10. Ministrarstvo je jos jednom aktom bro. 345-01-340/2008-01 od 28.05.2008 nalozilo agenciji da:
1. Obezbedi da se "pristupni br. 69" koji je Upravni odbor RATEL-a, svojom odlukom br. 1-03-345-347107 od 4. februara 2008. godine, na nezakonit nacin dodelio operateru Telenor, vrati na raspolaganje Republici Srbije.

Da li neko može da se seti nekog konkretnog pozitivnog poteza izvršne vlasti (vlade ili ministarstva) po pitanju telekomunikacija?

RATEL tuži Ministarstvo telekomunikacije


Republička agencija za telekomunikacije (RATEL) tužiće Vrhovnom sudu Srbije Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo zbog njegovog rešenja da na 120 dana prezume izvršenje poslova poverenih RATELU, objavljeno je u ponedeljak uveče na Internet sajtu agencije (www.ratel.org.rs).

Upravni odbor RATEL-a odlučio je na sednici u ponedeljak i da od Vlade Srbije zatraži odlaganje izvršenja tog rešenja Ministarstva, donetog 12. juna.

Odluka Upravnog odbora RATEL-a je dostupna na sajtu agencije.

Ministarstvo je 28. maja od RATEL-a zatražilo da od operatera mobilne telefonije Telenor oduzme pozivni broj 069 jer je izdat bez javnog nadmetanja, i da povuče dva pravilnika objavljena u Službenom glasniku bez saglasnosti Ministarstva.

To su pravilnici o povezivanju javnih telekomunikacionih mreža i o upravljanju planom numeracije za telekomunikacione mreže.

Ministarstvo je najavilo da će, ukoliko RATEL to ne učini u roku od 10 dana, preuzeti nadležnosti Ratela na 120 dana, u skladu sa Zakonom o državnoj upravi.

Ministarstvo je 13. juna saopštilo da je preuzelo izvršenje poslova koji su povereni RATEL-u.

Agencija je 3. juna saopštila da je neosnovan zahtev Ministarstva da se Telenoru oduzme novi pozivni broj 069.

(Beta)
http://www.mtsmondo.com/lifestyle/vesti/text.php?vest=100421

SAOPŠTENjE ZA JAVNOST

18.06.2008
Republička agencija za telekomunikacije (RATEL) je dana 16.6.2008. podnela tužbu Vrhovnom sudu Srbije radi poništaja rešenja Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo broj 345-01-340/2008-01 od 12.06.2008. godine kojim Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo „preuzima na 120 dana, počev od 13. juna 2008. godine, izvršenje poslova koji su povereni Republičkoj agenciji za telekomunikacije, utvrđenih u članu 9. stav 1. Zakona o telekomunikacijama, uključujući i sva ovlašćenja predsednika i članova Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije u vršenju poverenih poslova“, kao i zahtev Vladi Republike Srbije za odlaganje izvršenja navedenog rešenja do pravnosnažnosti sudske odluke.
Republička agencija za telekomunikacije konstatuje da je Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo postupilo nezakonito kada je donelo ovo rešenje i to iz sledećih razloga:

1. Agencija je, u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama („Službeni glasnik RS“, br. 44/03 i 36/06, u daljem tekstu: Zakon):

- osnovana kao samostalni pravni subjekt, radi obezbeđivanja uslova za efikasno sprovođenje i unapređivanje utvrđene politike u oblasti telekomunikacija u Republici Srbiji, i nezavisna je organizacija koja vrši javna ovlašćenja, odnosno funkcionalno je nezavisna od bilo kog državnog organa, kao i od svih organizacija i lica koja se bave telekomunikacionim mrežama, sredstvima ili uslugama (član 7. Zakona i tačka 4.1.1. Strategije razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji od 2006. do 2010. godine, koju je donela Vlada Republike Srbije);
-„sui generis organizacija, tzv. regulatorno telo na koje se ne mogu primeniti propisi o javnim agencijama“ (član 7. Zakona i Mišljenje Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo broj 011-00-863/2005-01 od 26.09.2005. godine);
- predsednika i članove Upravnog odbora Agencije bira Narodna skupština Republike Srbije, na predlog Vlade (član 11. Zakona).

