Pozdrav,

Prvo i osnovno pogledaj sta ti pise u PRESUDI o razvodu braka.

Kod mene je bilo sledece:

"... maloletno dete ___ime deteta ____ poverava se na brigu, cuvanje, staranje i izdrzavanje zakonskom zastupniku,roditelju i staratelju - majci __moje ime____ "


Kad sam isla sa detetom preko ili kad mi je dete samo putovalo preko.
Na svakom dokumentu koji mi je bio potreban npr. ovlascenje za pratioca, ili saglasnost da putuje van zemlje UVEK sam za to najnormalnije podnosila potrebnu dokumentaciju i potpisivala se samo ja i nisam nikada ni pomenula svom bivsem ni kao mogucnost da mi treba njegov potpis ili da se on esto pita. Ali sam sve molbe, zahteve, podneske i sl. potpisivala na kraju ovako:

_______ovde_potpis_____________
ZAKONSKI ZASTUPNIK,roditelj i staratelj-majka
.... ime i prezime---
---JMBG---
---ul---
---mesto---
---TEL.---

u prilogu: overena fotokopija presude o razvodu braka (na kopiji sam obavezno fluorescentnim flomasterom obelezavala onaj deo recenice gde jasno pise da sam ja zakonski zastupnik!!- boldirala sam ti to gore u prvoj recenici)

I to je uvek prolazilo bez ikakvih pitanja, problema, potpitanja... i sl. ma nicega nije bilo. Jer zna se sta je ZAKONSKI ZASTUPNIK.

Ako si ti ZAKONSKI ZASTUPNIK svom detetu onda si sao i jedino ti pred zakonom odgovorna za svoje dete i nemoj da te neko zamlacuje i zamagljuje i laze bilo cime drugim. Tvoj bivsi muz nije izgubio RODITELJSKO PRAVO razvodom, ali nema ni nikakva druga prava osim OBAVEZA da placa alimentaciju i da redovno uzima dete onako kako je u Socijalnoj ustanovi UREDJENO.
Obzirom da ne znam u kakvim ste odnosima da li on uzima decu, da li placa redovno i sl. Jedino sto trebas eventualno da uradis to je da razmislis kako da prvobitno UREDJENJE ODNOSA DETETA SA OCEM (dokument iz Socijalne ustanove), UREDIS U NOVONASTALOJ SITUACIJI.

Znaj i zapamti da su Socijalne ustanove UVEK na strani interesa DETETA i da one blagonaklono gledaju na zasnivanje novog braka, JER to znaci da se detetu time pruza normalna sredina koja im je potrebna za zivot, a to je primarni i jedini interes deteta koji Soc. ust. i zanima kad su maloletna deca u pitanju. itd. itd....

Eto mogla bih ti pisati jos 2 sata o tome ali mislim da ti je ovo sasvim dovoljno.
Sve najbolje! Pozdrav

Mnogo hvala na odgovoru. Ja sam bila u Centru za soc.rad i rekli su mi jedino za mogucnost dobijanja neke odluke Suda. Meni u presudi pise da "se maloletno dete __________ poverava na staranje majci_______." Presuda je iz 2007. godine. Nista ne pise o zastupnistvu. Logicno jeda je ispravno samo promeniti presudu u delu o vidjanju deteta i oca,s tim da predlog za tako nesto moram Sudu uputiti ja jer otac deteta ni u kom slucaju na to nece pristati, tj. nece pristati da saglasno to uredimo nas dvoje. U Centru su mi rekli da oni sa tim nemaju nista i da se obratim Sudu. Bojim se da ne izazovem kontraefekat. Otac vidja dete svakog drugog vikenda i sada zivimo u istom gradu. U svakom slucaju HVALA na savetu, malo mi je lakse sada. Ako jos neko ima neko slicno iskustvo neka se javi.

Nema na cemu.

Sto se tice dela u kojem kazes da "su ti u Centru rekli" to i to.

Iz iskustva:

Svi Centri tj. one "lenje sluzbenice,glupace" uvek ali uvek samo beze od bilo kakvog posla i to im je prioritet u toku dana.
UREDJENJE ODNOSA RODITELJA SA DETETOM i jeste u nadleznosti Centra za socijalni rad a ne Suda!!!
Samo polako i nemoj da padas duhom.
U svakoj opstini postoji PRAVNA SLUZBA kojoj je u opisu radnog mesta i radnog vremena a po sluzbenoj duznosti obaveza PRUZANJA PRAVNE POMOCI GRADJANIMA!!!!.
Naravno da su i tu kretenuse koje samo gledaju da im prodje radno vreme, zato se ti naoruzaj taktikom, kafom, sokicima osmehom, razumevanjem i strpljenjem. Moraces da im se malo udvaras kako bi ih ustvari i nazalost sarmom zainteresovala da jednostavno mrdnu guzicu (izvinte na izrazu) i pozabave se tvojom situacijom. To naravno ne kosta nista, zato se one i ponasaju nezainteresovano i kriju bukvalno i da postoji tako neka sluzba. (ps. ovo je ako nemas nekog prijatelja pravnika, a o advokatu nemoj ni da razmisljas jer ti nista nece resiti, samo ce da ti prosipa pamet, koja uglavnom nema adekvatan NACIN i pristup i resenje za tvoju situaciju.

Znaci da zakljucim.

1) treba ti ZAPISNIK O UREDJENJU DETETA SA OCEM (iz Centraza Socijalni rad)!!!!
2) ONAJ neko KO CE TE UPUCIVATI KOJE KORAKE TREBAS DA NAPRAVIS NA PUTU DO TOG DOKUMENTA tj. Pravna sluzba za pruzanje pomoci gradjanima - pri tvojoj opstini, ili nekoj vecoj.

3. Proveri za svaki slucaj u medjuvremenu i koji Centar je iznad tog tvog Centra za Soc. rad!!! - obavezno posto te u startu lazu i usmeravaju na pogresnu adresu (Sud)

i obavezno SVE STO RADIS NEKA BUDE U PISANOJ FORMI ZAVEDENO NA DELOVODSTVIMA (PISARNICAMA) i UVEK trazi pisani odgovor za sve.

pO zAKONU O uPRAVNOM POSTUPKU SVAKA PISANA PREPISKA MOZE SAMO 15 DANA da bude na cekanju odgovora. Po isteku toga Sluzbe su duzne da daju odgovor a ako to ne urade, ti onda imas pravo po istom zakonu da se obracas visoj istanci za ono sto si trazila.

MNOGO HVALA NA PODRSCI I RAZUMEVANJU.
Ja jedino imam presudu, a u presudi je misljenje Centra o nacinu uredjenja odnosa deteta i oca i na osnovu tog predloga Centra je presuda i doneta. Obraticu se pravnoj sluzbi opstine vec sutra ali spremna sam i advokata da platim "za tu stvar". I obraticu se centru u pisanom obliku ali ne znam da li da sacekam prvo da dobijem odobrenje boravka od nadlezne ambasade(u toku je proces). Svi govore o interesu deteta a ako bih znala da je u interesu deteta da zivi u normalnoj porodici kao sto kazes i da se zaista time rukovode, onda bih jos mirnije spavala. Isto tako, mozda bi bilo dobro da uz dokumentaciju prilozim i poziv za posao iz inostranstva jer cu ovde morati uzeti neplaceno odsustvo a to mozda nije "u interesu deteta".
HVALA JOS JEDNOM

Ako je sud poveri dete na starateljstvo tebi, onda je logicno da ti s' tim detemom mozes da putujes gde god zelis i zivis gde god zelis ( jos uvek nismo uveli Serijat). Sud, verovatno, nije obavezao dete da vidja oca svake druge nedelje, vec je ocu dao mogucnost da to cini u naznacenim periodama. E sada, to sto ce se tvoj preseljaj sa detetom, odraziti na putne troskove oca, ako bude zeleo da istim intenzitetom posecuje dete, to je vec njegov problem. Sta bi se desilo da recimo zivite sada u Subotici, a ti se sa detetom preselis u Pirot, 's kraja - na kraj drzave, da li bi i tada trebala da trazis neke saglasnosti od nekoga. Ne verujem da se u presudi navodi neko ogranicenje kretanja, kako bi otac lakse posecivao dete.

Zakljucak: Slobodna si zena, imas presudu u svojim rukama, putuj i ne razmisljaj o drugima.

Jao, mnogo vam hvala na podrsci koju mi pruzate. Zaplakala sam od srece kad sam videla da ponovo ima odgovora dobrih ljudi za moj problem. DAJETE MI NADU, A TAKO MI JE POTREBNA. Otac mog deteta je bahat i nikad ne postuje termin iz presude, vraca dete sa zakasnjenjem, trpim viku i dreku sa njegove strane kad god pitam "Zasto?" Zaista je nepodnosljivo jer sam stalno izlozena stresu. HVALA VAM STO POSTOJITE DRAGE PRIJATELJICE!

Pricate gluposti. Jednostavnop nije u redu da jedan roditelj pokupi dete i ode npr. u Australiju, a drugi, jelte, ako ima mogucnosti neka dolayi dva puta mesecno, ako nema, onda njegov problem.

Otac ima pravo da trazi da dovodis dete kod njega i to gotovo uvek dobije kao satisfakciju za to sto je dete povereno tebi a ne njemu.

Ukoliko odlazak u inostranstvo znaci da jedan roditelj nece biti u mogucnosti da koristi svoje roditeljsko pravo, onda je takav odlazak neizvodljiv i nedopustiv, tj. potpuno nezakonito je ocu oduzeti roditeljsko pravo na takav nacin.

Na zalost imam tu nesrecu da upravo meni moja bivsa supruga neopravdano i nicim izazvano na svaki moguci i nemoguci nacin pokusava da uskracuje i ogranicava roditeljska prava i toliko je uporna u tome da iza nje stoji ceo tim advokata. Ta moja nesreca me primorala na poznavanje Zakona do tancina, tako da u pola sna kad me probudis mogu da ti izrecitujem sta sve moze a sta ne moze. Ipak, pre toga da navedem za tebe najbitnije citate zakona.


Znaci, jace je pravo deteta da se o njemu stara otac nego ocuh.



Ovo se primenjuje za sve za sta u odluci suda nije navedeno drugacije.


Znaci, dobro su ti rekli, moras na sud ako hoces ovo sto hoces. Ne postoji mogucnost da socijalni radnik tek tako sedne i otkuca ti resenje kojim ti se dozvoljava da odvedes dete na drugi kraj planete.

E, sad, naravno, mnogo je bolje da postoji dogovor, nego da se ovo resava sudski, jer nisam bas siguran da ce sud doneti takvu presudu, cak, rekao bih, prilicno sam siguran da nece. Sa mojom bivsom suprugom svako malo imam neka sudjenja zbog uskracivanja roditeljskih prava i sud takve pojave u principu ne tolerise. Moras to objektivno da sagledas - da li bi ti njemu dozvolila da odvede dete negde gde ti ni jedan yakon ne garantuje da ces dete ikada vise videti. Ja jos nisam dosao do ovakve teme (doci ce i to na red, sigurno), ali kao roditelj ne bih zalio ni vremena ni novca da sprecim takve sulude inicijative. Cini mi se da bih bio u stanju da radim 3 smene dnevno i da mesecima nista ne jedem ako je to cena da sprecim da mi se na takav nacin oduzme dete. Lepo je cuti da si ti lako presla preko razvoda i nasla drugog muza, ali moras da shvatis da taj drugi ne moze i ne sme biti prepreka odrzavanju licnih odnosa deteta sa ocem.


