pa mozda je neka instrumetalna karakteristika

imam knjigu na pdf formatu Fundamentals of Powder Diffraction and Structural Characterization of Materials, Vitalij K. Pecharsky i Peter Y. Zavalij, pa ako te interesuje javi da ti posaljem knjigu na mail

imam knjigu na pdf formatu Fundamentals of Powder Diffraction and Structural Characterization of Materials, Vitalij K. Pecharsky i Peter Y. Zavalij, pa ako te interesuje javi da ti posaljem knjigu na mail

Posalji ako ti nije problem! Unapred hvala

A je apsorpcioni faktor. Bez obzira koja se metoda koristi, kristal delimicno apsorbuje i upadni i difraktovani snop zbog cega dolazi do smanjenja intenziteta.

POLARIZACIONI FAKTOR (p)-u opstem slucaju rengensko zracenje je nepolarizovno.Elektricni vektor je moguce predstaviti kao zbir dva vektora , od kojih jedan normalan na ozracenu povrsinu, a drugi paralelan njoj. Svaki od tih vektora ima amplitudu √2/2.
Neka primarno, nepolarizovno zracenje pada pod uglom θ na kristal. Pri rasipanju rengenskih zraka na elektonima dolazi do promene ukupne amplitude elekticnog vektora, koja zavisi od elekronske gusine u posmatranoj ravini . Eletroni nisu podjednako efikasni pri raspanju paralelne i normalne komponente elekricnog vektora. Zbog toga je i difraktovano zracenje delimicno polarizovano. Amplituda noramlne komponente eletricnog vektora izracunava se iz izraza √2/2cos2θ.
Ukupni intezitet elekricnog vektora proporcionalan je zbiru kvadrata amplituda paralelne i noramlne kompontente.
Pa je polarizacioni faktor p=(1+cos2θ)/2. ( kosinus na kvadrat:-)). I ovaj fakor je jednak za sve kristalografske metode osim kad se koristi vec polarizovan primarni snop, u tom slucaju je p=(1+Kcos2θ)/1+K ( i ovde je kosinus na kvadrat samo nisam uspela to da napisem) gde je K=cos2θm ( takode je kosinus na kvadrat, a m je ovde index-u) θm je Bragov ugao difrakcije kristala monohomatora.
LORENCOV FAKTOR (L)-matematicki oblik zavisi od primenjene metode. Konkretno, na Lorencov faktor sprasenog uzorka utice vise cinilaca.
1. kada ravini reflektovanja zaklapaju ugao θ sa upadnim snopom, Bragov zakon je zadovoljen i dolazi do difrakcije maksimalnog intenziteta. Medutim, jedan deo energije bice difraktovan u skoro istom pravcu cak i ako se ravni malo pomere od tacnog Bragovog ugla. Vrednost intenziteta zavisi od ugaonog intervala ±δθ u kome kristal rotira, a u kome je energija difraktovanog snopa zracenja. Intezitet difrakovanog snopa za jedan prolazak kristala kroz polazaj reflektovnja, odnosno kroz ugaoni interval ±δθ, proporcionalan je 1/sinθ. Drugim recima, intezitet ce biti veci na malim uglovima θ, a manji na velikim uglovima.
2. sirina difrakcione linije ima upravo suprotan efekat dat izrazom 1/cosθ
3. broj kristala orijentisanih tako da zaklapaju Bragov ugao ili su blizu tog ugla. broj ovako orijentisanih kristala proporcionalan je cosθ i vrlo je mali na velikim Bragovim uglovima
4. refleksije ciji je ugao 2θ oko 90 stepeni daju na Debaj-Sererovom filmu slabiji integrisani intenzitet po jedinicnoj duzini difrakcione linije nego refleksije na vecim ili manjim uglovima. Posto je duzina difrakcione linije 2πrsin2θ, gde je r poluprecnik komore, onada je relativni intezitet po jedinicnoj duzini linije proprcionalan izrazu 1/sin2θ.Ovaj
faktor ponekad se naziva i geomerijski faktor.
Kombinacija ovih cinilaca dobija se Lorencov faktor za Debaj-Sererovu metodu i difrakometriju praha

Lorencov i polarizaciono faktor obicno se kombinuju u zajedniciki Lorenc-polarizacioni ili Lp faktor.

Kako se odredjuje apsrpcioni faktor . Iz tablica?



Evo da se lakse cita :)

- kad je primarni snop nepolarizovan

- kad je primarni snop polarizovan




Cini mi se da je i za ovo iracunavanje ipak potrebno koristiti neke tablice?



Znas li mozda nesto vise reci o ostalim faktorima koji se pojavljuju u jednakosti. Po meni bi ovo trebalo da sluzi za neka visestruka merenja, a pp da je korekcija na pojavu vise razlicitih refleksa sa iste pljosni. Hvala ti na odgovoru!

1. Greska oko polarizacionog faktora ( zato sto me znam ovde kako bih to napisala, a kad napisem u Word-u ne mogu da prebacim) pa ti saljem na mail.

2. Apsorpcioni faktor- ako rengenski snop ima intenzitet I, pri prolasku kroz kristal debljine dx dolazi do promene intenziteta dI tj, dI/I=-μdx, μ-linearni koeficijent apsorpcije i negova vrednos zavisi od hemijskog sastava uzorka (tezi elementi imaju vece vrednosti) i od talasne duzine rengenskog zracenja. Za razlicite metode i razlicite vrste uzoraka A se izracunava na razlicite nacine. Moze i da se zanemari kada je μ malo.

3. M fakor multipliciteta ima ulogu samo pri radu sa sprasenim uzorcima. Moze se definisati kao broj nizova ravni istog medupljosnog rastojanja.

4.K je fakor skale

5. F (hkl) strukturni faktor-ima malo vecu filozofiju. I brdo formula. ako bude trebalo javi

A sve to o cemu opisem imas u knjizi Liljana Karanovic, Dejan Poleti RENGENSKA STRUKTRNA ANALIZA

POZDRAV