme?

Zorane upravu si za gornji primer, ljudi jednostavno treba da se dogovore sta da koriste, a ne da prave
ovakvu "nekonzistentnu" salatu. Ili , sto rece, da se taj lik dogovori sam sa sobom. Ako je to njegov previd,
da se donekle (donekle, jer je u pitanju index stranica!) razumeti, nek uzme pa ispravi.

A dok se oni ne dogovore i ne rasciste sta se tacno kako pise, kad i gde. I dok to svi ljudi ne prihvate, do tada molim lepo, prvo latinica, a posle cirilica (gde uvek pored treba da pise, beta, test, just for fun...).

Ne znam zasto se toliko izbegava latinica, kad svako ko je zavrsio prva dva razreda osnovne skole, ce bez problema umeti da procita i zapise nesto na latinici. A ko nije zavrsio ta dva razreda tesko da ce racunar nesto da mu koristi/znaci u zivotu.

Toliko.

Brza izmena: Samo pogledajte kako izgleda rashn sajt http://notepad-plus.sourceforge.net/ru/site.htm tacno se zna sta je cirilica sta latinica. I ako toliko forsirate cirilicu, evo vam jednog lepog primera kako da je koristite.

Kao sto vidite, rusi postuju latinicu. Ne guraju svoje pismo tamo gde mu nije mesto.

@Časlav

Rado cu ja da nastavim da pisem latinicom, ali kad odem na neki cirilicni sajt, rado bih voleo da mogu da se snadjem isto kao i na latinicnom. Znaci nije problem samo do mene, jer pisem latinicu, vec je problem jer i citam cirilicu. Pa bih rado voliO da znam sta je kako napisano.

Zorane, jedino sto ti ovde radis to je da pokazujes koliko u stvari ne znas pravopis srpskog jezika. Da ga znas, 80% svojih komentara ne bi ni napisao, zato sto to o cemu ti pricas nema veze sa pravopisom.

Stvar i nije u pravopisu.

Procitaj pazljivo ono sto si citirao, razmisli, pa se javi.

Zorane nije mi jasno sto drzis pridiku ljudima koji znaju sta rade i dugo prevode. Ako ti se ne svidja cirilica ti koristi latinicu niko ti ne brani.

Mislim da je ovde bilo potrebno samo presloviti sve pojmove na ćirilicu i sve bi bilo u redu,ali napravljene su očevidne greške i to je ovde jednini problem-izgled index stranice je izazvan greškama,a to nije tako trebalo da izgleda.
ISO je trebalo presloviti,MD5,MB i ostale skraćenice presloviti isto kao što englezi rade za ćirilične skraćenice,primer KGB,nije prevodjen već samo preslovljen.
Pitanje nevezano za temu,a možda je i vezano,kako presloviti SQL i da li ga je prvo potrebno prevesti i napisati skraćenicu ili se to može presloviti?Mada ovo je i pitanje za one koji zagriženo zagovaraju latinicu,jer u latinici ne postoji slovo Q.
Srpsko pismo je fonetski savršeno i svi lingvisti u svetu ga cene kao takvo,englesko pismo je daleko od fonetski savršenog.Ćirilica je zvanično pismo u srpskom jeziku po Ustavu(naravno da postoji i latinica,ali ne u Ustavu),a naša zemlja je tolerantna i dozvoljava pripadnicima nacionalnih manjina da u svojim ličnim dokumentima koriste svoja pisma,na primer Mađari mogu u ličnoj karti imati ime ispisano njihovim pismom(koje ima jedinstvene simbole koje nijedan Englez ne razume).A pitanje za ove "pametnjakoviće" da li Srbi u Mađarskoj imaju pravo da u svojim ličnim dokumentima imaju svoja imena ispisana ćirilicom?Na ovoj "distribuciji",koja i nije distribucija,ćirilica je glavna(po defaultu) jer je to po ustavu zemlje za koju je rađena i ovde nema mesta nekom nepismenom lupetanju ili komentarima tipa "nervira me ćirilica".Ovde je jedina stvar što stoji ta da je to loše odrađeno i nedovršeno što smo svi ustanovili i da deluje kao neka podvala.

^^ Amin.

(za sql MySQL - "Moj jezik za upravljanje bazama podataka" - sa njihovog sajta...)

O zemljo, o majko Srbijo.....
posle citanja svih 9 stranica sa postovima moram da dodam i mojih 2 centa.

Po mom misljenju (bez obzira sta u ustavu pise) je to sa cirilicom mnooogo politicki obojeno ma kako to neko tumacio. Kao mi srbi pa nasa cirilica pa mi smo do j*ja sa nasim pismom i slicna pro**ravanja. Cini mi se da skoro 70% stvari u Srbiji je iz inata prema ostatku sveta. Preporucio bih mladima koji se imaju neku sansu da odu iz Srbije da se hvate latinice ili engleskog i da beze iz te napacene zemlje.....

Vidi, nesto se vi niste dogovorili:



mihajilo, obrati paznju na bold :)


Tako da vas molim da me ne nazivate nepismenim, jer ja samo pitam kako treba, a vi dajete razlicite odgovore, a na istoj ste strani. Dva potpuno suprotna stava!


Oce li taj dogovor kako i na koji nacin pisete?


Posto trosite uzaludno svoje vreme i neciji novac, pokusavajuci da napravite "trece" pismo za ovu siromasnu zemlju (al' bogatu), koje bi najzad moglo da se upari sa cirilicom. Krenite napred ka svetu i iskoristi te nesto sto odavno postoji (srpska latinica + eng. alfabet) I lokalizujte to.

Sada shvatam zasto je tesko raditi na lokalizaciji i zasto ovo izgleda toliko rabato.

@fastbyte u potpunosti podrzavam.