Znaci, ako otac nije ni narkoman ni razbojnik ni mentalno oboleo, sud mu nece na ovako surov nacin onemoguciti odrzavanje licnih odnosa sa detetom. Izuzetak je situacija kada dete ima vise od 15 godina, pa se izjasni da mu je bitnije da ode u inostranstvo nego da odrzava licne odnose sa ocem, tada bi sud pristao da donese takvu odluku bey saglasnosti oca.


Znaci, ako je dete starije od 10 godina, ono takodje ima pravo da izrazi misljenje o regulisanju licnih odnosa, ali ne i da odluci o nacinu regulisanja licnih odnosa sa ocem. A i bilo bi besmisleno. Evo, recimo, moje dete meni danas kaze "ti nisi moj tata i nemoj vise da dolazis", ja onda pitam ko je to rekao, a dete kaze "mama". Znaci, manja deca su toliko podlozna uticajima roditelja a narocito majke, da sud nece smatrati za shodno ni da pita dete za misljenje.

Na osnovu ovoga sto sam procitao, imam utisak da vas dvoje niste na pravi nacin zavrsili razilazenje na obostrano zadovoljstvo. Ili jeste, a jos niste seli pa to konstatovali. Moj licni savet je da to ne resavas preko suda, vec da od centra za socijalni rad trazis da vas upute na savetodavni razgovor u ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima. Ne ocekuj da ce jedan razgovor da resi sve probleme, trazi takve razgovore 2,3,4 puta mesecno. Pokreni inicijativu da se razgovara o interesima deteta, ali, naglasavam RAZGOVARA, a ne pokusava nametanje svog vidjenja situacije drugoj strani. Ukoliko se on ne bude odazivao na te inicijative, onda ce sud imati malo drugaciji pogled na problem. Ukoliko se odazove, sa dovoljno upornosti i strpljenja, siguran sam da ce doci do saglasnosti za odlazak deteta u inostranstvo. Evo, ja, gore sam naveo da po cenu zivota ne bih dozvolio da mi se na takav nacin oduzima dete, ali, ako bi mi druga strana predocila sve prednosti zivota deteta u inostranstvu (pocevsi od ekonomske situacije, preko ucenja jezika i cenjenijeg obrazovanja koje ce tamo steci pa sve do perspektive za zaposljavanje i formiranje sopstvene porodice jednog dana) i ukoliko shvatim kao iskrena uveravanja druge strane da ce uciniti sve sto je u njenoj moci da moji licni odnosi sa detetom budu onoliko koliko je moguce odrzani i unapredjeni, potpisao bih tu saglasnost istog momenta! Znam da nije lako sagraditi poruseno poverenje, ali, to je jedini nacin. Ima i drugi, ali se ne preporucuje - da protivpravno odvedes dete i ostanes van domasaja zakona Srbije do kraja zivota (znaci nikad kroz Srbiju ni u prolazu).

Da, nisi morao citirati clanove Porodicnog zakona, znam ih i ja. I naravno, sve je to lepo teoretski i kad se imas s kim dogovarati.A ako nemas i nikad nisi mogao od dogovora ni "d" imati, e, onda je sve malo drugacije. U medjuvremenu sam dobila i informaciju da Sud blagonaklono gleda na zasnivanje nove porodice i da drzava nikad nece spreciti spajanje porodice(ni jedna ni druga). Pises "ukoliko odlukom Suda nije drugacije odredjeno", pa o tome se i radi, Sud ce urediti drugacije, rukovodeci se interesima deteta(bolji uslovi skolovanja, bolja zarada roditelja...) Osim toga, niko ocu ne uskracuje pravo da vidja dete i nisam zaduzena da ga vodim na njegovu adresu vec on po odluci Suda dolazi na nasu adresu. I ne mislim mu uskratiti kontakte sa ocem, vec se samo mogu preurediti, tj. bice zajedno tokom raspusta i praznika. Otac je zabrinut samo za susrete sa detetom a alimentacija je samovoljno smanjena njegovom licnom voljom jer je sud odredio procenat a ne tacan iznos(a on tvrdi da mu je plata troduplo smanjena).
I ... - ukoliko je jedini nacin da odemo i vise ne dolazimo u Srbiju - odlazimo. Sta vi ocevi mislite, da zbog toga sto imamo dete sa vama moramo ziveti ceo zivot u vasoj neposrednoj blizini?
Ja razumem da ocu nece biti lako, kao da si i ti prepoznao svoj problem u ovoj mojoj prici, ali moras priznati da nije u redu da podrsku dragih dama nazivas glupostima.
Ipak, hvala sto si se javio.

Zaboravila sam dodati da se ocu time sigurno nece uskratiti roditeljsko pravo, jer ja ne trazim da se susreti ukinu ili zabrane, vec samo promene termini zbog promene statusa majke.

Ne morate ziveti u blizini, ali morate obezbediti mogucnost da dete vidja oca kako je sud propisao.

;-)

Dobro je da cujes i vidis iz vise uglova kako ljudi vide i gledaju na ovu situaciju. Covek jeste prepoznao svoju pricu ali i ja sam prepoznala sebe, svoju i dugogodisnja tumaranja po Centru za soc.rad. Moja presuda je iz 1994-te, dete mi je napunilo 19 godina i dobro je. Njegov otac nikada nije postovao termine i vreme koje je imao na dlanu, cak sam ga i tuzila za nevidjanja i sporadicna dolazenja ali odgovor je uvek bio isti: Zakon je predvideo da roditelj sa kojim deca ne zive ima pravo da vidja decu tad i tad, roditelj je obavezan da placa alimentaciju ali Zakon nema instrumente da naplati potrazivanja u slucajevima kada roditelj izbegava da placa i daje za izdrzavanje dece soj udeo. I najbitnija stvar je da ne postoji Zakon koji primorava roditelja (to se odnosi na ovakve koji ne dolaze, ne uzimaju i nisu redovni u susretima) da vidja dete ako on ne zeli!!??
Bila sam cak i ispitivana od strane Centra zasto ja toliko insistiram da dete vidja oca ako on ne dolazi i ocigledno ne koristi pravo koje ima??
Morala sam da objasnjavam da je strasno kad ti dete zivi sa mislju da ga tata ne voli i ne zeli. Morala sam da izmisljam da nije tata kriv, da on ustvari njega voli ali ne zna to da pokaze i sl. Sreca moja da sam ga stalno cimala i "uznemiravala" i nisam mu dozvolila da zaboravi da ma dete. Sada kada je vreme proslo i kada se oni druze vec 2-3 godine na nacin kako oni znaju i umeju, moje dete nema srdzbu ni prema sebi ni prema meni kada gleda unazad. Nastoji da kvalitetno provede vreme koje odredi da se vidi sa ocem, ali to nastoji on, i to funkcionise zahvaljujuci njemu i nacinu na koji on to postavi. Takodje, je bilo par prilika kada je dolazio iznerviran i sludjen posle vremena provedenog sa njim i kada je govorio "potpuno mi je jasno zasto ste se razveli, potpuno vidim da vi niste jedno za drugo i da se to moralo dogodoti, vi ste dva sveta od ujutru do uvece u svim mogucim i nemogucim prilikama i primerima... iotd. Ali zamera mi strasno zasto se bar nisam udala i nasla mu drugog oca sa kojim bi on gledao utakmice, pricao muske price, sa kojim bi delio muske rezone i sa kojim bi se osecao kao muskarac i mogao da podeli svoj "muski mozak". To mu je falilo, za toliko je hendikepiran i za toliko se osseca uskracenim.
Srecom i zahvaljujuci dragom Bogu imala sam srecu da je moje dete zivelo u Americi godinu dana u brojnoj kompletnoj porodici gde je imao priliku da stekne osecaj KOMPLETNE PORODICE (na onim razmenama- za koju sam upravo ja sama potpisala saglasnost i ni u jednoj jedinoj sekvenci svih tih pratecih papirploskih stvari moj bivsi muz nije bio NI POMENUT!! ni od jedne sluzbe koja je bila ukljucena u svu tu organizaciju putovanja"
Zato draga moja, nemoj ni u snu pomisliti da gresis sto se udajes, Bogu hvala da ti se to desilo i tebi i tvom detetu koje ce ziveti u PORODICI.
Sve najbolje! pozzzdrav i ljubi dete

Da, tako je to kad se dete shvata kao licna svojina majke, a otac tu dodje nesto kao levo smetalo. Dete ima dva roditelja i oni (bi po zakonu trebalo da) su ravnopravni. Ako jedan roditelj oseti potrebu da promeni drzavu/kontinent/planetu/galaksiju, slobodno neka ide, ali dete neka ostane tu gde jeste. Izuzev, naravno ako za drugacije resenje postoji saglasnost oba roditelja.


Cak ni po cenu razdvajanja porodice?
Zakon dvoje ljudi koji imaju zajednicku decu smatra takodje porodicom, bez obzira sto ne zive zajedno i sto im komunikacija nije na yavidnom nivou. A posto je ta porodica starija, to njena prava ne mogu biti ugrozena zbog koristi neke nove porodice. Ma koliko to tebi apsurdno zvucalo, dete ima svoju virtuelnu porodicu u kojoj je ono, mama i tata i sud ne bi smeo da donese odluku na stetu te porodice. Lepo je sto ti kazes da ne zelis da uskratis porodicne odnose, vec samo da preuredis, ali, ne ynam na koji nacin to moyes garantovati kad ne postoji medjunarodna saradnja centara ya socijalni rad, narocito kad je potencijalno ugrozena strana u Srbiji, a ona druga u nekoj drzavi koju zabole za Srbiju.


Mene ustvari interesuje kako to da otac ima samo 2x mesecno vidjanje sa detetom? Trebalo bi da bude 2 dana nedeljno, toliko je standard koji je dostignut i ovde i u svetu. Mozda je otac revoltiran ovom nepravdom uskratio deo alimentacije. Bilo kako bilo ne opravdavam da otac zivi raskosno dok dete nema osnovne potrebe, ako je ovde takav slucaj.


Ne treba poseban Zakon, postoji najvisi pravni akt - UStav Srbije:

A kako neko da vaspitava decu ako ne dolazi redovno? Tu ima mesta oduzimanju roditeljskih prava i duznosti. Prilicno sam netolerantan kako prema majkama koje ocevima uskracuju roditeljska prava i duznosti, tako i prema ocevima koji se nezainteresovano odnose preama svojim pravima i duznostima.


Pa ne znam. Situaciji treba pristupiti smireno i razmuno. Meni neko na takav nacin da uzme dete, sta mislis da bih uradio, sedeo skrstenih ruku, najnormalnije isao na posao, setao, pricao sa ljudima kao da se nista nije desilo? Smisao mog postojanja bio bi ozbiljno doveden u pitanje, a kad covek izgubi smisao zivota, onda... u takvim situacijama obicno posle citas u crnoj hronici "ubio prvo bivsu zenu pa sebe" i razmisljas "budala...". Razgovor je najbolje resenje, i to kao sto gore pise "savetodavni razgovor u ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima". Pa, ako on ne dodje jednom, dvaput... deset puta, onda mu to i nije tako bitno i ti si vec na pola puta.


Pa sta da ti kazem, nisam ti ga ja birao. Mogu da razumem kad neko kaze da ne moze da se dogovori sa majkom, ocem, bratom, tetkom, ujakom, babom, dedom... sve su to ljudi koje dobijes pa sta ti zapadne, ali, osobu sa kojom ces imati decu biras sama i otprilike jedini kriterijum koji treba da imas je da se sa tom osobom mozes dogovarati. I ti od par milijardi muskaraca na planeti izaberes nekog sa kim nema ni "d" od dogovora? I posle pricas po forumu kako je on jedini krivac za sve to? Pa nije bas tako, krivica je tvoja 50% sto nema dogovora. Nemoj nesto licno da shvatis, ja prvi kad se posvadjam sa zenom sebi kazem "konju jedan, gde su ti bile oci!". Dok ne prihvatis da je tvoje 50% krivice, dogovora ne moze biti...


