Pa razvojni sistem biras u odnosu na familiju mikrokontrolera za koju se opredelis a ne obrnuto

Konkretno, ja koristim i radim PIC razne aplikacije u profesionalne svrhe (embedded sis. i uredjaji za razne komp.) i easypic5 u potpunosti zavrsava posao. u koliko zatreba jos neka periferija lako se moze nabaviti u mikroe.

Pozdrav!

Moje misljenje je da razvojni sistem u principu i ne treba nesto posebno. Licno posedijem jedan koji sam ukljucio samo da vidim kako neki od demo programa radi na njemu, znatizelje radi. Inace ga ne bi ni uzimao nego je dolazio u kompletu sa ICD2 po ceni ICD2 uz 20% popusta. Meni je bolja varijanta da ako nesto radis da to nesto odradis/isprojektujes kompletno jer time usavrsavas svoje znanje i u projektovanju stampanih ploca. Sada bar nije veliki problem uraditi jednoslojnu plocu u domacoj radinosti. Ako ti razvojna ploca treba samo da bi testirao svoj program, za to je bolje koristiti neki simulator, imas PIC simulator rad naseg coveka koji je odlican.

Pa naravno Vjerovatno ja nisam bio dovoljno jasan. Recimo da bih želio preporučim fakultetu razvojni sistem i za jednu i za drugu familiju...zato sam i naveo dvije ploče na jednoj strani (jednu za PIC i jednu za AVR) a na drugoj strani sam stavio jednu - univerzalnu.

Nisam primijetio da ova univerzalna podržava 8, 14, 18, 20, 28 i 40-pinske PIC mikrokontrolere recimo, pa sam pretpostavio da će mi neko reći da je zbog toga bolje da uzmem EasyPIC5, kada već počinjem ili bi mi eventualno rekao da postoji i dodatak za univerzalnu ploču koji podržava X-pinske PIC MC.

@sander

Dakle predlažeš mi da sam napravim svoju ploču? Koji smatraš da je najbolji?
Što se tiče PIC simulatora, baš sam bio na sajtu Oshon software prije neki dan. Pretpostavljam da je "PIC Simulator IDE personal license" - stvar za mene?

moj licni savet je koristiti razvojni sistem, pogotovo danas kada su cene drasticno manje nego pre nekoliko godina, a simulator mozes usput da kor.

pozz

Znači ipak razvojni sistem? :)
Trenutno mi i ne bi predstavljao neki problem da kupim neki sistem...sada je samo pitanje koji tačno?

Ima li još neko komentar na gore spomenute razvojne sisteme?

Možda neko želi da kaže nešto i o FPGA-u? :)

Pozdrav.

pa ako koristis pic onda easypic5 sa nekim od njihovih kompajlera. ja licno radim kombinaciju C-a i assemblera gde ovaj ne moze da zavrsi posao.
probao sam ccs c kompajler i ovaj mikroc i ostao sam da koristim mikroc zbog velike dokumentacije koja ide uz njega. mada sam nailazio na gomilu gresaka u njihovim primerima ("za te pare" moraju i neke greske da budu prisutne), ali pronaci ces ih, samo stalozeno.
za fpga mozda neka druga tema...

pozdrav,
johnny

Pod "ovaj" misliš na?

U pravu si, bolje za FPGA da otvorim novu temu.

Pozdrav.

p.s. Ako još neko ima predloga ili kritika, neka se ne ustručava.

mislim na C

Moje misljenje je da, ako ce se sistem koji kupujete koristiti za neki projekat onda mogu PIC-evi i AVR-ovi (ukoliko zadovoljavaju vase potrebe). Medjutim, ako je za neki predmet gde ce se uciti programiranje embedded sistema, onda bi bilo bolje uzeti neki malo napredniji (32-bitni) kontroler. Mozda neki ARM7/9 (LPC, AduC, STA). Mislim da se vise korisnih stvari moze nauciti na ovim kontrolerima. Ovi kontroleri se programiraju u C-u, a ni assembler nije kompleksan. Postoji i dobra literatura za to.

Pozdrav.

Nisi rekao "ovaj prvi" pa nisam bio siguran

@sinisa_s

Recimo da bi se sistem koristio i za jedno i za drugo, ali prije svega za učenje. Pogledaću malo oko tih kontrolera koje si spomenuo. Ako imaš neki link ili slično koji bi mi pomogao, slobodno ostavi ovdje. Do tada, poslužiću se google-om

Pozdrav i hvala.

evo npr. ovaj microchip-ov kit http://www.microchip.com/stell...d=2591&link=TodaysFeatures

Izgleda mi interesantno, ali mislim da sa Microchip-ovog sajta nije moguće naručiti bilo šta, jer sam u Crnoj Gori. Pretpostavljam da isto važi i za Srbiju.
Ima li negdje (bar u Srbiji) predstavništvo Microchip-a?

Pozdrav.

Sto se tice ARM-a pogledaj sledece:

http://www.hitex.com/ (imaju razvojne sisteme i IDE za ARM). Ovde imas dosta dobru literaturu za pocetak sa ARM-om: http://www.hitex.com/download.html.
Takodje KEIL http://www.keil.com/ ima i razvojne sisteme a i IDE za ARM. Njihov IDE za arm (demo) kompajlira do 16KB koda bez ogranicenja, sto bi za nastavu trebalo biti dovoljno. Takodje pogledaj www.arm.com (imaju neke pogodnosti za fakultete).

