Ja imam nekoliko resenja od tih tvojih zahteva ali moras da das priblizno napon koji ces cesto da koristis kako bi izbegao preterano grejanje elemenata .Pa sad izvoli napisi koji bi napon cesto koristio i sa kojim chipom si radio stabilizaciju napona. Zasto to pitam ,jednostavno odgovor odma ako ces da spustas sa 24V~ na 1,5v na taj primer onda trpi 2n3033 previsoku temperaturu za 2,5A na 1,5v stim da trafo na 24V kad se stavi na grec i jedan od 10.000uF mora da je na naponu od 34v i tih 34 na 1,5v je ogromna disipacija . To znaci da mora manje ali zavisi sta cesto koristis od napona???

1. izbaci iz naziva laboratorijski. nit imaš laboratoriju niti je ijedan ispravljač tog kvaliteta.
2. lab.com-ov ispravljač je pojam debilizma, da i čitao forum (ja morao, tražili neke komentare)
video bi kako se isti krpi i prepravlja da bi na kraju ispao frankenštajn u odnosu na izvorni.
brdo stvari je loše koncipirano a ponajviše operacioni koji je na kraju razvučen na skoro 40 volti.
znači batali tu budalaštinu, bilo koja druga je dobra.
3. elektorova šema je okej ali joj je potrebno pomoćno napajanje od +/-9 do 12 volti , nemora 723 ,
pošto ga koristi kao referencu, može i običan tl431 da uradi posao.

evo jedna sa borinog sajta.
pozdrav..
genije..

Zar nije najjednostavnije za te manje zahtevne primene upotrebiti LM317 koji bi mogao i da drajvuje neki tranzistor za vece struje. U stvari za vece struje bi bio idealan LM12 ako ga ima u nabavci.

Hvala svima na odgovorima. Ja tek sada vidim dar ovog foruma i cijenim stručnjake. Gospodine Guja nadao sam se da će te vi cijeniti pitanje i nadao sam se da će te se vi javiti jer po aktivnosti u ovim temama vidm da ste jako dobro upoznati sa ovom problematikom.
Znači ono što sam ja pravio: http://www.electronics-lab.com/projects/power/003/index.html
SVe je sklopljno ok dijelovi ok ali neće da radi što je ono naj bitnije.
Svatam da je lab napajanje puka mašta tako nešto je jednostavnije kupiti nego praviti. I svjestan sam da take stvari jako puno koštaju.
Meni treba jedno univerzalno radiničko napajanje u najveću ruku precizno i stabilno toliko da može da napaja neki sklop sa mikrokontrolerom
(glup primjer ali eto)
Kao prvo ja sam kupio 24 voltni 4.6ampera (max) transformator (tko piše na transformatoru)
Imam ja i onih 2n3055 i jko lijepe hladnjake sa izolatorima za trnzistore, 2n3055 spominjem zato što su neke šeme na netu izrađene sa tim tranzistorom (pored ove što sam ja gradio)
Max napon kiji bi ja želio da imam je 24 v (znači regulacija npr. od 1 pa do 24v) ali ako bi to bilo i 20 v meni je sasvim svijedno samo dok imam finu regulaciju.
Maxsimalna struja može da bude 2 ampera mislim da je to dovoljno za 80% radinica.
Prednju ploču ja bi kao i čitavu kutiju izradi od metala onoko čisto profesinalono. A onu prednju ploču na kojoj treba da bude analogni
ampermetar i voltmetar (mada je boolji digitalni voltmetar), Te priključne buskne. Ja mogu da izradim tu prednju ploču sa finim natpisima kod gravera firma pločica koji to jako lijepo radi na laserskoj graverki.
Znači da ne tušim dalje estetika se može postići i dijelove mogu lako da kupim. Ali najveća moja želja da je ta šema provjerena i da radi.
Napajnaje koje su mislim svi gradili je ono iz elektorovog magazina, nije meni problem ono simetrično napajanje , Ali moželi ono glavno napajnje od 33v sa drugog transformatora biti ovaj napon od 24 volta sa mog transformatora oa ono simetrično napajanje da ostane nako kakvo jeste od 9-12v.
Nemam digitalac pa da vam pokažem i slike onog što sam gradio.
Hvala na odgovorima.

