To ti je kao gudra, jednom kad se navuces s tobom je do kraja

Ja sam izasao iz tih voda i radim neke druge stvari, najvise projektovanje i arhitekturu, ali se i dalje bavim programiranjem da bih ostao u tokovima desavanja, ako ni za sta drugo onda da me ne bi nadobudni programeri lagali sta mogu i sta ne mogu da urade . Iz programiranja mozes eventualno u menadzment i upravljanje softverskim projektima ako je to nesto sto ti lezi. Iskreno, programiranje je vrlo specificna struka i nemas mnogo opcija za promenu karijere a da ti znanje koje posedujes bude od velike koristi, ocekujete te prekvalifikaciju u struku kojom budes hteo da se bavis. Eventualno ako si se skolovao za nesto drugo a radio programiranje mozes da se vratis svojim "korenima".

Saglasan sa mmix.

Dodao bih jos i to da sam svojevremeno razmisljao o tome kako bi programerima trebalo racunati
beneficirani radni staz. Sto zbog intenzivnog mentalnog angazmana, sto zbog pojave
RSI (repetitive strain injury).

U nekom normalnom evolutivnom putu, programeri vremenom postaju projektanti, administratori,
projekt lead/manager - i, konsultanti i slicno.

Buduci da i dalje postoji piramidalna struktura, samim tim je za ocekivati da ne mogu svi programeri
da preuzmu neke od ovih delatnosti, i kao sto je mmix rekao, polagano prelaze u one delatnosti za
koje su se inicialno skolovali (if different ...).

Jako interesantno pitanje vezano za ovu temu je takodje i ocekivani efikasni radni vek programera.
Moje misljenje je da je druga polovina cetvrte decenije plafon za ovaj posao (chast izuzecima) i u tom nekom periodu
bi svaki programer trebalo da "ispipa" dalji pravac u svojoj karijeri.

Postavio si pitanje na pogresnom mestu :) jer smo ovde svi ocigledno vezani za pogramiranje ...

Naprotiv, bash na pravom mestu! :D

Svi mi koji smo vezani za programiranje treba da se zapitamo sta ce
jednog dana biti kada dodje vreme ...

A zašto je problem da neko bude programer sa 40, 50 ili 60 godina? Ima i težih poslova od programiranja.

To je moje licno vidjenje. Mozda gresim.
Doduse ja imam dosta visoke kriterijume sto se tice zvanja programer.

U odredjenim godinama pocinje da opada koncentracija i umna sposobnost.
Razlozi su razni. Delimicni starenje, ali i nagomilani stres zivljenja.

Pored toga, tu pocinju i da budu izrazeni RSI sindromi. Okostavanje vratnog dela,
slabljenje vida, glavobolje i migrene i slicne stvari.

Primer, ja koji sam u ranim 20-tim imao koncentraciju da provedem za racunarom i po 10-12 sati
krajnje produktivnog rada, u ovom trenutku pred sam godisnji odmor, mucim se da odrzim koncentraciju
vishe od 2-3 sata (10 godina kasnije, mogu samo da zamislim sta ce josh 10 godina ovog posla da
uchini od coveka).

Pri tom moram da naglasim da nisam u poziciji da budem izrabljivan. Jednostavno volim taj posao
i cesto se toliko zanesem da mogu duze periode vremena da budem totalno skoncentrisan i posvecen
(a u poslednje vreme sve krace i krace, retko da prebacim 7-8 sati dnevno)

Da ne pricamo o projektima od 70-80 + tabela u bazi podataka (sa prosekom od po 15 polja) koje sam
kao projektant drzao u glavi, dok u ovom trenutku na projektu koji ima jedva 15-tak tabela konstantno
drzim otvoren program za modelovanje kako bih video sta sam tamo zamislio ... :D

Sudoku i ginko biloba
Bilo je slicna rasprava i na onoj drugoj "kako postati" temi i nije bilo konsenzusa i svi su se tvrdo drzali svojih pozicija, ajd da se ne ponavljamo opet ovde.

Da, upravo je to u pitanju. Zamor materijala, sto bi rekli neki.
Jeste ima tezih zanimanja od programiranja, ali recimo kada nesto fizicki radis, nema sta mnogo da filozofiras, rmbacis i to je to. Ili mozes ili ne mozes. Kod programiranja, ako nisi skoncetrisan na to sto radis (sto je slozite se mnogo teze nego naterati sebe da pretovaris nesto sa jedne palete na drugu) dzaba ti posao.