I ovo:

http://www.iar.com

Inace s obzirom da nabavljate opremu za nastavu vecina proizvodjaca ima neke posebne pogodnosti za fakultete sto se tice IDE-a (licence) i razvojnih sistema.

Zahvaljujem sinisa_s!
Trenutno razmišljam o tome šta uzeti, PIC ili ARM... Otvoriću novu temu, pa bih te molio da se uključiš. To važi i za ostale.

Pozdrav.

@MixMaster

naravno pre izbora razvojnog sistema, najvaznije je da izaberes mikrokontroler.

Na forumu ima puno saveta, a malo cinjenica. Doduse, ima ih malo, jer programere mrzi da izvucu neke zakljucke iz svog programa. Neka se javi svako ko je napisao program za kontrolu nekog procesa duzine 20 do 30 KB i koji je analizirao koliko posto varijabli su duzine 1 bajt, 2 bajta i 4 bajta. Dobices odgovor da su preko 80% varijable duzine 1 bajt. Koliko bajta programa se trosi po jednoj asemblerskoj naredbi, i tu ces videti da se brojka krece malo vise od 2 bajta.

Dakle, 95% aplikacija sa kojima ces se sresti moci ce da se realizuju sa skoro svakim od popularnih 8-o bitnih mikrokontrolera. Zato ti preporucujem AVR koji ima dobru besplatnu podrsku. Ja, nazalost, sudeci po ovom forumu jedini u Srbiji koristim MC9S08 i vrlo sam zadovoljan. Tebi ga ne preporucujem (iako je verovatno najbolji 8-o bitni MCU) jer ja vrlo tanka besplatna podrska, mora se sve kupiti ili napraviti.

ARM je napravljen prvo kao mikroprocesor, ali se njegovo jezgro sve cesce ugradjuje u mikrokontrolere koji sa njim dobijaju znacajnu snagu. On je 32-o bitni i zauzima znacajan prostor na silicijumu, pa su prvi mikrokontroleri sa njim imali siromasan integrisani hardver, ali se tu stvar popravlja. Jezgr ARM je podeseno za Fon Nojmanovu strukturu, i ima sirinu koda od 32 bita (4 bajta). Dominiraju dvoadresne naredbe za operacije izmedju registara (kao kod AVR-a), ali prilikom pristupanja memoriji naredba je 8-o bajtna. On, dakle, ima prosecnu duzinu naredbe od nesto vise od 4 bajta. Doduse, iskorisceni su svi bitovi koda naredbe, pa na primer sa 3 bita je ucinjeno da se svaka naredba izvrsava uslovno, ali to je potrebno u manje od 5% naredbi i t. d. Zato ako mislis da se bavis ekstremnim aplikacijama onda je pravo resenje mikrokontroler baziran na ARM jezgru.

U familiji koju ja koristim postoji mikrokontroler MC9S08QE128 (8-o bitni sa 128KB memorije) i potpuno pin to pin kompatibilan, i sa istim integrisanim hardverom MCF51QE128 sa 32-o bitnim jezgrom (slicno sa MC68000) i ne pada mi na pamet da ga koristim. Pored toga, postoji odlican 16-to bitni mikrokontroler MC9S12, pa jos uvek ne osecam potrebu da predjem na rad sa njim, iako se proda 100 000 000 komada godisnje.

Uveren sam da dobar programer jos uvek moze sa 8-o bitnim mikrokontrolerima da uradi iznenadjujuce dobre stvari. Zato ti dobronamerno preporucujem AVR.

Pozdrav.

@korak

Sto se tice zakljucaka vezano za velicinu koda i tipova varijabli, i jesi i nisi u pravu. Nekada davno kada sam radio isljucivo u asembleru mozda mi je to i bilo bitno kada sam bio ogranicen sa koriscenjem kontrolera koji su bili nabavljivi, bilo je slucajeva kada sam morao da radim optimizaciju kako bi mogao da smestim i program i varijable u ogranicen memoriski prostor tih kontrolera. Sada da budem iskren, bas me briga za potrosnju progamske ili ram memorije. Uvek postoji kontroler koji ce mi biti potaman (barem kod Microchip-a) i sto se tice periferija, memorije, brzine itd cak i cene. Posto mi rad sa mikrokontrolerima nije primaran, rekao bih koristan hobi, nemam previse vremena da svaki svoj program dovedem do savrsenstva po pitanju stedljivosti.

Sto se tice izbora mikrokontrolera kod pocetnika, ljudi uzmite bilo sta, izaberite vise i pocnite da radite, vase vagenje i odmeravanje vam samo trose vreme koje ste mogli korisno da potrosite u sticanje dragocenog iskustva. Neverovatan osecaj koji ce te imati kada vam projektovani hardware sa programiranim mikrokontrolerom proradi nece biti ni veci ni manji u zavisnosti od tipa mikrokontrolera koji koristite.

@sander,

ne volim da polemisem, ali pristup koji otprilike znaci: ima MCU-ova sa dosta RAM-a, Flash-a i dovoljno su brzi pa me nije briga za performanse softvera, vodi u stagnaciju razvoja samog softvera.

