Ako je sve tako kao što pričaš, mogu samo ljubazno da te zamole, a na tebi da li ćeš im vratiti ili ne.

Ako si ti imaš priznanicu na kojoj piše da si podigao 4540 evra, koja je uredno potpisana i sa pečatom banke, tu je kraj svake diskusije. Mada mi nije jasno kako može blagajnica da pogreši za baš 1085 evra.. Ajde da pogreši za jednu novčanicu od 500 evra, ili dve novčanice, ali da greškom stavi 6 novčanica, i to 5 različitih denominacija, to mi nikako nije jasno, i gotovo mi je nemoguće da se takva greška desi ne namerno...

Oni kazu kako su mi zaracunali i neki racun od 1085 eura a to je ustvari neki racun koji je imao oko 1000 eura a sada je oko 1150 a to je bilo neko medjustanje.Mene brine ta kamera jer sam mozda stvarno primio 1085 vise jer nisam ni gledao ni sta mi broji ni koliko treba da mi izbroji.Ako imaju taj snimak da li ce me terati na sud?

I šta sa tim snimkom? Pa nije banka kazino pa da kasijer broji pare tako da kamere tačno vide koji je iznos u pitanju. Ti imaš priznanicu na kojoj se vidi koliko si novca primio, a ako blagajnica ima manje novca u kasi nego što treba to će nadoknaditi iz svog džepa i gotovo.

Pa valjda ti najbolje znaš da li si uzeo hiljadarku više nego što si imao. Ako nisi, nemaš da se plašiš kamere, ako jesi, onda je samo na tvojoj savesti hoćeš li te pare da vratiš ili ne.

Bolje pitanje... odakle ti tolike pare, da mozes da dignes 4.5k eura, a da nemas ni pola minuta vremena da prebrojis da vidis da nisu oni tebe zaj**ali?
Ja kad treba i kasirka u prodavnici da mi vrati makar i 3 eura pogledam koliko mi je vratila para.

Kada sam podizao nisam brojao, ali te pare nisu kod mene pa ne znam koliko ih je.Na priznanicama pise 4500 a ako treba da se vraca ja moram iz svog dzepa da im vracam.Zato kazem da mi se ne vraca ali ako sa snimkom mogu da me tuze i ako sam stvarno dobio 1000 vise da li cu biti krivicno gonjen, optuzen , proglasen krivim, morati da platim troskove sudjenja i kazne?

Ne, ali ćeš morati da objasniš dvoma maloletne dece, Ivani (4) i Petru (7) zašto majka, blagajnica u Meridian banci, idućeg meseca neće kući doneti hleba i mleka.

Nema sta da brines. Kasirka ti daje priznanicu i novac. Ne vidim kakve tu kamera ima veze? Pa na kameri ce se
videti da ti kasirka daje pare i novac. I sta sa tim? Ti novac mozes da izbrojis, ali ne moras. Ako zaista nisi
siguran da li su ti dali 1085 evra vise, onda cuti i uzivaj, a ako ipak sracunas da jesu, onda je, kako vec neko
rece - na tvojoj savesti. Samo cuvaj priznanicu. Onoga trenutka kada ti kasirka na onaj pult stavi novac
koji je SAMA IZBROJALA, i priznanicu, prica je zavrsena, moze biti 500 kamera instalirano. I naravno, nicijoj
deci ti nema sta da objasnjavas - svaki posao podrazumeva svoje odgovornosti, a posledice gresaka
ne treba da snosi neko drugi vec onaj ko ih je napravio (Ivanu i Petra nemaju samo radnici banke, vec i oni
koji novac bankama poveravaju)

A što bi to njega zanimalo?

Možda je majka dvoje maloletne dece namerno napravila 'grešku' pa isplatila 1000 evra više, samo je pogrešila čoveka... Možda je toliko nemarna da ne radi jedinu stvar koju treba (brojanje novca) kako treba.. U prvom slučaju zaslužuje otkaz, u drugom da sama snosi posledice svoje greške, pa će sledeći put itekako paziti. Kad banka da više novca to nije problem, ali šta da je isplatila klijentu 1000 evra manje?!? Klijent bi bio apsolutno bespomoćan.

Ja da sam osoba u banci pod čijom je nadležnosti taj slučaj, kaznio bi radnicu tako što bi morala da pokrije minus + 30% od plate, klijenta ne bi uopšte kontaktirao, a ako kojim slučajem klijent sam vidi da ima više novca nego što treba, i odluči da vrati novac banci, onda bi radnicu samo kaznio sa 30% od plate.

Poznajes tu blagajnicu? Mozda bi trebao da je naucis kako se broje pare :)

Pozdrav iz Jerevana - gde dolar vlada :)

Mislim da si zaboravio javno bičevanje.

A kakva bi kazna po tebi bila prigodna (ako uopšte smatraš da je treba kazniti)?

Hvala na odgovorima.Ubedio sam "cuvara" novca da sam greskom dobio vise nego sto treba pa ce mi dati da vratim.Ja i dalje mislim da sam mogao i da ne odnesem novac jer po meni ako je neko odgovar odgovorna je rednica na salteru a ne ja.U svakom slucaju necu ja placati i jadna deca ce imati hleb i mleko a vama hvala na misljenju.

Samo kada budes vracao, povedi svedoka i trazi potvrdu da: si vratio "vise" isplacen novac.
U slucaju da se ispostavi da ti taj novac ipak pripada, ako se pojavi visak kod njih da te obaveste.