MB nije, jer je to jedinica mere, količina digitalizovanih podataka. Mislim, mogli bismo, kao Rusi što rade za neke vrlo, vrlo korišćene jedinice u netehničkoj štampi (kao kg) — ali ja bih da budemo bolji od njih, utegnutiji :)



Po definiciji se sve može presloviti. Reći „daj da prevedemo jer se ne može presloviti“ izvrće sled stvari, koji je: preslovljavamo ono što, iz ovog ili onog razloga, ne želimo, ne možemo ili ne umemo da prevedemo. Što se tiče Q, W, X, Y (te Ä, Ö, Ü, Я, Ю, Щ...), praktično dokazana rešenja su majka, pa ne vidim zašto se ne bismo ugledali na majstore-preslovljivače Anglosaksonce* (v. gore primer GŠK -> GShK). Dakle, SQL -> SKuL, XML -> IksML, itd. Baš s ovakvim transkripcijama dolazi KDE na srpskom od verzije 4 (u ćiriličnoj varijanti), čijim prevodom ja koordiniram.

[*] Dobro, nisu baš majstori, pošto npr. čak i za poznate ličnosti ruskog, kineskog, arapskog porekla ne mogu da se saberu kako im preslovljavaju imena, pa imaju po nekoliko verzija tamo gde kod nas ima tačno jedna (v. Hruščov, Gadafi...) Poseban haos nastupa kada tekst nije engleski, npr. Nemci imaju i svoje transkripcije (engl. Beriev nem. Berijew, engl. Ilyshin nem. Iljuschin, engl. Solovyev nem. Solowjew, engl. Vympel nem. Wimpel, itd.) pa onda u jednom istom broju uglednog nemačkog aviočasopisa nalazim po obe verzije, valjda u zavisnosti odakle je koji člankopisac zahvatao, a lektor promašio.



Nije, jer, ako se ostavimo lingvističkih fikcija, savremena srpska latinica odavno ima 31 slovo — ABCČĆDĐEFGHIJKLMNOPQRSŠTUVWXYZŽ ;)

Upravo čvrsto se oslanjajući na ovu nepobitnu stvarnost, sve neprevedene reči u latiničnoj varijanti prevoda KDE-a 4 jesu i ostaće strogo nepreslovljene, odnosno u engleskoj transkripciji (gde treba i nasuprot važećem Pravopisu).

Da je taj Finac budala smatram iz dve klase razloga - matematičkih i drkadžijskih, od kojih nijedna nema veze sa ćirilicom, a kakav mu je odnos prema Rusima znam iz komunikacije sa njim.

Vidiš, ako neki Englez bude pročitao ime ruskog autora na latinici, a ne zna rusku ćirilicu, on (možda) neće moći da nađe taj članak, jer je autor potpisan ćirilicom, a on ne ume da pretabači latinični zapis na ćirilični. Sa druge strane, čak i ako ne zna da pročita ćirilično ime, naći će članak prostim poređenjem "hijeroglifa", jer je zapis isti, pa nije potrebno nikakvo prevođenje.



Iz ličnog iskustva ti kažem da prilikom pisanja matematičkih tekstova nije potrebno nikakvo prebacivanje između tastatura. I ćirilicu i latinicu i starogrčka slova i goticu i hebrejska slova (prva tri se koriste u matematici) i interpunkciju i sve ostale simbole možeš dobiti sa samo jednom tastaturom - US English (druge i ne koristim). Nikakav Left ALT+ SHIFT na Windows-u, niti CTRL + ALT + K na Linux platformi nisu potrebni. Raspitaj se kod matematičara.



A kako se pišu prva dva velika slova starogrčkog alfabeta?

Do malo pre su kinezi bili glavni, kada sam vam objasnio da kinezi pisu latinicom svoja imena, predjoste na bracu ruse. A jer ima neka drzava koja nije toliko crvena neka malo razvijenija, ono cisto malo :) Dobro da nismo usvojili pecinski jezik, ko zna kako bi nam lokalizacija izlgedala :)

A kad recimo ja trazim nesto na vikipediji i kada je clanak napisan cirilicom, ne mogu da koristim CTRL+F, i nadjem kljucnu rec u tekstu. Ne vazi ovo samo za viki, vazi za sve takve sajtove. Recimo ne mogu da koristim search ni na maticnom sajtu distro-a.

Posto trenutno nemam ovaj cp6Linux, moze li mi neko reci kakva je situacija sa tastaturom kada se instalira ovaj linux, pises li cirilicom ili latinicom? (odnosi se na cirilicnu verziju)

"Logicno" (jer je sve oko tebe cirilica) bi bilo da pises cirilicom, mada u to nesto ne verujem. Jer postoji 10000001 razlog zasto nije (ne bi trebalo da bude) cirilicno pismo. Sto odma, ali odma dovodi do kombinacije cirilice i latinice. Odma da bude sareno :) Lepota bozija :)

Kiksirate na samom pocetku, odmah se hvatate za ovo njsra pismo latinica :P

A ako je cirilcno ipak osnovno, izvini kako ukucavas bilo koji username, pass, web address, ...

Ako moze sve da bude cirilicno napisano, zasto nije? Vec 6 strana ubedjujete da sve moze da se napise cirilicom i da se u tehnici savrseno uklapa, zasto? Zasto? Zasto? - Nije tako, priznajte vec jednom da dok sedite za racunar (a valjda se i ovaj linux koristi na racunaru) ne mozete da koristite samo cirilicu. Kad tad (vrlo brzo), cete morati da dodjete u situaciju da izmesate ova dva pisma. I zasto volite da komplikujete? Jer je vise patriotski(a nije)? Da mozda ne izgleda x4k3rsky(a ne izgleda)? Volite da budete mazohisti? (to jeste :P)

Od dva zla, Srbi uvek odaberu vece.

Def. R 'N' R-a: Uvek linijom veceg otpora. (oppss, pa ovo ne vazi samo za r'n'r vec i za srbiju)

Kako ne možeš da koristiš CTRL-F ili pretragu? Meni savršeno dobro funkcioniše... Mora da nisi dobro informisan.



UTF-8 majka...



Šta ti lično imaš protiv ćirilice, i protiv ljudi koji je koriste? Nisi imao bukvar kad si pohađao osnovnu školu, ili si imao jedinicu iz srpskog jezika? (kada možeš ti da vređaš, bez sankcija, mogu i ja)

Hm... nisi ti jedini od koga sam čuo ovakav stav: guram ja uglavnom sve askijem, al' na izlazu obavezno ćirilica ako je ozbiljno (stručni rad...) S druge strane, da si navikao da pišeš ćirilicom, recimo, ne bi povremeno slao ošišane poruke kao što jesi i u samoj ovoj temi. Što se lateha tiče, hajde da se ne osvrćem na neefikasnost kucanja po nekoliko znakova za jedno ćirilično slovo (verovatno je pisanje čistog teksta vremenski sićušan udeo u celom radu), ali, kad bi zaista pisao ćirilicom, mogao bi npr. da proveravaš pravopis prostim provlačenjem datoteke kroz sed 's/[a-z]//gi' | aspell list (prvi stepen cevke eliminiše sva nećirilična slova, tako da Aspel u drugom nema o šta da se spotiče).