Secam se clanaka i izjava znacajnih ljudi iz sveta mikroelektronike i programiranja koji su pocetkom 80-tih godima govorili da ce doci do eksplozivnog razvoja softvera, a da ga razvoj hardvera nece moci da prati. Svi ti ljudi sa zvucnim imenima su bili u zabludi. Do danas se hardver eksplozivno razvijao, i omogucio da se softver pise po principu koji sam naveo na pocetku. Zato imamo na trzistu programe od kojih se skoro ni jedan ne moze izdvojiti a da nema neki bag, ili da radi sporo ili da blokira racunar u potpuno nedefinisanim slucajevima i t. d.

Setio sam se jedne istinite anegdote iz kasnih 70-tih godina: Strucnjaci IBM-a su posetili Boing da pregovaraju o isporuci svojih racunar za njihove avione. Posle razgovora, za ruckom u opustenom razgovoru neko iz Boinga im je u sali rekao da kada bi njihovi avioni bili pouzdani koliko i IBM-ova racunarska tehnologija (sa softverom) streucnjaci IBM-a bi imali malu verovatnocu da se vrate zivi kuci. Tu salu je IBM ozbiljno shvatio i otvorio projekat najviseg prioriteta koji bi ucinio njihove proizvode pouzdanim.

Dakle, preovladava pisanje softvera na snagu, a ne na znanje i umece. Ono sto si nekada radio sigurno je pravi pristup programiranju, ali kao i mene, tako i mnoge povuce potreba da se nesto brzo uradi i proda, a posle imamo vremena da kroz razne nove verzije vrsimo ispravke. Ja to ne volim, najteze mi je da se vracam na stare projekte.

Najbolji primer koji odslikava stanje softvera je PC. Tu nema komentara.

Tamo gde ljudi shvataju ovo o cemu pricam, u vaznim drzavnim institucijama (pre svih u USA) nema PC-ja, koriste se neki drugi racunari, drugi operativni sistemi i programi posebno napisani za njih. Tamo greske ne sme da bude.

Pozdrav.

Vidim da je ova tema postala TOP tema. Dobro bi bilo da joj damo kvalitet i ozbiljnost. Voleo bih da dominiraju tri stvari:

1. Ako je neko nasao objektivne brzinske testove sa kojima bi saznali kako ih koji mikrokontroler izvrsava sa parametrima: broj ciklusa, vreme izvrsenje sobzirom na maksimalan klok, duzina koda i slicno.

2. Koliko je koji C kompajler efikasan sobzirom na iste parametre.

3. Kakao bi razvojno okruzenje (makar i zamisljeno) odgovaralo programeru.

Ako bi ova tema dala odgovore na ova tri pitanja, ja bih bio vrlo zadovoljan, a verujem da bi i svima drugima to bio dobar putokaz.



_{[Ovu poruku je menjao korak dana 24.08.2008. u 17:43 GMT+1]}

@korak

I ti i ja se slazemo da program mora da bude kvalitetno odradjen stim sto me cini mi se nisi razumeo za ostalo. Program koji pisem mora da radi stabilno i bez bagova ali hteo sam reci da sada ne vodim racuna da li ce koji bajt vise za to biti potrosen. Mozda verovatno iz iskustva koje sam sticao u pocetku (i u asembleru a i u C-u) i stilu programiranja koji sam usvojio kao dobrom poznavanju arhitekture mikrokontrolera koje koristim, po mom misljenju, programi koje pisem i nemaju neku narocitu potrebu za naknadnom revizijom zbog brzine izvrsavanja, duzine, upotrebe ram memorije za smestaj varijabli itd. Mozda sam pogresno shvacen ali mikrokontroler za odredjeni projekat biram tako da moze da zadovolji potrebne kriterijume odnosno da bude optimalan za tu namenu, nista bespotrebno veci, brzi, skuplji itd.

Sad se razumemo,

ali bi korisno bilo dati neke konkretne podatke o nekom tvom tipicnom programu duzine oko 20-tak KB. Procentualno koloko koristis varijable duzine 1 bajt, 2 bajkta i t. d. Koliko prosecno ide koda po jednom C iskazu i tome slicno.

Malo sam trazio po internetu neke brzinske testove, nesto sam nasao, ali jedino sto mi je bilo jednostavno to je da je kreator brzinskog testa unapred odredio da ima 51% iskaza dodeljivanja, kontrola struktura (if..then..else i slicno) 32.4% i pozivi funkcija i procedura 17.6%. Onda je rasclanio svaku od ovih stavki: prvu na koriscenje operatora, drugu na svaku posebnu kontrolnu strukturu. Dao je i udeo tipova podataka u programu kao i zastupljenost lokalnih i dinamickih varijabli. To je po njemu tipican program. Mozda je neko nasao nesto prakticnije.

Pozdrav.

Iskreno nikada me nije zanimalo koliko kojih tipova varijabli procentualno bude u programu. Ja recimo dosta koristim bit promenljive ali ne kao tako definisane varijable jer mi se cini da ih kompajler koji koristim lose optimizuje nego kroz strukturu primera radi "flag", gde su definisani svi flag-ovi koje koristim i pristupam im:

flag.bit_varijabla=1

ili

if (flag.bit_varijabla) ...

