Napisi konkretnije koja snaga napon,namena

napon 220-380V

Nesto kao na trafou u TV-u ili sta ?

Netje da kaze...

polako, tek ima 2 posta.
verovatno se radi o frekventnom regulatoru ali je pitanje dal ga već ima (ispravnog/neispravnog) ili tek traži.

pozdrav svima,
prvoda vam se zahvalim,a ujedno i izvinim sto nisam bio opsirniji
radim u firmi za izradu el. kotlova za parnuo grejanje (EKOTERM 2001) pogledajte sajt
nemam taj uredjaj,trba mi shema istog
samo sto bih da probam sta bi se desilo kad bih povecao frekvenciju streje
da li bi doslo do ustede el. energije prilikom rada
zato mi je potrebno da frekvenciju mogu manuelno da menjam i u toku rada
ako treba jos podataka tu sam da vam ih dam

frekfencija definitivno nema utacaja na uvećanje ili umanjenje snage (brzine vršenja rada) ekektrične energije . A povećanjem frekfencije bi samo dobio veće trošenje elektroda i to je to .
Da ti ovo nije palo na pamet zato što si čitao malo o mikrotalasnoj rerni ???
To uvećanje frekfencije struje ima uticaja samo ako se primeni na čvrsta tela , odnosno tela sa koliko-toliko stabilnom kristalnom rešetkom (metali) , a kod tečnosti je kristalna rešetka podložna kretanju (promena zapremine) pa je ovaj način grejanja ne efektivan , odnosno ima mali stepen iskorišćenja (pod uslovom da se koriste jako visoke frekfencije).

ne znam da li poznajes rad tih kotlova. oni nemaju standardan grejac vec rade na principu obicnog kuvala za kafu
rastvor destilovane vode i bikarbone sode ceni provodnik izmedju nule i faza
pa smatram da ce povecanjem frekvencije da se ubrza zagrevanje vode i samim tim smanji utrosak el. energije
ito kao kod rada asinhronih motora povecanjem frekvencije povecava se brzina motora

Povecavanje frekvencije Definitivno NE Doprinosi ustedi energije !

Vidjao sam razne kotlove ali NE znam sta je:
--sta bi se desilo kad bih povecao frekvenciju streje ???

Objasni malo to !

A ako Ti kotlovi rade na principu:
"""rastvor destilovane vode i bikarbone sode ceni provodnik izmedju nule i faza"""

Povecanje Freqvencije NE doprinosi ustedi energije !

druže moj , to si ti nešto pogrešno razumeo .
Teorija obrtnih polja nema veze sa snagom .
To što si ti video kod trofaznih motora da povećava frekfenciju se zove frekfentni regulator ili drajver . Obrtanje motora je bazirano na Teslinom obrtnom elektromagnetnom polju koje ima svoju sinhronu brzinu definisanu frekfencijom i brojem polova motora n(sinhrono)=[60f/p] , dakle ni jedan asinhroni motor se ne može obrtati brzinom većom od sinhrone , odnosno ne može biti brži od mreže kojom se napaja .

I kao što vidiš , a i sam si rekao , da se povećava brzina a to je zbog promene frekfencije .
A snaga , kao što vidiš nije se povećala a za nju si i pitao .
Nećeš pronaći ni jedan obrazac za snagu , u kojem sugeriše frekfencija kao direktno proporcionalan član . Što se tiče teorije električnih kola , možeš takav obrazac da nađeš samo u ekvivalentnim kolima sa T ili P šemama . I on nije direktno primenljiv u tvom slučaju . Dakle , nemoj da se zezneš i da nabaviš drajver (oko 500€ najmanji) i da krajeve gurneš u vodu , da ti ne bi to eksplodiralo (drajver).
Znam ja o čemu pričaš , ima ovde tema o kuvalu za vodu , potraži malo

paga:ima ovde tema o kuvalu za vodu:
Monofazna ili trofazna?-------Kako kuvamo vodu???,,,,,sa ili bez kamenca?

sobzirom da radim u ispitnokm delu firme molio bih vas dami posaljete putem mejla shemu ako imate ,a rezultate koje sam dobio bice istaknuti na ovom forumu tako da onda mozemo da napravimo debato o tome

ovaj mora da mene zajebava ...
U kakvom crnom ispitnom centru radiš , čovek bi rekao da si inženjer , a ti ne znaš ni poruku ispravno da napišeš . U jednoj rečenici imaš više greški nego ja u mesec dana , a ja baš ovu poruku pišem na mobilnom , laptop mi na popravci .
A i da radiš u ispitnom centru , nadam se da si jedini .Šteta da neko zagine sa tobom .
I nemoj bre da me nerviraš , to tako ne funkcioniše .
Kakvu šemu da pošaljem ???
Slušaj , frekfencija na nešto može da ima uticaj samo ako to u sebi ima karakteristiku induktivnog ili kapacitivnog . A voda ima čisto omsku otpornost ili pravilnije provodnost u simensima . Dakle u vodi ne može da se indukuje struja niti da se akumulira .
Ja ne kažem da 100% frekfencija nema uticaj,ali mi taj postupak nije poznat . Ako bi se desilo da se nađe postupak po kojem bi se vršilo grejanje vode sa strujom uvećane frekfencije , kako ti zamišljaš da obezbediš pretvarač tolike snage koliko ima jedan taj tvoj kotao ?????
Odakle ti misliš da napraviš taj imaginarni frekfentni pretvarač snage recimo 50kW a da ne govorimo da sam ja video jedan od 600kW(kotao)???
Samo da znaš , ako nastavimo da se raspravljamo guja će nam zaključati temu ...