1085 eura nije malo pa da se ne primeti... Pitaj tog kome si dao pare dali ima »viška«.
Ako stvarno ima 1085eura viška onda bi bilo fer i ljudski da vratiš pare. Zašto??? Zato jer če blagajnica ostati bez para u idučih par meseci. Moraš shvatiti da nečeš oštetiti banku (kamo li sreče) jer če banka te pare naplatiti radnici. Kapiraš. Moraš imati malo ljudskog u sebi... Jebiga...

E sada je vreme za Hamleta!
Vratiti pare, ostati kratak oko 1000 evra, radnica na blagajni u svakom slucaju biva kaznjena
ili
ostaviti pare, praviti se lud, biti dobar 1000 evra, radnica biva kaznjena mnogo vise!
To sada sve zavisi od coveka do coveka

Radnica će u svakom slučaju snositi posledice i biti kažnjena, bez obzira vratio on pare ili ne.

Da, to se slažem. Ali ako su prilikom brojanja para videli u đepu 1085 eura višaka onda nek vrate pare.
Ajd da je to bilo sa bankomata pa ko j.... banku, al ovako stvarno blagajnica je pogrešila... Bar bih ja tako postupio.
Ko zna može te kasnije pozvati na večeru u znak zahvalnosti i poštenja.

Ali opet, slažem se sa tobom da banka mora to sankcionirati prema unutrašnjim pravilniku.

Ako je stvarno doslo do greske i ti posteno vratis novac, iako nisi bio obavezan po papirima, banka/radnica bi trebalo da te casti za to. Kao da su ga izgubili, a ti si posteni nalazac.

Interesantna tema, ali si se ipak trebao zapitati: Da si dobio 1085Eur manje, i da se vratiš u banku sa takvom tvrdnjom, da li bi dobio svoj novac?

Što je to bitno? Da bi tuđom krađom mogao da opravdaš svoju?

Po ovome blagajnica nije kriva, vec sistem. Nije blagajnica greskom dala vise, nego joj je sistem pokazao pogresno koliko da ti isplati.

Iskreno, čitava priča je čudna. Dobiti 1085€ više, a da ni blagajnica, ni onaj koji prima pare , a zatim dati nekom trećem te pare i da ni on ne primeti... Previše se pokazuje poverenje, kada su pare u pitanju, da niko ne proverava kada prima pare. Pre će biti da je tu neko nešto muvao, tačnije video da je dobio više, a pravio se blesav da nije, ili druga varijanta u koju čisto sumnjam, da ko zna kome je blagajnica dala pare, pa su našli prvog koji nije siguran da li je dobio pare... Bar ja znam kada su pare u pitanju (sve jedno koja je suma u pitanju) da ću prebrojati pare, ako moram nekom trećem da dam, opet ću prebrojati... U jednom od ta 2 brojanja bi sigurno primetio.

ma tip je kao naivno postavio pitanje, kao nista ne zna...

pazi tu konstrukciju:
Isao sam iz banke u banku, dizao neke pare, nemam pojma kolko mi je ko dao/trebalo da da. i pre toga sam imao neke pare na gomili, ne znam kolko sam ih imao. onda sam otisao ko rodjaka i dao mu sve pare. ne znam kolko sam mu dao, al pare su kod njega. ni rodjak ne zna ni koliko je dobio, ni koliko je trebalo da dobije.
i na kraju sam otisao na posao...

blah.. ubedjen sam da prica ide vako:

Tip otisao na salter da digne pare. Tacno je znao kolko para treba da dobije. Bankarka mu isplacuje pare, i daje da potpise na vecu cifru. On to primecuje ali cuti i pravi se mutav. Dolazi kuci sav srecan. U sred te srece dolazi poziv iz banke, gde su provalili gresku.

I on sad na netu postavlja pitanje sta da radi, kakve ce reperkusije imati njegovo eventualno ne vracanje novca.

Blam ga je da kaze da bi hteo da zadrzi pare, pa nama prosipa pricu koju ko da je neki 10godisnjak smislio (cisto da bi prica isla u smeru kako zakonsku provuci nevracanje para... u suprotnom bi ga ljudi nazvali "lopove" i ne bi mu davali pravne savete kako da se izvuce)...

Nije ista banka (nego Intesa), ali jednom prilikom je koleginica nekako odnela 11.000,00 dinara više kada je predavala pazar, a i službenica u banci je to nekako previdela. Što je najgore, manjak smo primetili tek narednog dana (aljkavo, znam...), optuživali jedni druge kako smo nemarni, ispitivalo se ko je kriv itd. Na kraju sam ja u stilu velikih detektiva ispitivao sve umešane i došao do (pokazalo se tačnog) zaključka da ako niko nije ukrao, pare moraju biti u banci, tj. da je sa pazarom odneto 11.000 više. Kada je koleginica ponela pazar, onako uzgred je pitala da se nije slučajno pojavio višak od 11.000, a službenica je takoreći izljubila i vratila joj pare, jer izgleda da im viškovi stvaraju iste neprijatnosti kao i manjkovi, trebalo bi da pravi neki zapisnik, izveštaj i šta sve ne...

@sallle: Trebao bi da se zaposlis u MPU-u

Na stranu tacnost prvobitne price, veoma je zanimljiva situacija da neko dobije vise para u banci... I to mnogo vise. I to ne greskom u brojanju nego greskom u "sistemu"...

A opet, ako nije blagajnica pogresila, vec "sistem" zasto bi onda pokrivala minus?

Ova prica sa Intesom, je veoma pohvalna... Prijatno sam iznenadjen...

ja pare vratio ne bih!