2. Agencija obavlja poslove iz svoje nadležnosti kao poverene poslove, u skladu sa odredbom člana 9. stav 2. Zakona i saglasno članu 4. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/05 i 101/07 - u daljem tekstu: ZDU), jeste imalac javnih ovlašćenja.

3. Odredbom člana 6. stav 1. tačka 7) Zakona propisano je ovlašćenje Ministarstva da vrši nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega.

4. Ministarstvo je ovlašćeno da obavlja poslove inspekcijskog nadzora, što podrazumeva ispitivanje sprovođenja zakona i drugih propisa neposrednim uvidom u poslovanje i postupanje fizičkih i pravnih lica i, zavisno od rezultata nadzora, izricanje mera na koje je ovlašćeno, saglasno zakonu koji uređuje državnu upravu i zakonu koji uređuje obrazovanje ministarstava, posebnih organizacija i utvrđuje njihov delokrug.

5. Institut nadzora nad zakonitošću propisa imalaca javnih ovlašćenja (dakle, nije nadzor nad radom imalaca javnih ovlašćenja) uređen je odredbom člana 57. ZDU prema kojoj je, između ostalog, Ministarstvo dužno da Vladi (ukoliko imalac javnih ovlašćenja ne postupi po obrazloženom predlogu ministarstva kako da se propis usaglasi sa Ustavom ili zakonom), predloži donošenje rešenja kojim se poništava ili ukida propis imaoca javnih ovlašćenja ako on nije u saglasnosti sa drugim propisom ili opštim aktom Narodne skupštine ili Vlade. Ako propis nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, ministarstvo je dužno da predloži Vladi da obustavi njegovo izvršenje i da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu njegove ustavnosti ili zakonitosti.

U skladu sa navedenim činjenicama Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo prekršilo je svoja ovlašćenja time što je neovlašćeno donelo gore navedeno rešenje o preuzimanju poslova državne uprave poverenih Agenciji.

Prekoračenjem ovlašćenja i pokušajem preuzimanja nadležnosti, Agenciji je kao samostalnom, regulatornom telu u oblasti telekomunikacija naneta velika šteta, ne samo u zemlji, već i šire, iz razloga što Agencija svoj ugled gradi u zemljama u okruženju i zemljama Evropske unije, kao i u okvirima međunarodnih organizacija u oblasti telekomunikacija, čiji je punopravni član.

Prof. dr Jovan Radunović
Predsednik Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije

Đelić je kazao da Vlada, koja je danas ukinula rešenje ministra za telekomunikacije kojim je to ministarstvo preuzelo ingerencije Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL), na taj način poništila odluku jer je povređen Zakon o državnoj upravi i Zakon o vladi.

"To ne znači da buduća vlada ne treba da se pozabavi pitanjem funkcionisanja regulatornih agencija, u čijem funkcionisanju postoje problemi koje treba otkloniti", rekao je Đelić.

Zbog privatnog obezbeđenja koje sprečava ljude iz Ministarstva telekomunikacija da uđu u prostorije Republičke agencije za telekomunikacije (Ratel), još uvek nije realizovana odluka tog Ministarstva da na 120 dana preuzme nadležnosti te institucije i izvrše kontrolu njenog rada.

Ministarstvo smatra da postoji niz nezakonitosti u radu Ratela, to jest da je Agencija radila nepravilno i neblagovremeno, što su uslovi da joj se oduzmu povereni poslovi. Kao primer navodimo da Agencija tri godine (od kada postoji) radi sa finansijskim planovima na koje Vlada Srbije nikada nije dala saglasnost. Smatramo da ne možemo dati saglasnost na prosečnu neto platu u Agenciji od 160.000 dinara mesečno.

mischo:
Stavljanje fokusa na plate je jeftin populistički potez ministarstva sa ciljem medijskog linča zaposlenih u Ratelu. Niko ne spominje da u tom Ratelu sedi 10 doktora nauka i par desetina magistara. Tamo bi trebalo da sede najbolji poznavaoci telekomunikacija i telekomnuikacionog prava. Partijama bi najviše odgovaralo da su tamo plate 20.000 pa kad dođe neki lokalni partijski gazda i mune koju hiljadarku da odmah dobije frekvenciju/dozvolu/licencu/monopol.

mischo: Zaposleni u Ratelu moraju da imaju dobre plate. U suprotnom će da caruju mito i korupcija. U telekomonikacijama je mnogo novca u igri i treba koliko-toliko obezbediti finasijsku nezavisnost tih ljudi.