<sub>[Ovu poruku je menjao ghost2k3 dana 12.08.2008. u 12:26 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao ghost2k3 dana 12.08.2008. u 12:26 GMT+1]</sub>

Ne znam nikog ko je bio "krajnje produktivan" u ranim 20-tim. Ja sam stvarno provodio mnogo više vremena za računarom tad nego sada, ali sam sada mnog efikasniji. Takođe, mnogo manje vremena provodim na učenje novih "buzzworda" koji u 90% slučajeva propadnu pre nego što postanu upotrebljivi.

Istina, ne poznajemo se ... ;)

Buduci da sam poceo sa nekih 10tak godina na C64 i assemblerom do "ranih 20-tih" sam bio prilicno potkovan.
Taj neki period oko 24-te smatram za najproduktivniji u smislu nivoa koncentracije i efikasnosti rada.

Svakako da se nakon toga napredovalo u smislu poznavanja tehnologija i iskustva ali primena tehnologija
i onog iskustva (u krajnjoj liniji i entuzijazma), bar u mom slucaju u tom nekom periodu izbija na prvo mesto.

Slazem se sa Vladimirom. Nije da se bavim ko zna koliko dugo programiranjem, par godina tek, ali uvidjam polako ako nista drugo, odna bar pad entuzijazma... Jednostavno te ne privlaci vise toliko, i pocinjes da radis mehanicki, bez nekog preteranog uzivanja u tome. Znam par ljudi koji se u 40+ i dalje bave programiranjem, i ne bi iskreno voleo da budem na njihovom mestu. Ljudi su ok, ali i dalje se drze principa koji su im se duboko urezali u pamcenje, iako se stvari ne rade vise tako duze vreme, pa onda da gledas nekog klinca koji brze i bolje od tebe radi isti posao, prati 5 projekata od jednom, sve beleske drzi u glavi itd., no thx.
Takodje, bezveze je ne napredovati u firmi u kojoj radis, ili u karijeri koju gradis. Jeste posao programera interesantan na svoj nacin, ali je to posao koji rade "crnci", napredovanje u nekog developera, mozda i team lidera (ako covek poseduje vestine naravno) je vec pravi put kojim se treba ici zarad oprimalnog exploatisanja sebe u starosti.
Opet nisam prosao kroz sve te periode da bi mogao da tvrdim iz licnog iskustva, ali od ljudi koje znam, postoji radni vek itekako, i pre bi rekao da je oko 35-te nego li sto je posle 40
Tako da, na vreme razmisljajte o nekom svom dragstoru ili nekoj softwerskoj formi gde bi ste bili neki shef (ili jos bolje direktor ), nesto gde je iskustvo godina preko potrebno, jos bolje ako je iskustvo potkovano direktnom komunikacijom sa klijentima pa vec znate moguce probleme u celom procesu developmenta i slicno.

Neko ko se godinama bavio programiranjem sigurno je usput (bez formalnog plana) pokupio puno korisnih veština - kako uopšteno organizacionih tako i konkretnih u vezi upotrebe računara i recimo Internet servisa.

Ne bih generalizovao stvari, ali moje iskustvo je da takav čovek može da sedne u mnoge fotelje i foteljice u ofisima (naravno, shodno obrazovanju) i bude vrlo produktivan u svom novim poslu i da još usput zaHebava pola menadžmenta prodajući maglu.

A ovaj prethodni pasus može nekome da bude i odgovor na pitanje koje se nedavno vrtelo na forumu "da li je i koliko je važno fakultetsko obrazovanje...". Eto, možda ne direktno za Programiranje ali verovatno u perspektivi bitno kao dobar "padobran".

Ja sam počeo da programiram u 13oj na "Spekiju", ali sve je to samo donekle proprema za "pravi" posao, posebno u timovima gde produktivnost često puno zavisi od komunikacije sa drugim ljudima, manje od koncentrisanosti i pameti a najmanje od brzine kucanja. Mislim da sam u toku cele karijere najproduktivniji bio krajem prošle godine pre nego što sam promenio posao. Sad još uvek ne poznajem sistem na novom poslu dovoljno dobro da bih bio 100% produktivan, ali se popravljam :)

A što se programiranja tiče, programiraću dok ne umrem, a ako Bog da i posle toga :)

Imamo slican history –at :) ... i ovo za 64k i ovo za 20 i za 30 ...

:) Dobra ti je ova "i posle toga"