prednost takve vrste regulacije kao što je kod elektora je da možeš menjati stepen glavnog napajanja do mile volje
a kontrolu u okolini op-ova je lako preračunati za željeni opseg izvora. sad ako bi se išlo preko mogućnosti famozne grupe 2n3055, ni to nije problem, bar kojekakvih tranzistora ima. elektorac postoji u nekoliko tema na ovom forumu pa malo pretraži ima čak i hr projekat znači prevedeno.

Znam da ima srpska verzija šeme u pdf imam je. Ja bi gradio orginalnu elektorovu šemu samo me interesuje mogu li na onako ne prepravljenu šemu. Elektorovu umjeso glavnog transformatora staviti moj transformator sa 24 voltnim sekundarom onaj simetrični napon ostaje onakav kakav jest.
Ako bi morao prepravljati šemu ja to nebi znao nemam toliko iskustva sa gradnjom ovakvi sklopova.
2n3055 je nako tranzistor kojeg sam ja smo spomenuo zato što sam ga koristio u 2 -3 projekta. Tranzistor je po prilično stare konstrukcije i ima jako bolji stvari za istu namjenu i poslije njega.
Hvala nodgovorima.

nema nikakvih problema da napraviš "elektorsku" sa tim tvojim trafoom, na kraju se radi podešavanje.
(oni delići sa * označeni) , kreni u sakupljanje delova i konstrukciju pa se javi ako nešto zapne.
koliko će isterati napona pri maksimalnoj struji zavisi od zbira pada napona od ulaza do izlaza
(na tranzistorima, na emitercima i na šantu) a da ne upadne u talasnost sirovog dc napona.

Ono sto je najbitnije je da to radi ispravno . Poceo si sa ovim ispravljacem i neznas kako radi i bitna ti je estetika!
Znaci nista od onoga sto su ti drugi preporucili i nisi odgovorio na prva 5 posta mada je sad to nebitno. Ali imas najbolje resenje opisao je pantic68 .

Sad odgovor ko bude radio taj ispravljac iz elektora ...nije preporucljiv !
Znam sta mu nedostaje za ispravan rad . Ostala pitanja na PP.

šta kažeš, nije preporučljiv? ajde.

pa jes nije mislim nije pogotovo za pocetnike !

A sto lepo ne bi koristio jedan LM338, i jos jedan fiksni regulator napona tipa 78HC05, imao bi jedan stabilan izvor 5V i jedan promenljivi do 26-27V, i struje onoliko koliko ima trafo. I to sve bez stampane plocice...

U prvom trenutku, ne znam da li ti je potrebna neka regulacija struje za radionicki ispravljac.

Mada i to moze da se doradi na aplikaciju LM338...

Poz

Niz godina meni radi takav jedan stabilisani ispravljač sa LM 338 http://www.datasheetcatalog.or...jhh2scud4dfop1xfyut2u2qopy.pdf, samo 2-3 komponente okolo i pevaš!