Slobodan Miskovic: Slazem se. 2000e je nista za ljude koji treba da odlucuju stvarima o kojima odlucuje RATEL.

mischoPa upravo je tu zapelo. Kad su počeli da dosnose regulativu koja raskantava monopol, ministarstvo stavlja ključ u bravu.

mokelet: Ne mora da znači. Nikada ne možeš dati toliko veliku platu koliko "druga strana" može ponuditi kroz podmićivanje.

Osnovni uslovi da se suzbije korupcija jesu:
- postavljanje odgovornih i moralnih ljudi,

- čvrsta zakonska regulativa i sprovođenje iste,

- slobodan pristup informacijama od javnog značaja,

- i na poslednjem mestu, velika plata. Nema smisla davati funkcioneru veliku platu ako je dotični fukara kojoj je prosto ušlo u krv da prima "apanaže sa strane".

Ma jadni oni, ubiše se od raskantavanja. :-)

Davor Vlajkovic: Može li podsećanje za nas sa jeftinijim ulaznicama, zašto je RATEL odbio zahtev SBB-a in the first place?

mischo:ali dobrom platom pitanje mita prelazi iz domena rešavanja egzistencije u domen morala..

mischo:Ja bih dodao i stručnih ljudi. Ne očekuj da ti čobani rešavaju pitanje Informatičkog društva.

mischo:Ratel upravo treba da donese tu regulativu. Mi imamo Zakon o telekomunikacijama koji je donela skupština Srbije, ali detalji moraju da budu razraženi kroz podzakonska akta koje upravo Ratel treba da napravi i predloži.

mischo:Ni Ratel nije cvećka po ovom pitanju ali je mnogo, mnogo ispred Ministarstva po transparentnosti.

mischo:Da krenemo sa platama 200 evra, pa ako nešto naprave da valja povećaćemo na hiljadarku. Kako misliš da iko stručan dođe da radi tamo. Upravo tako se stvara plodno tlo za mito. Dobiješ nestručne ljude, koji samo čekaju da neko pljune koji dinar pa da kao u Bogoljubovo doba daju monopol na mobilnu telefoniju.

mischo:Ne kažem da su uradili puno toga, ali je donošenje spornih pravilnika upravo bio prvi konkretan potez na raskantavanju.

Davor Vlajkovic:Može li podsećanje za nas sa jeftinijim ulaznicama, zašto je RATEL odbio zahtev SBB-a in the first place?

torbica: pogledaj ovaj link...
http://www.ratel.org.rs/editor...e/Regulativa/Pravilnici/dopisi upuceni MTID.pdf

ps pogledaj pod tri i pogledaj datume...

a mozes i ostalo...

Davor Vlajkovic: Pogledao, i opet ne nalazim dobar argument za sabotiranje SBB. A pretragom vesti na naslovi.net sam zaključio da je RATEL u vrlo bliskim odnosima sa Telekomom Srbije, tako da sam siguran da je to pravi razlog. SBB, sa druge strane, više nije naivan i naravno da će iskoristiti uticaj svog novog vlasnika, EBRD, da pritisne Vladu ne bi li liberalizovala tržište kako bi i oni probali dosad isključivo Telekomov kolač...

mischo:
@mokolet

1. Hajde sad pažljivo pročitaj sve što sam ti napisao u prethodnom postu i naćićeš odgovore na sva pitanja koja si postavio.
2. AKo ih ne nađeš, ti se vrati na tačku 1.

Saopštenje ministarstva povodom odluke Vlade Srbije

Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo je zatečeno odlukom Vlade o poništavanju rešenja Ministarstva da preuzme poslove Ratelu. Naša pravna služba i saradnici su iznenađeni postupkom Vlade, a naročito obrazloženjem. Pošto smo obrazloženje prvi put videli juče, još uvek radimo na izradi njegove precizne pravne analize. Naročito je nejasno kako posle ovakve odluke Vlade, Ministarstvo može i dalje da odgovara za oblast telekomunikacija, ako mu je oduzeto pravo da sprovodi zakonitost. Ovime je Vlada faktički preuzela odgovornost za nezakonite radnje u oblasti telekomunikacija. I pored toga, Ministarstvo traži druga pravna sredstva da obezbedi zakonitost u ovoj oblasti. Smatramo da je najveća prepreka kvalitetnim investicijama u Srbiji pravna nesigurnost koja implicira korupciju, tako da je poštovanje zakona od presudnog značaja za razvoj zemlje.