Tako, ja kad bih išao putem „ćirilica na izlazu“, zapravo bih je se odmah manuo. Meni je najbitnije da pišem ćirilicom, radi tehničkih pogodnosti koje to donosi. Godinama već nisam jednu složenu rečenicu na srpskom napisao drugačije do ćirilicom, a i upite Guglu sam prestao drugačije da unosim otkako je počeo automatski da traži i kroz latinicu i šiškicu. Kad alarmni podsetnik sebi pišem, napišem ćirilicom. Prosto, mozak klikne srpski→ćirilica, prsti kliknu alt+razmak (samo američki i ćirilica u rotaciji, tako da ne mislim na šta sam promenio), i teraj.

A na izlazu đene-đene, kako izvole mogući čitaoci. Npr. protiv mene uopšte ne bi trebalo ES-u automatsko preslovljavanje, jer i tako sam preslovljavam u slučaju da procenim odredište kao negostoljubivo prema ćirilici. Npr. sama ova poruka izgleda ovako:



(iskaz %!elsek pri vrhu određuje da se obeležavanje pretvara u ES-ovo, a tekst u latinicu).

@Burgos, gde se nalazi w u cirilici?

Sam sebi si odgovorio na pitanje. Citat ti je odgovor.

Itekako sam navikao da pišem ćirlicom, ali sam neke od poruka na ovoj temi slao sa računara na kome nije instaliran domaći izlaz tastature, a ja na njemu nemam administratorska ovlašćenja. Da sam hteo, mogao sam to da sredim, ali nisam. Sa tog računara pišem "ošišano".



Kinezi sve pišu ideogramima, pa i svoja imena, a imaju i latinicu o alternativno pismo. Isto je i u Japanu. Svojevremeno sam bio na nekom predavanju društva srpsko-japanskog prijateljstva i imali su neki video kupljen u Japanu. Naravno, sve komande su bile napisane slikovnim pismom. Ali, imena firmi pišu latincom. Toshiba ima neko značenje na japanskom jeziku, ali je napisana latinicom da bi i drugi mogli da zapišu ime firme.

Drugo, za mene su tri trenutno najozbiljnije zemlje na svetu Kina, Rusija i SAD (ovim redom), od kojih su u XXI veku prve dve u stalnom porastu, a treća u stalnom opadanju i to su danas jedine tri suverene zemlje. Sve ostalo je boranja koja nema sopstvenu politiku. No, ovo nije politički forum, tako da ako imaš drugačiji politički stav, o tome nećemo ovde. No, vređenju kultura odve nije mesto.

Činjenica je da u svetu postoji na hljade jezika i ko zna koliko pisama i da se problem prevođenja mora rešavati po univerzalnim pravilima. Ovde se polazi od pogrešne pretpostavke da ceo svet govori engleski i piše latinicom, samo Srbi zayebavaju i imaju neki drugi jezik i neko drugo pismo. Da, Arapi, Kinezi i Japanci imaju latinicu kao alternativno pismo, ali Grci, Rusi i Bugari nemaju, a verujem da ni u hebrejskom jeziku ne postoji alternativno pismo, mada u to nisam siguran.

Kao što rekoh ni Amerikanci ne mogu bez mešanja pisama. Pa, zašto bismo latinicom pokušavali da rešimo "problem" za koji niko nije našao rešenje, koji se upotrebom latinice ne rešava i koji nikome drugom u svetu zapravo nije problem - ni Amerikancima ni Grcima ni Rusima ni Bugarima?



Ne znam na kojih nekoliko znakova misliš. Tvoje ime se piše Chaslav Ilic1. Što se ASpell-a tiče, ne koristim ništa što nije provera u realnom vremenu - znači, obično ne koristim softver tog tipa, osim za engleski, kada ne koristim ASpell.

Imam par pitanja za "jednoznačne latiničare". Kako mislite da latinicom napišete reč "podjednako", a da ne ispadne "pođednako"? Ako mislite da napišete reč "injekcija" sa "n", "j", bez "nj"?

A vidiš, zašto nisi sredio, da li osnovna računarska pismenost vredi toliko malo? Ovde u Nemačkoj, do sada mi se zadesio samo jedan javni računar (tj. mreža) koji nije imao srpski ćirilični raspored (i to tamo negde 2004., danas ne može više da se desi); presavio tabak administratoru, raspored bio spreman sutradan. Ja to mogu da protumačim samo ovako: čak i tebe, koji si naklonjen ćirilici, usled toga što ne pišeš obavezno njome (neposredan unos teksta), privlači fušerajski vir latinice. Šta je onda ostalo za pravo latinicoljubivo društvo? (Retoričko pitanje, pošto sam već ukazao šta je ostalo: ispod 50% osnovne računarske pismenosti, za razliku od >90% kod Grka, Rusa, Bugara...)



To je onda dva znaka, zar ne? No, jesam mislio da će biti nešto gore :) (npr. \'c). I moraš da paziš na jednoznačnost, dodatnim znacima izbegavaš slučajeve poput ovih dana dobro naučenog grada Chinvalija.



Poenta je da ćirilica ima dve prednosti: radnu, za pisce, i vizuelnu (npr. jasno izdvajanje simboličkog teksta, kao što smo obojica primetili), za čitaoce. Ovo je bio samo jedan primer gde si se lišio ove prve, radne pogodnosti, i tako će biti za svaku narednu za koju se pojavi mogućnost u nekom kontekstu. Što se tiče provere u stvarnom vremenu, korisnici Vorda, na primer, slično bi imali automatsko obeležavanje srpskih delova teksta, što je u Vordu ne samo pogodno za proveru pravopisa, nego i bitno zbog pravilne hifenacije (dalje, Aspel je pravopisarska pozadina u mnogim uređivačima teksta, a uređivačke komponente KDE-a 4 će još malo pa početi jasno da shvataju ćirilični tekst za srpski i automatski primenjuju rečnik odgovarajućeg jezika). Sad, vi matematičari jeste poseban svet, ne sporim :) ali ću reći da je meni, kao inženjeru, efikasnost jedan od osnovnih nagona, te nikako ne mogu bez dobrog protivtega odbaciti mogućnosti koje u tom smeru nudi dato tehničko rešenje.