Iole pametan momak može izgraditi šemu odnosno sklop koji služi kao regulisan ispravljač napona za radionicu.
U svakom slučaju ja mogu izgraditi sklop kao što je elektorava šema stabilisanog ispravljača napona.
Ljudi koji su mi dali odgovore su većinom iskusni elektroničari koji poznaju elektroniku i koriste i sa vremenom su shvatili koji im naponi trebali pri radu nekom većinom treba standardnih 12v nekom 3,7V nekom 5V nije bitno.
JA sam na samom početku mogao uzeti napojnu iz računara košta 12 eura radim u firmi koja prodaje računarsku opremu pa bi je dobio naj vjerovatnije i na popust. Spojio zelenu i crnu ona se upali i imam do mile 12v 5v 3.3v i redom.
Ali ja hoću nešto da na pravim.
Na prvo oko kada sam se zainteresovao za ovaj uređaj ja sam našao detaljno opisanu šemu nacrtanu štamapanu pločicu listu dijelova na već pomenutoj stranici. Valjda što ono onako sve lijepo izgleda ljudi se zalijeću i prave onu stvar iako ona nije ok.
Ja sam napravio pločicu metodom prenosa tonera kupio dijelove trafo i sastavio neće da radi. DA ne tušim.
Gospodine peca26000 odgovor na vaš post:
Ja kako razumijem vi mene pitate koje bi ja koristio napone naj češće
Odgovor ja bih da kotistim svaki napon od 1-20 volti. onako konkretno bitno mi je to da imam regulaciju
Koji bi čip koristio. Pa to sam i ja vas pitao koju šemu sa kojim čipom da radim provjeren regulisan izvor napajanja.
Još jednom se zahvaljujem gospodinu guji konkretne odgovore.
Hvala malom geniju za šemu sa borinog sajta koju ne znam jeli ko gradio ali vjerujem da radi i ja ću da je pravim pa da probam i nju.
Gospodin guja kaže na kraju da može da se izradi elektorova šema i da se iskoristi moj 24 v transformator bez bitnih promjena.
I ovu šemu ću ja da radim pa kada skolopim i ovu i onu borinu stavit ću slike na net i smjernice gradnje za buduće članove.
Opet haval gospodinu peca26000 i nadam se da će mi odgovoriti na PP ako mi bude zapelo sa elektorovom šemom.
I da kažem da ja nisam početni (ne baš totalni) završio sam elektrotehničku školu i studiram mehatroniku.
Jasno mi je kao dan šta je struja a šta napon i šta znači regulistati od 0-24 v pri stuji primjerice 2 ampera iko nezvuči komplikovano ja znam da ima posla oko ove ideje.
Hval još jednom na postovima. I kao što kaže gospodin guja kupuj dijelove pravi pločicu pa ako zapne javi. Ja se nadam da će te mi pomoći oko gradnje ovih sklopova.

PS sutra ću da posudim digitalac pa da slikam onaj što sam već radio.

Imas nekoliko resenja na raspolaganju od nas svih ja ti samo sugerisem iskustvo koje ti nije neophodno ali se ti vezujes i padas na estetiku tako da ja u tvom slucaju necu dati odgovor tebi jer ti se nece svideti to je praksa i iz toga napon koji ti treba znaci nije od 1-34
nego vidim da je 0-20 sto je razlika za 14v i to je ogromna razlika a samim tim sto si odlucio ovaj 1-20 je bolja solucija ! Jedan kraci odgovor za to sto tebi treba , trafo gledaj da bude 16-17V~ izbeci ces preterano nepotrebno grejanje elemenata na tim standardnim naponima koje ces cesce koristiti.A za taj koji imas sad iz elektora vidi negativan napon da li imas i koliki je . Yu1ny ja sam raspamecen lepo resenje sa malo elemenata za pocetnike.
Pozdrav i puno uspeha.

_{[Ovu poruku je menjao peca26000 dana 24.11.2008. u 17:29 GMT+1]}

peco, što si bre zapeo za 34 pa 34. gde ti vidiš 34? nikada ne može da ima 34 volta.
i otkud znaš kako će da hladi tranzistore?
navedenih ~16-17 volti tek ne vodi ničemu. uporno preskačeš talasnost dc napona.

jednostavno ali vredi ponoviti sa 24V~ daje 34V dc zar ne ? pa otuda se ponavlja to .Nije bez razloga.

NE DAJE!
daje samo vršnu vrednost čoveče. to ti vidiš sa mernjakom.
to je samo sirovi dc napon koji ima talasnost pri opterećenju.
ukoliko ne veruješ okači na trafo grec , elko i opterećenje pa gvirni osciloskopom.

