Brzina svjetlosti se u teoriji relativiteta uzima kao apsolutna, pa ne može ni da ubrzava, ni da usporava. Brojni eksperimenti su ovo potvrdili.

Mislim da je pitao za foton kao cesticu, a ne njegovu brzinu. A i ima dokaza da gravitacija zakrivljuje putanju svetlosti, ili sam ja nesto pogresno shvatio!
Pozdrav

Koliko mi je poznato fotoni sačinjavaju svjetlost. I oni imaju dvojno svojstvo (talasa i čestica). Shodno prvoj rečenici, foton ne može da mijenja brzinu.
Ja sam kazao da postoje eksperimenti koji su ukazali da svjetlost ne mijenja brzinu pod uticajem gravitacije, a nisam negirao da gravitacija zakrivljuje svjetlost. Za vrijeme pomračenja Sunca dokazano je da gravitacija zakrivljuje svjetlost. A da gravitacija nema uticaja na brzinu svjetlosti, pokazali su eksperimenti u kojima je svjetlost "ispaljivana" u pravcu kretanja, i pravcu suprotnom kretanju Zemlje.

ye, ye... majkelsonov eksperiment...
"ispaljivani" su i normalno od zemlje...
ali ne pitam za to jer, ispravite me ako gresim, u Majkelsonovom eksperimentu glavnu ulogu igra kretanje zemlje u odnosu na tkzv apsolutni prostor, a ne gravitacija.
Uostalom, ako zaista dolazi do zakrivljenja svetlosti, to znaci promena brzine sv kao vektorske velicine...
svetlost menja pravac...

Kako je brzina svetlosti apsolutna, a gravitacija deluje i na svetlost, svetlost (fotoni) ne mogu biti ubrzani u gravitacionom polju nego mogu da dobiju energiju. Zbog toga se javlja plavi pomak ako svetlost "pada" ili crveni pomak ako "beži" iz gravitacionog polja.

Ono u čemu grešiš u svojoj postavci je što koristiš Njutnove zakone na brzine koje su relativističke.

Ako gravitacija ne deluje na svetlost, tj. ne može da utiče na nju, kako onda objašnjavaš zakrivljenje svetlosti usled crnih rupa?

Nisam rekao da ne deluje, naprotiv. Plavi i crveni pomak se mogu javiti zbog gravitacionih efekata, kao i krivljenje putanje. Jedino ne može da se promeni brzina c - menja se energija i/ili pravac.
Vidi http://en.wikipedia.org/wiki/Blueshift ili http://en.wikipedia.org/wiki/Gravitational_redshift

Pa ne znam baš koliko je ispravno brzinu svetlosti uzimati kao apsolutnu, samo zato jer u ovom momentu u istoriji to je trenutno saznanje. Postoji mnogo primera da brzina svetlosti varira (Čerenkov Radiation). Čak i stav da ništa ne može putovati brže od brzine svetlosti nije tačan uključujući i informaciju nije apsolutno tačan, jer recimo slanje informacije kroz atome cezijuma može da bude i do 300 puta brže o c₀, dok su recimo pravljeni i eksperimenti prenosa informacije 3xc₀ kroz 120m kabla (Linkovi: 1,2) . Naravno 'informacija' prenesena na ovaj način nije 'prava' informacija, ali opet, to sve može da predstavlja nešto, što trenutno ne razumemo ili ne shvatamo, ali ne znači da treba kompletno da se odbaci ta ideja samo zato što nemamo trenutna saznanja o svemu tome. Pre 100 godina kvantna mehanika nije ni postojala, a ko zna šta će biti za 100 godina...

@ventura Izvini, znam da si pametan momak i većina tvojih postovanja je OK i argumentovana, ali ovo je čisto trolovanje što sad radiš.
Ja sam izneo važeću i prihvaćenu teoriju, a ti možeš da se pridružiš Galetu i Spreči, kao i da ovde izneseš svoje viđenje ponašanja fotona u gravitacionom polju.
Nemam namere više da odgovaram u ovoj temi.

Over and out.

A kako je brzina konstantna ako se menja pravac?
Mislim opet to nije konstanta, vektorski.

I ako se slazemo u tome da foton ima masu
i da vazi OTR
i da sva tela u gravitacionom polju dobijaju isto ubrzanje
zasto ne i foton?

Konkretno, ovde bi po svemu sudeci gravitaciono ubrzanje trebalo da se svede na promenu frekvence,
jel postoji neki dokaz za to?
da je frekvenca moze da bude uslovljena brzinom, to znam..

Ne želim da se svađam niti da trollujem, moje mišljenje je da naučnim teorijama ne treba prilaziti dogmatski.

Prost odgovor je u tome što se uvodi relativnost prostora. Naime, prostor nije apsolutna veličina – pod apsolutnom se naziva jedino brzina svetlosti – sve što je iznad nje (brzine svetlosti) je metafizika i za nas je nemoguće. (Odatle se ide u religiju, itd).

Dakle, svetlost prolazi kroz relativni prostor, pošto i samo kretanje predstavlja kategoriju vezanu za vreme i prostor. Na primer, prostor je tako relativan da svetlost predstavlja njegovu dinamiku; ako je, kao primer, svetlost sa neke galaksije prolazila blizu nekih objekata velike mase, ona je skretala, možda i krivudala više puta zavisno od broja objekata pored kojih je prolazila, da bi na kraju došla do posmatrača, ali upravo to skretanje ne menja ni brzinu ni dužinu svetlosti već prostor čini relativnim.

Ima jedan primer na viki:

Viđenje vremena u odnosu na kretanje u Ajnštajnovoj fizici:




_{[Ovu poruku je menjao Milan Nikolic dana 16.12.2008. u 20:43 GMT+1]}

Ako na svetlost deluje gravitacija i pri tom je zakrivljuje, kako je onda moguce da se ti isti objekti pomeraju sa svetloscu? Ne mogu u isto vreme i da je zakrivljuju i da "trce " za njom. Jedino ako menjaju svoj polozaj kao posledica delovanja neke vece gravitacije ili energije.