Sudeći (i) po vašim komentarima u temi "Da li Lorencova sila može da vrši rad" izgleda da vas je g. Boža Milić samo "priučio" elektromagnetici (ili dinamici).
Da dodam, najbolja je ona knjiga koja se pročita sa razumevanjem.

Ne kapiram šta je ovde pitanje i na šta se odnosi... - na predmet, udžbenik, ispit ili oblast nauke?

Kako sam ja razumio, radi se o oblasti nauke.
Inace, razlika izmedju elektromagnetike i elektrodinamike jeste velika jer elektromagnetika sadrzi elektrodinamiku u sebi.

Ako bas hoces prave nazive polja koja se izucavaju u elektromagnetici, hajde ovako da probamo:
elektrostaticko polje
stacionarna polja
kvazistacionarno EM polje
dinamicko EM polje

Ovo je onako...po sjecanju. Ne bi trebalo da sam nesto zaboravio.

Pozdrav.

Cini mi se ipak da elektrodinamika nije sadrzana u elektromagnetici. Jer elektrodinamika se u vecoj meri zasniva na STR; Lorencova sila se uvodi kao posledica relativisticke transformacije...

Elektrodinamika jeste deo elektromagnetike. I kao nauka, a i na FTN-u...

Evo imas malko vise, o onome sta sam ja rekao, ovdje http://en.wikipedia.org/wiki/Electrodynamics
Dakle, elektrostatika (nema kretanja e) + elektrodinamika (imamo kretanje e tj. imamo struju, a samim tim i magnetno polje) = elektromagnetika

Pozdrav.

U srpskom jeziku postoji nesto sto se zove homonimi. Kao npr. kovarijantni tenzor, kovarijantna formulacija dinamike... Kovarijantnost u ova dva slucaja naravno nema veze, ali cisto da dam primer da se neke stvari ne mogu uzimati zdravo za gotovo.
I matematicari i fizicari se bave matematickom fizikom. Ali te matematicke fizike nisu iste. Matematicari rade ove stvari na prostoru , a fizicari na . I matematicari i fizicari se bave teorijom diferencijalnih jna. Samo matematicar kad radi DJ oscilovanja zice on 100 godina ispituje egzistenciju resenja, a fizicar uzme zatrese zicu, vidi da osciluje pa uzme odmah da trazi resenje iste. U fizici svaki dobro postavljen problem ima resenje. U matematici ovaj red divergira po Lajbnicovom kriterijumu, u fizici ovako nesto divergira i kad nema beskonacno mnogo clanova. Jer u fizici se moze pojaviti oko 10000 sabiraka, a da ja ne znam dal je to 9900 ili 10110.
Slican je slucaj i sa ovim; elektrodinamika koju rade inzenjeri je sustinski razlicita od elektrodinamike koju rade fizicari. Ono sto bi bilo vrlo interesantno je precizno rastumaciti ove razlike u pristupu koje nesumnjivo postoje! Ja bih rekao da fizicari imaju mnogo "matematicniji" pristup.

OK. Simpaticno. Siguran sam da postoje male razlike, u koje ja necu ulaziti sada.
Ja sam na ETF-u, i posto sam vidio da spominjes isti zelio sam da pomognem, pa cu opet pokusati. Dakle, kada se kaze makroskopska Maksvelova elektrodinamika misli se u stvari na klasicnu elektrodinamiku, kasnije je nastala kvantna elektrodinamika (Dirak, Fejnman, Hajzenberg...) i sta znam jos.
Klasicna ED se izucava na ETF-u u okviru elektromagnetike, i cini 3/4 iste.

Toliko za sada. Ako te jos nesto interesuje, slobodno pitaj.

Pozdrav.

Ako je elektrodinamika deo elektromagnetike.
Ciji je elektromagnetika deo?
Posto, ne znamo sta je osnova?
Ja mislim da su to potpuno razliciti predmeti.
Jer za elektrodinamicki rad nije uvek potrebno magnetno polje.

Po meni jedino logicno razresenje cele ove price je da je elektromagnetika drugi naziv za elektromagnetizam.