Znamo da se dobija talasnost. Nema sta da neverujem to je praksa i zato sam napominjao vise puta a bilo bi zgodno jos neko dati komentar na ovo (napon puta koren iz dva pa jednako pa to manje 1.3V jednako to sto guji neodgovara a ipak je tako ) nebi da se ubedjujemo .Napon 24V~grec i kondezator za 4.5A tesko da ce biti 24V jednosmernih, jedino ako kondezatora nema ili je preveliko opterecenje sa malim kondezatorom!
Bice 33V

mene ne trebaš da ubeđuješ već sebe.
rekao sam ti kako da se uveriš.
ne da bi ja bio u pravu već da ti ne bi davao pogrešne savete.

Iz ovoga sto sam davao primere za grec,trafo i elektrolitski kondezator izgleda da nema neke veze sa podizanjem napona.To sto znam sad nemora vise da objasnjavam "pogresno" mislim da cu napustiti ovaj forum.

Dobri su ti saveti ja to cenim. Nezelim dezinformacije jer to nezelim ni sebi! Sad slobodno pisite kako je adapter pijacar 12v stvarno na 12V sa grecom i kondezatorom . Mozda zvuci bezveze ali nek i drugi to procene. Bar mislim da nismo sami na ovom forumu.
Pozdrav

jedini problem je što ti ne želiš da naučiš neke stvari.
arhiva spašava od kucanja riplaja, pogledaj ako hoćeš:

http://www.elitesecurity.org/t...Samogradnja-ispravljaca-mA-max

i naravno "oko sredine":

http://sound.westhost.com/power-supplies.htm

a to kod pijačara adaptera ti je previd. niko ne spori vršno punjenje elektrolita i efekat previsokog napona se vidi
u praznom hodu ili malom opterećenju.
kada opterećenje raste napon pada. sa većim opterećenjem talasnost je veća ali dolazi do uticaja OTPOR primara i sekundara tako da dobijaš duplo loše stanje. zato i takve adaptere koristiš kod nebitnih aplikacija ili blizu maksimalnog opterećenja kada se napon sroza do deklarisanog.
znači ima brdo stvari koje treba uzeti u obzir (gornji tekst to lepo opisuje) a ne samo povlačiti famozni 1,41.

Pozdrav svim forumasima. Pregledao sam šemu Borinog ispravljača pa me interesuje da li neko zna koje elemente treba da zamenim i sa kojim vrednostima, kako bih mogao da upotrebim transformator koji već imam (24V / 8A), znači, regulacija napona do 24V i regulacija struje do 8 A.

Pravio sam modifikovan elektorov ispravljac a koristio sam i tih famoznih *1.41 pa cisto prakticne napomene.
Ja sam napravio sa transformatorom od AC 40V regulisan napon 0-40V i 0-6A ali to se nikada tako ne radi osim ako ne znate sta vam treba!!!

Namerno je shema izmenjena tako da daje veci napon i vecu struju ali samo u iznimnim slucajevima, kratkotrajno i sa znanjem da nikada ne moze da da tih 6A na 40V vec moze mozda 1A i da ne moze da da svih 6A na malim naponima u duzem vremenskom intervalu posto bih spalio tranzistore (imaju 4 snagasa).
U pitanju je cist kompromis i ozbiljni uredjaji se ne prave tako ali ukoliko si svestan u svakom trenutku sta radis i pazis da ne preteras moze i tako da se izvede ali je bolje u svakom slucaju to isprojektovati od pocetka kako valja.

Napravljen je takav dupli ispravljac pre petnaestak godina i nisam imao vecih problema sa njim za to vreme a definitivno je najkorisnija stvar koju sam uopste napravio za radionicu.

Kobac, mislio si valjda obrnuto, zbog manje disipacije, na 40V sigurno može mnogo više struje da "isporuči" nego na napr. 5V, gde je disipacija snage ogromna?

U firmi imam jedan snažni stabilisani ispravljač marke "Statron", debelo je bio plaćen pre 7-8 godina, daje od 0 - 32 VDC, 0 - 24 ADC, međutim, pogledajte drugu sliku, videćete grafik snage, napona i struje koju može da da, lepo Nemci nacrtali na prednjoj ploči, da bude svima jasno.

bas obrnuto, pri naponima nizim od granicnog, moze da da vise stuje.
gore pri granici bi povukao ka riplu.
a kada se trazi veci oseg obicno ide preklapanje izvoda sekundara ili upravljanje pola greca ili bilokakav preregulator.