Nisam strucnjak za IT, pa nisam ni kompetentan da nesto "duboko" pricam. Ja bih pitao sasvim jednostavno - da li je ES jedini forum na kome nema cirilice (iz poznatih razloga)? Caslave, latinica je kod nas prisutna sticajem okolnosti i sumnjam da ce ikada nestati. Ja je ne branim, niti ikoga teram da koristi latinicu ili cirilcu, samo konstatujem.

A cela diskusija se malo previse pomerila sa glavne teme - cp6Linux-a kao takvog, bilo da je na cirilici, bilo na latinici. Ako sam dobro primetio, vecina nas koji ga kritikujemo mu zameramo sto MESA latinicu i cirilucu, sto je vrlo glupo, a i neke druge stvari (zasto samo DVD, pogotovu sto se radi o 100-tinak MB) i mozda jos nesto, ali to treba da kazu oni koji su ga probali. Ja nisam otisao dalje od web sajta i pokusaja downloada.

Mali off topic - na ES-u ima ljudi sa svih strana - iz ex Jugoslavije, inostranstva, i ubedjen sam, da svi znaju sta je download. Ima li nekoga ko moze da garantuje da bi se isto tako razumeli i kad bi govorili "preuzimanje"? Inace, tamo se govori o "ISO fajlovima" a malo nize se nude MD5 kontrolne sume slika. Koji i kakvih "slika"? Naravno, sada ce mnogi reci da se zna kojih i kakvih, ali se to zna sa nekih drugih sajtova i izvora, a cp6Linux projekt pretenduje da korisniku pocetniku pruzi upotrebljiv OS i pomoc u njegovoj upotrebi. Onome koji zna sta je ISO fajl od ranije i sta je MD5 summ nije ni potreno prevoditi. A oni koji ne znaju ce se sa ovakvim prevodima namuciti.

Jos nesto - ako je teziste na cirilici, cemu onda ovakav naziv distribucije, bas na latinici? Ja koristim distribuciju Mint, lepo i jasno ime, miina jedna , zasto i mi nismo mogli da napravimo nesto slicno, recimo "Sumadija", pa sledece verzije nazivati redom po raznim gradovima, planinama, rekama, biljkama. Grubo je reci, ali me ovaj projekat potseca na one iz komunizma - nema dusu, sve se radi po nekom naredjenju i u grcu.

Ovo ne razumem, ali dibidus. Kako na ES da pišem ćirilicom?

No, da bi tvoje ime u -u napisao latinicom, treba ukucati "\v Caslav Ili\' c" ili "\v{C}aslav Ili\'{c}". Pa, šta je čitljivije, to ili "Chaslav Ilic1" u izvornom kodu? Takođe, latinično slovo "đ" ne postoji u -u, ali se srećom može napraviti mali makro za njega (da se dobije kombinacijom slova "d" i crte).



U matematičkim tekstovima se formule (makar i od jednog znaka) i tekst stalno prepliću, stalno ti trebaju primovi, relacije poretka, dvotačke, zagrade i uspravna crta. Rad u ćirilici u izvornom fajlu bi zahtevao vrlo učestalo prebacivanje između tastatura. Veruj mi da je ovako mnogo lakše.

A što se ASpell-a tiče, neka on prvo radi u realnom vremenu u Kile editoru, pa ću onda da razmišljem o njegovoj primeni.

Kao što ja pišem, čak sam i sliku okačio? No, čini mi se da ti mešaš pisanje i objavljivanje, što mi je pak čudno s obzirom na ostatak priče, o latehu. Kada se tekst napiše ćirilicom, onda se može objaviti i latinicom, i šiškicom, i Akademijinim *x standardom, i kako god već hoćeš.



Ako ovim pokušavaš da uspostaviš korisnost ćirilice pri izradi sadržaja, onda se bojim da činiš upravo suprotno. Korisnik latinice će prosto reći: tja, a ja koristim samo jedan, srpski latinični raspored! (tj. kuca đžčćš najnormalnije, bez kuka i zagrada). Time, naravno, gubi pomenutu mogućnost proste provere pravopisa i bilo kakvu drugu tehničku pogodnost oslonjenu na razrešavanje jezika, al' ih svejedno gubiš i ti. Tako da je prosečni latinočukac u čistoj, ma koliko maloj, tehničkoj prednosti nad tobom. Odnosno, ti ulažeš veći tehnički napor, ma koliko mali, zarad veće udobnost čitalaca (ali, udobnosti koju većina danas neće ni zapaziti, a mnogi će ti je, kao u ovoj temi, direktno osporiti).



Ne verujem ti, jer iako sam puki inženjer, i mi imamo kojekakve proste, ali svejedno nakićene formule. A da ne pominjem kada se smeša sa informatičkim sadržajem. Pa ipak, kao što rekoh, godinama već ne pišem srpski drugačije do ćirilicom. I to što se tiče opšteg teksta, a što se tiče „stručnih“ radova, svaki posle prvog (maturskog u srednjoj) pisao sam ćirilicom. Prosto, kada se zaista piše ćirilicom, bez premišljanja, prebacivanje rasporeda postane refleks, daleko lakše nego, recimo, mentalno prebacivanje između pisanja na srpskom i engleskom. (Naravno, itekako pomaže da se u rotaciji drži samo američki i srpski ćirilični raspored, bez latiničnog, kako bi jedan pritisak prečice uvek prebacivao na onaj željeni; te da prečica bude pod prstima u toku slepog kucanja, npr. kao alt+razmak na Meku, umesto groznog vindouzovskog alt+šift.)