Pretpostavljam da je najcesce koriscena byte varijabla ali opet zavisi od programa do programa. Sto se tice testova na netu, mislim da su oni uvek malcice pristrasni jer hteli oni to da priznaju ili ne, nema tipskog programa po kome bi se testovi vrsili i od promene velicine koda, koriscene RAM memorije, slozenih mat.operacija itd. zavisi koji mikrokontroler radi brze ili sporije od drugih. O ovome je bilo price i ranije vezano za one testove oko brzine AVR, PIC i ostalih mikrokontrolera.

Ja imam Easz PIC 4 i zadovoljan sam. Ali ipak mislim da za neke profesionalnije aplikacije u najmanju ruku AVR a najbolje je izabrati TI MSP430 ili nesto slicno.

Na sajtu Mikroelektronike u dijelu za BigAVR vidim da postoje kompajleri microBASIC i microPASCAL. Da li bih ja ipak mogao da koristim microC za programiranje, ili eventualno neko drugo "programsko razvojno okruzenje" koje bi mi omogucilo da radim u C-u sa pomenutim razvojnim sistemom za MC?


Pozdrav.

Uskoro se planira pustanje mikroC kompajlera za AVR.
Verovatno u toku ove nedelje ce izaci beta verzija kompajlera
pa cete moci da vidite da li taj kompajler odgovara vasim potrebama.
Beta ce verovatno izaci na forumu mikroElektronike, dok final release ce biti
na sajtu mikroElektronike. Do tada mozete pratiti promene na forumu mikroElektronike:

http://www.mikroe.com/forum/

Pozdrav.

<sub>[Ovu poruku je menjao mP-programer dana 22.10.2008. u 15:47 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao mP-programer dana 22.10.2008. u 15:48 GMT+1]</sub>

@mP-programer

Odlično.
Pošto tek počinjem sa ovim stvarima, reci mi, da li se uz kompajlere dobija i neka vrsta razvojnog okruženja (kao MPLAB za PIC) ili kako već to ide?

Pozdrav.

Naravno. U kompajleru postoji integrisan IDE koji mnogo
olaksava sam rad i pisanje programa za odredjeni mikrokontroler.
Takodje uz kompajler dolazi i dobro napisana dokumentacija sa primerima
koji pomazu korisniku da shto lakse napise i odrzava kod njegovog projekta.
mikroC za AVR-a predstavlje kompletno softversko resenje shto se tice AVR
programera. Kompajler uglavnom podrzava sve AVR mikrokontrolere shto se moze videti
iz liste podrzanih mikrokontrolera:

AT90CAN128
AT90CAN32
AT90CAN64
AT90PWM2
AT90PWM216
AT90PWM2B
AT90PWM3
AT90PWM316
AT90PWM3B
AT90S2313
AT90S2323
AT90S2343
AT90S4414
AT90S4433
AT90S4434
AT90S8515
AT90S8535
AT90USB1286
AT90USB1287
AT90USB162
AT90USB646
AT90USB647
AT90USB82
ATmega103
ATmega128
ATmega1280
ATmega1281
ATmega1284P
ATmega16
ATmega161
ATmega162
ATmega163
ATmega164
ATmega164P
ATmega165
ATmega165P
ATmega168
ATmega168P
ATmega169
ATmega169P
ATmega16HVA
ATmega2560
ATmega2561
ATmega32
ATmega323
ATmega324
ATmega324P
ATmega325
ATmega3250
ATmega3250P
ATmega325P
ATmega328P
ATmega329
ATmega3290
ATmega3290P
ATmega329P
ATmega32C1
ATmega32M1
ATmega32U4
ATmega406
ATmega48
ATmega48P
ATmega64
ATmega640
ATmega644
ATmega644P
ATmega645
ATmega6450
ATmega649
ATmega6490
ATmega8
ATmega8515
ATmega8535
ATmega88
ATmega88P
ATmega8HVA
ATtiny13
ATtiny167
ATtiny22
ATtiny2313
ATtiny24
ATtiny25
ATtiny26
ATtiny261
ATtiny44
ATtiny45
ATtiny461
ATtiny48
ATtiny84
ATtiny85
ATtiny861
ATtiny88

Takodje uz kompajler dolazi i veliki broj biblioteka
koje olaksavaju rad. Biblioteke su sledece:

ADC
CANSPI
Compact Flash
EEPROM
Graphic LCD
Keypad
LCD
Manchester Code
Multi Media Card
OneWire
Port Expander
PS/2
PWM
RS-485
Software I2C
Software SPI
Software UART
Sound
SPI
SPI Ethernet
SPI Graphic LCD
SPI LCD
SPI LCD8
SPI T6963C Graphic LCD
T6963C Graphic LCD
TWI
UART

Standardne C Biblioteke

ANSI C Ctype
ANSI C Math
ANSI C Stdlib
ANSI C String

Ostale Biblioteke

Button
Conversions
Sprint
Time
Trigonometry


Sve shto treba da uradite je da napravite novi projekat
(ili ucitate postojeci), izaberete mikrokontroler sa kojim zelite
da radite, podesite oscilator i spremni ste za pisanje programa.
Po zavrsetku pisanja programa, kompajlirate projekat i dobijate gotov
hex fajl koji mozete da ucitate u vas mikrokontroler. Za upis hex fajla mozete
koristiti bilo koji programator koji podrzava standardni intel hex fajl format.
Moja preporuka je da za pocetak koristite neki razvojni sistem kako bi shto
lakse usli u probematiku pisanja programa za AVR mikrokontrolere.
Razvojne sisteme koje mikroElektronika nudi za AVR mikrokontrolere
mozete pogledati ovde:

http://www.mikroe.com/sr/tools/#avr

Beta verzija mikroC kompajlera za AVR se ocekuje svakog dana.