Moze prica da se ulepsava i da se traze izgovori, ali lopovluk je lopovluk. Ako uzmes vise para i pravis se lud to je kradja. Gledam ove argumente: ko sisa blagajnicu-sto nije pazila, ukrasti od banke je opravdano itd. Kao prvo, ne krades od banke nego od neke zene koja tamo radi tri meseca za pare koje joj krades. Kao drugo i da krades od banke, opet si lopov. Oni su tvoje pare cuvali dok su bile na tvom racunu i posteno su ih isplatili. Ako su vec banke smatras za lopovske institucije, jednostavno nemoj ulaziti u njih kao sto ja npr. ne ulazim u kockarnice.
Uvek moze da se nadje opravdanje - ko mu je kriv sto sam mu ukrao novcanik, virio mu je iz dzepa ili ukrao sam auto, ali kriv je vlasnik jer ga je ostavio otkljucanog. Muka mi je od takvog nacina razmisljanja.

Uprav tako.
Ja sam se jednom prešao, poverovao menadžeru u banci da mi je jedan kredit povoljniji od drugog i tu školu platio 30.000 dinara (na kredit od 100.000 to je 30%).Toliko su mi uzeli za nešto što doduše piše u ugovoru (u obliku neke skraćenice), ali mi je čovek nekoliko puta jasno i glasno rekao da nema dodatnih troškova i da je jedino što plaćam kamata, da je rata dinarska i fiksna, bla, bla... Otplatio sam kredit (prevremeno), ugasio kreditne katice u toj banci, niko koga poznajem neće kod njih uzeti kredit, niti meni pada na pamet da sa njima više bilo šta radim...
Zavrnuti blagajnicu nije nikakva kompenzacija za takve stvari, jer ona lično odgovara za taj novac, a ne menadžment ili vlasnici banke. To je kao da penzioner zavrne poštara da bi se osvetio što mu je mala penzija.

imao sam par drugova/rica sto su radili po vecim prodavnicama... sto i nije toliko razlicito od banke
iznad svake kase stoji kamera, koja snima, sta tacno radi, dali je stvarno svaki artikal prosao kroz senzor, i dali su bas sve pare otisle u kasu. U bankama mislim da je slicno. Svaki visak/manjak se gledaju kao greska i kazne se (naravno neki veci visak/manjak... znamo da uvek neko ostavi sitne metalne pare,...). Tako da ni kad bi htela da smuva te pare u svoj dzep, pa da prodavnica (ili u njegovom primeru banka) ne zna, jako tesko bi to uradila.

Zeznuto je ako oni imaju papir na kome piše da su ti isplatili više, a koji si ti potpisao. Mada, možda su ipak kamere neki ekvivalent toga. Imaš pravo da budeš "neobavešten" dok sledeći put ne odeš u istu banku da te "obaveste".

Ja bih otišao i video snimak, pa ako je tačno da su mi dali više, vratio bih im višak.

Da slučajno ta banka ne koristi nezakrpljeni Excel 2007?

@ sallle

Mislim da si u pravu. Lik se očigledno folira da nije brojao novac.

Sigurno se folira. Ne planira da vrati novac, ali ga plasi da banka mozda ima dokaz da je uzeo vise para.

U slucaju da je ostecen korisnik, a ne banka, da li bi banka
uvazila naknadnu reklamaciju? Ili neka menjacnica?
("Izvinite pre 2 sata ste mi dali 1000 din manje...") Malo sutra.

Na salterima banaka, menjacnica, itd. - lepo stoji -
"Izbrojite novac odmah, naknadne reklamacije ne primamo".

Ne znam onda zasto bi korisnik bio duzan da uvazi naknadne reklamacije banke.

Naravno, ako si svestan da si dobio vise novaca onda jeste red da ih vratis,
isto koliko je i red da tebe banka obavesti kada ti greskom isplate manju sumu,
a ti to nisi primetio. E zato je red - red, a zakon je zakon. Prvo je stvar izbora,
a drugo stvar moranja.

Isto tako RED je i da budes iskren prema ljudima ovde na forumu,
jer niko ovde ne zeli da se oseca saucesnik u necemu sto nije u redu / po zakonu,
sto mozes lako primetiti iz postova ljudi koji prema tvojoj prici gaje veliku dozu sumnje ;)

Pa ako primenis ISTU postavku, tj. da postoji racun koji dokazuje anomaliju (da citiram autora "a jedini dolaz meni za to je sto na njenom nekom papiru(kao fiskalni racun) stoji da mi je isplatila i dodatnih 1085.") - sto u tvom obrnutom slucaju znaci da ti imas racun na kome pise da ti je isplaceno manje para, onda ne vidim kako bi se jednostavno izvukli. Mada takva situacija je krajnje neverovatna - 99% slucajeva se svodi na prostu gresku u brojanju.

Mada cela situacija mi je malo nerealna, prvo lik dize N hiljada evra bez da broji pare, onda banka koja isplacuje visak para i naprasno nalazi nekakav racun na kome se vidi da su isplatili vise para (?!?!).

Ako postoji neki pisani trag, onda ocigledno nije greska u brojanju vec greska u samom racunovodstvu, i za to treba da odgovara neko drugi a ne zena na salteru.

E, sad - sto se autora teme tice: ako je pak u pitanju cista greska u brojanju - banka onda izmislja "racun" kako bi pokusala da vrati pare nazad. Onda se sve svodi na postenje coveka koji je dobio visak para - da li hoces ili neces da vratis je stvar koju moras sam sa sobom da rascistis. A kako trazis savet po pitanju moguce sudske tuzbe, ocigledno je da ne zelis da vratis taj novac. U principu ako racun tj. pisan trag isplate vece kolicine novca ne postoji - banka ti ne moze nista. Na tebi je onda da procenis da li blefiraju ili ne.