Zenska solidarnost je otprilike nesto najjace sto postoji, na to sigurno treba da racunas, ali, nemoj da uzimas sve te savete zdravo za gotovo, ima zena koje znaju da budu nerealne i da stavljaju svoje misljenje iznad zakona. I to ih bas ima.


Pa, nayalost uvek tako jedna strana ima vise razumevanja. ne znam, mozda je bolje za dete je da to bude zenska strana. Ma, sve bih ja takve tate u lisiciji potok i TA-TA-TA-TA-TA.

Koliko sam ja shvati, oni su vec neko vreme sudski razvedeni i sud je dodelio dete majci, koje vec neko vreme zivi samo sa njom. Sud nije naglasio da majka, ukoliko zeli da promeni mesto boravka, mora dete poveriti na staranje ocu. Isto tako, ako je ocu dato pravo da vidja dete dva puta mesecno, to neznaci da je dete obavezno ili otac, da to pravo i koriste. Situacija je komplikovana, kao u svim brakorazvodnim parnicama, a dete je "imovina" koja se ne moze jednako podeliti. Opet se ljudima ne moze uskratiti ni mogucnost stvaranje novih porodica. Konkretno, majka se udaje za drugog coveka, ali ko garantuje da se otac nece ponovo ozeniti, a ako dete treba da bira izmedju macehe i ocuha, sta mislite sta ce odabrati ili sta ce sluzba za socijalni rad misliti da je bolje za dete.

Nije ovde rec o promeni mesta boravka vec o putovanju u inostranstvo (i to radi preseljenja). U takvim slucajevima, potpuno pravedna birokratska procedura je da se mora poneti overena iyjava drugog roditelja, a ako je drugi roditelj umro, onda umrlica.


Da, obaveyno je i to po Ustavu. Onome ko tu obavezu ne postuje, izricu se vrlo stroge mere (ukidanje roditeljkih prava).


Promasio/la si temu. Nije lose, cak je dobro da roditelji formiraju nove porodice. Lose je da jedno od roditelja pokupi dete i odvede u drugu drzavu. Takvo nesto je nedopustivo i yakonom onemoguceno, a ako neko nadje nacina da iyvrda zakon, onda i veoma kaznjivo.

U principu, kad neko trazi neko pravo, onda se mora voditi racuna o trenutno dostignutim pravima, tako da se ne moze nekom nesto omoguciti a da drugi time bude ostecen. U suprotnom slucaju, dete ni do sada nije putovalo u inostranstvo, tako da mu se formalno pravno gledano ne umanjuje nivo dostignutih prava. Ja sam poprilicno siguran da se sud ovde tako postupiti i spreman sam i da ulozim nesto novca na opkladu.

Sa druge strane, uz nekoliko meseci strpljenja i posredovanje savetovalista, siguran sam da bi otac potpisao saglasnost.

Mozda gresim ali cini mi se da je malo ruzno da bas ovo (kako da se otresem nepozeljnog bivseg muza) bude tema za migraciju.Mislim i da je u redu pitati postoji li neki zakonski okvir da dodjes do sanse za bolji zivot a nemora da znaci jer sve je varljivo kao i bivsi muz bio dobar pa nije,mozda ce i novi da bude takav.Znam da si i isfrustruirana teskim zivotom ali ko nije?
Moj prijateljski savet od srca je da lepo pokupis novog muza i da sa njim nadjes bivseg muza i na lepi nacin mu objasnis sta je to bolje za dete u inostranstvu daleko od oca ma sta god to bilo.Bolje dva meseca objasnjavati sta i kako nego dva meseca se natezati na sudu.
Trazis pravo da dete odvedes daleko i da detetu obezbedis vise a i bolje uslove za zivot to je ok,ali sa druge strane postoji poslovica daleko od ociju daleko od srca.To znaci da dete godinama navikavat ce se na nekoga drugog s kim ce da bude svaki dan i zaboravljat ce oca.Bit ce s njim samo na raspustu i na praznike a to meni dodje kao kad odem na more bilo lepo setim se ali sledece godine druga destinacija.
Nemoj da ovo shvatis pogresno ovde ti niko nezeli zlo vec samo pokusava da ti stavi do znanja da ima i drugacijih misljenja na zivot.Ja u svom braku nemam problema a nadam se da ih necu i imati.Nisam zenomrzac,sovinista ili bilo sta drugo.Samo hocu da dobro razmislis sta trazis i nacin na koji trazis.
Usput setio sam se jedne izreke a ona glasi:LEPA REC I GVOZDENA VRATA OTVARA.
Lep pozdrav

Nerealno je ocekivati da se to resi za 2 meseca na sudu. Toliko ce trebati da se preda tuzba, zakaze datum i vreme, uruce pozivi i odrzi jedno rociste. Treba ocekivati 3-4 rocista, pa upucivanje predmeta u centar za socijalni rad, pa cekanje njihovog misljenja, pa ponovo zakazivanje i pozivi, pa presuda, pa zalba, pa zalba visem sudu, pa zalba vrhovnom sudu, pa zalba ministarstvu, pa cekanje odgovora, pa resenje ministarstva, pa cekanje pravosnaznosti. To bez godinu dana ne moze da se zavrsi, a treba biti realan pa predvideti dve - da se ne nerviraju posle kad nesto ne ide predvidjenom dinamikom. Plus, naravno sto ishod nije zagarantovan i prilicno je velika verovatnoca da bude suprotan od onog koji osoba koja je pokrenula temu zeli.

Druga varijanta - 3 razgovora u savetovalistu zaista moze da se uradi za 2-3 meseca. Moj kum je imao identicnu situaciju i prvi put je bilo "necu da razgovaram o tome", drugi put "ali, to nije u redu" a treci put "gde treba da potpisem". Roditelj na kraju uvek pristaje da zrtvuje sebe ako je to u interesu deteta.

Evo, sudska tematika cak i na licnom primeru - moji su se pre 20 godina razveli, sa prvim nagovestajima ekonomske krize i nacionalne netrpeljivosti majka je htela na privremeni rad u inostranstvo, a otac je insistirao da ostanemo ovde. I tako, ne znam tacno kako je sve to islo, imao sam tada samo 10 godina, ali trajalo je prilicno dugo i na kraju sud je oslobodio majku svih obaveza a ja sam ostao ovde. I, tako, kad pogledam iza sebe, vidim rat, sankcije, bombardovanje, redove za hleb... a mogao sam sve to da gledam na TV-u dok tamanim svajcarske cokolade. Mogao bi neko pomisliti da mi je sud nametnuo nepravednu odluku i da je za mene bilo bolje da sam tada postao Svajcarac. Ali, eto, vec 13 godina sam punoletan, da to smatram nepravedonm odlukom i da sam zeleo ispravio bih to na neki drugi nacin - znam za bar 3 nacina da odem, zivim i radim u inostranstvu. Ipak, eto, lepo mi je ovde i ma koliko da je losa ova drzava meni je dobra i nemam nameru da je menjam. Bilo kako bilo, to je vec prica za neku knjigu ili neku drugu temu, ne za ovu.

^ Kad pomenu licni primer i Svajcarsku...
Pre nekih osam godina sam prosao kroz vrlo ruzan i mucan razvod. Razvod je konacno zavrsen sporazumno i resenjem je cerka dodeljena majci uz napomenu da moze kasnije slobodno da bira sa kim ce da zivi.
...
Bivsa zena je bez mog znanja, preko veze izdejstvovala izdavanje pasosa maloletnoj cerki, sa namerom da je povede sa sobom u Svajcarsku, jer se u medjuvremenu preudala za Svajcarca.
Pravni savet advokata je bio da izdejstvujem privremeno sudsko oduzimanje pasosa detetu (da ne ulazim sada u detalje oko tehnike postupka)...
Posle niza mucnih razgovora i natezanja, a na cerkin zahtev: "Moras me pustiti da probam", sam resio da je poslusam... pod uslovom da mi pokazu validnu povratnu avionsku kartu...
Cinilo se tada da je to bio jedini razuman izbor da bih izbegao potencijalnu dozivotnu krivicu zbog cerkinog: "Moras me pustiti da probam"...
...
Uglavnom, da ne duzim sa detaljima, cerka je otisla sa mamom da zivi tamo, upisala se u Svajcarskoj u skolu... redovno smo komuicirali preko interneta... i onda posle par meseci je odlucila da ipak zeli da se vrati i da zivi samnom. Naravno da je mama napravila citavu dramu, ali se sve sretno zavrsilo, cerka se vratila, nastavila svoju skolu ovde i sada je student u Beogradu. Vremenom su se svi odnosi potpuno sredili i izgladili, mama joj uredno salje pare za studije, svake godine se vidjaju bar dva puta, jer cerka obicno letuje kod nje, a mama povremeno dolazi da obidje svoje date, kao i svoju majku i brata (i donosi te super svajcarske cokolade koje si pomenuo, mada ni sir nije za potcenjivanje :)... )
...
Izneo sam skracenu verziju jedne, svojevremno stvarno dramatice i mucne price, koja eto sada sa ove vremenske distance deluje potpuno drugacije.
Poenta kod vecine razvoda je ta sto ma koliko se oba roditelja "busala" vlastitom brigom za dete, uglavnom tu svako od zavadjenih strana prvo stiti i podmiruje vlastite interese, a dete (traumatizovno i izmanipulisano) je u vecini slucajeva samo paravan o cijim stvarnim interesima se zapravo najmanje vodi racuna.

Kompromisi su uvek teski, a pogotovo ako zahtevaju licno odricanje i totalnu promenu dotadasnjeg nacina zivota...
Ehhhh!
:)

Pa sta da ti kazem... sigurno da kad bi neko pokusao da mi otme dete i odvede u "janicare", da bi proradili prirodni i vekovima sticani instinkti borbe protiv "zulumcara". Bez obzira sto je detetu verovatno bolje da ode sa Turcima i bude janicar nego da ostane i bude sirotinja raja. A definitivno se ponekad ima vise razumevanja za Turke, nego za bivseg bracnog druga.

Mogu vam reci da ste svi u pravu. (Na neki nacin).Znacilo mi je i misljenje oceva, ma koliko mi se mozda u pocetku nije dopalo. Ipak, moram da kazem da sam mnogo ustupaka napravila i mnogo suza isplakala i mnogo zivaca izgubila i ovaj put hocu DA BUDEM JAKA! Ja najbolje poznajem svoju licnu pricu. Potrebna sam svom detetu! Osim toga, NE ODUSTAJEM! Odustala sam mnogo puta i nista time nisam dobila. Ni tolerancijom, ni prastanjem, ni popustanjem. Jer za sve to potrebne su dve strane. Ne moze jedna strana da bude uvek spremna na dogovor a druga ne. Zato i govorim o tome da cu sudskim putem morati sve da odradim, jer dogovora nema!Ja to znam unapred. javicu sta sam uradila. Hvala!

O tome sam i pricao lepa rec i gvozdena vrata otvara pa makar to bila i sudska.Svako ima pravo na svoje misljenje i na svoj nacin jedino je pitanje da li je ispravan ili ne.Za ispravnost ce vreme da bude najbolji faktor i najrealniji.Usijana glava nemisli kao hladna tako da ako ste mirni i dobro razmislili napravite sta zelite samo nemojte posle da bude lupanje glavom od zid....

