teorijski da, ako su isti.
praktično: gledaj kako povezuješ sekundare da budu u fazi.
ako su izvodi u boji onda je posao olakšan.

Hm, zar ne bi trebao paralelno da spojiš primare, a redno sekundare ili ja grešim?

ne grešiš al su mu primari 110v pa je time neupotrebljiva paralelna veza.
mada obično motaju toruse sa duplim primarom pa se kombinuje, izgleda da to nije slučaj ili to autor ne navodi.

Ti transformatori i jesu kupljeni sa primarom od 110V jer su bili potrebni u nekoj komandnoj tabli za komandni napon za napajanje nekih releja (a u tabli je vec napon transformisan sa 380 V na 110 V zbog kontaktora pa je kao takav i iskoriscen). E sada, pojavio se visak 2 transformatora pa reko' da ih iskoristim u nekom regulatoru napona ili slicno...

Jest' promaklo mi "primar 110V". Da li ti treba 24V AC ili DC? Ako ti treba AC onda stvarno ne znam da li će indukovana struja u oba sekundara biti u potpunosti u fazi ili će neka kasniti par stepeni, a ako ti treba DC onda nema problema. Najbolje bi bilo da probaš.

Bice ispravljen sa grecovim spojem, i onda "uveden" u neki od regulatora napona i struje. Inace, transformatori su identicni.

Napon na kome će raditi transformatori neće biti potpuno isti, to je sigurno (osim ako transformatori nisu potpuno isti što je moguće samo u teoriji) pa će jedan davati malcice veći napon od drugog ali će to verovatno biti zanemarljivo. Mislim da neće biti problema i da to može tako da radi. Treba ti dva greca, za svaki transformator po jedan, pa onda "sabiranje" napona na 24V DC.

samo 1 grec i faziranje sekundara.
bolja je raspodela ako su sekundari na red pa skupa na 1 grec.

da postavim i ja jedno pitanje,ako moze? Imate li proracun za torusne transformatore,ili se koristi isti kao i za obicne transformatore?pozzzzzzzzzzz

jezgra se razlikuju u teslaži pa je manje namotaja kod torusa i kod kockastog možeš lako da izmeriš poprečni presek a kod torusa ili treba da znaš ili da je golo jezgro pa onda izmeriš.
uglavnom ako se radi o doradi sekundara, najlakše je prošnirati recimo 10 navoja pa izmeriti koliki je napon a time onda znaš koliki ti je broj n/v. ima o tome u topovanoj temi o trafoima.

Cekaj bre malo, mozda grijesim, al' pusti ulaz/izlaz 110/12. Bitan je broj navojaka na primaru/sekundaru, odnosno odnos broja navojaka. Ako je transformator sam(nema nikakve dodatne elektronike uz njega) samo ga spoji na 220 i dobices 24 na izlazu. Naime, duplo povecas napon na ulazu, logicno je i da ce se povecati duplo napon izlazu. Problem je mozda u izolaciji. Moze da dodje do proboja izolacije jer ga vezes na veci napon, mada mislim da ce da radi. Ne bi trebalo da bude problema. Ispravite ako grijesim.

grešiš, naravno.

OK, objasnjenje? Sta sam pogresio?

pa sam si reko šta je bitno a onda to odbacio:
"Bitan je broj navojaka na primaru/sekundaru, odnosno odnos broja navojaka."

najvažnija stavka je broj navojaka po voltu.

N1:U1=N2:U2. Pa valjda se po ovome racuna napon na sekundaru, pod uslovom da nema rasipanja fluksa. Odnosno (U2 je napon na sekundaru): U2=U1*N2/N1. Jel vazi ovo? Ne vidim u cemu je problem.

problem nije odnos transformacije, to se i ne spominje, već potreban broj navoja U PRIMARU a za nominalni napon PRIMARA. znači broj navojaka primara kojeg određuje vrsta jezgra i njegova veličina kao i frekvencija i naravno vrednost ulaznog napona.

OK, moja greska, izvini.

Izvinite drustvo ali opet ja.Nisam najbolje razumeo oko proracuna torusnih.Normalno je da je jezgro golo kad racunam novi trafo.Mene samo zanima da li je proracun za torusne trafoe isti kao i za ove nazovi obicne. Pozzzzzzzzzzz

formule jesu ali pojedine vrednosti nisu. primer:
torusno jezgro od 100w ima poprečni presek 4,75cm2 . kod klasičnog je to 10cm2.
torus ima do 1,7 (1,6) T a klasično do 1,1 (1,0) T
da ponovim piše ti gore u temi o trafoima

Gujo jel mogu da se koriste dva ista trafoa,ona za osvetljavanje u prostorijama sijalice 12V, snaga 50W 220V primar, sekundar 10,5VAC, pa da primar paralelno vezem a sekundar redno posto mi treba dvostrano napajanje tako da dobijem,posle jednog greca i kondenzatora oko +/-14,8VDC neopterecen, ili oko +-12VDC optercen???
Ili kao vezem redno ali bez srednjeg izvoda kao jednostrano napajanje oko 24VDC pri opterecnju?/?

moglo bi. naravno uz predpostavku da su 2 ista trafoa (ista firma, isti model)

Naravno Gujo,Hvala!

