Tahioni zajedno sa duhovima spadaju u neželjene čestice. Šta to zapravo znači? Recimo da se bavite kvantnom teorijom polja i teorijom struna i imate neku teoriju. Teorija u kontekstu KTP-a i struna znači da imate neki lagranžijan (npr. Dirakov lagranžijan kvantne elektrodinamike
). Iz lagranžijana se kao što možda znaš dobijaju jednačine kretanja čijim rešavanjem nalazimo polja
(tj. talasne funkcije, tj. specifičnije, ovde su u pitanju bispinori). Talasne funkcije sadrže kompletnu informaciju o polju, a kako ono sledi iz jednačina kretanja, tj. lagranžijana vidimo da sve proističe iz njega (odatle je jasno zašto poljaši kažu teorija umesto lagranžijan). Dakle data teorija sadrži u sebi spektar različitih polja koja opisuju različite čestice. U spektru nekih teorija se pojavljuju čestice imaginarne mase što povlači da se one kreću brže od svetlosti i unazad kroz vreme. Ove čestice se zovu tahioni i obično su fatalni za datu teoriju, ali ne zbog toga što se kreću brže od svetlosti ili unazad kroz vreme već zbog toga što obično signaliziraju nestabilnosti u teoriji. To što se kreću brže od svetlosti i unazad kroz vreme ne znači da mogu da prenesu informaciju brže od svetlosti i unazad kroz vreme. U kvantnoj teoriji imaginarna masa znači samo to da umesto ravnog talasa (pravolinijskog prostiranja) imate eksponencijalno rastuće rešenje što rezultuje time da se očekivana vrednost vakuuma tahionskog polja nalazi na maksimumu energije, a ne na minumumu tako da je vakuumsko stanje tahionskog polja nestabilno i nužno dolazi do tahionske kondenzacije, tj. spuštanja u stanje niže energije gde masa tahionskog polja postaje realna i polje poprima klasične osobine. Što se nazadovanja kroz vreme tiče, opservabilni efekti koje izaziva tahion pozitivne energije koji se kreće unazad kroz vreme odgovaraju opservabilnim efektima koje proizvodi tahion negativne energije i vice versa. Dakle tahioni nisu u stanju da izazovu opservabilni efekat koji će dovesti do prenosa informacija brže od svetlosti ili nazad kroz vreme.
Problemi koje tahioni u teoriji mogu da izazovu se sastoje u nestabilnosti vakuuma što, ako nije moguće premostiti problem tahionskom kondenzacijom, postaje veoma veliki problem. Tahionska kondenzacija je inače svojstvena svim teorijama koje uključuju spontano narušenje simetrije, poput feromagnetizma ili Higsovog mehanizma u standardnom modelu jer se u spontanom narušenju simetrije javlja polje imaginarne mase, koje kondenzacijom dobija realnu masu i eventualno interakcijom sa gejdž poljima daje i njima masu.
Dakle, tahioni su za sada matematički sporedni efekat teorija (poput duhova koji su uobičajeni u kvantnoj hromodinamici) pošto potraga za njima nije dala rezultate. Sve i da budu pronađeni, c će i dalje ostati brzinska barijera za prenos informacija barem sa našim trenutnim poznavanjem funkcionisanja univerzuma.