Heheh, pa naravno :-)



Eh...ciji je EM dio to je vec posebna prica. U glavnom EM je "rodjena" prosto iz izucavanja elektriciteta. Ako zelis da procitas nesto vise o tome imas na Internet-u istoriju elektrotehnike. Sve sto procitas do hmm...Hevisajda otprilike, je u stvari EM (jer je on je li 20 Maksvelovih j-ina EM polja "skratio na 4...blago receno, interesantno, zar ne :-) ) itd., nakon toga se EM racva na razne druge oblasti, koje u ovoj prici nisu vazne.
Elektrodinamika kao rijec ti sama govori da se nesto mijenja. Tacnije "dinamika" u ovom slucaju znaci da se struja mijenja u vremenu, je li tako? Cim imamo mijenjanje struje, imamo i promjenljivo magnetno polje. Da zakljucimo, promjenljivo magnetno polje uvijek prati promjenljivo elektricno polje.

Pozdrav.

Ja sam ostavio da spremam elektrodinamiku za septembar. Zeleo bih da za vreme leta pogledam i neke "vase' elektromagnetike. Ja sam elektrodinamiku imao u prethodnom semestru fond 4+4. Sa kojim fondom vi to slusate? U NS na FTN-u imaju elektromagnetiku na trecoj godini mislim fond 3+3 i rade iz Popovicevog udzbenika. Zanima me koji vi udzbenik i zbirke koristite. Ja sam od udzbenika iz elektromagnetike video Popovicev i Surutkin. I da li bi preporucio neke knjige na koje si mozda naisao.

Inace taj izraz klasicna pomalo "bode" usi! Mislim da je na to Milic hteo da skrene paznju. Jel recimo u svetu fizicari uce predmet klasicna mehanika. Pa mozda i najpoznatiji udzbenik je Herbert Goldstein Classical mechanics. Opet masinci ce uvek reci mehanika jer se oni njome i danas bave! Cini mi se da i vi ETF-ovci retko koristite izraze tipa Klasicna elektrodinamika ili elektromagnetika... Jer bi to mozda moglo da dovede do oblasti koja bi se zvala KLASICNA KVANTNA ELEKTRODINAMIKA ili sl.

Evo bas sam sada potrazio program EM na nasem faksu (ETF Podgorica). Ovdje pise 3+1. Sa druge strane, mislim da nikada nismo imali 4+4, i pravo mi je cudo da postoji takav fond casova. Imam i neke programe predmeta sa fizike (jer me je i to nekada interesaovalo) pa mi se cini da je njima maksimum 4+2. U glavnom, nije ni vazno. :-)
Sto se tice udzbenika Popovicev nisam vidio, Surutkin je jedan od najboljih i mislim da ga svi sa nasih prostora koriste, ali je preopsiran. Mi smo koristili mnogo dobru knjigu koja je u uzasnom stanju jer "najbolju" kopiju ima profesorica. Koristim znake navoda jer se i u njoj tekst relativno slabo vidi, heh. Autor je Svetozar Jovicevic, sada vec profesor u penziji, koji je to u vidu skripte izdao daleke 1995. god. Inace, kada bih pisao knjigu iz struke, volio bih da bude takvog kvaliteta sto se tice sadrzaja, objasnjenja, primjera. Prosto receno, mozda i najboljih knjiga vezana za EM za koju znam, i vjerovatno ce tu "titulu" nositi jos dugo vremena. (Ako se ne varam, mislim da je, pri pisanju te knjige, koristio Surutkinu kao literaturu).
Sta da ti kazem za naziv :-) Mozda "bode" usi, ali mislim ipak da je to najbolji ako ne i pravi naziv. Imas recimo zbirku zadataka od Dzeksona koja se zove bas tako "Klasicna elektromagnetika".
Mozda bi mogli da objasnimo ovu "pometnju" sa imenima ako se sjetimo pitanja koje je Vinsent Vega postavio Dzulsu Vinfildu u filmu "Petparacke price". Ako se ne varam prica ide: - How do thay call "French fries" in France (Vincent)? - Fries? (Jules)
:-)

Od Dzeksona je ipak klasicna elektrodinamika i pisana je za fizicare

U pravu si. Sjecanje me izgleda ne sluzi najbolje :-)
Naravno to ne mijenja cinjenicu da je klasicna elektrodinamika dio klasicne elektromagnetike, iliti samo elektromagnetike.