Upravo sam rasturio jedan trafcov torus i podaci su sledeci:

P=150VA, Up=115V, Us=24V, Is=6.25A(tako pise na nalepnici)

dp=0.8mm, ds=1.8mm, (izmereno)

Ns=180, Np=830(prebrojano)

S=2x2=4cm²

Kako dobiti snagu od 150VA iz preseka jezgra od 4cm² a pod pretpostavkom da je B=1.7(1.6)T?

Pre zamaranja sireg auditorijuma sam pretrazio po ES-u ima li sta slicno pa sam naisao na ovo i u tom smislu nastavio da ne otvaram nanovo temu.
Ukoliko smatras da je otvaranje neophodno nije mi tesko da to ucinim.
Posto te mrzi da polako procitas promenicu koncepciju pitanja a da zadrzim isti smisao:

Torus 150VA, ima poprecni presek od 4cm².

Mene zanima kako je moguce iz 4 cm² dobiti 150VA ako nam je poznato sledece:

P=BxS²=1.7x4²=1.7x16=27.2VA

Na 50 Hz,sa obicnim trafo-gvozdjem,,, verovatno nikako !

Nesto tu nedostaje od podataka ?!,,,

Nek me isprave maheri ako gresim,,,

Da okrenemo malo situaciju unatraske:

torusno jezgo je debljine i sirine 2cm(presek 2x2cm)
unutrasnji precnik 6cm
spoljasnji precnik 10cm

Kako izracunati za koju maximalnu snagu je ovo jezgro?

ako je jezgro iz tvoje struke proveri da nije kojim slučajem (iz aplikacije) na 400Hz.

Jeste iz struke ali motao ga je trafco i radi na 50Hz.
Isproban preko autotrafoa na 115V50Hz i davao sve deklarisane parametre pa sam ga rasturio da prebrojim namotaje, izmerim jezgro i da svi naucimo nesto novo obzirom da nema nikoga ko bi pomogao sa formulama za toruse.
Pozdrav Gujo

Evo u ovom katalogu (2.95MB) su date dimenzije i snage raznih torusa:

http://www.amveco.com/pdf/Amveco_Catalog.pdf#page=18


Posebno je interesantna razlika u velicini izmedju 1500VA Izolacionog- i Auto-Transformatora.

E pa Roberte, stvari sada stoje ovako:
skinuo sam katalog i oazljivo ga procitao(ne u celosti jos uvek nego do strane 7 gde sam nasao potrebne informacije)
Elem, E_rms=4.44xfxNxBxAx10^-8

Expirience has shown that working flux densities of 16 to 18 kGauss can be used in toroids.
Sto u prevodu znaci(za one koji ne vladaju dovoljno jezikom)
Iskustvo je pokazalo da se vrednosti radnog fluksa od 16 do 18 hiljada gausa mogu upotrebiti u torusu (16-18T)

Tako da su sada stvari mnogo jasnije i proracun bi mogao da izgleda ovako:

E_rms=4.44x50xNx16000x4x10^-8
E_rms=Nx0.14208
N=E_rms/0.14208

N_1V=1/0.14208
N_1V=7.03

Np=115x7.03=808(izbrojano 830)
Ns= 24x7.03=169(izbrojano 180)

iz proracuna se vidi da su podaci vrlo priblizni te da je B vrlo blizu od 16T a ne 1.6T

Roberte, veliko hvala sto si uspeo da proguglas ovaj katalog kojim si nam svima puno pomogao.

_{[Ovu poruku je menjao guja011 dana 23.07.2009. u 13:49 GMT+1]}

sve je to lepo da odnos (tvoj prevod) nije pogrešan, jer 1 Tesla = 10000 Gauss

opet tema nema veze sa elektronikom pa su moguce svakojake diskusije. U
formulama za snagu, nigde nema preseka jezgre, prema tome ako uzmes
frekvenciju 10x vecu a i indukciju (sto je neko i uradio u nekom postu)
mozes dobiti snagu koju hoces. Inace o ozbiljnim konstrukcijama
transformatora mora i ozbiljnije proucavanje, za amaterske uslove dovoljni
su i nomogrami (povuces linije tamo-amo i dobijes rezultate).
pozdrav Lala 021


_{[Ovu poruku je menjao yu1ny dana 23.07.2009. u 21:18 GMT+1]}

pozdrav gujo, izvinjavam se zbog previda u odnosu tesla-gauss, verovatno u zaru prevelike zelje da zajednicki resimo ovaj problem.


ja, da ponovim, govorim o torusu 150VA, 115/24VAC Isek=6.25A, Runut.=6cm, Rspolj.=10cm, debljina 2cm, Np=830, Ns=180,dp=0.8, ds=1.8 S=2x2=4cm²

Pitanje ostaje otvoreno: Kako proracunati snagu jezgra torusa ako znamo da je njegov poprecni presek 4cm²?