Izlaznu struju na najvišim naponima naravno determiniše AC izlazni napon sekundara trafoa, ono 40V sam čisto figurativno naveo.

Imam i jedan ispravljač koji baš tako radi gujo, preklapa izvode sekundara releima i smanjuje disipaciju na izlaznim tranzistorima.

Kako ja to shvatam (pojednostavljeno)
Pretpostavimo da su snage na promaru i sekundaru iste, (radi prostijeg objashnjenja), onda
imamo U1*I1=U2*I2=const (const je ta snaga, nebitna sad koja je) sto direktno znachi da vecu struju moze da da nizi napon.
Dalje, koliko je meni poznato(sad to ne mora da bude aps. tachno) izlaznu struju odredjuje ono sto je prikacheno na taj sekundar od potroshacha, tj ulazna otpornost stepena prikachenog na taj sekundar. Izlaznu struju ne moze da odredjuje napon na sekundaru jer je on "konstantan" (pod navodnicima zbog ripple-a) npr. 24V a onda je I=U/R gde je R ulazna otpornost sledeceg stepena koja je tu promenljiva velicina i odredjuje koliko ce struje da se povuce iz transformatora.
Ako nesto ovde ne valja ispravite
POZ

Kako sam ja razumeo zbog (ripple-a) staviti veci kondezator zbog talasnosti koje pravi R pri vecoj struji?

Jedna sugestija ako gresim slobodno nek me guja011 ispravi ,gledanje ili vizuelno posmatranje struje analognim instrumentom je najbolje zbog uocavanja naglog porasta struje u momentu! To sugerisem slobodno zbog iskustva sa digitalnim jer dok digitalni pokaze 1 na displeju kao max. ode mas u propas.

stavljanje veceg kondenzatora je zez broj 3 , jer iako veci kond daje manju talasnost, to se naplacuje u svakoj poluperiodi kada kada napon sa greca premasi ono sto je na kondu. tada imas veliku struju dopunjavanja konda plus struja koju vuce potrosac. jeste kratkotrajno ali je veliko i davi mogucnosti trafoa (koje su ipak konacne)

Jesi Ti siguran da tvoje postove kapira bas-onaj,,,,sto treba da ih upije,,,nauci,,,ovlada i primeni ?

vreme će kazti.
(obrisao sam samo ono što nije vezano za temu)

Nije loš ovaj
3-30 V/2.5 A Stabilized power supply
http://www.electronics-lab.com/projects/power/032/index.html


Sa 8 ampera na sekundaru možeš da staviš tri komada ovih regulatora i dobiješ tri regulisana izlaza na tri potenciometra. Naravno treba ubaciti tri prigušnice nakon zvezdišta za ovo pakovanje. Može se preklopnikom napraviti da se selektuje koji od njih tri da se prati na ugrađenim instrumentima. Do 20 volti sa njim nije problem imati struju od 2.5A

Da li sam Ja mozda " prezupcio "--???

barum :
Naravno treba ubaciti tri prigušnice nakon zvezdišta za ovo pakovanje.

--------??????????

Tek sada,,,,,,,,nista,,,,,,,,,,,ni reci-ni-pitanja nemam,,a ne znam ni sta da pitam,,,,

Ja sam zadivljen na koje sve fore moze coveku da padaju napamet al ovo jos sa zvezdistem bajum badum bajum ba dum

da da do zvezde sam uspeo da ispratim.....
ali mislim da su i meni zupcanici popucali :)

JOOO kad dodje jutro pa sve guja ovo procita muke njegove sta mora da radi

Zvezdište je tačka u kojoj se provodnici spajaju. Prvo kirhohovo pravilo, zbir struja koje u njega ulaze jednak je zbiru struja koje iz njega izlaze. Za ova tri modula može da se stavi zajednički grec a zatim ide "čvor" i iz njega struja ka tri regulatora.
Da ne bi previše naglo jedan drugom menjali opterećenje na zajedničkom delu, induktivnost prigušnice blago raspoređuje ove varijacije i popravlja faktor iz onog gujinog zeza broj 3. Zvezdište je i park na zvezdari. Hehe

znači (zajednička) tačka je postala čvorište, pa onda zvezdište.
ako se to radi klemicama biće klemište a ako se šrafi...šrafište??

ajd da se malo ostavi terminologija po strani. i autor se ne javlja.