Ja trebam se sudim sa Hypo bankom zbog, verovao ili ne, 8 bosanskih maraka, dakle oko 4€. Da ne objašnjavam, prošle godine sam kupovao raznu robu iz inostranstva, plaćao ino doznakom, u jednom trenutku te robe koju sam kupovao nije bilo na lageru pa sam kupovao skuplju, a oni su zbog nestručnosti svojih radnica, nekoliko puta naplaćivali dosta veliku proviziju, da bi me na kraju posle par meseci obavestili da im dugujem 8 maraka. Neću iz inata da im platim jer ne plaćam tuđe neznanje, nesposobnost i bezobrazluk. Ćeraćemo se.

Papir koji nije potpisao nije nikakav dokaz protiv njega. Banka može da plati programera koji će da napiše program koji može da naštampa šta hoće. No, snimci mogu biti neki dokaz, a ko se na njima vide novčanice. E, sad, šta kaže zakon, da li je dužan da vrati novac koji nije ukrao, već ga dobio greškom banke, bez da je ikoga obmanjivao ili na nešto prinuđivao.

Ja bih im višak vratio, ako se ispostavi da je isplaćen.

Cak i da se vidi kako sluzbenica broji novac na snimku, pa cak i da se jasno vidi
da je izbrojala pogresnu (vecu) sumu, opet ne znam kakve koristi ima banka od tog snimka,
ako je korisnik jednostavno uzeo novac sa pulta zajedno sa priznanicom i otisao.
Ovim snimkom sve sto mogu dokazati je nesposobnost svoje sluzbenice.

Ja recimo najcesce nemam potrebu da brojim novac kada mi ga sluzbenica ostavi na pult,
vec koristim priliku da ga brojim dok ga ona broji, gledajuci kroz staklo. Znaci u praksi,
vrlo retko uzimam pa iznova brojim novac, jer sam vec uspeo da ga prebrojim dok ga
je sluzbenica brojala. (cak i ako koriste automatske brojace za novac, najcesce broje i rucno
dodatno, bar koliko sam ja primetio iz svog iskustva, te kad broje rucno ja brojim sa njima)

I meni je ovakav stav sasvim logican, tj. ako banka ne prima naknadne reklamacije na manjak (koji je klijent utvrdio tek kada je otisao sa shaltera), zasto bi i klijent primao reklamacije na visak (utvrdjen tek kada je otisao sa shaltera).

Druga stvar, cak i da banka ima video snimak gde se jasno vidi da je klijent dobio vise, a sigurno ima, ne verujem da bi za tako nesto imala smelosti (barem ne za ovaj iznos) da poteze sud i iznosi na videlo greske svojih zaposlenih i time ismeva sopstvenu reputaciju, uvek ce im jednostavnije (i isplatljivije) biti da rebnu svog radnika. To i sami radnici u banci dobro znaju, to im je objasnjeno jos pre prvog radnog dana.

Ipak, bez obzira na sve, ja bih u tvojoj situaciji ipak vratio novac, ne zbog straha sta ce banka preduzeti, vec zbog nekih licnih stavova...

Banka verovatno ima video snimak gde se vidi isplata novca, ali se na tim snimcima NE MOŽE videti količina isplaćenog novca.

Da bi kamere mogle da prate kolicinu isplacenog novca kasijer treba da slaže novčanice jednu pored druge (kao što to rade u kazinima) uz posebnu proceduru. Ja još u nijednoj banci nisam video takav način isplate i brojanja novca, već obično se novac izbroji od strane kasira i samo se na gomili stavi pred klijenta i to je to. Kada se novac isplati na gomili, i kada se novac ne broji na poseban način, kamere nema šanse da vide koja je suma u pitanju, jedino što mogu da vide da li je do isplate novca uopšte došlo i kojoj je osobi isplaćen novac.

Krivicni zakon (u nekom tamo clanu) predvidja postojanje krivicnog dijela utaje..
Jedan od stavova tog clana kaze : "Ko tuđu pokretnu stvar koju je našao ili do koje je slučajno došao protivpravno prisvoji u namjeri da sebi ili drugom pribavi imovinsku korist, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine"

Ovaj slucaj sa isplatom vise novca od strane sluzbenice u banci, nekom licu, sjecam se da se pominjao kao skolski primjer.

1.Ako znas da si uzeo vise novca od onoga sto ti pripada i ne vratis taj novac, cinis ovo krivicno dijelo umisljajno.
2.Ako neznas, koliko novca ti je isplaceno,(a recimo da ti je isplaceno vise) umisljaj je iskljucen u ovom slucaju, samim tim i krivica i krivicna odgovornost kod ovog krivicnog dijela. (kod nekih drugih krivicnih dijela nepostojanje umisljaja ne iskljucuje krivicnu odgovornost)

E sad ukoliko ovi iz banke tvrde da imaju neki snimak, i priloze ga kao dokaz eventualno kasnije u postupku, pitanje je kako ce sud ocijeniti tvoju djelatnost, dali kao umisljajnu(cemu u prilog ide to sto su te zvali da vratis ono sto ti je isplaceno vise, a sto ti nijesi ucinio) ili kao nehatnu..
Sve ovo pod uslovom da se na tom snimku vidi da ti je isplaceno vise...

Ma da, najbolje da stranka plati kaznu ili ide u zatvor zato sto je salterusa napravila gresku... Pare u dzep i dovidjenja, nek objasne oni drugu sudiji kako si TI NJIH zavrnuo za pare, a sve i da dokazu koliko je para bilo na kamarici (a nema sanse) po kom clanu zakona si ti duzan njima da vratis pare, i na koji nacin oni to misle da ostvare. Za 1100e, da su krenuli tako da dizu galamu i da prete sudom lepo i kulturno bi dosao i ugasio racun. Racun koji si od njih dobio je POTVRDA koliko je para tebi salterska radnica dala.