Cesto je tesko misliti hladnom glavom, posebno ako istom upravljaju uzburkani hormonski procesi, zelja za finansijskom sigurnoscu, licna netrpeljivost... i ostala siroka lepeza "grejaca glave"...
:(

PS
Da ponovim jos jednom:
Poenta kod vecine razvoda je ta sto, ma koliko se oba roditelja "busala" vlastitom brigom za dete, uglavnom tu svako od zavadjenih strana prvo stiti i podmiruje vlastite interese, a dete (traumatizovno i izmanipulisano) je u vecini slucajeva samo paravan o cijim stvarnim interesima se zapravo najmanje vodi racuna.

Kompromisi su uvek teski, a pogotovo ako zahtevaju licno odricanje i totalnu promenu dotadasnjeg nacina zivota...

Take 5 potpuno se slazem s tim sto si napisao ili napisala.Sve brige oko djece i ko ce da bude bolji roditelj se vecinom zavrsavaju stetom po dete bilo da je steta manja ili veca.Primer iz Banja Luke od pre sedmicu dana je da je ocuh imao bludne radnje sa djevojcicom je dokaz da se nista ne moze sigurno tvrditi.(jadna)Zena izasla iz jednog braka da bi se u drugom desilo tako nesto i sta je dobro za dete.(Neporedim ova dva slucaja vec samo navodim da se nezna sta moze da bude)
Ja sam licno napisao (hladne glave) misleci na to da je mozda svaki pokusaj da se nadje miran dogovor bolji od toga da se sve resava preko suda.Cak znam kako moze i da dobije parnicu sa muzem ali nezelim da pomislim da napisem jer negde bi se ja osecao kriv zato sto sam to izjavio.
Ono sto je bitno je da bioloski roditelji nadju rec je nesto najvaznije jer po meni je oboje krivo za svoj raspad braka podjednako.Ako su znali da prave decu onda treba i da se brinu o deci i ako su imali sansu da biraju ko kako i na koji nacin ce da bude u braku onda nek i rese problem koji su napravili.
Kad sam rekao da je moguce za dva meseca nisam mislio da je to bukvalno dva ali da se moze,moze se samo ako se hoce.

Take 5 je sigurno muskarac jer pominje uzburkane hormonske procese. . .

Postoji i ljubav! Samo sto je neko nadje pre, neko kasnije a neko nikada. . . (Ali to je onda druga tema)

Za "zabrinutu" majku:

Kako bi se ti osećala i reagovala da je situacija obrnuta? Ali, iskreno, zamisli da neko hoće da ti odvede dete u drugu državu, a ti nemaš sredstava da ga viđaš pa makar i tih 2 puta nedeljno, ma i 1. mesečno ne možeš? Da li bi rekla sebi - ma ko me je*e kad nemam pare ili bi se žestoko borila protiv toga?

A i koliko znaš tog drugog tipa sa kojim si? 2 meseca? 6? Godinu dana? Šta ako je neki izopačeni manijak i/ili "ubica sa sekirom"?

Otkud znaš da će detetu tamo biti bolje? Jesi li vidovita? Taj tvoj drugi tip ti je obećao to?

I prestani da pljuješ po ocu svog deteta, imaj malo kulture, totalno je neumesno crniti ga tako.

Ako tako pričaš o njemu javno, ko zna kako pričaš svom detetu o njemu i svima ostalima.

Mnogo si sebična...







No comment.

Hvala Linijax.
Ostalima: Nisam trazila moralne pouke vec pravni savet.
Coveka znam 15 godina.Znamo se odlicno. Nije on "tip" vec moj suprug i Covek sa velikim C.
Postoji LJUBAV kojoj niko nista ne moze. I to je ono zbog cega se vredi boriti!
Posao me ceka, niko mi nista ne obecava, vec je sve sigurno.
Ja jesam zabrinuta, ne karakterisite nekoga koga ne poznajete.
To sto je Sud vecinom na strani majke nije slucajno, to ima temelj u nauci i ozbiljnim istrazivanjima.
Dete je kruna mog zivota, a dete moze biti srecno i kad ne zivi sa oba roditelja. Znam mnoge divne ljude koji su ziveli sa jednim roditeljem iz raznih razloga.

I nemam nameru nikome da se izvinjavam zato sto sam konacno srecna.

Postovana, nisam bila u mogucnosti da se javim jer je tema bila arhivirana i nisam imala pristup TEMI uopste.
Poslala sam ti privatnu poruku koju najverovatnije nisi ni videla
One se nalaze u vrhu ekrana , volela bih da je procitas jer je neobicno vazna za tebe kao zenu.


Login Ulogovani ste. Username: tvoj nick

* Moj Profil
* Mailing liste
* Praćenje tema
* Markirane teme▲▼
* Flashback ▲▼
* Privatne poruke (1) ▲▼
ovo sa tackama ispred texta je sve u jednom nizu, nije ovako jedno ispod drugog, samo malo bolje poglerdaj i ako je ne nadjes napisi da nisi nasla pa cu ti je iskopirati ovde na forumu, mada sada kada vidim koliko se muskaraca osetilo tako kako se osetilo ne zelim vise da komentarisem u ovom delu na ovu "pipavu" (jos malo pa bi bila i provocirajuca?!)
No mozda je to i dobro jer koliko vidim ovde je bilo raznoraznih komentara. Poneko je shvatio stvar i licno sto je nazalost u ovom podneblju naseg lepoga Balkana "normalna stvar". Vidim da si ti jaka licnost i to je vazno, deca i trebaju da imaju makar jednog roditelja koji zna sta hoce i koji se suocava sa promenama koje mu zivot namece i izlazi iz tih promena jaci. Oni iz toga uce kako oni da se nose sa problemima u zivotu, najmanje im treba model osobe koja se povlaci i rusi pred zivotom. Zato samo napred i zelim srecu i detetu sve najbolje u zivotu.
ps. pozdrav i za tvog novog coveka (zbog ostalih posetilaca saljem iskreno JOS VECI POZDRAV TVOM BIVSEM COVEKU- NEK JE ZIV I ZDRAV :0) kao i onaj moj
pss. ajd ako ne nadjes tu porukicu- javi

Sve sam procitala i hvala puno. I tebi sve najbolje.

Mislim da nema potrebe raspravljati o bilo cemu drugom osim o legalnosti takve akcije.

Vecina razvoda su "nasty business" pa je potpuno bespredmetno uopste ulaziti u te intimne detalje. To je vasa licna stvar.

Moj savet je da se lepo razgovara sa ocem i da se nadje resenje oko koga bi se slozile obe strane. Bojim se da je sve ostalo pre svega jako lose po dete, na ovaj ili onaj nacin (btw, i ja sam 'dete razvedenih roditelja' - na svu srecu normalnih koji su mogli da se dogovore, pa znam ponesto).



Hm... ovo bas ne uliva poverenje da ce uopste biti bilo kakvog dogovora. Posto se "zna unapred"

Uzgred, koliko "maloletno dete" ima godina, ako nije tajna?

ok. onda bi to bilo sve od mene. pozdrav!



maloletno dete je maloletno dete i da je bitno koliko ima godina onda bi se u svim spisima i aktima navodie godine. Znaci "tajna je" ali po Zakonu.

@Ivan Dimkovic:
Dzaba ti prica!
Zena uopste nije spremna na kompromis, nego po svaku cenu zeli da istera do kraja svoju idealizovanu sliku, do najsitnijih detalja.
"Lepa bela kucica, sa belom ogradicom, voljenim muzem na verandi i detetom koje srecno preskace spagicu na sveze pokosenom travnjaku"...
Ovde, po njenom trenutnom shvatanju jedino nedostaje jos deo sa detetom i spagicom, a to je namerila da istera bas po svaku cenu (ovde cena moze da bude i kompletno ruiniranje psihe rodjenog deteta, al' sta ima veze i onako ce da preskace spagicu na zelenoj travici)...
Spremnosti na ustupke, kompromise i neku licnu zrtvu se nigde ne vidi ni iz jednog njenog posta... tako da uopste ne vidim razlog zbog kojeg je ovde pokretala temu?!?
Samo mi je zao tog deteta, ali stvarno!
:(



_{[Ovu poruku je menjao Take 5 dana 12.11.2008. u 00:06 GMT+1]}

Ne verujem da postoji zakon koji bi sprecio nekog da kaze koliko mu dete ima godina, ako zeli - i kao odgovor na sasvim kulturno pitanje. Osim toga, zakon i te kako razlikuje nekoliko razdoblja maloletstva i prava maloletne osobe i te kako skacu sa njenim godinama.

Nisam to pitao iz nekih "zakonskih" razloga vec me cisto zanima pod uslovom da postavljacica teme zeli na to da odgovori - posto bih joj dao savet da takodje razgovara i sa detetom ako je u starosnom dobu kada vec razume te stvari. Nisu to male stvari, i najgore bi bilo napraviti nesto sto odgovara samo jednoj od te 3 strane.

Anyway - posto pominjemo zakone, nisam advokat sto znaci da ovo nije pravni savet - ali koliko mi je poznato, za napustanje zemlje dete mora imati pasos za sta se moraju saglasiti oba roditelja + ako planirate da emigrirate u bilo koju civilizovanu zemlju bice vam trazeni papiri kojima se potvrdjuje da vase dete ima pravo da emigrira - sto znaci, i saglasnost drugog roditelja.

Dakle, zbog ovoga gore je dogovor najbolje resenje. Emigrirati sa detetom i nasilno lisiti drugog roditelja svojih roditeljskih prava je cist kriminal, a to ne bih nikom savetovao da radi.

Svaka cast svakome ali veresija nikome pa tako ni dete na veresiju.
Drage gospodje ovde nije slika muskih sovinista vec samo drugog nacina gledanja.Nebi da se ponavljam ali jasno sam sam sebe citao i vidim sta sam napisao.
Imate sud i resavajte sta god zelite i na nacin na koji zelite samo nemojte da vam se to obija od glavu.
Sramota od vas linijax zato sto gospodju ne savetujete da pokusa da razgovara vec je terate na mukotrpan sudski proces.A uostalom ko ste vi samo jos jedna rastavljena supruga.Ne nezelim da vredjam vec samo citam ovo sto pisete s prijateljicom koja je psiholog.Naravno njen komentar necu ni da vam kazem samo mogu da se zgrozim.
Pametni ljudi su izmislili zakon,i sve institucije da ga stite a s tim i pravo deteta.
Ja sam odhranio jedno dete koje nije imalo roditelje nazalost i znam sve moguce procedure.Sad samo da imam licne podatke trazio bi preko svog centra za socijalni rad da se dostavi vasem pa da vidie sta pisete.
Ovo je pukum narodnim jezikom (recite mi kako da ga za......) sramota.
I tema treba da ide u off.toliko od mene i necu vise da se javljam bar ne na ovu temu.

Idemo redom...

To si i dobila na početku ove teme, ali si ti nastavila da iznosiš prljav veš napolje, što me je jako izritiralo, a verujem da nisam jedini.


Jeah, a čovek sa velikim C će više da voli tuđe dete nego što će otac deteta to činiti...


Slažem se, o tome i pričam. Postoji ljubav koju otac oseća prema svom rođenom detetu, a i obratno i svakako se oko te ljubavi vredi boriti. Ti, koliko god da ti smeta ovo što ću ti reći, gledaš samo svoje interese, ali ne i interese deteta. Šta bi falilo na primer da dete ostane sa ocem, a ti lepo da detetu šalješ novac iz inostranstva i da budeš ti ta koja će dolaziti da viđa dete? Na kraju ćeš to i učiniti, ako ne uspeš u "šarmiranju", "zavođenju" ili šta god čijim se metodama koristila linijax.

I nisi mi odgovorila na pitanje kako bi se osećala da je obratno.


Nikad se ne zna kada ćeš ili da li ćeš dobiti otkaz...