Nego, da pustimo mene budalu, eno Rusa gde tvoju tvrdnju masovno negiraju. Uđi na koje god linuksaško ćaskanje (npr. #ubuntu-ru ili #gentoo-ru), pa vidi kako samo šibaju ćirilicu smešanu sa komandnim linijama, nazivima paketa...

Za one koji misle da je ćirilica "fonetski savršena", a da latinica kao "nije":

Gde je u ćirilici ekvivalent slovu "Q"?

Obratite pažnju kako slovo "K" zvuči u reči "kralj", a kako slovo "K" zvuči u reči "kifla" jer to nije jedan potpuno isti glas, a nije baš fonetski da se ta dva glasa pišu istim slovom, iako slično zvuče.

Obratite pažnju i kako zvuči "sr" u reči "srditi", a kako u reči "sreća" i videćete da ne zvuči isto, nego se u reči "srditi" između glasa "S" i "R" javlja još jedan glas, tvrdi poluglasnik.

Ko ne zna šta je tvrdi poluglasnik, nek pogleda ovo: http://en.wikipedia.org/wiki/Close_back_unrounded_vowel

Tu ima i da se čuje kako se izgovara kad se klikne na "Sound sample".

Ako se pri pisanju neki glas koji se čuje u izgovoru preskače, onda to pismo nije baš fonetski, zar ne?

Isto važi i srpskohrvatsku latinicu jer ni ona nije fonetski savršena, al' niko ovde ne ubeđuje ljude da je srpskohrvatska latinica "savršenstvo fonetike" kao što neki tu pokušavaju da ubede ljude da je ćirilica "savršenstvo fonetike".


A što se tiće slova "Dž", "Lj" i "Nj" u srpskohrvatskoj latinici...

Je l' znate da se u srpskohrvatskoj latinici "Dž" računa kao jedno slovo (ne računa se kao dva znaka) i da to isto važi i za "Lj" i za "Nj"?


Po čemu je onda ćirilica kao "bolja" od srpskohrvatske latinice?

Sad će, verovatno, neki da kažu da kad se piše latinicom neko može da pročita "n j" u "injekcija" kao glas "nj", al' ta reč ionako nije naša, a i ne znam ni jednu drugu reč u kojoj "nj" treba da se čita kao dva glasa. Iz reči "injekcija" bi trebali da izbace to "j" pored slova "n" jer mnogi tu reč izgovaraju kao "inekcija".

A to što su neki pominjali da neko kao može da pročita "dj" u "podjednako" kao "đ" nije neki argument jer se "dj" u srpskohrvatskoj latinici uvek čita kao dva glasa (glas "d" i glas "j"), a glas "đ" se uvek piše kao "đ". To što oni koji koriste ćelavu latinicu pišu "đ" kao "dj" ne znači da je tako i u srpskohrvatskoj latinici.



Ne razumem zašto neki "ćirilizatori" smaraju ljude pričama u stilu "ćirilica je savršenstvo fonetike, a latinica nije".

Je l' vi mislite da ne postoji ni jedno latinično pismo gde se reči čitaju po sistemu "jedno slovo = jedan glas"?

Srpskohrvatska latinica je jednako fonetska koliko i ćirilica jer ima ekvivalentan znak za svako slovo koje se koristi Vukovoj ćirilici (već sam pomenuo da se u srpskohrvatskoj latinici "dž" računa kao jedno slovo, a ne kao kombinacija dva slova... i to isto važi i za "lj" i za "nj").


A ako mislite da smo mi neki unikat u svetu jer pišemo onako kao što govorimo, onda pogledajte, na primer, ovo:

http://en.wikipedia.org/wiki/Turkish_alphabet

Oni u njihovoj latinici za svaki glas koji se koristi u njihovom jeziku imaju posebno slovo, a čak imaju i slovo za tvrdi poluglasnik (ne preskaču taj glas pri pisanju kao mi), što znači da oni kad pišu svoj jezik njihovom latincom, onda pišu više fonetski nego mi što pišemo.

Evo i citat iz tog članka:


To što Englezi, Nemci i još neki ne pišu fonetski ne znači da svi narodi koji pišu latinicom ne pišu fonetski.

Naša latinica i ćirilica nisu nikakav unikat u svetu po tome što jedno slovo predstavlja jedan glas jer postoje i pisma koja su više fonetska od naše ćirilice i latinice.

Salonskim „računanjem“ mogu da se zanimaju oni koji vole da pretresaju definicije, dok druge treba da zanimaju praktične posledice. A praktično, digrafi dovode do toga da se latinični unosi ne mogu čisto sintaksno sortirati, već je neophodna leksička analiza, tj. rečnik izuzetaka (‘konj’ dolazi posle ‘konjunkcija’). Ne treba valjda posebno da kažem da ovo ne podržava nijedan sortirni mehanizam u običajenim programima i okruženjima, da još nisam video autoritativnu tabela izuzetaka u digitalnom obliku, kao i da sve to i da ima, ne sme ništa da uradi ako tekst nije jasno obeležen kao srpski (što latinica sama ne radi, već je potrebno dodatno obeležavanje) i ostaje bespomoćno pred imenima iz stranih jezika (gde se takvi parovi lako mogu naći bez uobičajene digrafske vrednosti).

Najlakše razrešenje ove zavrzlame? Napisati unose ćirilicom, sortirati, pretvoriti izlaz u latinicu :)

^

Pa "nj" može da se piše kao jedan znak.

Ne mora da se piše korišćenjem dva slova, "n" i "j", ako nećeš.

Isto važi i za "dž" i za "lj".

Postoje u Unicode posebni znakovi za sva tri slova.

To što ta slova obično nisu prisutna kao zasebni znakovi na našoj latiničnoj tastaturi iz praktičnih razloga (da bi imalo mesta za "Q", "W" i "X"), ne znači da ne možeš da pišeš "nj" kao jedan znak.

Vidi ovo:



Evo tih znakova:

NJ Nj nj

To "Nj" nije napisano sa dva znaka, nego je jedan znak... isto kao, na primer, što je "Đ" jedan znak.