Pozdrav.

Ipak cemo se sloziti da je elektrodinamika deo elektromagnetizma!

Ja bih ti preporucio da zaobices Milica u sirokom luku (a verovatno i Musickog). Jackson je dobra knjiga sa detaljnim objasnjenjima, ali naravno nijedna ne moze da se poredi sa Landau-om. (teorija polja i elektrodinamika neprekidnih sredina)

poz.

Musicki III1 i III2 su mi osnovna literatura za ispit! Tako da tesko to mogu da zaobidjem! Voleo bih ipak ako mozes malo da obrazlozis svoj savet! I vezano za Milicevu knjigu? Hvala unapred!

Pa ne znam bas za musickog (zato sam i napisao verovatno) ali mi se cini da sam jednom gledao mehaniku od njega i da je dosta slicna kao miliceva.
Sto se tice Milica glavna zamerka je zato sto covek opterecuje sa nepotrebnim "perfekcionizmom", jednostavno cinimi se da je to totalno pogresan put za nekoga ko hoce da se bavi istrazivanjem i da dolazi do nekih novih rezultata (koliko sam razumeo studiras istrazivacki smer), a jos manje za nekoga ko se bavi nekog bilo kakvom primenom. Inace koliko sam video po netu Milic nije izdao ni jedan rad u Physical Review-u. (ovo cisto navodim kao obrazlozenje predhodne recenice) A to sto ti je neka knjiga preporucena kao glavna literatura to nema nikakve veze, jedna je elektrodinamika.

pozdrav.

PS. mozda bi bilo dobro da jos neko ko je citao Milica da svoje misljenje, ako ima takvih.

Ja sam citao Milicevu mehaniku i mehaniku od Musickog! Cini mi se da je mehanika od Musickog odradjena prilicno pedagoski, dok je Miliceva prepuna fusnota i dosta teza za citanje! Musicki recimo radi Ham. Jakobijev metod kao Landau. Milic vuce non-stop dve generatrise i time cini mi se samo opterecuje notaciju i otezava citanje. (Mada opet daje jednu vrlo korisnu fusnotu kod ovog metoda) Ovo spominjem obzirom da pricamo o ovim autorima, a i zbog toga sto je elektrodinamika kurs koji se nastavlja na mehaniku! Otvorio sam Milicevu elektrodinamiku i tamo sam video da se on cak poziva na neke fusnote iz prve knjige. Dok Musicki preteruje! On je tu ubacio Kristofelovljeve simbole i sl. Ipak mene se cinio Milic nekako originalniji u pristupu. Kao da neke stvari koje izrice u svojim knjigama jesu njegove, a ne prepisane iz drugih knjiga! Odnosno posledica iskustva i iskazano sopstveno misljenje! Mada cudi me ovo za Physical Review? Verovatno si u pravu!

Gledao sam mnogo knjiga iz elektrodinamike, i uglavnom su sva izvodjena ista (tj. prepisana, jackson, greiner itd...). Sa jednim izuzetkom a to je Landau. Da li si mozda primetio da u Landauovim knjigama ne postoji navedena literatura (nesto literature su dodali u izdanjima posle njegove smrti), razlog tome je zato sto on jednostavno nije gledao u druge knjige kad je pisao svoj kurs vec je sve sam izvodio na originalan i obicno najjednostavniji nacin.

pozdrav.

PS. za Physical Review pogledaj http://prola.aps.org/search/query

Slusao sam u Novom Sadu u Platoneumu (ogranak Matice Srpske) predavanje profesora Fedora Herbuta "Dinamican razvoj kvantne mehanike" krajem prosle godine ako se ne varam! (popularno predavanje bez formula) U uvodu predavanja receno je da je za vreme redovnih studija profesoru Herbutu jedan od najmanje ''lepih predmeta'' bila KM i da je ucio iz Landau-a. I mnogi ljudi su mi rekli da ne treba citati Landau-a? Mada za mehaniku meni je dosta pomogao!