...ali samo u slučaju kada se ne radi sa zvezdastim šrafovima.


Dakle, OP, probajte da napravite jedan ovaj stabilizator i ako vam se sviđa kako radi možete kasnije dodati još jedan ili dva na isti transformator.

Ajd' sad malo da spustimo loptu, svako pogresi ponekad...lapsus, neki previd, brzina citanja ili nesto slicno, znam da mu ne treba "advokat" moze on to i sam...

evo to kako izgleda kad se troshi
[att_img]
A ovo bi bilo gariste

Izvanjavam se što se najavljam. Jako puno obaveza.
A evo da i ja upotrjebim termin ZVJEZDIŠTE. KAko ja znam kada se uzemlji zvjezdište transformatora u trafo stanici dobijamo nulu ili drugi provodnik kojim zatvaramo strujno kolo. (ali ovo nije relaevantno za temu)
Neznam kako da komentarišem ja svatam ovo kako se ispravlja napon i koje su realne vrijednosti ali kada već svi komentarišu ovo trošenje energije odnosno to da je P=U*I (kod trošila kod kojih se naprimjer pretvara struja odnosno električna energija u toplotnu)
Zašto se svi ne skupite i pomognete mladim elektroničarima te pronađete odgovarajuće dijelove i optimalano riješenje jednog radioničkog ispravljača koji bi cijenom kavalitetom te svojom lakoćom gradnje odgovarao većini maistora i elektroničara (znalaca) koji su pisali ove postove. (bolji od elektorove šeme)
Inače rasprava na ovu temu ja mislim da ima puno koristi i svi pomažu da se svati to da transformator ima svoje mogućnosti i da postoji razlika između toga da transformator daje izlaznu struju pri 24v od 1A ili 4A u istom vremenskom intervalu.
Također mladi elektroničari kao ja moraju da znaju da ti djelovi kao naprimjer tranzistori koji služe za regulaciju. Imaju svoje faktore disipacije ( u najmanju ruku pretvaranja električne energije u toplotu) Pri nekim vrjednostima napona i struje da disipacija je manja a nekada veća.
Sa mnom će se prvo složiti gospodin guja da je (naprimjer elektorova šema) sa svim dijelovima koji se koriste u njoj počevši od transformatora pa do tranzistora optimalno riješenje za svaku amatersku radionicu.

Hvala gospodinu koji je postovao šemu sa ovog linka:
http://www.electronics-lab.com/projects/power/032/index.html
Ali ja sa već gorkim iskustvom sa electronic_labom nebi gradio ovu šemu.

Hvala još jednom na svim odgovorima. I nadam se daljoj raspravi oko problematike ispravljača i naponskih kola.

Takvo nešto je definitivmo LM317 i šema u svakom njegovom datasheet-u.
Problem je što početnici prvo kupe transformator i zatim neće da prave nešto toliko jednostavno. :)

...i šta se desi onda, pronađu složeniju šemu misleći da je to pravi izazov za njih, ni ne sluteći da se iza tri operaciona pojačavača krije prefigani PID regulator koga može da zauzda samo dobra praksa u podešavanju kroz iteracije ili markiz d Laplas (puj puj, da ne čuje zlo kad pomenem ime ovoga zbog koga sam nekoliko puta padao matu dva).