A zasto bi video snimak transakcije trebao da obuhvata iskljucivo rucno brojanje novcanica !? Sta ako kamera snima i iznos koji je prikazan na automatskom brojacu novca? Ili ako se svaki izbrojani iznos i vreme loguju?

Primetio sam kod mnogih banki da radnici koriste brojac novca cak i kad su mali iznosi u pitanju. Display na brojacu novca uvek izbaci cifru koja je izbrojana i to se da lako pratiti kamerom. Na zalost, brojac novca nema sistemsku vezu sa nalogom, pa nije u stanju da alarmira gresku, to jest ako je radnik imao nalog da isplati recimo 1200e aparat se nece buniti sto je izbrojano 1500e, na radniku je odgovornost da tu razliku primeti.


Sve sto bi sluzbi kontrole u tom slucaju trebalo je da samo premotaju snimak i vide sta kaze display brojaca novca u tacno vreme kada je izvrsena isplata naloga.

Zato što se proceduri koja koristi automatski brojač ne može verovati.

Zamisli situaciju da kasijer u banci hoće namerno da ti ukrade deo novca. Potrebno je recimo da ti isplati 100 novčanica po 1000 dinara. Kasijer stavlja bunt od 100 novčanica u brojač i brojač na displeju prikaže 100 novčanica. Kasijer vadi bunt iz brojača, a pošto zna gde su kamere, kada novac dođe u ugao gde ga nijedna kamera ne vidi (a ni klijent) on iz bunta izvadi par novčanica i stavi bunt na pult, klijent uzme bunt i završena priča. E sada, klijent odmah primeti da mu fali par novčanica i prijavljuje to kasiru koji se pravi lud. Slučaj eskalira do menadžera poslovnice koji uzima video snimak na kom se lepo vidi da je brojač izbrojao 100 novčanica koje su potom stavljene na pult. Pošto se ne vidi transparentnos u handleovanju novčanica, i kasijer i klijent je u procesu mogao da mazne novčanice i ne zna se ko je tačno krivac.

A evo kako je to sprečeno u kazinima, gde kamere stvano kontrolišu količinu isplaćenog novca:

Kazino kasijer izbroji recimo 10 novčanica ispod pulta, nebitno kako. Kasijer novčanice slaže na pult jedna do druge, tako da kamere lepo vide koliko je novčanica u pitanju, kada je završio slaganje novčanica kasijer pokazuje dlanove kamerama (kako bi se utvrdilo da nema ništa u rukama), povlači ruke od novčanica, i tek nakon toga klijent uzima svoj novac. Ako sada klijent kaže da je primio manje novca, kamere tačno vide koliko je novca bilo u trenutku kada je klijent pokupio novac sa pulta, i to je finalna stvar. Nijedna strana ne može da napravi manipulaciju.

Ovaj drugi postupak se ne koristi u bankama, jer banke nemaju surveilance koji prati desavanja, a i sam proces isplate je nešto sporiji, a downside je što nikada na kamerama ne mogu da znaju koliko je novca stvarno isplaćeno.

Ne kaze niko to, ali ako ga zovu iz banke da vrati pare, pri cemu on zna da su mu te pare greskom isplacene i odbija da ih vrati, samim tim umisljajno prisvaja nesto sto nije njegovo i cini utaju. Nesporno je da u tom slucaju postoji krivicno dijelo za koje odgovara, novcano ili kaznom zatvora.
Ista situacija bi bila, ako neko na ulici nadje telefon, iz koga izbaci karticu, iz razloga kako vlasnik nebi mogao da dodje do svog telefona. U OBA SLUCAJA SE UMISLJAJNO PRISVAJA NESTO STO JE TUDJE.
Druga je situacija ako se to cini nehatno, kada i dalje postoji krivicno dijelo utaje, ali je iskljucena krivica ucinioca, samim tim i krivicna odgovornost, prvenstveno zbog male drustvene opasnosti dijela.



Dokazivanje je druga stvar... I ja bi se slozio da je tesko dokazivo.



NIKO NEMOZE ZADRZATI IMOVINU STECENU KRIVICNIM DJELOM.
ili
Član 113 KZCG
(1) Od učinioca će se oduzeti novac, predmeti od vrijednosti i svaka druga imovinska korist koji su pribavljeni krivičnim djelom, a ako oduzimanje nije moguće učinilac će se obavezati da plati novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.
Ovako je navedeno u KZCG, u KZ Srbije je vjerovatno samo drugi clan..



Ako sud u eventualno pokrenutom postupku utvrdi krivicnu odgovornost, to ce se naplatiti u kranjem slucaju prinudnim putem.



Ja bih to malo drugacije protumacio. Potvrda je dokaz da je tebi isplaceno primjera radi 1000e, a da li je greskom radnice isplaceno vise od toga PITANJE JE, na koje potvrda ne moze dati odgovor.

_{[Ovu poruku je menjao Z0RAN dana 09.11.2008. u 18:16 GMT+1]}

Mene čudi jedna stvar, a nju niko nije pomenuo. Kada blagajnica broji novac, onda na svakom računu hemijskom olovkom napiše količinu izbrojanih apoena. Na primer, 3x200 5x100 12x50, i plus sve novčanice posebno stavlja ( odlaže ) u kasu, da bi na kraju taj postupak ponovila.
Tako da dobijamo:
3x200
5x100
12x 50
-------
1700

Naravno da mu banka ne moze nista, niti ta isplata interesuje banku kao instituciju. Steta ce biti naplacena od blagajnice. Pitanje je samo da li je covek dovoljno pokvaren da prisvoji novac koji nije njegov na tudju stetu. Tu se prica zavrsava. Mislim da normalnog coveka ne mora zakon da primorava da uradi ispravnu stvar.