Pa jesi zabrinuta, ali nisi zabrinuta majka kakav si nick odabrala, već si zabrinuta za samu sebe...


Onda ti želim puno sreće tokom sudskog procesa.


Tačno, takođe je dete kruna očevog života, a oba roditelja su kruna života deteta. Opet samo na sebe misliš.


No comment.


Ma ne trebaš da se izvinjavaš što si srećna, meni je drago zbog toga, ali si na putu da unesrećiš 2 osobe. Oca svog deteta i samo dete. Da li je tvoja sreća "srećnija" od njihove?

BTW, tražila si pravni savet, dobila si, ovo se pretvorilo u nešto u šta nije trebalo da se pretvori, ali ste sami krivi linijax i ti. Ako želiš da se priča završi, ne odgovaraj.

Meni samo nije jasno zašto neke žene polaze od predpostavke da ako je neko bio loš muž, mora ujedno biti i loš otac. Mislim, jasno mi je, povređena sujeta, a mora tu neka osveta da padne, ali treba misliti pre svega na to dete. Naravno, to nije nigde eksplicitno navedeno u temi, ali takav stav (ko ga hebe kad je loš čovek) se naprosto oseća, jer u suprotnom ne bismo došli na temu o tome kako zaje8ati oca i odvesti dete što dalje od njega, jer je to najbolje za dete, a on ako hoće da vidi dete, nek se snalazi kako zna, da li će dobiti vizu, da li ima sredstava da putuje, da li može od posla i drugih obaveza da postigne da svako malo putuje u drugu zemlju, to nije važno, jel ?
Da vidimo ovako, da li je taj otac nasilan prema detetu ? Da li ugrožava dete na neki način ? Da li je nemaran prema detetu, pa se dešava da ti vrati dete prljavo ili ne daj bože povređeno ? Ako je odgovor da, onda podržavam akciju da se tom ocu onemogući viđanje tog deteta i da se dete skloni što dalje od njega. U suprotnom, odvajanje deteta od oca, pogotovo na načine koji se ovde predlažu su čist kriminal, a pored toga i jedan izrazito nehuman postupak.
Cela ova priča me i lično pogađa, jer sam i sam otac deteta koje jedva viđam (a poslednjih par meseci uopšte i ne viđam), jer ima majku koja se ne rukovodi interesima sopstvenog deteta, već isključivo svojim. Nisu to čak ni interesi u smislu da time ostvaruje neku korist, već je to čisto zadovoljstva radi, jer eto nije nam išlo, a po njoj sam jedini krivac za to ja, pa pošto ne može drugačije da se osveti, ajde preko deteta, što je u najmanju ruku neumesno. Uopšte nije bitno što je sve bajke koje dete zna, naučilo kod mene, što je sve pesmice koje zna naučilo kod mene, što je sva slova koje zna naučilo kod mene... jedino pametno što je naučila sa njene strane, naučilo je od babe i dede, a od majke i očuha uglavnom psovke. Poslednji put kada sam je video, trebalo mi je pola dana da je ubedim da je reći "Pi*ka ti materina" jako ružno i da to ne treba da koristi. I onda takve majke idu po socijalnom i po forumima da pričaju loše o ocu. Naravno, ova priča nema veze sa vašom, ali neke sličnosti postoje, a to su recimo nasilno odvajanje deteta od oca bez prethodnog utvrđivanja šta to dete zapravo želi, kao i blaćenje oca koji nije tu, pa da može da se brani. Ni to što sa njim nema ni "D" od dogovora apsolutno ne znači da je loš otac i da ne voli svoje dete i da ne želi da provodi vreme sa tim detetom. Uostalom, da li ste se nekad zapitali zašto sa njim nema ni "D" od dogovora i koliko i kakvo je vaše učešće u takvom njegovom stavu ? Pitam zato što ni samnom (kada je moja bivša žena u pitanju) nema više ni "D" od dogovora, jer svaki put kad sam pokušao da se dogovorim, završilo se pretnjama na moj račun, psovanjem, pravljenjem scena, manipulacijama... a ja jednostavno tako ne umem i ne želim da funkcionišem, niti da se raspravljam psovkama umesto argumentima, pa sam rešio da to prepustim sudu. Ne kažem da je kod vas isti slučaj, ali možda je jednostavno neki vaš postupak, neka reakcija, ponašanja ili bilo šta uslovilo da sa njim nema ni "D" od dogovora. Mislite i o tome.
Dalje, da li ste razmišljali kako ćete detetu objasniti zašto ne viđa oca ? Da li ste razmišljali kako će ta razdvojenost uticati na dete i na oca, kako sad, tako i kasnije kada dete odraste ? Ili ste mislili da detetu jednostavno kažete da mu je pravi otac taj Č od čoveka i time rešiti sve svoje probleme (kao što je moja bivša supruga recimo uradila) ? Šta mislite kako će takve stvari uticati na dete kada odraste i shvti neke stvari ? Doduše, dete je možda već i odraslo (niste nam rekli godine), jer maloletnik može biti i sa 17 godina, ali u tom slučaju dete ima puno pravo da se izjasni šta želi.
U svakom slučaju, moj savet je pokušaj dogovora, ako ne može lično, licem u lice, onda preko socijalne službe. Ako ocu date jak razlog zašto bi detetu bilo bolje preko, verovatno će i sam pristati da da odobrenje. U suprotnom, ako vam je toliko stalo do deteta koliko pričate i ako je je taj Č od čoveka stvarno toliki čovek, onda možda možete nagovoriti Č-a da se preseli ovde i tako bi svi bili srećni. Vi biste bili sa vašom ljubavi i on sa vama, dete bi nastavilo da viđa oca, otac bi nastavio da viđa dete i super. E tako bi se videlo da li vam je zaista stalo do deteta ili samo do svoje zadnjice.

Ako je nastupila pred njim, kao što je pristupila ovde, nije ni čudo što nema ni D od dogovora. Da meni neko dođe i kaže, e hoću da vodim dete a ako se ti ne složiš, izvešću ga makar se više nikad ne vraćala u Srbiju, sigurno mi ne bi bilo sve jedno.

Mislim da bi tebi trebalo zabraniti izlazak iz zemlje,zato sto nisi NIKAKVA MAJKA,i trebalo bi ti oduzeti dete.
Koliko vidim ti se se udala za tog coveka i sa njim imas dete.Pa draga moja,ako si dete vec znala da napravis moras da trpis neke posledice.
Tvoje nebulozne komentare citam sa zaprepascenjem.Narocito sto je gore citirano.Na dete ima pravo i otac i majka,i kakva ti je to nebuloza da se nikad ne vratimo.
Sad si nasla kao srecu?? A prvi put kad si se udavala kako si se osecala.
mada vidim da kod tebe novac igra ulogu.
Ocigledno je da si malo vise razmazena,i da roditelji nisu imali mnogo uticaja ili znanja na tvoje vaspitanje.Kako onda ocekivati da isto primenis na dete.
Mozda ti je bivsi suprug majmun u sta ne ulazim ali mi je muka od tvoje sebicnosti i ne tolerancije prema detetu.
Moj savet>
Posto si vec iz iskustva nesposobna za udaju najbolje da razmislis o ponovnoj avanturi.Jer taj cim prihvata matorku za zenu sa detetom vec nije normalan,tako da pravu srecu o kojoj sanjas neces naci,vec jos jedno razocarenje.
Znaci savet je da dobro razmisljas unapred da se ipet ne opeces.

Koji li je tvoj problem... Je l' kafa svako jutro tako utiče na tebe? ;)

Spezia, kad porastes kasce ti se samo!

Ne mogu da vam opisem kakva osecanja u meni izazivaju ovakve reci - jedva kucam od mesavine besa, tuge i razocaranja sto pripadam istoj zivotinjskoj vrsti kao osoba ko ovako monstruoznu recenicu moze da napise!

Na zalost, masovna je pojava u danasnje vreme da zenska osoba starosti izmedju 30 i 40 godina pozeli da ima dete, slicno kao sto pozeli da ima neki komad nakita ili ekskluzivni model garderobe. Da, dete je, eto, modni detalj koji se mora imati, stvar nad cijim postojanjem i nacinom koriscenja se ima puna kontrola. Predmet kome se ne dozvoljava da ima sopstvene emocije, vec se na osnovu licnih kriterijuma detetu moze nametnuti da li mu otac treba ili ne. Vecina zena nece priznati da je to tako, vec ce izrezirati jedan "film" u kom ce ona biti dobra, jadna, ponizena i prevarena a otac deteta bezosecajan, nasilan, neodgovoran i zao. Znam na desetine takvih slucajeva, a prijatelji iz Ministarstva socijalne politike su mi rekli da ih ima na desetine hiljada, i to samo u Srbiji. Svaki taj slucaj je kao los film - ista radnja, isti scenario, samo se glumci menjaju. Taj film se prvo plasira okolini, a onda polako, u insertima, i sopstvenom detetu. I tako, obicno zena koja u zivotu nije ispunila neku svoje preteranu ambiciju, da li sto nije postala poznata glumica, ili nije postala princeza, ili jednostavno njen nacin zivota nije bio takav da je okolina gleda sa uvayavanjem i postovanjem, e takva smislja scenario kako da odjednom postane ona kojoj se svi dive recima "jao, pa kako ti to sve uspevas, ti si heroj u zivotu, a ne onaj sljam od coveka sto te prevario, maltretirao i ostavio, takve treba iza resetaka gde im je i mesto, bla, bla, bla..."

I tako, jasno je da ovde imamo posla sa bezosecajnom, sebicnom osobom, koja da je zarad sopstvenog zadovoljstva posedovanja modnog detalja zvanog "dete", spremna na najokrutnije nasilje nad dvema osobama - nad detetom i roditeljem. Kako se takva osoba ne zapita odakle njoj takvo pravo da dete smatra "krunom svog zivota", odakle joj pravo da izvrsi zlocin nasilnog razdvajanja roditelja od deteta, odakle joj pravo da roditelja proglasi nebitnim delom detetovog zivota, odakle joj pravo da situaciju gubitka deteta/roditelja smatra tako eto, nekakvom sitnom i nebitnom neprijatnoscu, nesto tipa kad coveka odzepare pa ce on da bude malo ljut i uvredjen, a onda ce da ode u banku, uzme druge pare i nastavi kao da se nista nije dogodilo. Nece, gotovo nikada se takav covek ne vrati normalnom zivotu, njegov zivot je unisten, plemenitije je prirediti coveku humano i brzo ubistvo, nego ga tako lagano godinama muciti.

Razumem ja sto ima osoba koje su spremne da cine zlo drugim osobama, toga je oduvek bilo i bice, ali, ono sto je tragicno, ne postoji nikakav zakon koji bi sprecio ovu vrstu nasilja. Znam nekoliko ljudi koji su potpuno psihicki unisteni takvom situacijom i nikada nisu uspeli da se oporave. Neki se uhvate flase, drugi drugim porocima pokusavaju da odagnaju surovu realnost... cesto zele da ostave utisak da su jaki, da im nije nista, da im je lepo, ali nedostatak osmeha i zadovoljstva na licu im je zajednicka osobina. Deca, sta uopste pricati o deci... ja detetu ne bih mogao ni igracku da oduzmem, a kamo li roditelja, ali, nismo svi isti, ima osoba spremnih da to urade bez ikakve grize savesti. Takve osobe obicno imaju nekakav meni neverovatno nerealan stav da je detetu super ako ima sta da jede i gde da spava. Ali, podsetimo se sta je najveca kazna u vecini civilizovanih drzava - zatvor. U zatvoru takodje ima sta da se jede i gde da se spava, ali je covek kaznjen time sto ne moze da zivi sa clanovima porodice. I eto, ima roditelja spremnih da sopstveno dete kazne kaznom koja ima neke odlike zatvorske. Deca bivaju kaznjena ni nkriva ni duzna, ali, ko pita dete, dete je modni detalj koji ce se koristiti onako kao vlasnik tog modnog detalja odredi.

