Ako na ova pitanja nisi nasao odgovore,ne znam da li da izlazis na popravni?!?!?!
Probaj ovdde:

Ili malo progooglaj covece (kako li si nasao ovaj ES link) :D
POZ

Sutra ti treba? Čoveče šta si čekao do sada?
Vidim da te je čak mrzelo da potražiš na Wikiperiji pa sam evo, ja učinio za tebe:
http://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_kondenzator
http://hr.wikipedia.org/wiki/Zavojnica
http://hr.wikipedia.org/wiki/Ohmov_zakon
http://hr.wikipedia.org/wiki/Brojilo_elektri%C4%8Dne_energije

Paaa, Srećno!

P.S. Ako i pored pomoći (ipak) padneš javi se ponovo sa pitanjem "Šta sada?"

Posto se nejavljas da nisi mozda pao na popravnom?

_{[Ovu poruku je menjao yz7myg dana 21.08.2008. u 21:17 GMT+1]}

Jesi li položio?
Ako nisi pokušaj ponovo, ali samo pod uslovom da nemaš namjeru da se u životu baviš "strujom".

Potrebna mi je pomoc, ako imate malo vremena. ;) Ako instrument izmeri napon od 13,34V na digitalnom voltmetru, a apsolutna greska napona je data sa 1% * U + 3 digits. Kolika je vrednost 1 digita i kako se odredjuje? Da li je to poslednje cifarsko mesto koje instrument pokazuje ili ne pokazuje? Nigde ne mogu da pronadjem nesto vise o tome ;(

sto ne otvori posebnu temu ..



gde pise bre 3 digis? to mora da je neki los kineski prevod ili si ti nesto lose procitao moze da bude 3 count!! nikako 3digit.


DMM radi tako sto unutra ima posle pripreme signala jedan obican AD konvertor i on radi tako sto broji (odatle "count") koliko treba vremena da se isprazni kond koji je napunjen ulaznim stanjem... max count je vrednost koja pise u dokumentaciji ali se moze i pogoditi .. to je max vrednost koju dmm moze da ti ispise ..

npr 3.5 cifara dmm (cesti jeftini) prikazuju prvu cifru 1 (ili nista) i jos 3 cifre 0-9 sto znaci da je max broj koji pokazuju 1999 i to je 2000 count dmm, postoje i 5000 count i 10000count i 50000 count ... u svakom slucaju to znaci na koliko podeoka on moze da podeli tu ulaznu vrednost.

Dakle greska je +-1% u odnosu na to sto pokaze + zadnja cifra na tom merenju (najmanje bitna cifra, ona skroz desno) moze da gresi za vrednost 3


ako uzmemo da je dmm o kom pricas neki sa 2000 count (max sto moze da prikaze je 1999) tebi je prikazao 13.34V to znaci da je napon koji meris izmedju 13.17V i 13.50V

jasno?

Hvala na izdvojenom vremenu. Sto se tice pitanja, gde pise 3 digits: http://imageshack.us/photo/my-images/545/4vb8.jpg Apsolutna greska je 1%*U + 3 digits = 0,2V (kada se majorira), ako se uzme u obzir da 1 digit iznosi 0,004V. Ukoliko bi 1 digit, na primer bio veci od 0,004V, vrednost izmerenog napona bi bila veca od 13,34V. Tako nekako je kolega objasnio, pa otud i moje pitanje na forumu.

to je neko prevodio kineski manual pa je prepisao netacnu stvar :(

prvo, apsolutna greska se izrazava kao pozitivna vrednost (absolutna
jeli) sto znaci da je prava vrednost u granici izmerena vrednost -
apsolutna greska i izmenerena vrednost + absolutna greska

kao sto ti napisah "count" je zadnja cifra, e sad vrednost zadnje cifre
zavisi od mernog podrucja. Ti si merio 13.34 sad ja mogu da nagadjam
koji je to opseg na dmm-u 40V DC (po tom datasheet-u) a taj dmm ima
4000count (po onome sto pise na mastech sajtu) te na podrucju 40V 1
count vredi 0.01V dakle ako si izmerio 13.34VDC sa greskom 0.5% + 3count
(tako pise u datasheet-u da je za 40V DC) znaci da je realna vrednost
napona koji meris u granicama

13.34*0.995-0.03 = 13.2433V i 13.34*1.005+0.03=13.4467V (cifre se
razlikuju od proslog posta zato sto sam tamo racunao apsolutnu gresku od
1% a pise lepo na tvojoj slici da je za 40V greska 0.5%) .. to sto ti je
kolega objasnjavao nije ti dobro objasnio


_{[Ovu poruku je menjao bogdan.kecman dana 17.11.2013. u 01:58 GMT+1]}

Hvala, jos jednom. Mnogo ste mi pomogli.