Aleksandra Smiljanić, dosadašnja ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo

Ignorisali su nas kada smo pokušali da liberalizujemo tržište

Privatizaciju Telekoma treba odložiti: Aleksandra Smiljanić

Slobodanka Stamenić

Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo nedavno je suspendovalo rad Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) na 120 dana i preuzelo njene nadležnosti. Ubrzo posle toga Vlada je poništila odluku, nakon čega je Ministarstvo saopštilo da je zatečeno tim postupkom. U poslednjem intervjuu na funkciji ministarke za telekomunikacije i informatičko društvo, Aleksandra Smiljanić govori za Danas o uzrocima neslaganja između Ministarstva i Agencije, sporoj liberalizaciji tržišta telekomunikacija, opstrukciji tog posla i razvoju elektronske državne uprave.

Zbog čega je došlo do sukoba na liniji Ministarstvo - RATEL i da li se on mogao izbeći?
- RATEL je učinio niz nezakonitih radnji - objavio nekoliko pravilnika bez saglasnosti Ministarstva, dodeljivao nacionalne ograničene resurse na nezakonit način i vršio diskriminaciju pri dodeli dozvola. Poslovi koje obavlja su povereni RATEL-u, a Ministarstvo je i dalje odgovorno za njihovo pravilno izvršavanje prema Zakonu o državnoj upravi. Posle bezuspešnih upozorenja na koja RATEL nije reagovao, bilo je neizbežno da Ministarstvo oduzme poverene poslove kako bi ispravili nezakonite odluke. Kompanije čekaju da se uredi regulativa da bi ulagale u infrastrukturu, i to već tri godine, od kako je RATEL osnovan. Nema razloga da čekamo sa liberalizacijom i kočimo razvoj telekomunikacione infrastrukture.

Poruka
Šta biste poručili novoj ministarki za telekomunikacije i informatičko društvo?
- Da za prioritete uzme unapređenje obrazovanja u oblasti informatike, hitno da opremi škole računarskim učionicama, obuči nastavnike i finansijski podrži doktorske studije. Da podrži razvoj IKT industrije obezbeđivanjem veće sume kredita iz Fonda za razvoj, ohrabrivanjem državnih organa i firmi da kupuju proizvode domaćih firmi. Finansijski da podrži renoviranje i proširenje postojećih IT parkova, kao i rentiranje prostora domaćim IT firmama. Da bude uporna sa liberalizacijom telekomunikacionog tržišta i razvojem e-uprave. Da odloži privatizaciju Telekoma, ili čak da odustane od nje. Takođe, da odloži dovođenje pomenutih IT inženjera. Ne treba da dopusti dizanje cena telefonskih usluga, nego da eventualne gubitke operatora rešava kroz fond za univerzalni servis.

Šta je pokazala pravna analiza obrazloženja Vlade o ukidanju suspenzije RATEL-u?
- Da Vlada nije smela da ukine suspenziju RATEL-u. Osim toga, oduzimanje poslova RATEL-u bio je jedini način da se efikasno uredi oblast telekomunikacija i isprave njegove nezakonite radnje.

Kao jedan od prvih koraka u razvoju elektronske državne uprave neophodne u procesu pridruživanja EU, Ministarstvo je objavilo tender za informacioni sistem Generalnog sekretarijata Vlade Srbije. Navodite da je to jedan od uslova za delotvornu vladu. Na koji način će taj informacioni sistem učiniti rad Vlade efikasnijim ?
- Dopisu treba dva-tri dana da stigne od jednog do drugog državnog organa. Svaki predmet prođe bar kroz nekoliko organa, a to usporava upravu. Često važnih predmeta nema u arhivama. Kroz Generalni sekretarijat prolaze svi dopisi, a njegov informacioni sistem će omogućiti bespapirnu komunikaciju između organa državne uprave. Dopisi će stizati trenutno, a arhive će biti pouzdane.