Interesantno je kako se gore koristi recenica
"dete moze biti srecno i kad ne zivi sa oba roditelja" a ustvari se misli "dete moze biti srecno i kad ne zivi sa oba roditelja, ako sam onaj sa kojim zivi ja". Veoma bi mi znacilo da cujem postoji li objektivno misljenje na ovu temu, da li bi isto bilo OK da se otac ozeni nekom strankinjom i odvede dete, a ti da ostanes ovde?

Ono sto ti pokusavas je klasicna "zamena teza". Nema potrebe da prelazim preko mostova koji se ruse kad mogu preci preko stabilnog. (metafora). Zato i ne zelim sa tobom da polemisem. I ne samo sa tobom. To mi nije ni bila namera. Zivi svoj zivot Darko! Probaj da budes srecan a ne da se cudis tudjoj sreci. Uzgred, resenje sam pronasla u medjuvremenu. Javicu se kad budem preko granice. I upamti - mama je ipak mama, a tata - tata. Da nije tako postojao bi jedan termin za oba roditelja.
Pozdrav. . .
Ne umem da ti vracam istom merom. Sta cu, mnogo sam dobra.

Evo, javljam se i ja, kao žensko - da kažem ovim ovde gospođama svoje skromno mišljenje.

Kao prvo, ne znam kakvi ste vi to ljudi, i po ugledu na šta se tako solidarišete u najbednijim ljudskim planovima, samo da se neko zayebe, da neko ostane bez onoga što mu pripada, pa da onda ponosno podignete lakat i izgovorite "eto ti ga na!" Da li je to jedina satisfakcija koja može ispuniti jedno žensko biće, jednu majku? Ako jeste, neka vam je Bog u pomoć. Jer ako verujete u Boga, trebale bi ponekad da osetite i strahopoštovanje prema Njemu. Da smišljam tako podle planove i osvete, pa kakav god da je taj čovek s kojim imam dete, ozbiljno bih se zapitala kakva me sudbina očekuje i šta ja mogu da očekujem od života... :-/

Viđala sam svakave slučajeve, a među njima veoma teške situacije napuštenih majki, izubijanih, gladnih, koje bi za svoje dete dale svoj život, ali ne samo u mašti i filmovima, već u pravom smislu te reči. Otac koji je dete napustio, maltene ga se odrekao, novom detetu daje sve a prvom 100 dinara, i majka koja čak i to toleriše, ne traži mu ništa niti se buni, samo želi da njeno dete bude srećno, i ako ga usrećuje da vidi svog oca - bez ikakvih predrasuda mu to i dozvoljava. E to je prava majka.
S druge strane, imamo ovakve primere. Kaže "zabrnuta mama", da otac dete vraća malo kasnije i ne poštuje rokove. Ma nemoj ;) Pa šta s tim? Jel to sad tebe, boga ti, toliko vređa ;) Ili možda nemaš drugi razlog da otrgneš dete od oca, otputuješ na drugi kraj sveta i kažeš: pa neka ga viđa, ko mu brani ;) Ma šta mi napriča... To još više ne podnosim, kad se neko tako bezobrazno pravi lud... Znaš, ja ću da odvedem dete 2000km odavde, al ti ga viđaj svake sedmice ako hoćeš, ko ti brani... baš lepo.

I još kažeš: mama je mama, a tata je tata? Kako te bre, nije sramota, glupava ženo?

E vidiš... zbog takvih kakva si ti, i ove tvoje "drugarice" što te podržavaju (koje me, btw najviše podsećaju na seoske vračare koje dele savete i šapuću međusobno da mu je najbolje sipati malo menzisa u kafu ;)) - stvara se izvrnuta slika "jadne majke", počev od medija, pa do okoline koja podržava svaku gnusnu laž i pretvaranje.

I tako se "jadne žene" svete, zakon ih podržava, očeve satanizuje, a deca šta dobiju... to obično vreme pokaže... ;)

I sve u svemu, mene bi bilo sramota da na takvo nešto i pomislim, a kamoli da otvaram temu o tome i javno se blamiram sa najnižim ljudskim osobinama.
Muka mi je više od "jadnih majki" koje traže svoja prava " za dobro deteta"... More...:-x

Uopste nisam trazila da me neko razume. U kom veku zivis? Odobravas prava oceva a obaveze ne? Stvarno svasta! Uvek sam se jezila tih majki pacenica, zrtvi i dr. Pa jos to posle stalno napominju, da se bolje uoce njihove zrtve, da ne ostanu neprimecene. Jao, to me podseca na razgovore domacica koliko je koja tegli ajvara spremila /. ? ? ?

Dovidjenja. . . I slobodno zivite svoje male zivote.

Znači, obaveze su iznad ljudi, iznad Boga, iznad prava deteta?! Dinar je važniji od života, od svega? Otac mora da deli troškove, to se podrazumeva, ali ne po cenu da ako ne plaća, ne može da vidi dete. Taj zakon ste vi izmislile, nezadovoljne sobom i pune mržnje i zlobe, pa dinar stavljate iznad prava deteta!



Ma, ti si savremena u pm ;) Bolje bi ti bilo da spremaš ajvar i ćutiš, nego što se blamiraš. Po ovome vidim da nisi ni dama, ni majka, ni gospođa, ni faktor... ništa. Samo lečiš komplekse, to je sve. U svakom slučaju, ako dete na tako gnusan način odvojiš od oca, ukapiraće ono samo sve... malo kasnije, a vreme brzo prolazi i svako dobije kako zaslužuje. Kad tad.

Oziveo bih ovu temu sa sledecim pitanjem - kakve su mogucnosti da drzava preventivno reaguje kad neko ovako izmedju redova najavi izvrsenje krivicnog dela? Jasno je da se ovo gore ne odnosi na legalan postupak. Da li bi trebalo nekoga obavestiti i da li uopste neko reaguje na ovakve izjave, ili treba sacekati da se dogodi vise puta vidjen scenario - mito + korupcija + protivzakonito izvodjenje deteta iz zemlje? Nazalost, kad se ovo sve izdogadja, vrlo je mala verovatnoca da se krivci ikada uhvate i privedu pravdi, a ovakvo krivicno delo ostavlja najteze posledice - manja je steta da neko bude opljackan, prevaren, da mu budu nanete telesne povrede, sve to ima neuporedivo lakse posledice nego sto je oduzimanje deteta roditelju.

Da li bi drzava trebala da ucini nesto po pitanju lociranja ove osobe i koje mere bi mogle biti preduzete po pitanju zastite deteta od nelegalnog odvodjenja iz zemlje?

Pa prijavite taj slucaj policiji i centru za socijalni rad - pa ako postoji volja i zakonska mogucnost, lociranje nije problem.

Mozda je offtopic...
Majke koje zabranjuju kontakt deteta sa ocem su uglavnom i emotivno i psihicki neuravnotezene osobe.
Imao sam toliko slucajeva u karijeri,vezano za ovu temu,da mi prosto dodje muka...
I jos na sve to,kad dodam one glupache iz centra za socijalni rad,koje blage veze s mozgom nemaju,i koje tumace zakon-kako one misle da treba,ne preostaje vam nista drugo,nego da OBAVEZNO uz sebe povedete i advokata.
Dalje,radnici centra za socijalni rad su izuzetno korumpirani,uvek imajte to na umu.

Mozda je tema bajata, ali moram da se ukljucim, jer ovde sam u par postova (@Take5, @Ivan Dimkovic) procitala nesto sto apsolutno nije tacno. Rec je bila o izdavanju pasosa za maloletno dete ukoliko su roditelji razvedeni, pa cu morati da vas obojicu demantujem iz licnog iskustava.

Elem, ja sam razvedena vec dugo i imam maloletno dete. Presudom o razvodu braka (ili kako se vec to zove), ja sam navedena kao zakonski staratelj. Otac je pri tom dobio sva prava i obaveze koja mu kao roditelju pripadaju i niko mu nikad nista nije sporio, niti bi mi tako nesto palo na pamet! (Hvala Bogu, toliko mozga imam u glavi!)

Pasose sam mu vadila od kad je imao dve godine, na svake dve godine (jer toliko vaze deciji pasosi) i nikad, ponavljam - NIKAD mi nije trazena saglasnost oca da bi dete dobilo pasos. Zahtev za pasos za maloletno lice podnosi jedan od roditelja ili staratelj. Posto sam mu skoro vadila i biometrijski (i o tome vec pisala u za to predvidjenoj temi ), samo mogu da kazem da se u tome nije nista promenilo. Jedino sto sam morala da ponesem, ali samo na uvid je PRESUDA O RAZVODU iz koje se vidi da je dete meni dodeljeno na staranje. Ranije dok su izdavani stari pasosi, slizbenica bi to samo pogledala i vratila mi, a kod ove nove procedure je taj isti papir skeniran. I to je sve!

Ali moram da naglasim da nikad nisam trazila iseljenje iz zemlje. Pasosi su korisceni samo za turisticka putovanja, ili neka malo duza. Dete jeste bilo odsutno i po sest meseci u nekoliko navrata, ali je otac uvek uredno bio obavestavan i nikad se nije bunio. Na karaju, bilo je to ono zlo vreme kad je bilo i bolje biti van zemlje.

Jedini problem sa kojim sam se suocila bio je taj da su mi u ambasadi jedne strane zemlje, kad sam vadila vize (znaci nezavisno od nasih zakona) trazili saglasnost od oca da dete mogu da izvedem iz zemlje. A to ranije u istoj amasadi nisu trazili, od skoro su poceli (znam, jer cesto uzimam vizu te zemlje). Na moje pitanje zasto im to treba kad nije nigde navedno, receno mi je da su imali jako lose iskustvo (upravo nesto slicno ovome o cemu je ovde rec), da je zena kidnapovala dete i odvela ga preko granice, a da otac nije bio obavesten, pa su oni imali s njim problem i da taj dokument sluzi samo njima kao sigurnost. Pitala sam onda gde i kako da ga nabavim. Sluzbenik mi je objasnio da ne treba nista posebno, samo pismena izjava mog bivseg, njegov potpis i br. LK. Ja sam g-dina Bivseg zamolila da to sastavi i da potpise, sto je on i uradio, ja odnela i dobila vizu bez po muke!

Ali nezavisno od teme, moram da se pohvalim da sve probleme moj Bivsi i ja resavamo tako sto se dogovorimo. Nikad mu nisam uskratila pravo da dete vidja, saradjujemo sto vise mozemo sto se tice vaspitanja... A kad bi on meni trazio dozvolu da ga negde vodi u inostranstvo, ja bih mu bez problema dala, bez ikakve bojazni da sina necu vise videti (i ne razmisljam o takvim glupostima), ili sta god vec se ovde pominjalo... Ali moram da napomenem i ovo: ukoliko bi (obrnuti slucaj) on vadio pasos za dete morao bi da trazi od mene saglasnost, jer sam ja zakonski staratelj detetu. Ali ne razmisljam o tome, bar smo toliko oboje civilizovani, sto savetujem i g-dji Pokretacici teme!

