hahahh, e puknut ću od smeha...
pozdravi profu i kazi mu da je kao pedagog pao na ispitu, ako vam nije spomenuo mogucnosti ostalih softvera...
i da su kod profesionalnih softvera kao sto su catia, solidworks, solidedge, PE i dr...nijanse u pitanju i da sve zavisi u kojoj firmi radis i cime se oni bave, a najvaznija stvar je koji softver su kupili...

hehe dobro pozdravicu ga :) A odgovor na moje pitanje je ? Mislim gledao sam neke radove iz MAYE I 3D Studio Max-a i puno je lespa grafika nego u Pro Engineer-u ;p ili mi se cini ili su potrebna neka podesavanja ne znam ni ja sam ;p

ovde se cesto mesaju pojmovi...
MAYA i 3D STUDIO MAx su softveri za dizajn, a ove koje sam ja pobrojao su CAD.

Cekaj bre malo, radis u ovom programu 3 godine i ne znas njegove mogucnosti, ako ni njegove konkurentske programe???
i profa vam to nije spomenuo???
a s druge strane brkas dizajnerske programe sa Masinskim programima...

Malo mi je to sumnjivo!!!

Brale nas profa, tj profesorica masinskog modelovanja nije nikad cula za mayu ili 3d studio max pa kako onda da nam objasni razlike :)

pošalji je kod mene....hahhahahah hah
nadam se da nije neka baba hahahha

da se malo podsetimo, posto nemam bas puno vremena za pisanje tu je wikipedia:

"Dizajn je primenjena umetnost koja nastaje procesom donošenja serije odluka koje imaju za cilj konstruisanje, oblikovanje ili kreiranje nečega primenjljivog. Dizajn se obično odvija po unapred određenom planu, ideji ili zamisli. Svrha dizajna je realizacija plana ili ideje koji mogu biti uzrokovani potrebom da se reši određen problem. Zbog toga se proces dizajna često definiše i kao proces rešavanja problema. Osoba koja se bavi dizajnom zove se dizajner.

Kada se govori od dizajnu nekog proizvoda, predmeta ili objekta, obično se pod dizajnom smatra aranžman ili konfiguracija pojedinačnih komponenti koji čine celinu proizvoda, predmeta ili objekta.

Riječ dizajn ima korijen u latinskim riječima de i signare.

Prema Radomiru Vukoviću (osnivaču časopisa KvadArt): „Dizajn se razlikuje od umetnosti u tome što umetnik za svoje delo odgovara samo sebi, a dizajner sebi i naručiocu.“

Danas dizajn ne predstavlja specifičnu profesiju niti disciplinu jer je pojam preširok. Postoje mnogobrojne discipline dizajna. Neke od njih su:

Dizajn delimo na grafički (nalepnice, logotipi, plakati...), industrijski (mašine, automobili, kućni aparati...) i modni(materijali i krojevi).

* industrijski dizajn
* dizajn enterijera
* grafički dizajn
* modni dizajn
* tipografija

Razvojem tehnologije i shodno potrebama društva, nameću se nove oblasti dizajna koje su tek u začetku razvoja kao što su:

* veb dizajn
* interaktivni dizajn
* informacioni dizajn

Neki pojmovi koji se često vežu uz dizajn su: ergonomija; estetika

Grafički dizajn je primenjena umetnost. Kao disciplina dizajna bavi se izradom štampanih rešenja. U ova rešenja spadaju: novine, časopisi, bilbordi, vizit kartice i slično. U novijem značenju grafički dizajn uključuje grafičke produkcije prilagođene elektronskim medijima tj. internetu ili televiziji i drugim medijima.

Grafički dizajn je umetnost i profesija odabira i aranžiranja vizuelnih elemenata kao što su tipografija, fotografija, ilustracija, simboli i boje s ciljem prenošenja neke poruke određenoj publici. Ponekad se za grafički dizajn koristi kovanica „vizuelne komunikacije“, kojom se želi istaći njegova funkcija davanja forme i oblika informacijama. Zadatak grafičkog dizajnera je kombinovanje vizuelnih i verbalnih elemenata u jednu organizovanu i efikasnu celinu. Može se reći da je grafički dizajn kolaborativna disciplina. Pisci kreiraju reči i slogane, fotografi i ilustratori kreiraju vizuelne elemente, tipografi različite tipografije, dok grafički dizajner stvara kompoziciju (cjelinu) vizuelne komunikacije.