Evo i screenshota kompajlera:







Pozdrav.

To mi izgleda baš interesantno ali, sada sam vidio da sve to nije ni malo jeftino.
Zamolio bih nekoga da mi kaže da li bih (a pretpostavljam da bih) mogao da koristim neki besplatni kompajler i IDE i koliko bi mi bilo lakše/teže da koristim nešto što nije napravila mikroE sa njihovim hardverom?
Znam za WinAVR i AVR Studio (ne znam da li je ovaj besp.), ali kako do sada nisam radio u tome, kao što rekoh, molim druge da mi daju neki savjet.

@mP-programer
Da li bih mogao da ostvarim pravo na popust pri kupovini Vašeg kompajlera, ako bih se odlučio na to tek nakon kupovine hardvera. Pretpostavljam i za ovo da je moguće, ali bolje da pitam...


Pozdrav.

Shto se tice cene kompajlera, ona jos nije ustanovljena
ali ce verovatno kostati kao i drugi kompajleri.
E sada da li je to jeftino ili nije, to ostaje na korisniku
da odluci. U svakom slucaju mozete probati kompajler do
2k. Shto se tice popusta to morate videti sa sluzbom prodaje
kada kompajler bude izasao u prodaju.
Za domace kupce se uglavnom postigne neki dogovor.

Pozdrav.

Hvala puno na informacijama mP. U narednih nekoliko dana cu najvjerovatnije imati jos koje pitanje ili na ovoj temi ili na ''AVR Studio + BigAVR'', pa bih te zamolio da ih posjetis, ako budes imao vremena.

Pozdrav.

Da li se zna kome se treba obratiti za popust oko kompajlera? Treba da uzmem BigAVR2 + gomila dodatnih plocica u vrednosti od 250e, ako bi mi dobri ljudi iz mikroE ubacili MikroC Pro AVR za nekih 310-320e sve skupa bio bi im extra zahvalan (obzirom da sam student o komercijalnoj primeni kompajlera ne bi bilo ni pomena).

Ne bih hteo da "ubijam" posao MikroE-u, ali za studente bi pravo rešenje bio WinAVR, Open-Source projekat
baziran na AVRGCC, ima sjajan razvojni tim i ATMEL-ovu podršku.
Koristim ga već godinama i prezadovoljan sam njime.
Naravno ne košta ništa:)

ne znam bas da li je ovaj problem za ovu temu (otom potom)
poceo sam graditi vlastiti ravojni sistem i zapelo je USB comunikaciji
imam neku semu na kojoj nema naznacena LED pa me interesuje kako bi je mogao spoiti da radi samo kad je usb u funkciji, na koji pin od ova 3 dole na slici, ili neko drugo rjesenje




i jos jedno pitanje: kakva je funkcija RC3 pina sto se spaja sa kondenzatorima





nezamjerite u ovoj oblati sam pocetnik

Ne mogu da otvorim sliku sa usb primerom, ali postoji jedan kondenzator koji je neophodan piku da bi radio sa usb. Taj djamper ti prespaja taj pin sa kondenzatorom ili sa ostatkom ploce. Dioda moze da se poveze na napajanje usb konektora, ali to nije ono sto ti hoces pretpostavljam? Nisam siguran ali mislim da kada korisnik odjavi uredjaj na pc-ju on izgubi napajanje. Mozda to i ne radi tako, ali ja mislim da ipak jeste. U svakom slucaju ako ti nije dovoljno da sija led ako je uredjaj prikljucen onda mislim da ces morati da radis i drajver na pc-u odnosno aplikacija koja koristi tvoj uredjaj ce mnorati to da radi.

ja sam kontao sko bi se moglo iskombinocati nesto na fazon led-a na usb stiku, da ona radi samo kad radi usb port tj. iskljucivo kada se vrsi prenos ivformacija preko usb porta

i nije rijes o kompu nego o usb interfejsu na ploci razvojnog sistema posto pokusavam napraviti neki univerzalni sklom "all in one"

MPLAB-X - full set alata za rad sa pic-om na WINDOWS, LINUX i OSX operativnom sistemu

prednosti
- free
- multiplatform
- podrzan direktno od microchip-a
- mnogo prijatniji za rad od MPLAB v8

mane
- nema podrske za pickit2 (samo pickit3 iz pickit serije)

vise: http://www.elitesecurity.org/t...-alati-najzad-za-Linux-Mac-OSX

Pozdrav svima na forumu...

Interesuje me samogradnja uredjaja za pracenje stanja sa temperaturnih senzora tipa jedan indoor temperaturu u serverskoj prostoriji i jos 5-10 temperatura na raznim elektronskim, serverskim komponentama. Stanja ne trebaju da budu ekstra pouzdani, tacni i/ili da se temperatura menja u realnom vremenu i da se svi podaci bacaju na RS-232 port nekog od servera/racunara koji bi primao te sve informacije.