^ Pokretačica teme je očigledno lujka, a ti si jedna normalna razumna osoba.
Šteta što se nisi ranije uključila, čini mi se da je sada već kasno jer njeno dete već odavno sretno preskače pomenutu špagicu, ispred pomenute kuće, sa pomenutom belom ogradicom... (osim ako ne daj bože nije završilo kao belo roblje)


PS
Mislim da je nešto različit tretman izdavanja pasoša maloletnom detetu, kada stekne pravo na vlastiti pasoš, od slučaja kada je malo dete u pasošu jednog roditelja...
Ako ponovo pažljivije pročitaš ovde pominjani primer videćeš da je opisivao situaciju, kada roditelji još uvek nisu bili razvedeni (nije postojala nikakva presuda jer je razvod tek bio u planu), a majka je vršila "intenzivne pripreme" za svoj budući život u kućici sa belom ogradicom i travnjakom ispred...

@Catch 22

Nisam se ranije ukljucila, jer nisam videla temu.

Ali opet u necemu gresis! Detetu uvek mozes da izvadis vlastiti pasos! Nikad ne mora da bude na pasosu roditelja. Moj sin je od kad je imao dve godine uvek imao vlastiti pasos, samo za razliku od pasosa odraslih deciji vazi dve godine.. Nikad ga nisam stavljala na svoj, jer bi onda bio vezan da putuje samo samnom, a ovako je mogao i sa mojom mamom npr. A isao je i sa ocem na letovanje, bez mene.

Postoji naravno i mogucnost stavljanja dece na sopstveni pasos, ali to mislim da ljudi rade ustede radi, jer u tom slucaju se ne placa posebna knjizica. I jos jedna stavka: ne placa se posebno viza, vec dete ide na vizu roditelja. Ovako sam svaku vizu i za njega posebno morala da platim, jer viza vazi za jedan pasos! A svi znamo koliko kostaju vize.

Pazi i ja sam se cudila sto je tako, ali zaista jeste. U pocetku sam bila spremna da trazim saglasnost od Bivseg (i ne bih imala problema da je dobijem), ali jednostavno - ne treba! Cak moj sin i ja imamo razlicito prezime (ja sam vratila devojacko), pa ni to ne predstavlja problem da mu sama vadim pasos.

Ono sto mislim da treba, a sto traze ambasade (nezavisno od nas) je saglasnost drugog roditelja u slucaju da neko trazi npr. iseljenicku vizu za Kanadu. Te vize imaju drugaciji tretman od turistickih. Znam slucaj jedne moje drugarice, koja je morala da trazi saglasnost od bivseg muza kad je htela da se iseli. Ali ponavljam: to traze ambasade! I sto mislim da je sasvim OK!


Tek u slucaju kad nisu jos razvedeni ne treba nista da se podnosi, osim onog popunjenog zahteva, krstenise, dve slike itd... Kako neko moze da zna da li neki roditelj hoce da se razvodi ili ne? Vazno je samo da zahtev za izdavanje podnese jedan od roditelja. U slucaju da nisu razvedeni, to moze bilo koji od njih i niko ne pita za detalje.

_{[Ovu poruku je menjao EmilijaV dana 26.01.2009. u 19:06 GMT+1]}

A kako ovi uopste znaju da roditelji nisu razvedeni?

Vidis, dobro pitanje... Nisam razmisljala o tome, jer nisam nikad imala problema. Jednostavno, kad sam posle razvoda htela da izvadim pasos za dete, otisla sam u lokalni SUP i pitala sta treba da donesem od dokumenata. Sama sam naglasila da sam se razvela i pitala da li to menja stvar? Jer sam ocekivala da mi treba jos neki dokument i nameravala da trazim od Bivseg. I secam se da mi je receno da u tom slucaju treba samo presuda na uvid (da se vidi da je dete meni dodeljeno na staranje).

A koliko se secam (bilo je to davno), za prvi pasos koji sam mu vadila, a dok sam jos bila u braku, samo sam morala da ispunim formular, donesem par potrebnih dokumenata i slike. Niko me nije nista dalje pitao! Stvarno ispade da majka moze da izvadi pasos i da nikome na polaze racuna ako nece...

Samo mislim da ambasade ne izdaju tako lako iseljenicke vize bez saglasnosti oba roditelja, jer nece sebi da prave probleme. Sto je i razumljivo!

Evo i jednog primera (nema veze sa temom, ali mozda posluzi): moj sin (12 godina) u aprilu treba da putuje na neki put. Rec je obilasku nekoliko evropskih zemalja, preko UNESCO-a. Idu deca iz nekoliko BG skola, vode ih profani (za svaku skolu je zaduzen po jedan). Nije nikakva eksurzija u pitanju, nego jedno vrlo lepo studijsko putovanje!

Pasos sam morala nov da mu izvadim (biometrijski, naravno ) i tu nije bilo problema, osim cekanja u muriji. E, sad mu prikupljam dokumenta za vizu. I traze da podnesem saglasnost OBA roditelja da dete moze da izadje iz zemlje! Ta se potvrda inace izdaje u opstini. Ja otisla i pitala (opet isto) da li, posto sam razvedena, mogu ja sama to da nabavim (kao sto vadim pasos) i odgovor je bio: NE! Moraju oba roditelja da daju saglasnost, bili u braku ili ne! Tako da sam se sutra dogovorila sa Bivsim da se nadjemo ispred opstine da to zavrsimo! Bez veze maltretiranje (u mom slucaju), ali je tako. I to sve zbog putovanja od 10 dana!

Emilija cini mi se da se radi o spanskoj visi... Zanimljivo da spanci traze
garanciju roditelja kod coveka koji je punoletan...

@zzviktor

Ne, ja sam trazila kiparsku vizu, kad su mi trazili saglasnost oca. A sad mali putuje u tri zemlje (Austrija, Francuska, Nemacka), tako da ne znam koja od njih trazi konkretno, ili traze sve.

Mislim da putovanja preko turisticke agencije nisu problem i da za to ne treba nista.
Ono sto pretpostavljam da ova lujka moze da uradi (posto pasos moze bez problema da dobije) je da odvede dete negde turisticki, pa da se ne vrati. Ili jednostavno da sopstvenim kolima predje granicu... Vrlo lako i ostvarljivo!

@Darko Nedeljković

Tek sam sad pazljivije citala temu, pa vidim da si ti vrlo emotivno reagovao. Rekao si negde da dete treba da zivi sa oba roditelja. Donekle je tacno, ali ima i izuzetaka. Evo npr. ja imam jako dobrog druga, ciji su se roditelji razveli jos dok je bio beba. Otac je odmah potom otisao da zivi u inostranstvo, a taj moj drug je ovde ostao sa majkom. Ali posto su normalni i civilizovani ljudi bili u pitanju, nije bio nikakav problem da se dogovore. Pa je tako taj moj drug za svaki raspust isao kod oca. Kad je doslo ono zlo vreme (90-te), da ne bi isao u rat, decko je zapalio kod caleta. Ovde je studirao, ali je fax zavrsio tamo i zaposlio se. Dobio je drzavljanstvo i sad zivi tamo (sve uz pomoc oca), ali je svako malo u Srbiji. I ne vidim nikakav problem sto je ceo zivot provodio na relaciji izmedju dve zemlje. Cak mu je na kraju to i dosta u zivotu pomoglo.

A imam jednu drugaricu, isto razvedenu. Bivsi muz je otisao u Kanadu, tamo se ozenio ponovo. Imaju sina od 12 godina. I ona klinca vec dosta godina svako leto samog salje u Kanadu kod oca. I to nije nikakav problem, decu je moguce slati samu na tako daleka putovanja. Jednostavno se predaju stjuardesama ovde i one ga na odredistu isporuce ocu. Standardna procedura.

Pa i moj slucaj! Moj Bivsi je cele prosle godine bio van zemlje, a klinac ovde samnom. Svakodnevno su bili u kontaktu sto preko neta, sto telefonom. I postoji mogucnost da ode opet, pa sam kaze, ako neka normalna zemlja bude u pitanju (jer prosli put je bio u Iranu) da uzme dete kod sebe za raspust, da dete malo vidi sveta. A zasto da ne, pitam se ja...?

I od sad, pa do sutra mogu da vam navodim primere gde roditelji ne zive u istoj zemlji, ali uz dogovor sve to funkcionise. Deca uglavnom provode raspuste kod onog drugog.

_{[Ovu poruku je menjao EmilijaV dana 27.01.2009. u 00:44 GMT+1]}

Za biometrijske pasose -

http://www.mup.sr.gov.yu/domino/dokumenta.nsf/maloletnalicap




U Zakonu o putnim ispravama, clan 29. stoji onako kako je rekla Emilija. Da li se taj zakon ne odnosi na biometrijske pasose? Znaju li uopste u MUPu sta je ispravno?

To bi cini mi se trebalo da je naznaceno u izvodu iz maticne knjige rodjenih (rubrike sa podacima roditelja), koji valda mora da se podnese uz zahtev za izdavanje pasosa?

@vilil1

Sta god da pise, nista od toga ne treba, veruj mi! Naucila sam napamet sve o vadjenju pasosa za dete (vadim mu svake dve godine, vec mi je muka), a pre dva meseca sam mu izvadila i biometrijski. Jednostavno sam otisla do SUP-a i prepisala sa table koja su sve dokumenta potrebna i nigde nije pisalo to sto ti pises ovde! Samo presuda o razvodu na uvid!

Isto je tako bilo i pre, prilikom vadjenja "Plavih pasosa". Cak su se dobijali za jedan jedini dan, bez ikakve veze i muvanja!

Znaci, ovde MUP ocigledno ima problem, ne ja. Ponavljam: meni nije nikakav problem da dobijem od oca saglasnost!

Ovaj dokument koji je naveden traze mi sad za dobijanje vize (to sam vec napisala) i bas sutra idemo da ga uzmemo, pa cu vam napisati kako je proslo. Mada, ne verujem da ce biti nekih problema, jer Opstini je vazno da joj se plati taksa, koja nije mala, he, he (1210 din. za tri primerka)...

Samo se bojim da ce moja drugarica, ciji sin putuje sa mojim biti u problemu. Elem, isto je razvedena, a otac je trenutno u inostranstvu i nece biti tu do aprila, pa ne moze da fizicki prisusvuje izdavanju ove potvrde. Inace, ni ona nema problama da je dobije, ali visa sila je u pitanju! Pitale smo tu organizaciju koja putovanje organizuje i receno nam je da je moguce da covek posalje saglasnost preko neta. Sad, da li ce to prihvatiti u Opstini, videcemo... Valjda postoji nacin?

Opet ja...

Mozda bi trebalo, ali opet nije tako! Mom sinu u krstenici cak stoji i stara adresa (na kojoj ne zivi vec 8 godina!) i "moje" prezime koje vise nije moje, jer sam vratila devojacko! Toliko o ostinskoj "azurnosti"!

Off:
A to o vracanju prezimena je posebna prica, jer sam za to morala svojevremeno da podnesem Izvod iz maticne knjige vencanih ne stariji od 6 meseci , gde ce u rubrici "napomene" stajati da je brak razveden, tad i tad i br. presude taj i taj... Mislis da je Sud ikad dostavio presudu Opstini? Nije, naravno! A trebalo je oni to da urade i da Opstina taj brak proglasi nevazecim! Jok, sve dok ja nisam dosla da trazim taj Vencani list (posle nekoliko godina) niko u evidenciji nije imao da je brak razvedan. Tek kad sam ja donela presudu na uvid, ona sluzbenica je to upisala u maticnu knjigu! Toliko o nasoj administraciji, ne bih dalje...