Razvoj grafičkog dizajna kao profesije je u vrlo uskoj vezi sa tehnološkim inovacijama, društvenim potrebama i vizuelnom maštom stvaralaca. Grafički dizajn se praktikovao u različitim oblicima tokom istorije i najstariji primeri nalaze se u manuskriptama stare Kine, Egipta i Grčke. Nastankom štamparstva razvijenog u 15. veku, grafički dizajn se od tog momenta neprestano razvija.

Krajem 19. veka, grafički dizajn dobija formu koju danas prepoznajemo, delom kao rezultat sve veće specijalizacije u različitim profesijama, delom zbog uvođenja novih tehnologija i tržišnih mogućnosti koje se otvaraju industrijskom revolucijom. 1922. godine Vilijam A. Dvigins (engl. William A. Dwiggins) daje ime „grafički dizajn“ ovoj tada novoj oblasti primenjene umetnosti.

Načela industrijskog dizajna [uredi]

Proces oblikovanja je proces pojednostavljivanja predmeta da bi se pojednostavio sam proces proizvodnje i postigla što veća upotrebljivost predmeta. Svaki dizajner pristupa problemu oblikovanja predmeta analitički, što znači da se prvo predmet razlaže na sastavne elemente, zatim se oni pokušavaju optimalno uobličiti, potom se analiziraju međusobni odnosi elemenata i traži se optimalno rješenje cjeline (sa stajališta upotrebe i sa stajališta proizvodnje).

Funkcionalan je onaj predmet koji oblikom slijedi namjenu (npr. stolac koji nas svojim oblikom zove da sjednemo na nj i da se odmorimo, ili ručka koja nas mami da je uhvatimo). Ergonomija je moderna znanstvena disciplina (znanost o radu) kojoj je zadatak da istražuje čovjekov organizam i ponašanje, te pruža podatke o prilagođenošću predmeta s kojima čovjek dolazi u kontakt.

Suvremeno industrijsko oblikovanje postavlja jednako važan zahtjev da oblik predmeta mora odgovarati osobinama građe od kojih je izgrađen. Dakle, poštivanje materijala je jedan od nužnih uvjeta za dobro oblikovanje. Oblik koji je usklađen sa svojstvima građe bit će prikladan za ono za što je namijenjen, a ujedno će isticati svojstva građe. Tako bi predmeti od stakla trebali biti: glatki, odgovarati načinu proizvodnje (tj. lijevanjem ili puhanjem, a ne naknadnim brušenjem), prozirni ili u boji koja je stopljena sa staklom (a ne razmazana bojom i ukrasima kojima se oduzima prirodna prozirnost). Predmeti i pokućstvo od drveta trebaju biti prirodnih boja, glatkih velikih površina. Plastični ili sintetički predmeti trebaju biti uvijek u novim i ljepšim bojama, u prikladnijim i savršenijim oblicima. Kovine trebaju blistati u svojoj čistoći, savršeno uglačanim površinama koje se zrcale. Tkanine trebaju stvarati uvijek novi sklad boja i motiva. Keramika treba biti ukras svakog prostora (vaza ili zdjela), a ne izigravati ono što nije (figurice - balerina, konjić, psić …)."

Dakle mašinci sa "svojim" CAD alatima su u industrijskom dizajnu! Ili kako mi uobičavamo reći mašinsko projektovanje, konstruisanje...

Pozdrav

Dobro, ajde da smo se tu razumeli ali mene interesuje hocu li ja moci sta raditi posle cetvrtke god sa ovom strukom ?:)

..sa srednjom m.t. skolom vise bi koristi imao poznavanjem Auto Cad-a iz visestrukih razloga


vjeruj mi!!