mserifov, na to "zašto" ima nekoliko "zato".
svako je dovoljno ubedljivo za sebe.
naprimer, ovo što zarad prepoznatljivosti zovemo "elektorskom šemom" (koja uzgred i nije elektorska, znam je i pre 1982e) sam do sada napravio bar 50 puta, uglavnom nijedan nije isti, svaki je krojen prema prilici. zato i mogu da kažem da ne postoji idealan ispravljač koji će da podmiri sve potrebe a elektorac je najpribližniji univerzalnoj šemi gde se deo za upravljanje vrlo malo menja sem par komponenti kojima određujemo opseg, a glavni izvor napajanja, potrebna količina
tranzistora i pripadajući otpori i šant kao spoljni idu od slučaja do slučaja. ukoliko se traži fiksni napon ili struja, naravno da je lakše uraditi izvor na drugi način. opet ako treba podeliti opseg na dva ili više delova, pa ne treba to svakom.

drugo, postoji izvesna lenjost tih navedenih mlađih koji preziru ili ignorišu ono minimalno računanja da bi se dobio optimalan izvor. ako nije sažvakano-ne valja. nisam baš zagledao cro/rs prevode ali sam siguran da tamo ima više nego dovoljno teksta da se većina snađe (ili bar da pita konkretno pitanje) ali slabo.

treće, čak i da se napravi opis ispravljača koji bi kao lego kockice sklapao prema potrebi, gde da se to okači?
ovde? nema teorije, teme odlaze a da bude topovana, posle 8e strane niko ne bi čitao nego bi se kačila nova pitanja (teme) jer..(videti tačku dva:"ko će bre to sve da čita?") slično temi o štampama, trafou itd.

itd, itd.

Evo ovako što se mene tiče ja ću da napravim nekoliko riješenja kao prvo elektor šemu pa ću da pravim onu sa borinog sajta i za naj jednostanije riješenje svi preporučuju LM kolo i to ću da radi m sve sklopove ću detaljno da uslikam i okačim na es pa da eto može nekom da koristi.
Hbvala još jednom svim učesnicima u temi.

Rece ti pre pet dana da "hoces nesto da napravis", i umesto sto se debatovalo, mogao si, bar dva puta da sastavis ispravljac sa LM338, cisto radi prakse, najprostiji, a ne da komponujes simfoniju..

Pa ako te doticni ne zadovolji, mozes odraditi neki slozeniji, sa izradom stampe, povezivanjem, nekim dodatnim elektronskim sklopom, za merenje ili neku indikaciju..

Obavezno napravi "izlazni" preklopnik, koji iskljucuje napon na izlaznim buksnama, tako ce ponajvise da lici na "lab" ispravljac, i neobicno je korisna sprava, ako si zaboravan, mozes i neki LED da dodas, da znas status napona na buksnama, i eventualno neki analogni instrument, da mozes otprilike da predpodesis neki napon..

Ako taj 338 nije dovoljan, i postoje neke ekstra potrebe u normalnom elektronicarskom zivotu, placam pivo svim diskutantima

To sve sto bi ti razvlacio po stampi, neke reference, razdelnike i pojacavace greske, to sve 338 ima u sebi..

Poz.

Pozdrav ucesnicima u diskusiji.

Ja sam do sada napravio nekoliko vlastitih shema ovih ispravljaca.

Trenutno sam zavrsio dizajn jedne SMPS "laboratorijske" napojne jedinice. Karakteristike su joj iste kao kod mojih prethodnih analognih, i mislim da bi mogla da zadovolji potrebe elektronicara kao i amatera. Tu su 2 promjenljiva izlaza 0-30V (5A) kao i 3 konstanta 12, -12 i 5. Naravno, posjeduju i ogranicenje struje.

Pripremio sam dizajn plocica za izradu, tako da je ovaj projekat skoro gotov, potrebno je izraditi plocice i polemiti komponente.
Zbog cega mislim da bi bilo pametno praviti ovu napojnu: Nema velikih transformatora, disipacija je minimalna, ripl izlaznog napona je reda nekoliko mV, mogla bi raditi pod punim opterecenjem satima, jako male dimenzije u odnosu na analogne. Po mom proracunu odziv na promjenu opterecenja bi trebao da bude brz, ali to cu da saznam za koji dan.

dokumentovao sam korake pri izradi ove napojne, tako da svakako planiram da je postavim na [es] kad zavrsim sve sa slikama. Naravno i da napisem upute za one manje iskusne, za motanje i proracun transformatora za switch-erska napajanja, i eventualne promjene i nedostatke koje uocim na prvom primjerku.