_{[Ovu poruku je menjao Džeronimo dana 01.09.2008. u 03:34 GMT+1]}

I? Daj mi jedan primer teksta koji ih sadrži. Ako ćirilicu treba tražiti lupom, onda ove nazovi-upotrebljive znakove treba tražiti elektronskim mikroskopom :) Što nije ni čudno, jer bi njihova upotreba zbunila sve postojeće pretraživače, pravopisare, hifenatore, rečnike, a primerom potvrđujući moj komentar o 31 latiničnom slovu u praksi, dobro si primetio i da bi uvećavanje tog broja na 34 izazvalo daktilografski haos. Umesto poboljšanja, dakle, upotrebom ovih znakova postigao bi se potpuni kontraefekat, pogoršanja tehničkih uslova.

Tako da, sav postojeći i u perspektivi postojeći latinični tekst pati od problema sortiranja koji sam naveo, dok sav postojeći i koji će se pisati ćirilični tekst ne pati od toga.

(Zapravo, Lj, Nj i Dž kao jedinstveni znaci već pet godina su prisutni na Iksovim rasporedima, pod Linuksom na primer, kao jedna od izbornih varijanti latiničnog rasporeda. Naravno, po cenu izbacivanja srpskih slova Q, W, X i Y, zbog čega, ako ni zbog čega drugog, niko te varijante rasporeda i ne koristi.)

Je l' si probao uopšte da ukucaš na Google, na primer, "Njujork" ("Nj" da bude jedan znak) u pretragu i da proveriš to što pričaš?

Sasvim lepo nalazi i tekstove u kojima je "Nj" napisano sa dva znaka ("n" i "j") i kad se koristi taj jedan znak "Nj".

Pa na Google i kad se ćirilicom napiše "Njujork" ono nađe članke u kojima je latinicom napisano to, tako da je normalno da će i jedan znak za "Nj" da smatra kao "Nj" koje je napisano sa dva znaka.

Jeste da bi korišćenje tog znaka zbunilo neke rečnike, al' ako bi se ti rečnici prilagodili da ne razlikuju jedan znak za "Nj" od "Nj" koje je napisano sa dva znaka, onda bi sve bilo OK.


Što misliš da bi to izazvalo daktilografski haos?

Pa "Š" bi onda moglo da se piše tako što bi se pritisnulo dugme koje bi dodavalo tu krunicu i onda obično "S", a isto tako bi moglo i za "Č" i za "Ž" da se reši... i tako bi se dobila dva slobodna tastera... a na sličan način bi moglo da se reši i pisanje "Đ" i "Ć" bez posebnih tastera za ta dva slova i tu bi se dobio još jedan slobodan taster.

Kao u grčkom kad se stavlja ona crtica na samoglasnike (u grčkom kad reč počinje samoglasnikom, onda se ispred samoglasnika dodaje kao jedan apostrof koji je deo slova), pa se pritisne dugme koje dodaje taj znak i onda kad se nakon tog znaka napiše samoglasnik kome treba da se doda to, taj znak se sjedini s tim samoglasnikom (i postane jedan znak).


_{[Ovu poruku je menjao Džeronimo dana 01.09.2008. u 05:46 GMT+1]}

Ovde nisi u pravu. Ako pises srpskom latinicom u izvornom fajlu, onda ne mozes da radis samo sa tom tastaturom, zbog potrebe za znakovima "[", "]" ,"{", "}", ":" , "|", "\", "'" i apostrofa. Dakle, potreba za engleskom tastaturom postoji. Jedini nacin da se sve radi sa jednom tastaturom je da se sve pici ASCII, a onda je rad sa cirilicom udobniji.



Onakvih situacija u tekstu ima. Evo definicije Kosijevog niza:

Cirilica:
Niz $a_n$ zovemo Koshijevim ako za svako $\varepsilon>0$ postoji prirodan broj $k$ takav da je za ma koje prirodne brojeve $m,n\geq k$ rastojanje izmedju $a_m$ i $a_n$ manje od $\varepsilon$.

Latinica:
Niz $a_n$ zovemo Ko\v sijevim ako za svako $\varepsilon>0$ postoji prirodan broj $k$ takav da je za ma koje prirodne brojeve $m,n\geq k$ rastojanje izmedju $a_m$ i $a_n$ manje od $\varepsilon$.

No, popravljam svoju izjavu: zbunila sve osim jednog pretraživača :) Gugl nije jedini pretraživač (ali jeste ponajbolji), i ni izbliza ne pričam samo o internet pretraživačima. „Pretraživačem“ treba smatrati sve čime se traži po tekstu, uključujući, na primer, traženje kroz datoteke na lokalnom računaru, i sl. Svi ostali argumenti ostaju neizmenjeni, na primer...



Ništa ja ne mislim, samo gledam kako jeste. Gde se u divljini može uočiti upotreba digrafa kao jedinstvenih znakova, i kucanje Š i drugih dijakritika kombinujućim tasterima (tri pritiska da se otkuca Š, Ž ili Ć)? Pokaži jednu izvedbu takvog rasporeda, i proceni koliko ga ljudi koristi. Pokaži nečiju preporuku ili zalaganje da se takav raspored pripravi, je li neko možda pisao Majkrosoftu ili Eplu? (Naći ćeš samo pomenute neupotrebljivane Iksove rasporede, i može ti biti zanimljivo ko ih je pripravio :) Pokaži jedan jezik koji digrafe kodira jedinstvenim znacima. U nedostatku bilo kakvih dokaza tog tipa, Okamovom oštricom dolazimo do tvrdnje da od toga nema ništa.

Nije tačno. Srpski latinični raspored, čak i onaj pod Vindouzom, sadrži sve ove znake (a pod Linuksom i ćirilični). Nalaze se što na drugom nivou (+šift), što na trećem (+altgr). Možda je preteško za kucanje? Pogledajmo opet stanje na terenu: Nemci, od kojih smo praktično pretabačili naše rasporede, i lateh kucaju i programiraju svojim latiničnim rasporedom. U radnjama teško do nikako ne možeš da nađeš nenemačku fizičku tastaturu (uključujući i laptope), niti sistem koji nije na nemačkom i podešen na nemački raspored kao podrazumevani. Tj. treba se posebno pobrinuti da se doda američki raspored, što malo ko učini (od mojih nemačkih kolega sadašnjih i bivših, američki raspored pri programiranju koristio je tačno jedan, i to koji je proveo neko vreme u SAD).