Da ne otvaram novu temu, imam samo još jedno pitanje... Naime, ukoliko je watmetar klase tačnosti 1,5 priključen na naponski opseg od 150 V i strujni opseg od 2,5A, a apsolutna greška analognog instrumenta se računa po formuli ΔP = k * R/100, (klasa tačnosti je 1,5, a R opseg merenja watmetra). Koliko iznosi snaga koju može izmeriti watmetar na osnovu datog strujnog i naponskog opsega, a da se pri tome ne računa kao U*I, budući da je tada greška najveća. Da li se može uzeti vrednost najmanjeg podeoka koja iznosi 2,5 W? Ako se uzme vrednost podeoka od 2,5 W, kada se majorira, ukupan rezultat za prvo merenje je (5+-3)W, a greška 60% što je mnogo. Koliku onda snagu meri ovaj watmetar na ovom opsegu?

> ΔP = k * R/100
to je bas veeeeelika greska .. ne znam sta tacno pitas ali je racunica jednostavna, ako je formula za ΔP tacna (ne znam da li jeste, ne deluje mi) to znaci da u 100W opsegu ti imas gresku +- 1.5W sto je po meni ogromna greska ... +-15% .. iz ovog ugla deluje uzasno .. e sad, da sam koristio watmetre nesto mnogo u zivotu nisam tako da ne znam da li je to normalno ili ne, no matis je priclino jednostavan ....

Bogdane, to je u energetici na razvodnoj tabli uobičajeno. i služi kao brza indikacija stanja potrošača

tolika greska ?! pa dobro, za brzu indikaciju ima smisla, dal nesto vuce
100 ili 130W nije bitno, bitno je dal vuce 100W ili 600W u tom slucaju ..

Klasa tačnosti instrumenata se odnosi na merni opseg. klasa 1.5 označava 1.5% max pokazivanja instrumenta. Prema tome, mora da se zna koliki je merni opseg tog vatmetra.
Malo su mi čudni ti opsezi koje si pomenuo, 150V * 2.5A = 375W (koji li je to vatmetar)?

Inače, 1.5% od izračunate snage je 5.625W

bogdan.kecman, ZAS011 hvala.

Evo rešenja, vrlo jednostavnog: Za grešku apsolutnog merenja snage kod watmetra uzima se 1,5% *P od izmerene vrednosti. Ne može se računati po ΔP = k * R/100 jer ova formula ne važi za analogni watmetar već samo za analogni ampermetar, voltmetar i ommmetar. Npr. za izmerenu snagu od 5.0W greška apsolutnog merenja iznosi 0,1W, tako da je relativna greška ovog merenja 2%.

Nemoj da brkaš lončiće. klasa tačnosti, koja je data za određeni merni instrument nema nikakve veze sa mernom veličinom (snaga, struja, napon, temperatura, pritisak, ...), daje se za sâm merni instrument.

@nikanora, nisi ti to dobro skontao

inace treba videti tacno sta pise. Ako pricamo o wattmetru (ja nisam
vidjao te tako odokativne no rece kolega da nisu uopste retki :D) moze
(i normalno je) da se definise tacnost, tj. greska, za merenu vrednost
(u ovom slucaju P) i kako se definise greska tako se i racuna. Ako je
1.5% (u nekom opsegu) to +-1.5% od merene vrednosti, ako je 1.5% od
opsega onda je to merena vrednost +- 1.5% * opseg. Sad, mnooogo retko
sam vidjao da pise 1.5% od opsega, to se uglavnom izrazava kao +- x
count. a ne kao %, tj. obicno je n% + x count absolutna greska.

Ako se greska definise parcijalno, tj od osnovnih vrednosti, u ovom
slucaju U i I zasebno, onda se greska sabira, tj u ovom slucaju mnozi pa ti je
greska ne kI+kU vec kI*kU

Klasa tačnosti instrumenta greška očitane vrednosti kod pune skale.
Za instrumente s više mernih sistema koji vrše analogno računanje klasa 2 je super

jedna korekcija :nije 15% nego1.5%