Mašinske elemente u par klikova izmodeluješ i proračunaš sa Autodesk Inventor-ovim Design Accelerator-om. Pretpostavljam da i za FroE i ostale CAD/CAM softvere postoje dodaci koji ubrzavaju taj proces.



Imao sam u srednjoj školi sličnu, priučenu profesoricu. Tražila od učenika da izmodeluje torzionu oprugu sa većim prečnikom žice od koraka opruge. ProDesktop naravno prijavljivao grešku. I zapuca mu žena keca. Poslije je ispravila hehe

nemozes da mu pricas o inventoru jer inventor se ne radi u srednjim skolama, a i ti si nekad bio naprzen na modeliranje mas elem. sto se mene tice proe je za sad najbolji pocetni program za modeliranje. tako da ne prozivaj profesore zato sto ni ti najverovatnije neznas sve funkcije proea.

Auuu...a ti kao znas sve funkcije PRO-E...hahahahahahahahahahahahahahaha...pa kad si toliko pametan/na prosvetli nas...

Ovo prvi put cujem da je PRO-E najbolji pocetno program za ucenje...hahahahah...licno sam probao jos 2001 da sa PRO-Desktopa predjem na PRO-E i naravno nista od toga...i onda mi je u ruke dospeo SolidWorks, sa sjajnim tutorijalom...zatim sam ustedeo neke pare i kupio knjigu Pro-Engineer 2001 (tada sam bio student i ziveo u domu, a 2000dinara je tada za mene bio luksuz) i polako sam poceo da radim u PRO-E...i tako...

Zakljucak:
Nije poenta sta se radi u srednjim skolama a sta ne i sad to i ti moras da radis, radi ono sto ti se svidja i sto volis...nekome mozda lezi Solid, nekome CATIA...
Ako vec neko uci 3d modeliranje, zar je toliko bitno u kom programu se uci?Smatram da to nije od presudnog znacaja, poenta jeste u tome da se shvati PRINCIP kako se modelira...Kada se ovo dojma, stvar je resena, pposle je samo stvar licnog ukusa koji program odabrati.

E opet se vracamo na raspravu od pre cca 10 god...

Koji je bolji??? svi ce drugacije reci,ali aman nije ni ProE najbolji, nije ni SolidWorks...

Hocu da kazem, da se na faxu u kragujevcu odavno radi u ProE i u srednjim skolama i zato je za kragujevcane on najbolji jer su nesto naucili u tim skolama, u neki mskolama se jos i dalje ide s Acad-om 2D jer su profesori navuceni na stari program ili su naucili samo to ili skola nece da uzme nesto drugo itd itd ima 100 objektivnih i subjektivnih razloga pa je samim time Acad za te djake i studente "najbolji" itd itd...
Dakle ko je sta ucio i na sta je navikao to je trenutno najbolje za njega..

@Danci-Sombor, ako zelis bit dobar konstruktor pre svega moras shvatati prostor, moras nacrtnu geometriju dobro znati i moras znati sto zelis napravit na karaju krajeva, moras poznavati materijale, tehnologiju, standarde, propise i gomilu drugih stvari koje niko ne spominje....a sasvim je svejedno da li ces konacni proizvod izmodelirati u ProE, SW, Catia ili nekom trecem softveru....

Kakve veze ima to što se ne radi u srednjim školama? Autor teme, kolega Danci-Sombor nije napomenuo da program mora da se obrađuje u školi.



Što se mene tiče i Amerikanci su izrežirali prvo slijetanje čovjeka na Mjesec, ali ne mogu da dokažem. Sama teza bez činjenica ničemu ne vrijedi.

Imam osjećaj da se ne nalazimo na istim talasnim dužinama. Kolega Danci-Sombor je postavio pitanje u vezi modeliranja mašinskih elemenata (ne mašinskih dijelova uopšteno), pa se mašinskih elemenata i držimo.
Koleginice, ja sam isprobao ProE WF2 i Autodesk Inventor 11 Professional. Mogu reći da je ovaj drugi bolji za modeliranje mašinskih elemenata jer ProE WF2 nema dodatak koji ubrzava taj proces kao Inventor-ov Design Accelerator.