Dakle, kao što rekoh, ko piše lateh punom latinicom i ne razmišlja o ćirilici, u prostoj je, iako sićušnoj prednosti nad tvojim sistemom unosa. Ali trpiš i propratne psihološke efekte, kao, recimo, mrzovolju da središ s administratorom da doda odgovarajuće rasporede na mašinama na kojima ih nema :)



Da li sam rekao da takvih situacija nema? Rekao sam da nije problem kucati američkim+ćiriličnim rasporedom, s prebacivanjem. Za dokaz sam ponudio sopstveno višegodišnje iskustvo (samo kucnem alt+razmak pre i posle simboličkog segmenta), npr.:



(gde su svi simboli definisani kako bih izbegao nedoslednosti po formulama), kao i ruske tehničke IRC kanale (IRC kao krajnji ekstrem kucanja „s nogu“) gde se može videti kako svako malo ubacuju simboličke segmente u ćirilične rečenice.

Znam za AltGR taster, ali me visak simbola na tastaturi izludjuje. Takav nacin rada mi je zaista naporan. Ako nekom drugom nije, OK.

E, ovde vec "brzine menjas". Sad cu da se cimam oko necega toliko vaznog, kao sto je ES. Ako mi izlaz sa tastature bude trebao za nesto iole ozbiljno, naravno da cu ga traziti.

Pročitah čitavu temu i najmanje nađoh onoga što me interesuje, a to je upotrebljivost cp6Linux-a, mislim stvarno, 11 strana teme a kao da sam čitao lingvističke diskusije vrsnih doktora nauka...

Kao početnik u Linuxu mogu reći da sam zadovoljan, probao sam nekoliko distroa prije i sa svakom sam imao neki od problema a neke nisam čak uspio dići ni kao live a kamoli instalirati...
Sa cp6Linux-om mogu pristupiti i Windowsovim particijama kako čitanje tako i pisanje (Debian je odbio to da radi), odmah mogu reprodukovati .mp3 i .avi, (većina distroa zahtjeva instalaciju kodeka što za jednog početnika može biti problem), prepoznao je sav hardver (manje više svi distroi koje sam uspio instalirati su takođe prepoznali hardver), jako brz (možda i najbrži od onih koje sam probao), bez nepotrebne šminke (kao na primjer openSUSE 11.1 koji je po meni malo kičav ali to je već do KDE 4-ke)... jednom rječju zadovoljava prosječne potrebe korisnika sa ovih prostora, malo multimedije, internet, kancelarijski alati, igrice...a i te gramatičke grešeke se mogu ispraviti, nije to razlog da odmah odustanemo...

Pozdravljam one koji su radili na cp6Linux-u i nadam se da će nastaviti... a što se ministarstva i države tiče, kritikovati ih treba da bi pljucnuli još koju kintu za slične projekte, možda ti projekti imaju neke propuste, ali svaki sledeći će valjda biti bolji, po meni ovo je tek početak...

Ima li naznake o novoj verziji, cp6Linux 2008 je baziran ako sam dobro shvatio na Ubuntu 8.04, aktuelan je već neko vrijeme Ubuntu 8.10 a kako vidim stiže ovih dana i Ubuntu 9.04...

8.04 distribucija je LTS - a ovo znači da je podrška za istu 2-3 godine, tako da ako su se već uhvatili LTS distribucije, nema potrebe da sada menjaju do naredne LTS distribucije. Bolje bi bilo da se bace na ispravke grešaka, koji ima dosta, nego da misle o novoj verziji.

Steta za ovaj projekat,izgleda da ce ga pojesti mrak :(
Bilo je neke price na maticnoj stranici o tome da se radi na novoj verziji koja ce u sebi objediniti sve ispravke uocenih propusta i da ce ugledati svetlost dana negde posle Nove Godine ali izgleda od toga nema nista,mada videh kao ima tema sta bi to korisnici voleli u novoj verziji na prilicno umrtvljenom maticnom sajtu
Ono sto je po meni bio najveci nedostatak je to da su se cp6linux repoi izgleda slabo ili nikako odrzavali,repoi koji su trebali da sadrze azurirane pakete i ispravke,vec je korisnik bio primoran da koristi standardne Ubuntu repoe sto je mesalo lokalizovane pakete sa default Ubuntu-ovim i unosilo dodatnu zbrku-to je jbg osnova svega i po meni je prilicno ozbiljna mana
Sam prevod je fino odradjen,mada bode oci da nije preveden help Gnome okruzenja i da je link za manual na desktopu neispravan,a moglo se poraditi vise i na vizuelnom indentitetu okruzenja jer covek ovako stice utisak da vozi Ubuntu sa drugacijom wallpaperom-recimo da zamene sve Ubuntu logoe i Gnome stopice sa onom svojom maskotom,da urade neku finu custom temu,uopste lose ne bi delovalo
I notorna je glupost i sto je distro dostupan samo u dvd varijanti koja tezi svega 822 mega cime se traci silni prostor na tom istom dvd-u
Bolje da su stavili odvojene cd(zaboga pa moze i 2 cd-a ako ne stane sve na jedan)i dvd varijante koja ce imati dodatni softver i tako popuniti ostatak medijuma sto bi svakako znali da cene vlasnici slabijih konekcija

I ja sam svojevremeno ovo kritikovao. Istina je, da to nije pitanje zivota i smrti, ali je jasan pokazatelj neozbiljnog odnosa prema projektu. A u slicnom stilu je i ostalo. Cemu uopste prevod (DELIMICAN!) ako se nije ozbiljno nameravalo da se odrzavaju reopoi? Ali, izbori su prosli, cp6linux je ispunio cilj, koga jos briga za korisnike?

Ja licno kategoricki tvrdim da korisnici racunara moraju da poznaju engleski jezik, bar toliko da su im jasne osnovno stvari, pogotovu kad je rec o korisnicima Linuxa.

Off topic: u medjuvremenu sam nabavio DVD citac / pekac i sad bih mogao da probam cp6linux, ali sta to da probam?

Meni apsolutno ne smeta što je na DVD-u, već mi smeta što nije nabildovan paketima.

Ja licno kategoricki tvrdim da korisnici racunara ne treba nista osim Microsoft Windowsa da koriste.