Iako već duže vreme izdaje sertifikate za elektronske potpise, Pošta Srbije je nedavno postala prvo "evidentirano" sertifikaciono telo. Najavljeno je da će dobiti akreditaciju za taj posao. Kada će građani Srbije moći da dobiju kvalifikovane elektronske potpise koji će biti pravno validni poput svojeručnih potpisa?
- PTT je ozbiljno na putu da bude akreditovan, ali zaposleni treba da polože testove u oblasti mrežne bezbednosti. Mislim da će se to desiti u narednih par meseci i da će građani moći da dobiju kartice za kvalifikovano potpisivanje do jeseni.

Na početku mandata ste najavljivali liberalizaciju tržišta telekomunikacija. Dokle ste stigli sa tim poslom?
- Nažalost, nismo daleko stigli pre svega zbog lošeg rada RATEL-a, kome su povereni gotovo svi poslovi u oblasti liberalizacije. Ministarstvo je pripremilo pravilnik sa minimalnim uslovima za licence fiksnog bežičnog pristupa, odnosno WIMAX. Ideja je da se izdaju po tri regionalne licence za svaki okrug tako da bi domaći operatori, najčešće mala i srednja preduzeća, mogli da ih dobiju. Republički sekretarijat za zakonodavstvo ga nije pustio sa obrazloženjem da je Ministarstvo tehničko. Dve nedelje pre toga i tada tehničko Ministarstvo je dobilo pozitivno mišljenje na pravilnik i saglasnost da ga objavi. Ministarstvo je sastavilo Predlog izmena i dopuna Zakona o telekomunikacijama u kome su umanjene administrativne procedure za kompanije koje žele da ulažu u telekomunikacionu infrastrukturu. Vlada je pala kada je taj predlog bio na razmatranju i kao tehnička nije mogla dalje da ga procesira.

Najavljena je brza privatizacija Telekoma Srbija. Kako to komentarišete?
- Nisam sigurna da je dalja privatizacija Telekoma dobar potez, niti mi je jasno zašto se na njoj toliko insistira. Priča se da su potrebna sredstva za budžet, međutim, Telekom je profitabilna firma koja ostvaruje stalne prihode. Privatizacijom će taj profit otići vlasniku, a ne u budžet. Treba misliti dugoročno, šta kada se potroše pare od privatizacije, a prihoda od Telekoma više nema? Telekom je kompanija od strateškog značaja i mislim da je rizično privatizovati je. Problem je što Telekom još uvek ima monopol u mnogim oblastima i zato nije efikasan. Dalja liberalizacija tržišta će naterati Telekom da bude efikasniji, a za to će biti potreban i stručniji upravni odbor od trenutno izabranog. Ako Telekom ostane državni, kroz njega država može da gradi infrastrukturu i obezbeđuje usluge za koje smatra da su prioritetne, a ne da se potpuno oslanja na liberalizovano tržište.

Da li je bilo opstrukcije rada Ministarstva, ili Vašeg rada?
- Naše akcije u smeru liberalizacije nisu bile dobro prihvatane, između ostalog ni u Telekomu, niti u RATEL-u. Ministarstvo je bilo ignorisano, pored svoje nadležnosti i jasnih zakonskih ovlašćenja. U oblasti pošte, jedan od prioriteta bilo je osnivanje agencije kako bi izdavala dozvole novim poštanskim operatorima prema zakonu iz 2005. Ministarstvo je pismeno četiri puta slalo dopise kadrovskoj komisiji s predlogom za savet Agencije. Kadrovska komisija predlaže savet Vladi, a ona parlamentu. To nikad nije urađeno i operatori su tužili državu Međunarodnom sudu zbog nepostojanja agencije. Zaobišli su nas i kada se donosila odluka o privatizaciji Telekoma i izgradnji IT parka u Inđiji. U oba slučaja radi se o rizičnim odlukama. U projektu IT parka problem je zapošljavanje 25.000 inženjera, a Srbija nema nezaposlenih IT inženjera. To ukazuje na njihovo dovođenje iz Azije (za šta smo dobili potvrdu od predstavnika Inđije), što bi ugozilo našu IT industriju. Zemlje Azije su oštra konkurencija, dok je geografski položaj naša prednost koju bismo lako izgubili takvim projektom. Kao posledicu možemo imati još veći odliv mozgova. Nije jasna ni finansijska korist Srbije od pomenutog projekta.