Da li iko ima neku ideju s nekim primerom da me uputi?

Unapred zahvalan,
Gnikolic.

Zdravo svima !

Vidim da se na ovu temu nista nije postovalo odavno, ali se nadam da ce neko od prethodnih ucesnika odgovoriti.

Naime, vidim da postoje "Razvojni alati" i "Programeri/Debageri" - moze li neko napraviti neko poredjenje - gdje se sta koristi. Sta kupiti sa stanovista pocetnika (zaboravimo sad odabir platforme za PIC vs. ATMEL vs. Ostalo).

Ako pretpostavim da Programer/Debuger tipa PICKit3 (izvinjavam se sto uzimam neki brand u raspravu) sluzi za programiranje i debagovanje programa pisanog za neki podrzani mikrokontroler, cemu onda sluze "Razvojni alati" ?

Da li upravo ovi "Razvojni alati" mogu da simuliraju citav projekat "sve komponenete na ploci" , a ne samo isproogramirani mikrokontroler koji je insertovan u razvojnu plocu, ili se radi o necem drugom ?

Da li znaci, ako neko hoce da se bavi ebeded programiranjem ove dvije stvari (Razvojni alat i programer/debager) su "must have" ????

Unaprijed zahvaljujem na objasnjenju.

Istovremeno se koristi i jedno i drugo, s tim sto su "razvojni alati" malo opstiji pojam, pa pod tim pojmom moze da se podrazumjeva izmedju ostalog i programer/debuger, tj. sve sta u tom poslu moze koristiti.

Imas dvije stvari koje su ti neophodne:

1) Softversko okruzenje u kome ces pisati i kompajlirati program za mikrokontroler i pomocu kojega ces uspostaviti komunikaciju izmedju PC-ja i mikrokontrolera kako bi taj program upisao u mikrokontroler, vrsio debagiranje i sl. U danasnje vreme, obicno je sve to u jednom paketu koji se naziva IDE - Integrated Development Environment.
Ko se sluzi drugacijim metodama - taj obicno nije iz danasnjeg vremena.

2) Hardver preko koga se PC spaja sa mikrokontrolerom. To ti je programmer/debugger.


Simulatori spadaju u samo jednu grupu razvojnih alata. Najcesce se koriste za ucenje i "teoretsko" testiranje softvera. Broj komponenti koje mogu da simuliraju je najcesce vrlo ogranicen, obicno samo mikrokontroler i par jednostavnijih komponenti, interfejsa i sl. Kao samostalni i jedini alati apsolutno nedovoljni za ikakvo prakticno bavljenje ovim poslom.
Dostupnost i jeftinoca elektronskih komponenti cine koriscenje bilo koga simulatora manje-vise besmislenim (u svijetu mikrokontrolera).

Prvo da se izvinem sto sam pobrkao stvari terminoloski. Mislio sam da kazem "Razvojni sistem" , a rekao sam "Razvojni alat" ... pa sam odvukao vasu paznju na razvojni softver, sto je samo dio price ....

Da bih smanjio mogucnost zabune, rizikovacu da izvedem neke zakljucke (subjektivne) i na kraju postavim pitanje za iskusne:

1) Koliko vidim pocetnik treba da odluci da li ce koristiti MicroCHIP ili ATMEL mikrokontrolere za ucenje i neki manji razvoj. Kasnije, ako nesto napravi na ovom planu moze da se preorjentise na nesto ozbiljnije sto se koristi u industriji (izvinjavam se, ova dva pomenuta brand-a se koriste u ozbiljne svrhe, ali mislim da svoju zastupljenost u amaterskom svijetu mogu zahvaliti iskljucivo podrsci i cijenama).

2) Na trzistu se iskristalisala MikroElektronika kao mjesto gdje covjek moze naci sve sto mu treba za pocekat, a vjerujem i za napredne stvari, kako za PIC tako i za AVR mikrokontrolere.

3) Zbunjuje ponuda koju MikroElektronika ima - toliko je proizvoda, cije cijene pojedinacnih proizvoda su relativno korektne, ali nisam siguran sta bi trebao pocetnik kupiti da moze na miru da radi narednih npr. godinu-dvije dana - da se skoncentrise samo na citanje i licno usavrsavanje bez dodatne trgovine. Tada bi trebalo da se trguju samo elektornske komponente za pojedine projekte....

Da li moze neko iskusan da kaze sta treba da kupi pocetnik "hobista" kako bi poceo da se bavi PIC kontrolerima, a sta treba da kupi za razvoj AVR kontrolera? Naravno, podrazumijeva se da ima "neko" predjasnje iskustvo u C programskom jeziku, i da ima predznanje iz elektronike do nekog nivoa.... govorimo o hobistima.

Npr. za PIC - Da li je dovoljno PICKit3 (dodje neka razvojna plocica s njim) + MPLABx+ CodeBlocks i sta bi sa tim moglo da se radi ??? ILI je neophodno kupiti i/ili nesto tipa EasyPIC6 Razvojni sistem i sl... mozda nesto trece ???? Da li je neophodno kupiti mikroC PRO for PIC (zaboravimo sad da je "neophodan" i assembler)...ili CodeBlocks zavrsava posao i td.