Uzmimo za primjer ovakvo vratilo (ili bilo koji mašinski element: osovinu, zupčanik, remenicu, lančanik...), pa da vidimo može li se brže izmodelovati (ili naknadno po potrebi edit-ovati) kreiranjem cca 10 skica i feature-a u ProE-u ili ''klikanjem'' u Design Acceleratoru:





I jedan dobronamjeran savjet za Vas koleginice mensa: Poradite malo na gramatici. Ipak ste Vi tehničko lice, a ne tamo neki tesar, fasader i slično.

nisi ni ti dovoljno strucan da mi pricas o mojoj gramatici, a ti sto nisi uspeo da sa prodeska na proe to je vec problem u tvojoj glavi, kad si vec pomenuo taj program. sasvim jednostavno, ako te neki klinac koji je naprzen na modeliranje kao sto si i ti bio naprzen kao i ja, pita nesto o proe ne mozes mu pomenuti inventor niti bilo koji program. Brale daleko si otisao od teme. otvori novu temu ako hoces raspravu.

Šta da uradim sa prodeska na proe? Misliš na ProDesktop i ProEnginer? Da li si htjela napisati ''uspeo da pređeš (ili migriraš) sa ProDesktop-a na ProEnginer'' ?



Pročitaj ponovo šta je kolega pitao: ''p.s. Koji je najbolji program za modeliranje masinskih elemenata da li je to P.E. WildFire 3 ko sto profa kaze ? ''

Pitanje se ne odnosi na ProE. nego na CAD/CAM programe uopšteno. Ti mu odgovori kako hoćeš, ali bih te zamolio da moje teze bez argumenata o netačnosti istih ne komentarišeš, pogotovo ne uličnim žargonom.

Ljudi budimo malo vise konstruktivni,nema nista od svadje mada i svadja je dobra ako iz nje nesto naucimo.Pitanje je bilo koji je program najbolji za konstruisanje masinskih elemenata.Poslusaj Sanibo-a jer je i meni moj profesor slicno rekao,nauci prvo dobro nacrtnu i tehnicko,sve prvo dobro nauci da crtas rukom,prodore tela,mreze pravila crtanja,da znas da citas dokumentaciju,i Boki ti lepo kaze nema bez muke nauke,probaj sa par programa pa ces videti koji ti najvise odgovara.Kupi neku knjigu,e sad po meni najprilagodjeniju literaturu korisniku ima Autodesk,ima fina knjizica za Inventor kosta mislim 1600 din.Probaj Inventor eto,to je moj savet i uz njega Catia-u i SW,i ovim ne stajem nikome na stranu,to je samo moje misljenje.

Da li se ovaj komentar "prelaska" sa Pro-Desktopa na PRO-E odnosio na mene?
Pa pazi, niko nije savrsen i svako razmislja na svoj nacin, sto rezultuje da nekom treba manje, a nekom vise vremena da skapira odredjen stvari.
Opet, to nije merilo ko koliko zna...nemas nista od toga!Merilo svega ovoga je plata za koju radis i sta radis za tu platu!!!

Koleginice, ovaj forum nije pijaca pa da se raspravljamo oko nekih nebitnih stvari, stvarno nema potrebe!

Inventor se itekako radi u srednjim skolama. Neznam ko je rekao da se ne radi ali evo da se zna da se i INVENTOR radi u srednjim skolama. Skola u Leskovcu, Boru i jos neke rade INVENTOR i to neke rade starije verzije a neke novije (2008).

POZDRAV!

svakako stojim iza toga da proe nije najbolji progran za modeliranje, ali procitajte prvo pitanje koje je neki decko napisao, ali stojim i iza toga da treba probati sve programe pa da se odabere koji ti najvise odgovara. i ja sam pocela u prodeku pa sam na kraju zavrsila u catiji i dan danas radim u njemu. svadja nikuda ne vodi, ali rasprava da ukoliko se radi o pametnim stvarima, a ne u nekom dokazivanju.

Najbolji je ProDesktop........ :D Salim se naravno....

