Pozdrav,

podizu mu se performanse, uglavnom drugacije od onoga sto proizvodjac propisuje. Time se postize nesto brzi rad procesora ali taj dobitak uglavnom ostaje u testovima, u realnom radu je mnogo sumnjiviji ucinak od onoga sto pokaze test. Tom prilikom se njegove radne vrednosti podesavaju na drugacije nivoe, a to opet, dugorocno, uglavnom skracuje radni vek procesora. Sama je sreca te je ionako prebrz napredak tehnologije pa do zamene samog procesora dolazi pre nego sto se negativnosti odraze na sam procesor, svojevremeno sa umerenijom dinamikom smene tehnologija, slabosti overklokinga (klokovanja) su itekako umele doci do izrazaja.

O nacinima kako se to radi, citaj na ovom podforumu.
Ja sam licno protivnik overklokinga, ali sam najpre za to da se pred zainteresovanog iznese sve, pa neka sam odlucuje hoce li ili nece. Onda nemam nista protiv.

Klokovanje ili overklokovanje je menjanje radnog takta procesora sa fabricki predvidjene vrednosti na neku visu. Uopsteno, procesor radi na odredjenoj frekvenciji uz pomoc kola koje generise takt. Svakim taktom procesor obavi jednu ili vise operacija. Menjanjem takta na vise, procesor se tera da te operacije brze izvrsi. To dovodi do poboljsanja performansi jer sto pre nesto izvrsi, pre ce biti spreman da radi nesto novo. E, sad do odredjene mere je to bezbedno uraditi, medjutim kada se premase limiti elemenata od kojih se sastoji procesor dolazi gresaka u radu sto moze dovesti do gubitka podataka koje se obradjuju. Zamisli da vozis bicikl, sve dok ti kontrolise okretanje pedala, sve je u redu, ali ako se spustas nekom padinom ubrzavas sve vise i vise i u jednom momentu moras da sklonis noge sa pedala. Izgubis sinhronizaciju sa pedalama jer tvoje noge ne mogu da prate njihovo okretanje.

Ne treba izgubiti iz vida da i fabrike rade overklokovanje odnosno downclock. Kada naprave xxx procesora na jednom supstratu testiraju nizom testova da li radi na zeljenom taktu, onaj broj koji ne radi testira se na nizem i ako radi ide takav u prodaju. Da ne govorim da su se prodavali i sa neispravnim funkcijskim celinama, pa i sa bagovima. Neki dalekoistocni prijatelji otkupljuju otkupljuju problematicne serije pa ih prodaju kao tzv. remarkirane. Ne prolaze fabricki test, ali u vecini slucajeva i veliki broj u kucnim uslovima nece pokazati neispravnost.

Poz. Nije mi bas najjasnije kada kazete da moze da uradi vise operacija odjednom.

Kako to?

>
> __________ Information from ESET NOD32 Antivirus, version of virus
> signature database 3682 (20081210) __________
>
> The message was checked by ESET NOD32 Antivirus.
>
> http://www.eset.com
>
>
>
>
Klokovanjem (dizanjem radnog takta) se postize to da procesor brze
odradi neku operaciju.

Pozdrav,



zamisli da si na nekom usluznom salteru ili sanku, i naidje musterija koja nesto pita ili narucuje, zavisno od toga sta zamisljas. Bez problema ces joj udovoljiti koliko god puta to musterija trazila.

OK, sad zamisli da su dosle dve musterije odjednom i obe hoce da istovremeno budu usluzene. Ukoliko neces da nijedna od njih primeti da ne "obradjujes" samo nju vec i onu drugu, moraces strasno brzo da pricas ili nalivas, opet zavisno od onoga sto si zamislio.

Sada u igru ubacujemo i trecu musteriju, i onda je vec nemoguce da svakoj posvetimo tako kratko vreme i tako cesto a da se to ne primeti. Odredjujemo prioritet, pa smo dosadasnju taktiku da svakoj musteriji posvetis po sekundu naizmenice, zamenili taktikom da prioritetnoj musteriji posvetis svaku neparnu sekundu, a parne delis izmedju druge dve musterije, u jednom prolazu jedna, u drugom prolazu druga musterija. Te druge dve musterije primecuju zastoje, ali smo kao prioritet odredili onu trecu, koja ne primecuje zastoje jer je svaka druga sekunda posvecena bas njemu/njoj.

To prostim jezikom znaci da si adekvatnom podelm svog vremena, stvorio zahvaljujuci svojoj brzini iluziju istovremenog rada na dve strane, ali pojavom trece, morao si nekoga malo zapostaviti da bi neko drugi imao prioritete. Citav postupak tesko da moze izvesti covek u stvarnom svetu (svaleri pokusavaju sa manje ili vise uspeha iako se uglavnom spotkanu o prioritete kad-tad, jelte), ali zato procesor to moze raditi. Ta podela vremena na pojedine procese trcanjem "u krug" se zove Time-sharing. Odredjivanje prioriteta se svodi na zahteve za Real-time operacijama (recimo, jedna pesma traje tacno koliko traje, i ako tacno za to vreme ne bude odsvirana/otpevana, izmenice joj se zvuk, stoga je to jedan od RT zahteva), i tako dolazimo do saznanja da pravilna podela procesorskog vremena moze omoguciti jednovremen rad sa vise podataka, a koliko vise, pogodices - zavisi upravo od brzine procesora.