Znam sigurno za nekoliko banaka, a verujem da je u svima tako(sem u Dafiment i kod gazda Jezde) da u slucaju da se na kraju smene primeti visak, blagajna ne moze da se zakljici dok se ne pronadje ciji je novac(kako bi se sutradan vratio vlasniku)

Lik je ocito neki pacenik cim ovde pod imenom i prezimenom govori koliko je love podigao(ajd da je 10 eur).
Zena je pogresila i imace posledice, ali koliko nas pogresi u poslu pa nikom nista. Nije njoj plata 2000 eur pa da ona to sad ne znam kako nadoknadjuje. Mislim da je stvar moralnih nacela coveka da li ce vratiti ili ne novac. Mislio sam da ovde ima mnogo inteligentnih i postenih ljudi, ali me ovo razocaralo!!!

Gde Vam je solidarnost i razumevanje? Ne poznajem zenu, niti sam ikada radio posao blagajnika, ali mislim da je uzimanje neceg sto nije TVOJE apsolutno neprihvatljivo!!!

Ja pare sigurno ne bih vratio.
Ali bi mi zena 100% ken*ala o postenju toliko, da mi se vise isplati da to lepo vratim

Niko ovde ne spori (bar nisam primetio) da covek treba da vrati novac
AKO JE SIGURAN DA JE DOBIO VISE. Mislim da bi svako posten, normalan,
savestan, kako god - to ucinio. Nije toliko ni bitan ovaj jedan slucaj, nego
uopste - da se zna ko u ovakvim slucajevima snosi odgovornost, jer zemlja
nam i jeste ovako sjebana posto se cesto "ne zna ko pije a ko placa", ili se
zna, ali onaj ko pije ne placa.

Brate, vrati taj novac inače ćeš goreti u Paklu u večnim mukama!

Jeste, šteta ce biti naplaćena od blagajnice, kako bi banka sebe obeštetila. I banka mu kao pravno lice ne moze nista. Međutim, to ga ne oslobađa krivične odgovornosti, s obzirom da se krivično djelo utaje, koje je izvršeno na štetu pravnog lica, goni po službenoj dužnosti.

Da se razumemo:

Kradja je otudjivanje necije imovine bez znanja vlasnika.
Otimanje je nezakonito otudjivanje necije imovine uz njegovo znanje, ali bez njegove (neophodne) saglasnosti.
Pljacka je otudjivanje necije imovine uz njegovo znanje i uz njegovu "saglasnost" pod nezakonitom prinudom.
Prevara je obmanjivanje nekoga da bi se postiglo nesto.

Koliko vidim, on nije uradio nista od toga. No, ja bih visak ipak vratio ako mi je isplacen.

Bogme, utaja je peta stavka na tom spisku. A ovde je reč o utaji. Ako sam dobro razumeo Z0RAN-a, utaja je krivično delo bez obzira na to kako je počinilac došao do prilike da izvrši to krivično delo (npr. greškom službenice).

Utaja

Član 170

(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji tuđu pokretnu stvar koja mu je poverena, kazniće se zatvorom do tri godine.

(2) Ako ovo delo učini staralac, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

(3) Ako je utajena stvar kulturno dobro ili ako vrednost utajenih stvari prelazi trista hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(4) Ko tuđu pokretnu stvar koju je našao ili do koje je slučajno došao protivpravno prisvoji u nameri da sebi ili drugom pribavi imovinsku korist, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(5) Za dela iz st. 1 i 4 ovog člana ako su utajene stvari u svojini građana, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.




Clan 4 kaze ko tudju POKRETNU STVAR ... znaci ne pominje se novac...

Vlasniku ove teme bi najrazumnije bilo da privatno sa blagajnicom a van njenog radnog vremena resi problem... ako za to postoji interes, naravno. Ali ne treba da zadrzi pare. :D

Zasto privatno? Da li se novac smatra pokretnom stvari? Trebalo bi da to jeste slucaj. U svakom slucaju ima pravo da bude "neobavesten", mada bi red bio da taj visak vrati.



Da li ovo vazi i za banke i menjacnice koje se "hvale" time da reklamacije ne primaju?

Jos nesto,
Ko tuđu pokretnu stvar koju je NASAO ili do koje je SLUCAJNO došao protivpravno prisvoji ...
Ovo moze da se tumaci na vise nacina, npr. niti je nasao, niti je slucajno dosao do nje, posto mu je salterska radnica DALA izvesnu kolicinu novca koju je ONA duzna da prebroji a STRANKA nije, ne moze se govoriti o bilo kakvoj odgovornosti stranke (a sve ovo vazi u slucaju da MOZE da se dokaze da je salterska radnica dala pogresnu kolicinu novca ili jos bolje, da je stranka uzela vecu kolicinu novca, jel ako ne moze da se dokaze da je data pogresna kolicina novca, mozda je salterska radnica stavila novac u svoj dzep...).

Pa, "slucajno" znaci i "greskom". Mislim da se pod slucajnoscu ovde ne podrazumeva pojam iz teorije verovatnoce, vec da to znaci priblizno "nenamerno".

Sta je zapravo definicija utaje?

blagajnica izbrojala novac odstampala priznanicu i isplatila vishe novca ... njen problem
blagajnica odstampala priznanicu izbrojala iznos sa priznanice a program banke zaracunao vishe .... problem banke
covek nije duzan da zna kolika je kamata i kada podize stednju da sam preracunava koliko ce mu biti isplaceno
u svakom slucaju moralno bi bilo da se vrati novac koji ti je neko greshkom isplatio

samo se pitam sta bi i blagajnica i banka uradili da im se pojavio vishak , da li bi zvali redom da pitaju ko je dobio manje novca ... verovatno bi cutali i ako bi se neko pojavio pravili blesavi.

na salterima obicno pishe prebrojte novac naknadne reklamacije ne prihvatamo!