To ce biti negdje nadam se do nove godine :)

Ja ne smatram da je pametno, iako pozdravljam svaku konstrukciju. Naime, ogroman je procenat elektronicara amatera(pa i profesionalaca) koji nemaju osciloskop, a jos je veci procenat onih koji nemaju aktivnu DC strujnu sondu..

Swicer je solidan zalogaj, i za uslove male kucne radionice, ili kutka za bavljenje elektronikom je krajnje nepotreban. Svi njegovi kvaliteti, mala potrosnja, mala tezina i mala zapremina, nemaju velikih prednosti u kucnoj upotrebi, i eventualno bi bilo zgodno za neki veoma snazni ispravljac, koji bi, kao linearac, zahtevao trafo preko 10kg..

Probleme razvoja swicwra jako dobro poznajem, i ne verujem da bi se 99,99% korisnika ES-a usudilo da udje u tu avanturu, a i procenat od 0,01%, koji imaju uslove, opremu i znanje, znaju koliko je tu problema i problemcica...

Sa riplom bih se slozio, mada je i ripl linearaca par desetina mV, ali su kod swicera problematicniji spajkovi, problematicna je izlazna filtracija, problematicna je parazitna kapacitivnost...svega, i liskuna na SMPS tranzistoru(ili kome god prekkidacu), na trafou, na izlaznim diodama (koje su malo specificne i malo in nije konfono naci)..

Zatim povratna sprega, sracunati pa izmeriti da li regulacija ima pol ili nulu, da ne dodje do samooscilovanja i ispadanja iz regulacije, ubijanje spajkova pri velikim strujama copovanja..
Iako je ripl minimalan, spajkovi debelo prelaze dozvoljene vrednosti, i problem je da se umlate, da se odrede snaberi na diodama, filtracija..
A mogu da pri nekom koriscenju takvog ispravljaca, kao napajanje za procesor, da zablesave testiranu komponentu, pa se nece znati, da li je softver ili ...

Mislim, covek pita da okrpi gumu na biciklu, a ti mu dajes Orange County Choppers

Poz

Evo jedne (po meni) fine semice, gde se promenom nekih elemenata (pise sve u tekstu) lako moze doci do drugih gornjih opsega napona i struja. Planiram uskoro da ga pravim, a neko od poznavalaca elektronike bi mogao i da da svoje misljenje:

http://kd1jv.qrpradio.com/vps/voclps.HTM

Pozdrav elektros
Sema nije losa treba ovo probati zato sto mi se cini da ova regulacija ide obrnutim redosledom .
Prvo me zbunio ovaj referentni izvor od 5V kako na izlazu dodje regulacija od 0-14v pa sam gledajuci dosao do zakljucka da PNP tranzistor to na kraju trazi.
Jedino ovaj snazni PNP tranzistor na hladnjaku zbog nabavke.

Tih 5V je referenca za naponsku i strujnu regulaciju. Strujnu regulaciju cini R12-V2-R5, a naponsku R3-R4-V1. U nekim semama regulatora napona sa LM324 koristi se jedan od njegovih operacionih pojacala sa zener diodom kao naponska referenca. Nadam se da bih u narednih mesec dana mogao da zavrsim ovaj ispravljac i onda cu postaviti "rezultate". Sastavicu ga najverovatnije za 0-18V i 0-2A jer imam takav transformator. Imam jos par sema ispravljaca ali mi vreme ne dozvoljava da ih postavim,ali mozda i to uskoro odradim...

Zasto sam napomenuo obrnutim redosledom jer je uobicajna praksa sa NPN tranzistorom pozitivna + klema konacnog izvora !
Redje su ove sheme sa PNP u izlazu bar do sad nisam imao prilike da vidim ovo mi je druga a prva bi bila varijanta sa lm317 slicno ...
U svakom slucaju je bolji stabilizator napona koristiti kao referentni ,jer zener dioda ima dosta varijacija!