To ti je obican otpornik, samo je specificno to sto mora da izdrzi veliku struju. Izracunaj koliki treba da bude otpor senta, i na osnovu toga a prema specificnoj otpornosti materijala i poprecnom preseku zice koju koristis da napravis otpornik ces izracunati kolika duzina zice je potrebna da dobijes zeljeni otpor. Odseci zicu izracuante duzine i namotaj je na neki izolator. Zica naravno mora biti izolovana da ne dolazi do spojeva izmedju zavoja. Ako hoces da minimizujes induktivnost otpornika, napravi namotaj bifilarno.

a koliko je to (tebi) skupo?
ukoliko ti treba samo 1 komad, ostavi mail da se nesto sredi.

E to što je meni skupo nekima nije ali trenutno imam ogromne izdatke i sve što radim za probu i testiranje je jako skupo.

1. kako da izračunam koliki bi trebao da bude otpor šenta?
2. po kojoj formuli da izračunam dužinu žice?
2a. koji je poprečni presek potreban za struju od 30A a koji za struju od 50A (pun presek i licnaste)
3. kako se to mota bifilarno?

4. kako da i kada izračunam i napravim taj otpornik da priključim unimer u kolo a da ga ne spalim.

Kako te ne mrzi da se zezas kad za cenu jednog rucka imas kineskih instrumenata koji rade posao. Mada i ja najvise volim alat koji sam napravim pa ako su sentimentalni razlozi onda ok. Tesko ces izracunati jer se ne znaju parametri nego to utvrdi empirijski. Uzmi komad zice 1,5 ili 2,5mm2 i postavi na fiksni potrosac 5-10A (akumulator i sijalicu od fara sa ukljucena oba vlakna) sto ces na tom 10A podrucju izmeriti. Potom prebaci na 200 mA podrucje i meri na kojoj duzini zice ces dobiti jednaku vrednost ali u mA.

1. Vrlo jednostavno R=U/I , gde je U napon koji ćeš da meriš, a I struja koja protiče kroz otpor. Ukoliko bi koristio strujni opseg na unimeru, račun postaje malo složeniji, jer treba već ugrađeni šent u unimer ubaciti u proračun.
2. morao bi znati specifičan otpor žice, što nije problem da se izmeri, ali ti treba i ampermetar i voltmetar i strujni izvor, ukoliko nemaš jako precizan ohmmetar, što je malo verovatno.
2a. Već žica od 4mm bez problema izdrži te struje, ali tu se javlja jedan drugi problem...prilikom prolaska velike struje se provodnik greje, pa mu se povećava otpor, pa onda merenje više nije regularno. Ako uzmeš žicu sa većim presekom, moraće da bude mnogo duža za isti otpor, pa sve postaje preveliko...
3. bifilarno motanje je motanje savijene žice na pola, ili istovremeno motanje dve žice, pa na kraju povezivanje tako da struja kroz jednu žicu prolazi u suprotnom smeru u odnosu na struju koja ide kroz drugu žicu. Tako se anulira elektromagnetna indukcija, pa i induktivnost celog namotaja.
4....

Ja ti predlažem da, bez mnogo merenja ipak dodješ do rezultata, a to je tako što kroz žicu određene dužine (napr.1m) propustiš određenu struju (ili je meriš drugim instrumentom, ili priključiš poznati potrošač. Zatim instrument postaviš na najmanji NAPONSKI opseg (obično je to 200-300mV), i merenjem napona na žici nadješ odgovarajuću dužinu žice, tako da se rezultat brojčano poklapa sa željenim rezultatom (znači mV bi tako bili Amperi!). I nemoj skraćivati žicu, već pomoću čioda priključuj instrument na različite udaljenosti. Ako su izmerene vrednosti male, uzmi dužu žicu, i ponovi postupak.
I na kraju, tačke sa kojih ćeš uzimati napon za merenje moraju biti unutar same žice, znači ispred spoja na kraju te žice, jer na spojevima, kakvi god oni bili, su druge vrednosti otpora.
Na taj način nije moguće spaliti instrument, ukoliko ne spališ i samu žicu!

Treba da imas bar nesto od pouzdanog pribora. Strujni izvor, bar 5A, precizan voltmetar, ako vec pravis instrument(sant).

Za pocetak odredis koji bi napon(dozvoljeni pad napona u kolu) trebao da bude na santu pri doticnih 30A.

To se usaglasava, obicno, prema daljnjim potrebama. Najbolje je ako se odredi zeljeni napon (koji ce sant da ima, zavisno od sruje koju ce najcesce da meri) da bude dovoljno mali ali ipak "vidljiv", prilagodjen, za pokazivac struje.

Recimo na primer 200mV.

Uzmes parce mesingane trake, ili sipke(fi 3ili 4mm), jedno 10-ak cm i na jednom kraju obezbedis fiksni kontakt, sa srafom ili stegom.
Za drugi kraj santa mozes da obezbedis klizac, ili na nekom rastojanju (5-8cm) napravis fiksni kontakt, sa srafom. Lemljenje za 30(i za puno manje)A ne dolazi u obzir.

E sad, kroz sant pustis poznatu struju, doticnih 5 ampera, i pomeras klizac(ako ga ima) ili turpijom smanjujes presek sipke, dok na krajevima santa ne dobijes 33,3 mV (meriti sa kratkim kablovima na instrumentu, mali su naponi.., ili ubazdariti istrument..sto je komplikovano).

Tada ces imati sant koji pri 30A daje 200mV, u na nekom panelmetru ces imati direktno ocitavanje u amperima.

Za slucaj da je 200mV prevelik pad napona(za radno kolo u kome je sant), tada sledi deblja zica, veci strujni izvor, da bi se dobilo na tacnosti..

Ili prosto nabaviti gotov sant...ako su ovi zahtevi preveliki...

Poz.

Odgovori su ok i nekome ko se time ne bavi veoma korisni.

Hvala svima na pomoći.

naleteh na ovu temu pa da ne pokrećemo novu. Imam jedno pitanje, može li mi neko reći pod kojim oznakam se kupuju šentovi (merni otpornici)? Treba da izmerim struju do 2-3A, a napajanje uređaja čiju struju merim je 24V. Neko mi reče da otpornost šenta treba da je što manja, reda veličine 0,1ohm

pa tu struju ti meri i obican unimer, a ako sikupio panelmetar, onda mozes staviti i obican otpornik/e odgovarajuce otpornosti i snage , a sve racunas prema omovom zakonu, tj pad napona koji ti je potreban..

zaboravih da napomenem da struju treba da merim kontinualno i snimam pomoću uC dobijene rezultate, pa sam mislio da na ADC kontrolera dovodim napon sa mernog otpornika.

ne radi se to sa šAntom