Dzabe ispirati usta, kad se lik o kome je rec vec davno iskljucio iz diskusije. Zelim samo neke njegove reci da naglasim.

Njegov drugi post glasi:

Ako je covek prost od svega toga, tj. ako stvarno nije prebrojao novac i ako mu nije namera da zadrzi visak (ako postoji), zbog cega bi njega brinule kamere?

Zatim, treci post kaze:

Dakle, pare nisu kod njega. Ako je te pare dao nekome da bi platio nesto, ili da bi vratio dug, onda nema sta tu njega da brine. Svejedno on tu svotu treba da isplati toj trecoj osobi, a ako se pojavi razlika normalno je da placa iz svog dzepa, bilo banci bilo trecoj osobi. Ali posto on ne zna koliko je para, jednostavno ne mogu da zakljucim povodom cega je on te pare dao toj trecoj osobi?! U svakom slucaju bi prebrojao, bilo da je kupio nesto (zna cenu toga sto kupuje), pozajmio (niko ne trazi: "imas koju kintu?" pa da izvadis 4-5 'ljadi jevreja i da mu tresnes samo tako, trazi se odredjen iznos zbog odredjenog razloga), vratio dug (opet ce gledati da ne da vise nego sto treba, dakle brojace)...

Prvi post glasi:

Kao sto je dobio priznanicu u toj banci, sigurno je dobio i u svakoj drugoj, tako da ova prica ne pije vodu. Osim ako nije usput iz nekih nedokumentovanih izvora na gomilu stavio 1085 eura. A kaze jos da mu je 1000 evra - ni tu ni tamo - kao, mos' mislit, ko bi se jos cimao za 1 hiljadu?! Tako da zakljucujemo da je lik ili lud, ili pun ko brod, ili je lazov. Cetvrtog nema. Ako je lud, neka mu se Bog smiluje. Ako je pun ko brod, neka plati, kad mu je vec jedna 'ljada sica. Ako je lazov - nemam reci...

osim mozda... 'bagerom pa u Dunav'

Ako mu se ne ide na sud zbog iljadu jevreja koji nisu njegovi, to i nije iznenađujuće. Da li biste vi išli na sud zbog iljadu jevreja koji nisu vaši? Lepo neka vrati pare i rešio je problem.

Ja ne znam odakle ove definicije.

KRADJA je protivpravno prisvajanje tudje pokretne stvari, u namjeri da se njenim prisvajanjem
sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist. "ZNANJE VLASNIKA" nema nikakav uticaj
na ovo krivično dijelo, niti ulazi u njegovo biće.

OTIMANJE, kao krivično dijelo, naše krivično zakonodavstvo ne poznaje. (Postoji krivično
dijelo teška kradja, kada je krivično dijelo obične kradje izvršeno na naročiti opasan ili
naročito drzak način - laički se moze reći da je takva kradja izvršena "otimanjem" tuđe
pokretne stvari.)

PLJAČKU, kao krivično dijelo, naše krivično zakonodavstvo takođe ne poznaje. (Postoji krivično
dijelo razbojništvo, koje se od krivičnog dijela krađe razlikoje po tome što se kod njega
pojavljuju elementi sile i prijetnje da će se napasti na život ili tijelo nekog lica, a
upotrijebljena sila ili prijetlja je sredstvo za ostvarenje kradje. Slično je i krivično dijelo
Razbojnička krađa, ali se za razliku od razbojništva sila i prijetlja ispoljavaju nakon krađe,
da bi se ukradena stvar zadržala.)

PREVARA je krivično dijeli koje se sastoji u dovođenju nekog lica u zabludu lažnim
prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica i time ga navodeći da nešto učini ili ne učini na
štetu svoje ili tuđe imovine.



Modaliteti sticanja protivpravne imovinske koristi su različiti. U posebnom dijelu krivičnog
prava. tj u grupi krivičnih dijela protiv imovine postoji preko 10 krivičnih dijela, u čije
biće ulazi protivpravno sticanje imovinske koristi.(npr. iznuda, ucijena, zelenaštvo...)
Kod kriv. djela utaje tj. ovog stava koji je nama bitan u ovom konkretnom slučaju bitni
elementi su : tuđa pokretna stvar, ucinilac je do te stvari došao slučajno ili je tu stvar
našao, protivpravno prisvajanje te stvari, i namjera da se prisvajanjem stekne protivpravna
imovinska korist. Ukoliko je učinilac namjerno stvarao priliku da otuđi neku stvar krivično
dijelo utaje ne može postojati, već će postojati neko teže krivično dijelo iz glave krivičnih
dijela protiv imovine.
Ovaj stav krivičnog dijela utaje, gdje učinilac slučajno dolazi do stvari ili je nalazi, i kao
takvu je prisvaja, predstavlja lako krivično dijelo(što se može vidjeti iz visine zaprijećene
kazne)upravo iz razloga jer učinilac nije stvarao situaciju da dođe do stvari, već je ta
situacija nastala spontano, nezavisno od učinioca.



Novac jeste pokretna stvar, a u koliko nije u vlasništvu učinioca, onda je i tuđa pokretna
stvar.
Pod pojmom pokretne stvari podrazumjeva se svaka stvar koja se moze pomjeriti sa jednog mjesta
na drugo.