Koji ljudi? Mislim zasto slusati ljude koji i nisu dali neki doprinos fizici? (Koliko je meni poznato jedini srpski fizicar koji je dao neki doprinos je Pavle Savic)
Inace Herbutova kvantna mehanika je samo losa kopija knjige od Messiah. Landauov kurs je najbolji po mnogim relevantnim fizicarima. (Uostalom sumljam da je nekom palo na pamet da prevodi recimo Herbuta ili Milica na neki strani jezik)
Uostalom sta ti ljudi navode kao argument kad kazu da ne treba uciti iz landau-a?

pozdrav.

PS. Inace mnogi ubrajaju Landaua medju tri najveca fizicara svih vremena, pored Ajnstajna i Fejmana.

Neki kazu da su to kursevi za postdiplomske studije! Da ne treba prvo uciti iz njegovih knjiga! Npr. u mehanici on krece od principa najmanjeg dejstva i sl. Ne kazem da se slazem s ovim vec samo da je to misljenje nekih ljudi! A neki bas zameraju tu njegovu originalnost?

Recimo na posdiplomskim u USA elektrodinamika se radi po jacksonu (sto je opet na nivou landaua). E sad kod nas ti je nesto izmedju tj. radi se ponesto od onoga sto ameri rade na posdiplomskim. Recimo sto se tice kvantne svuda obicno ima neki uvodni kurs gde se ne pocinje odmah raditi sa operatorima, a koliko je meni poznato na studijima fizike po srbiji takav kurs ne postoji vec se direktno krece sa nakim kursom koji je na nivou landauovog (sto je opet isti nivo na kome je pisana knjiga od Messiah) mada naravno radi se ponesto a ne sve. E sad ti ako imas dovoljno vremena da prvo procitas neku knjigu na nivou tog nepostojeceg uvodnog kursa pa potom da krenes na ono sto je predvidjeno gradivom onda ok, a ako ne onda ti ne preostaje nista drugo nego da odmah krenes da citas knjige koje su namenjene za posdiplomce.

pozdrav.

Kos nas je preporucen Leonard Sif, a predavanje su manje vise koncipirana po Davidovljevoj kvantnoj! Sta mislis o ovim kursevima?

Nisam imao prilike da pogledam ove knjige tako mozda bolje da pitas nekog starijeg kolegu sa tvog faksa (posto verovatno da je neko ucio iz ovih knjiga ako su vec preporucene).

pozdrav.

Pokušaću odgovoriti na neka pitanja pošto sam upoznat sa materijom.
Elektrodinamika predstavlja Maxwell-Hertzovu teoriju o elekromagnetizmu koja se zasniva na Maxwell-Hertzovim jednacinama. Maxwell je čitajući Faraday-ejeve radove zasnovao konzistentnu neprotivrečnu teoriju za koju se kasnije ispostavilo da se moze zapisati u kovarijantnom obliku. Maxwellove jednačine u ovom konačnom obliku koji se danas uće je napisao Hertz. Naziv elektrodinamika je usvojen jer se radi o disciplini koja pručava naelektrisanje u kretanju. Sa druge strane svako naelektrisanje u kretanju predstavlja električnu struju koja oko sebe stvara magnetno polje. Na taj način elektrodinamika je zapravo teorija o elektomagnetnom polju. Magnetni monopoli u prirodi ne postoje. Svi znamo da su sva kretanja relativna i da ne postoje u prirodi apsolutna kretanja i mirovanja. Oblasti koje se zovu elektrostatika i magnetostatika su zapravo grube aproksimacije, koje se mogu izvesti iz elektrodinamike, kao teorije za specijalne slučajeve. Elektromagnetika bi trebalo da znači isto što i elektrodinamika, tj teorija o elektromagnetnim pojavama, medjutim ovo ime se češće koristi u inžinjerskim naukama. Zapravo inžinjerima nije bitno toliko, samo zasnivanje teorije, već njena praktična primena pa se u elektromagnetici uglavnom proučavaju specijajni slučajevi primene teorije dok sa druge stranje fizičari teže maksimalnom uopštavanju pojmova. U tom kontekstu elektrodinamika ne može nikako biti deo elektromagnetike, jer je upitanju ista disciplina koja se proučava sa dva aspekta, mada treba primetiti da je elektrodinamika opštiji pojam i da se iz nje može izvesti elektromagnetika dok obrnuto ne može.