Npr. za AVR - Da li je dovoljno Programmer/Debugger + IDE + CodeBlocks i sta bi sa tim moglo da se radi ??? ILI je neophodno kupiti i/ili nesto tipa EasyAVR6 Razvojni sistem i sl... mozda nesto trece???? Da li je neophodno kupiti mikroC PRO za AVR (zaboravimo sad da je "neophodan" i assembler)...ili CodeBlocks zavrsava posao i td.

Moze li neko navesti, taksativno, koji HW i koji SW je optimalan za razvoj manjih projekata ... posebno za PIC, a posebno za AVR. Sta bi cinilo "paket".

Integralan odgovor na ovom forumu nisam nasao.....pa sam se raspisao. Ne vidim razlog zasto ovo ne bi neko objasnio sem ako Mikroeletronika ima nesto protiv sa favorizovanjem nekih proizvoda na stetu nekih drugih (skupljih)...

Unaprijed zahvalan na ulozenom trudu.

[edit] .....i naravno, mora se koristi Eagle ili Protel DXP u kombinaciji sa Proteus-om i sl.... za razvoj stampanih ploca i simulaciju ...jel...

_{[Ovu poruku je menjao acos dana 25.05.2012. u 10:03 GMT+1]}

Uza svu komotnost koju nude gotovi kitovi, ako si bas bas pocetnik ja bih ipak predlozio sledece:

1) Neki od standardnih programera/debugera: recimo PicKit, AVR ISP (jos bolje AVR Dragon)....
2) Breadboard
3) Mikrokonotroler u DIP kucistu
4) Par diodica, otpornika, prekidaca, neki jednostavan alfanumericki LCD,....
5) Neka jednostavna low-cost lemilica
6) Last, but not the least - neka dobra knjizica za pocetnike. Znam ima sve na internetu, ali prednost knjige je to sto je od "svega toga na internetu" skupljeno ono najvaznije, najtacnije i sistematski slozeno u smislenu cjelinu.

Ovo je mala investicija, a poslije koje ces sam sebi moci odgovoriti na sva ova pitanja koja si postavio.

Ok, to mi je bilo bitno, odakle poceti, a da bude koliko-toliko zaokruzena prica... Imam sve to osim Programmator/Debugger-a i neke knjige ili par njih ...koji se mora uzeti i krenuti.

Zahvaljujem.

radim sa PIC-ovima, od programatora imam AllPIC, PICkit2 i PICkit3.
PICkit2 ima najbolju podrsku i najvise mogucnosti (jedina mana je sto on ne moze programirati 32bit-ne procesore a PICkit3 moze)
preporucujem ti PICkit2 bilo sta sa PIC-ovima.

za ucenje ti preporucujem kljigu mikroelektronike PIC Microcontrollers - Programming in C
ovdje imas citavu knjigu na engleskom sa primjerima (ja sam je kupiti na srpskom)
http://www.mikroe.com/eng/chap...r-1-world-of-microcontrollers/

za vjezbanje i ucenje njalakse i najbolje (bez programatora) mikroC (koristen u klnjizi) ili HI-TECH C + Proteus Professional 7.6 SP0

Ok, to sam vidio na nekim stranim forumima - svi pljuju PICKit3 u odnosu na PICKit2. Navodno, PICKit3 ima poblema u povezivanju i u prepoznavanju raznih "kola" (mikrokontrolera) i td... ali sada tesko moze se nadje PICKit2 (mada sam vidio na nekim sajtovima da ga jos ima za nekih 50-tak EUR i rade isporuku na prostore ExYU). Jos nisam trgovao pa se razmisljam. Meni u principu nista ne znaci podrska za 32-bitne procesore.... bar ne u startu.

Medjutim, te cijene su toliko slicne da se sad razmisljam o EasyPIC6 koja je cijenom slicna sa PICKit3 (20-tak eura vise), a dobije se mnogo vise. Treba li mi to "vise" u pocetku ????

E sad, ako zanemarimo novac za trenutak, sta je najbolje za pocetnika - kompletno razvojno okruzenje tipa EasyPIC6 ili ici samo sa programatorom pa onda nesto sam kombinovati ....od projekta do projekta .... Iskreno, cini mi se da EasyPIC6 ima toliko nekih opcija koje pocetnika mogu da zbune ... treba ici korak po korak...

Zanemarimo novac za trenutak, s cim poceti - Misljenje ?

[Edit] Da, ukapirao sam da je to najzastupljenija knjiga pa cu gledati da je nabavim, ali to sve kad budem kupovao i hw dio...

EasyPIC6 od Mikroelektronike je 100Eura i nema ga na stanju. I da ga ima po meni je to obicno bacanje para.