Po meni nema najbolji univerzalni program za sve oblasti za modeliranje ma kojih konstrukcija.
Razlika u navedenim programima je mala, a sve sto se moze uraditi u jednom programu moze i u ostalim, stim sto u nekom na laksi (brzi) a u nekom na tezi (sporiji) nacin.....
I svaki od programa ima neku bolju karakteristiku od nekog drugog......
Najvise zavisi od firme u kojoi ces program da radis od firme, za koji program su kupili licencu....
Ako si doro savladao ProEngineer, lako ces da predjes na ostale, sto ti je moj savet.... Sto vise znas vise ces da vredis.... ;)

Ja sam, ucio prvo ProDesktop, pa ProEngineer (u srednjoj), pa AutoCAD (2D), pa sad Catiju (na faxu)... planiram i Inventor, ali nema se vremena.... :)
A za posao u ovoj ovlasti sa srednjom skolom,... hmmm.... mislim da za sada nema bas puo takvih ponuda,..... ali mozda ce se vremenom ta situacija promeniti....

pozz

Nemogu da verujem da postoji neko ko nezana da je Pro Engineer (sa čitavom familijom softverskih alata) program koji pokriva celokupnu CAD/CAM/CAE tehnologiju. To je program isključivo za mašinsko inženjerstvo. Na Univerzitetu Alberta www.mece.ualberta.ca postoji katedra za mašinsko inženjerstvo na kojoj se jedano koristi Pro Engineer. Ovo je samo jedan primer, a o mogućnostima pro/e... boje pogledajte www.ptc.com ili ako neznate engleski www.cadpro.co.sr. Samo onaj ko se nerazume CAD/CAM/CAE sistem moze da daje komentare poput ,,kod profesionalnih softvera kao sto su catia, solidworks, solidedge, PE i dr.."

<sub>[Ovu poruku je menjao maracom dana 04.03.2009. u 07:14 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao maracom dana 04.03.2009. u 07:16 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao maracom dana 04.03.2009. u 07:17 GMT+1]</sub>

ProE jeste nekad bio vodeci softver, ali je sad situacija potpuno drugacija.
Deluje mi da znas o cemu pricas, tako da si sigurno upoznat sa cinjenicom da PTC pokusava da nadje kupca. Prvo su trazili preko 2 milijarde dolara, pa su im naglo pale akcije u svoj ovoj frci, sada vrede oko 1.1 milijarde. Da problem bude veci, jedini kupci koji su zainteresovani za PTC su tu zbog PLM resenja, sto bi im omogucilo konkurenciju u igri sa SAP-om i Oracle-om. Za sada najveca ponuda je 800 miliona dolara, plus sto je razvoj CAD/CAM resenja pod pitanjem, jer kompanija koja je trenutno zaiteresovana, nema potrebu za takvim softverom...

Dali je tacno da proe kuburi i da mora da se prodaje. Pa oni su pioniri u CAD, CAM i CAE.

Svakom dodje crni petak jednom u zivotu pa i njima

Da tako je. Ali dok PTC čeka da se proda i oni koji za njega nude 800 000 mogu videti da ova kompanija lansira novi paket Pro/ENGINEER WILDFIRE 5.0 što daje jasnu sliku da nije sve tako crno i da ekonomska situacija u PTC nikako nema uticaja na kvalitet i performanse ovog softvera. Zašto bi neko morao da napusti proe ako mu on odgovara ili još gore da prati kad će komšiji da crkne krava kako bi dokazao da je nešto bolje u priči koja nema veze sa suštinom i funkcijama ovog programa (do sada).

Da tako je. Ali dok PTC čeka da se proda i oni koji za njega nude 800 000 mogu videti da ova kompanija lansira novi paket Pro/ENGINEER WILDFIRE 5.0 što daje jasnu sliku da nije sve tako crno i da ekonomska situacija u PTC nikako nema uticaja na kvalitet i performanse ovog softvera. Zašto bi neko morao da napusti proe ako mu on odgovara ili još gore da prati kad će komšiji da crkne krava kako bi dokazao da je nešto bolje u priči koja nema veze sa suštinom i funkcijama ovog programa (do sada).