Važi i za njih. To što su oni okačili neko INTERNO pravilo, ne oslobadja ih krivične
odgovornosti ukoliko ih neko tuži i ukoliko se na sudu dokaže da su nešto utajili.


U ovom slučaju o kom govorimo, ovo je tipican primjer SLUČAJNOG dolaženja do stvari.
Moze se govoriti o krivičnoj odgovornosti, s obzirom da su ostvareni svi elementi bića
krivičnog dijela utaje(naravno pod uslovom da se umišljajno prisvaja navedena suma novca, što
je u ovom slučaju i vjerovatno, s obzirom da na poziv banke ucinilac odbija da vrati ono što mu
je greškom isplaćeno.) Već sam naveo da se bas ova situacija navodi kao udžbenički primjer
stava 4 utaje.
Dokazivanje ovog dijela je potpuno druga stvar i teško je dokazivo, osim ako kod ucinioca
nijesu pronadjene novcanice, sa onim serijskim brojevima koje su prethodno naveli službenici
banke, ili eventualno ako postoji neka mogućnost dokazivanja da je isplaćeno više, a vezano za
video nadzor.
U svim ostalim slucajevima vazi pravilo "tvoja rijec protiv moje rijeci" tako da u vecini
slucajeva ucinilac se oslobadja, osim ako se ne radi o visestrukom povratniku, pa smisljeno
iznosi takvu odbranu, kako bi izbjegao krivicnu odgovornost.

Ajde da se nadovezemo na ovo pitanje nakon dugo vremena sa novim slucajem dobijanja viska para! Pa da obijasnim!
Ja sam mnogo godina korisnik jedne banke, bezbroj izvrsenih uplata, kredita i ostali novcanih obaveza. Da bi danas taj korektan odnos bio trajno narusen, stim sto sam dosao na salter da razmijenim 80 e i 400 kuna u drugu valutu kao i mnogo puta pre toga, otisao iz banke za poslom koji me je cekao ne provjeravajuci ni racun koji sam dobio niti sam brojao pare ne sumnjajuci u povjerenje banke koja je radila bez greske prethodne godine! I tako da bi doslo do problem tek pred kraj dana i kraj radnog vremena te banke, u tom trenutku su me roditelji nazvali histericno na telefon da je neko tamo zvao iz banke da sam ja uzeo visak para koje nisu moje i da mi porucuju da ih vratim jer oni imaj snimak na kojem se vidi da ja dajem blagajnici odredjenu sumu novca i da ona meni vraca vise nego sto treba, stim da je ona umjesto mojih 80e na uplatnici napisala iz ko zna kog razloga 160 e i obracunala ih u zeljenu valutu a sa kunama je sve dobro uradila! Prva stavr veoma ocigledna njena greska, i povrat novca nikad nebi bio upitan posto se znam sa svim osobljem banke! Ogromna zamjerka njima, sto kontaktiraju moje roditelje koji su stariji ljudi i netrebaju im takva obavjestenja, bar da je neki iznos u pitanju nego 80 e, a js veca zamjerka sto osoblje banke prijete meni zbog njihove pogreske nakon toliko godina poslovanja!
Naravno novac ce im biti vracen isto tako uz tuzbu ako je moguca, sto i hocu da vas pitam koliko je ostvariva. Zbog takvog ponasanja, uvreda, i najvise nanesene stete meni, tako sto me sad nekolicina ljudi gleda kao kriminalca zbog 80 e koje nit sam trazio ni htio a po najmanje iznudio i ukrao!
Bio bi zahvalan na svakom komentaru negativnom ili pozitivnom!

@zvonKo87 Pretpostavljam da te nisu vredjali, samim tim ne postoji osnova za tuzbu. Ono sto mozes da ucinis je sledece: da ugasis svoje racune u doticnoj banci (preskocio bih pisanje u knjigu utisaka). Mozes da lepo sastavis jedno pismo koje opisuje sta se tu sve desavalo (nacin na koji su te tretirali itd.), da ga potpises i uputis na adrese redakcija dnevnih novina. Novine uglavnom objavljuju ovakva pisma na stranicama tipa reakcije citalaca itd.

Hvala na odgovoru tako sam i pretpostavljo sto se tice tuzbe, ali najvise me iznenadilo sto su mi majku izludili sa 5-6 poziva i nema sta nisu govorili, jadna zena se izbezumila ni sada se nije dosal sebi! Za ove medijske optuzbe nisam, nepreferiram to, al cu da se pozabavim ljudima koji tamo rade i nacinom na koji su došli na ta mjesta, pogotovo doticna gospodjica kasirka, koja im je ujedno i odgovrna za finansije. Pare im iz principa necu vratiti pa neka me povuku na sud sto i zelim najvise od svega! Zalosno je sto danas svatko radi svasta, isto kao da bi ja, jedan masniac, isao da operisem ljude ili ne znam ti ni ja sta! Katastrofa!!!
A da i napomenem da se radi o volksbanku!

Ne verujem da ce to doci do suda. Postoji tu jedna caka. Ako pretpostavimo da je ovo sto ti se desilo prevara, tj. da si ti njih prevario za odredjenu sumu novca. Suma novca za koju si ih prevario mora da bude veca od odredjenog iznosa da bi mogao krivicno da odgovaras (u Srbiji je to oko 15k dinara - 150€). U suprotnom ce oni morati da povedu postupak pred sudom protiv tebe, s tim sto je neizvesno da ce ga dobiti. Ipak treba da dokazu puno toga. Znas kako kazu: tresla se gora, rodio se mis. To je njihovo maltretiranje preko telefona i neumorno pozivanje na video zapis i sudski postupak protiv tebe. Tako da mislim da nema razloga da se brines.