PICkit2 - 35USD
http://www.microchipdirect.com...tSearch.aspx?keywords=PG164120


PICkit3 - 45USD
http://www.microchipdirect.com...tSearch.aspx?Keywords=PG164130


PICkit 3 Debug Express - 70USD
http://www.microchipdirect.com...tSearch.aspx?Keywords=DV164131

Uz PICkit 3 Debug Express dobijes i dodatnu plocicu sa PIC18F45K20. To ti je dovoljno za pocetak.

razvojni sisteme je definitivno bacanje i para i vremena. radeci projekte vise vremena izgubis prilagodjavajuci se njemu a nego rjesavanju problema. dok prekofigurises plocu vec si navrtao semu u Proteus Professional 7.6 (ako si radio u njemu neces imati problema, a ako ne onda ispocetka ce biti problema dok se neupoznas sa bibliotekom). testiranje i razvijanje koda je jednostavnije jer ne moras programirati PIC dok ga skroz ne sredis. istovremeno mozes testirati sklop sa vise procesora ili vise sklopova (sto na razvojnom sistemu ne mozes).

od hardvera ti netreba nista vise od golog PICkit2 stim da ti ni on ne treba za ucenje. za ucenje i vjezbanje trebaju knjiga kompajler i proteus.
knjiga je 13€ kompajler i proteus imas krekovane. sve vise od toga je nepotrebno.

kasnije kada se uhodas i kad dojes u situaciju da realizujes projekat (tek tad ce ti trebati programator ) pa kad budes nabavljao komponente nabavi i programator a mozes ga i sam napraviti

kad sam ja pocinjao PICkit3 je tek se pojavio i ja ga kupim kontajuci da je blji.
kad sam vidio kako stvari stoje napravio sam sebi potpuni klon PICkit2
ako hoces da se igras mozes napraviti nepotpuni klon (sto se tice para neces proci puno jeftinije a potrosices dosta vremena)

Poenta razvojnog sistema je da LEGALNO proveris to sto si radio i da istestiras da li to radi ili ne ...

Jeste proteus bolji od EasyPic6 ali, prijatelju, znas li ti koliko proteus 7.6 sa full PIC simulatorom kosta? Vise ti se isplati da napravis svaki prototip na stolu nego da ga teras u proteusu ... a to sto moze da se nadje krekovan, to bas i nije "Savet" koji je ok ..

Proteus VSM for PIC Bundle 8/16bit: 1,325.00 €
Knjiga: 13.00 €

Razvojni sistem: 100.00 €

Ti zzeelljjoo nisi normalan, osim ukoliko ti iz tusa ne izlaze novci umesto vode.

NI JEDAN simulator nije bolji od PRAVOG hardvera.

Sto se krekova tice, nije bas pohvalno pominjati na forumu. Svi imamo ponesto od softvera koji je "legalan" ali bas nesto ne pominjemo koji su nam

kazem kako moze i kako je lakse. slazem se da simulator nije bolji od PRAVOG hardvera ali je univerzalniji i bolji od razvojnih sistema.
ako vec nesto pravi lakse je napraviti tipsku stampanu plocicu i program testiran u simulatoru spustiti nego program koji je proektovan da radi na razvojnom sistemu prilagodjavati namjeni. prilikom rada sa razvojnim okruzenjem vise lupas glavom kako iskoristiti dato okruzenje nego procesor i nikad ne mozes izvuci maksimum iz procesora na razvojnom okruzenju (kad su u putanju kompleksniji projekti). protoboard je rjesenje svih problema vezanjih pa testiranje i izradu prototipa jos ako vlada vjestinom izradim PCB, tad razvojno okruzenje definitivno otpada jer moze napraviti namjenski hardver i tu je kraj price jer je to onda zavrsen uredjaj a ne prototip. za pocetak je bolji simulator kasnije kad stekne rutine znace sta mu treba

ajmo opet, simulator kosta 1,325.00 €

@zzeelljjoo: Da li si ti upoznat sa kolicinom bubica u simulatoru od 1,325.00 € ?

Hvala jos jednom na vasim misljenjima.

Ocigledno su dva pravca i svako ko pocinje treba da odabere jedan od njih, u skladu sa mogucnostima.

Samo da i ja dam svoj stav, koji nije toliko vezan za mikrokontrolere - Uzmimo recimo Kinu (zaboravimo da ih je milijardu i da iz kvantiteta dolazi i kvalitet), centar piraterije na Planeti u prethodnim decenijama. Upravo to je omogucilo stanovnistvu da se jeftino tehnicki obrazuje. Danas, posle toliko vremena su u stanju da rade stvari tipa iPhone, imaju Huawei, ZTE ... i td.... mislite li da bi to bilo moguce da su placali sve ono sto je "zapad" servirao ...??? Naravno da se slazem da treba odvojiti "produkciju" od "testiranja" i da u obrazovne svrhe, po meni, treba koristiti sve sto se moze iskoristiti, a kad covjek postane komercijalan treba da bude elementarno korektan i da legalno kupuje alate kojima se koristi u poslu.....i koji mu donose prihode ...

Sa simulatorom ces se utrenirati sa mikrokontrolerima isto koliko i u fudbalu igrajuci FIFA igricu na Sega-Mega....

Kinezi samo sklapaju trule jabuke i jabukice. Nije da nemaju sopstvenirazvoj, ali ...
Kada budes imao problema sa simulatorom, nemoj da kukas ovde
100 evropejaca za HARDVER ili par minuta za softver? Pa i mikrokontroleri imaju svoje bagove, hardverskosoftverske prirode (sta mislis cemu sluze Errata Sheet-ovi)
Necemo da nastavimo diskusiju u pravcu piraterija ili ne. Hardver vs Softver, moze.