U formulama za snagu, nigde nema preseka jezgre,

lala 021, nije mi jasno kako nisi primetio da u formuli postoji presek jezgra oznacen sa A, i u daljem racunanju zamenjen sa 4, koliko iznosi poprecni presek datog torusa(2x2=4)

Radarac,
na tvoje tako "glasno" postavljeno pitanje, moram da ti odgovorim sa najmaqnje dva,
-šta je sa konverzijom frekvencije u napon,
-šta misliš da uradiš sa tim gvoždjem koje si tako revnosno raskupusao?
Na prvo pitanje, ako si imalo ozbiljan, možeš da mi odgovoriš slikom napravljenog sklopa.
Nije valjda da si toliko malodušan, pa si kod prvih teškoća odustao.
Prvo pitanje ti je u stvari kvalifikacija za drugo, uz malo truda, ako si ozbiljan moglo bi da ti se pomogne.
Direktna zavisnost izmedju preseka jezgra i snage transformatora ne postoji i odgovor na tako postavljeno pitanje nećeš nikad da dobiješ.
Poveo si se za empirijskom formulom, koja važi za normirane E\I limove i samo je približna.
Odgovor koji očekuješ je malo složeniji i šteta što nema energetičara, koji bi se uključio u diskusiju i koji bi to formulisao kako treba.
Pokušaću da to uradim u par reči.
Proračun svakog transformatora, bazira se na tome, da on prenese potrebnu snagu, a da pri tome, porast temperature, izazvan gubicima u njemu, ne predje određenu vrednost.
Znači, snaga zavisi od disipacije za svako jezgro, od njegove veličine i tipa (jezgrast, ogrnut, C, torus, ferit ...).
Da si stigao do strane 10, umesto što si se smorio posle sedme, mogao si da nađeš orijentacione vrednosti za pojedine veličine torusnih jezgara.
Ako nekog na forumu zanima, mogu da okačim detaljniji proračun za E\I normirana jezgra. Ima nekih dvadesetak strana.
Pozdrav Nikola

Naravno da moras 110+110 serijski

Mnogo komplikujete oko tih trafoa,pretvanje frekvencije u napon ili obrnuto je dosta komplikovano i da bude sinusoida za normalnu upotrebu bilo gde i na kojoj snazi

@Nikola.O

Verujem da je radarac66 debelo sazvakao formule za EI-jezgro pa da vise nema tajni za "obicne trafo-e".
Al' ga *ebe proracun Torusnog trafoa,,ili nalazenje adekvatnog Calculatora za to.

Pa i ja nesto merkam ove toruse,kako 100VA sa tako malo kvadrata poprecnog preseka,
i to jos oba 100VA a nisu isti gabaritno ( ok,,ovaj manji ima jezgro vece visine-pa mu to kao dodje na isto?-valjda).

Evo realnosti:

Robert,
to da li je sažvakao formule za proračun, ne znam, ali je pretvarač konačno sažvakao.
To oko proračuna torusnog transformatora a i raznih drugih transformatora i prigušnica ima ovde:
http://avaxhome.ws/ebooks/transformer_inductor.html
Izuzetno dobro napisana knjiga, čovek je maher, uspeo je da razvije opšte obrasce, primenljive na vrlo širokom području transformatora i prigušnica (razuđenih po obliku, materijalima, učestanosti i primeni).
Preporučio bi je svakom elektroničaru koji hoće da proračuna transformator ili prigušnicu.
Objašnjenje za relativno veliku snagu torusnog transformatora, moglo bi da se nađe u tome što je cela površina namotaja izložena hlađenju. Gubitci u namotajima su nekoliko puta veći od gubitaka u jezgru. Transformator se inače proračnava prema
dozvoljenom porastu temperature u odnosu na temperaturu okoline.
Pozdrav Nikola

_{[Ovu poruku je menjao Nikola.O dana 27.07.2009. u 20:59 GMT+1]}

Eh Nikola, Nikola,
sazvakacu ja i ovo, samo da nadjem dovoljno vremena i uklopim u poslovne i privatne obaveze koje imaju prioritet.
Svecano se obavezujem da, cim budem dobro svario stivo, napravicu proracun "onog mog torusa" i okaciti ga ovde,
a do tada veliki pozdrav kako Tebi, tako i Robertu i Guji.

@radarac66

Ne treba da se zahvaljujes,,
Postojanje ovde je u interesu pomoci,razmene ideja,sema,resenja,i nalazenja puta do resenja problema,,

I svima Godi kad uspeju da nekom pomognu,

Pozd