^ Kada sam se ja razvodio, onda je bivsa zena na putu od opstine do suda ustanovila da su joj u sveze izvadjenoj krstenici upisani neciji tudji podaci o roditeljima. Lepo se vratimo u maticni ured, a oni kazu "program je malo pobrljavio (desava se)" pa je pomesao podatke od prethodne stranke uz njeno ime... pocepaju izvod i onda odstampaju novi ispravan, te se mi sretno i uspesno razvedosmo.
:)

Kao što znaš, u pitanju je IZVOD (tj prepis) iz matične knjige rođenih, a u matičnu knjigu su uneti podaci koji su bili validni u trenutku rođenja deteta. Ne može ti dati izvod iz matične knjige rođenih sa novom adresom kada ta adresa nije nikada ni bila zapisana u matičnoj knjizi rođenih. Isto važi i za prezime. Svima piše adresa na kojoj su roditelji živeli u trenutku rođenja deteta.

Ima logike u tome sto govoris, ali... Opet cu ja o decijem pasosu...

Kad smo isli da vadimo novi (biometrijski) pasos trazeno mi je da donesem detetovu krstenicu i da dam na uvid moju Licnu kartu (posto je dete maloletno). E, sad... nastupa caka! Podatci o majci se razlikuju, jer u krstenici pise jedno prezima, a u LK drugo!!! Ja lepo objasnim da mi je takva krstenica izdata samo par dana ranije u opstini, a da sam ja pre nekoliko godina svoje prezime promenila, ali da se moze zakljuciti da sam ista osoba iz maticnog broja.

I sluzbenica SUP-a meni kaze (pocela zena da se dere ) - te da opstinari ne znaju svoj posao, te da ona ne zna za sta su oni placeni kad ne umeju ni jednu krstenicu da izdaju kako valja, te da su to najobicniji neradnici, itd, itd... Po njoj, u krstenici je moralo da pise sadasnje prezime majke. Sve bih ja to istrpela, samo sam cvikala da nas ne vrati da vadimo novu i da opet cekamo satima red za novi pasos!

No medjutim, tad ona meni predlozi spasonosno resenje, t.j. da ce da proba da ubaci u sistem moju LK i detetovu krstenicu ovakve kakvi su, pa ako prihvati - prihvati, ako sistem odbije, moracu da idem da vadim novu. E covece, 16 puta sam se preznojila cekajuci odgovor "svemoguceg sistema". Na svu srecu, sistem se nije pobunio, sve je proslo OK i mi dobismo pasos za 5 dana...

Edit:
Isto sam se preplasila jer na onoj tabli nije pisalo da za dete treba drzavljanstvo, pa ga nisam ni vadila. Dosli mi da cekamo, kad svi tamo meni kazu - da treba! I unutra, opet ista prica: ako prihvati sistem bez drzavljanstva - prihvatio je, ako ne - moram da vadim. Medjutim, izgleda je to neki fini sistem i sve je proslo bez problema.

Do kada vaze stari pasosi ja u spaniju idem pocetkom maja da li mogu sa
starim ili sa novim pasosem???

Možda je nova na poslu i slično, pa ne zna sve cake. Sve se vidi iz dokumenata koja se podnose. Još ispade da ti je učinila uslugu, "unela je u sistem"...


To što sistem guta sve što mu se servira, bez provera, meni, kao nekome ko se bavi softverom i programiranjem, pali sve alarme i ja ozbiljno sumnjam u kvalitet projektovanja i izrade tog sistema. Naročito kada sam ga, kroz šalter koliko-toliko, video kako radi.

@obucina

Bas vala, ispade da mi je ucinila uslugu! Zamisli da me je vratila, pa ja morala da idem da se objasnjavam sa nekom takvom slicnom u opstini, pa opet nazad u SUP da cekam onoliki red za pasos! A ne bi me cudilo i da je to uradila!

A pravo da ti kazem, ne verujem da je sluzbenica nova. Pre bih rekla da u muriji na prijemu dokumenata za pasose rade one koje su po njihovim kriterijumima "genijalci"! Zato to izdavanje pasosa i ide tako sporo (moje misljenje), jer nisu svi obuceni da rade na tom famoznom sistemu! Jer tamo se seta jos njih 10, a samo jedna prima dokumenta. A na drugom istom takvom terminalu - ne radi ni jedna!

Morale su da prodju "specijalnu obuku"!

E, sad... Kako onda mislis da je sistem identifikovao mene sa LK i mene sa detetove krstenice? Ne verujem da sam jedina majka u ovoj zemlji koja je posle razvoda vratila devojacko prezime i koja vadi detetu pasos! Mora da postoji neko resenje za to. Verovatno je taj famozni sistem uspeo da me "prepozna"...

E, jbg... udaj se, razvedi se, uzmi prezime, vrati prezime... koje smaranje... da se ja pitam, ja bih ukinuo vencavanje. Zivis lepo sa kim hoces do kad hoces, a kad vise neces, samo kazes "aj cao" i odes kuci.

@Darko Nedeljković

Potpuno se slazem s tobom! Meni je to vracanje devojackog prezimena zadalo vise muke (administrativne) od celog razvoda. Morala sam za to da podnosim dokumenta, verovali ili ne, kao da uzimam bilo koje drugo prezime, a ne moje sopstveno - devojacko! Po toj proceduri sam 'ladno mogla da uzmem i prezime Grimaldi npr. He, he... da sam samo znala...

Da se vratim malo na temu!
Ja sa Bivsim, kao sto sam i pisala, nemam nikakvog problema da se dogovorim, ali od raznih administracija i salterusa mi je muka! A on 'ladno kaze: "Ti sve pripremi, a ja cu da dodjem da potpisem sta treba." Pa je tako uradio i juce, kad smo isli da uzmemo potvrdu da dajemo saglasnost da dete moze da izadje iz zemlje. Ja dosla prva u Opstinu, cekala red, on samo dosao na gotovo, potpisao i zbrisao... A svoju LK mi je ostavio, jer salterusa je morala jos nesto da piskara, a njega je mrzelo da ceka. Sad moram opet da se ganjam s njim da dodje da uzme svoju sopstvenu LK...

Ako se provera uopšte radi, onda je to preko matičnog broja. Želim da verujem da, bar kad su deca u pitanju, postoje provere, i to detaljne, i da ne bi ni dobila pasoš za dete da nije sve bilo u redu.

@obucina

Pa i ja sam pretpostavila da je provera preko maticnog broja, jer sam dosta cesto imala problema (nezavisno od deteta) sa prezimenom. Mislim, neka su mi dokumenta na jedno prezime, neka na drugo, jer ih nisam sve promenila od kad sam vratila prezime. I uvek mi dokazuju identitet preko maticnog broja.

A sto se provere za deciji pasos tice - deluje mi da nema neke bitne provere. Moje misljenje, mozda gresim - ne znam. Jos sad kad sam vadila ovaj novi - biometrijski je i dete moralo da podje samnom, da ga slikaju, uzmu otiske i da se tamo potpise. I pasos smo cekali kao i svi drugi, valjda pet dana.

Ali ranije, dok sam mu vadila plave pasose, on cak i nije morao samnom da ide. Sve sam obavljala sama. Popunila bih formular, uplatila taksu i dala dve slike, a pasos bi bio gotov za bukvalno jedan jedini dan i opet bih odlazila sama da ga podignem!!! I to bez ikakve veze (da neko ne misli da sam to primenjivala ), jer ne bi ni bilo potrebe. Toliko je regularno trajala procedura izdavanja decijeg pasosa. I ne samo u mom slucaju, nego svih koje poznajem. Jedna moja drugarica je u istoj situaciji (razvedena, ona je staratelj po presudi) i dobijala je pasose za klince za jedan dan. I sama sam se cudila kako je to tako brzo, ali tako je...

Stara tema,ali iskreno se nadam da ova "majka" nije odvela dete!

Ja sam staratelj detetu od 11god,vec punih 9godina,takodje imam stariju cerku od 18god.Otac je alkoholicar,ne placa alimentaciju,ne koristi svoje pravo da vidja decu koje mu je odredjeno presudom!Fizicki nas je moju stariju cerku i mene zlostavljao,prijavljivala sam policiji,ali se i pored prijava to ponavljalo,te sam se odselil iz grada u drugi grad.Maltretiranje se nastavilo tako da nas ovih 9godina non stop tuzi i povlaci po Sudovima,mene i moju majku.Sada je zabranio da ovo mladje dete putuje samnom u inostranstvo na godisnji odmor,ne da se preselim,vec da idemo na LETOVANJE!Moze mu se,stiti ga zakon!On nikada decu nigde odveo nije,pa sada i meni to uskracuje!Svi govore o interesu deteta,pa vas pitam koji je interes detetu da do 18god ne izadje iz zemlje sa majkom i sestrom na godisnji odmor?
Dobila sam rzlicite odgovore sto se tice mog prava da dete putuje samnom.Putnu ispravu sam za dete dobila u SUPu sa resenjem da sam ja staratelj,ali ocigledno ne mogu tu pitnu ispravu koristiti!Neki mi kazu(pravnici)da ako sam ja staratelj,da mogu izaci iz zemlje,drugu pak da ne mogu bez njegovog odobrenje,a treci da se odobrenje trazi samo u slucaju zajednickog starateljstva.Moja sestra od strica,zivi u Italiji,ona je staratelj,kao i ja,dete joj zivi kod roditelja u Srbiji,ali mali je uvek bez problema putovao bez oceve saglasnosti!E,sad,da li je u pitanju tolerantnost carinika ili zaista nije potrebno dobiti saglasnost za godisnji odmor?

pozdrav svima!pomocu google pretrage sam dosla na ovaj forum jer je problem sa pocetka teme isti kao moj.prosto ne mogu da verujem!
razvedena sam vec7godina i sin je samnom.ima sad 8godina on.zivimo sa mojom majkom.ja sam zaposlena.nasla sam coveka za koga zelim opet da se udam,ali on zivi u Hrvatskoj i kad sam rekla njegovom tati,rekao je da ja idem gde hocu ali da mu na pada na pamet da pusti sina samnom.Kaze da bi ga tamo mucili u skoli jer je Srbin....i da zato nema sanse.Mom detetu inace odgovara morski vazfuh,jer od malena ima problem sa bronhijama.D a se vratim na bivseg muza...on ima dugu vezu od6godina ,ali zivi kod svojih roditelja koji imaju penziju,a on je nezaposlen vec3godine.N e znam kakva bih ja majka ispala kada bih morala drugacije da uradim,a to je da odem prvo sama u Hrvatsku,vencam se i zaposlim i onda podnesem zahtev za starateljstvo za dete.opet-onda ispadam kao majka koja je ostavila dete.nadam se da bih imala sanse da dobijem starateljstvo,jer ja bih radila,moj muz,njegov otac koji zivi u kuci ima penziju,i imaju svoju kucu..da li neko zna da mi kaze nesto o tome?kolike su mi sanse da mi sud dodeli dete.i sta sve mogu da uradim.jer ipak bivsi muz ne radi a zivi kod svojih roditelja koji imaju penziju.ne znam,samo se nadam
a to sam sve rekla jer je rekao da nece da mi potpise saglasnost,pa mi je to druga opcija.citala sam ovde da ne treba njegova saglasnost,ali juce sam jednu advokatica rekla da bez oceve saglasnosti nista!osecam se jako lose..bivsi muz je inace takav da stalno vice,jedva da daje neku kintu za dete.....

Kad ste se razvodili,dete je trebalo da bude dodeljeno nekom od vas dvoje na starateljstvo. Obrati se centru za socijalni rad u tvojoj opstini i izlozi im problem.Oni su nadlezni za te stvari i uputice te sta treba da radis.

Hvala puno na odgovoru!otici cu u centar za socijalni rad i u pravnu sluzbu pa cu im izloziti ceo problem!
Nadam se da cu naci resenje za ove probleme!

Sta se desava ako majka odvede dete preko granice i kako je to moguce,ako nema saglasnost drugog roditelja?
Presudom joj je dodeljeno dete i meni da je vidjam svakog drugog vikenda...standardni model vidjenja