Tja nece ove politcke IT udarnik propagandne smicalice da zive presahne finansiranje.Po ko zna koji put uludo spaljene pare.

Slozio bih se sa cika Tomom, iz razlog koji je on naveo, a i dodao bih da to nije "engleski" vec nekakav kompJuktorski jezik. Ni englezima, niti amerikanicima nije sve po defaultu jasno, vec prodje odredjeno vreme dok ne prihvate sve te "strucne" izraze. E, sad sto ga svi oni nazivaju engleskim (jer reci jesu uglavnom engleske, ali nisu najtacnije) i mnogi ga lokalizuju, to je druga prica. Ne verujem da se u svetu nesto forsiraju lokalizovane verzije (mozda par izuzetaka, ali to su samo izuzeci) i mislim da lokalizacija mnogo zbunjuje stare korisnike, a samim tim ne donosi dobro ni novim, jer stari trebaju da se "privikavaju", a zatim novim prenose isto.

Ja jesam za to da treba lokalizovati i os i software, nekome je ipak lakse da se snadje na maticnom jeziku. Naravno ovo je sve ok dok mozes os da revertujes na engleski jer i ovo zoki sto je rekao je apsolutno tacno... Pitanje je sad sta je veci problem, kad ti n00b sa druge strane slusalice srice engleski na vukov nacin ili kad tebi prica na srpskom a ti prevodis sta to znaci :)

Jeste to lepo, ali pitanje je ko ce da placa odrzavanje tih prevoda, i to kako odrzavanje u skladu sa izlaskom novih verzija tako i neku kontrolu (kakvog takvog) kvaliteta.Mnogo ruzno ispadne kada taj posao bude polutanski, tj prevede se deo, a deo i ne, a generalno posto smo kilavi i siromasni odzavanje prevoda ogromne dokumentacije koja se menja je malko poveci zalogaj.Generalno zbog svega toga jesam protiv ovoga i ko zeli da se petlja sa racunarima neka uci engleski ama bas nista mu ne fali da se obrzazuje malo i po tom pitanju ...

Tesko da ce skoro da bude nove verzije, jer pare su uzete, postignut je "ogroman" medijski uspeh :) ("Tresla se gora, rodio se mis").
Za pohvalu je pokusaj lokalizacije(koji je godinama daleko od jedinog i prvog), ali ovo je samo prevod i ovo je daleko od neke distribucije ili vazi da i ja kad promenim pozadinu na nekom linuxu, to mogu nazvati novom distribucijom.
Zasto ovakvi projekti propadaju? Ja mislim da nije zbog male sume novca koja je uzeta za ovaj projekat, bas naprotiv mislim da je zbog velike sume, a loseg opravdanja. Da li sam ja upravu to cemo videti kad revizor odradi svoj posao, a to je, precizno da vam kazem, nikad. :)
Mislim da bi bilo mnogo bolje da su samo unapredili postojeci prevod ubuntua, koji postoji vec, jer tada bi po nekoj logici bilo manje gresaka, a ovako stvarno deluje neozbiljno da u finalnoj verziji bude ovoliko gresaka, bar da je bila beta, mada kakav smo narod, pomalo me cudi da ih je ovako malo. Jeste tuzno ali na zalost i istinito.
Sa svima se slazem da je potrebno da bude vise projekata sa ovom idejom, ali mnogo kvalitetnije odradjenih i potrebno je da ako gradjani finansiraju ovako nesto to bude potpuno javno i da drzava to masovno primeni u svojim institucijama, kao primer drugima. Jedino u takvim okolnostima ovaj projekat bi bio pun pogodak.

Ja zaista i ne razumem u cemu je umetnost napraviti derivat nekog distro-a a pri tome ga lokalizovati... Jedini problem su repo-i i njegovo odrzavanje jer bi tu trebalo imati malo veci tim koji bi lokalizovani software redovno update-ovao i testirao. Kada budem imao slobodnog vremena stvarno cu da preuzmem source-eve sa internet-a pocev od kernel-a, gcc-a, bash-a, grub-a, xorg-a i gnome-a i da krenem redom da kompajliram (iskoristicu neki live distro da iskompajliram iz source-a bash, gcc i kernel a od tad sa hd-a), jeste da cu da se ubijem od dep-ova kod gnome-a i da ce da traje 100 godina al bas me briga. Odvojim jednu particiju samo za to i teraj...

To samo znači da ti uopšte ne poznaješ engleski. computer, chat, default, file, folder, proxy... i tako redom možemo do sutra su reči koje vekovima postoje u engleskom jeziku i označavaju daleko šire pojmove od tamo nekih računara.

I taj zar ce te drzati dugo?

Pakovanje distribucije danas možeš gotovo potpuno automatski da odradiš, tako da na pogrešan problem si se nameračio. Lokalizovati 67.000 poruka iz Gnoma, 30.000 poruka iz OpenOffice.orga, 140.000 poruka iz KDE-a, Moziline programe, GNU pakete itd. (sve to uopšte ne računajući dokumentaciju, sadržaj sajtova i ostalo) nije ni malo naivno i jednostavno.

Prevođenje možeš da radiš i uzvodno, čime se prevodi uključuju u sve distribucije. Verujem da izrada nove distribucije-forka ima smisla u dva slučaja:

1) želiš da imaš punu kontrolu nad datumom izlaska ispravki u lokalizaciji (ne želiš da čekaš redovna izdanja)

2) želiš da pružaš uslugu podrške i treba ti jača kontrola šta se nalazi u distribuciji
(npr. ne želiš da tvoji korisnici pređu na pulseaudio jer još uvek nemaš znanje da pružaš podršku za taj program)

@pri3rak

Please, place your bets. :D :D

Izgleda da se verzija 2009 ipak sprema,dosta stvari ce kako kazu biti ispravljeno i ubacene naravno i nove :)

http://www.cp6linux.org/site/sr/releases/2009beta1

Ipak se radi nesto,a dezurni pljuvaci(oni sto samo kritikuju umesto da makar odu na maticni sajt i prijave problem/bug ili predloze nesto prakticno)mogu malo da zapuse usta ;)

ma ne znaju sta ce sa slobodnim vremenom, pa ima da ga bacaju bezmilice cim naredis :)