Nije tebi niko kriv sto pises poruku sa telefonom :)


Po meni je ta vrsta grejaca (rc) nalik kondezatoru a povecanjem frekvencije se moze "izvuci" vise snage sa manjim plocama.

PAGA, zamolio bih te da pogledas sajt firme (EKOTERM 2001)
a sto se tice pravopisa mislim da nije bitan i nemam nameru da se prepirem

paga, nemam nameru da zaključavam temu iako si ti dosta napisao što je već "na ivici".
ma, sve ću da podnesem ali frekFenciju neću. nema F nego V.

znači, svaki komentar koji ocenjuje ili poziva na ocenu stručnosti bilo koga od forumaša biće sravnjen sa zemljom.

ovo je otvoreni forum i tačka.

Tako gledano je i moja zadnjica kondenzator . Priključiš dve žice , pustiš struju i eto kondenzatora . Taj kotao,pa neka ima i kubik vode ima kapacitivnosti u granicama stotina nano farada.To je prva stvar .
Druga stvar,frekfencija učestvuje u kondenzatorima jedino kao obrnuto srazmerna i to u obrazcu za proračun impedanse kondenzatora R(c)=[1/(omega)C] gde je omega=2 Pi f . Po ovome gledano ako frekfencija raste , impedansa opada . To znači da se menja unutrašnja otpornost kondenzatora ali kapacitivnost se ne menja , jer je ona definisana drugim parametrima (veličinom ploča , dielektrikom) .
Dakle , ova promena otpornosti tebe zanima . A kao što vidiš sa povećanjem frekfencije , ona opada . Zato se u elektrolizi kod ekstrakcije aluminijuma koristi snižena učestalost od 30Hz .

@dragon_e shvatio sam sta vama u stvari treba.Ali forsirate monofaznu izvedbu Sta mislis ko ce moci placati elektroprivredi tolku angazovanu snagu?
Kad se menjaju Glavni osiguraci mecu se jednaki

HORVAT I pojasni sta si mislio tacno pod tim.
pored monofaznog mi vise forsiramo trofazni kotao mada imamo medjufazni i devetofazni

EPP...

Bas me zanima sta se isporucuje uz devetofazni kotao, sta ga pogoni da bi bio devetofazni? (3 faze na Djerdap, 3 faze TENT "A", 2 faze TENT "B") ?? Mozda polifazni pretvarac (elektromehanicki - motor/generator ili solidstate)??

BTW sajt i nije nesto. Umesto trubljenja o priznanjima i medaljama trebalo bi da bude informativniji u drugom smislu.

Za rad bez smetnji potrebno je galvanski odvojiti mrezu od elektroda tu je usteda velika povecanjem F
Za sve ostalo ti je vec receno.Vise cete gubitaka imati na pretvaranju u polifazni sys.
Sadcu guju naljutiti al moram Podsecate me na mog sefa koji je pre koji dan naredio da proverimo-napunimo baterije u induktorskom megaom metru!!! I jos naglasio "znas onaj sa kurblom"

Frekvencija nema nikakve veze sa elektrolizom. ~struja se koristi da bi se na obe elektrode izdvajali H i O₂, a čim su prisutni na obe elektrode, dolazi do njihovog rekombinovanja u H₂O, inače bi bilo lepog pucanja

Ali ima vaze sa dimenzijama odvojnog trafoa!
A beznjega fidovka ce obavezno izbaciti!
Pogledaj im sajt oba kotla su 1fazna

Ma sta da im gledam u sajt kada te prvo docekaju sa "evo sta smo sve dobili"...

to sto su im kotlovi monofazni, monofazni su i famozni grejaci za "ruske" podmornice. Elektroliza vode je elektroliza vode i.

Ja posedujem taj kotao trofazni vulkan 3f te firme.

Povećanjem frekevncije dovodi do bržeg zagrevanja vode a to povlači veću jačinu struje.
Moguće je dobiti malu uštedu jer kada je voda hladnija jačina struje je manja i raste sa porastom temperature,
ali mislim da se na elektrodama u tom slučaju skuplja više nečistoća iz sistema pa tako da to nema nekog efekta.

Glupa fora je što višefazni kotao nazivaju tako samo zato što ima više elektroda koje koriste 3 faze.

znači , to ipak nije polifazni kotao????

Ma najinteresantnije je ustvari ovo:

,

znaci usteda je ostvarena kada je voda u sistemu hladnija, tacnije kada je u stanu hladnije...

Nisi skapirao rad tog kotla.
Kada termostat preko kontaktora isključi kotao, voda se vermenom ohladi i termostat u sobi ponovo uključi kotao.
E sada, pošto je voda hladnija za nekoliko stepeni startna struja je nešo manja i raste sa većom temperature vode.
Sistem nije kao kod cekas grejača za kotlove gde je jačina struja uvek ista i sada skapiraj gde je ušteda....

Skapiraj ti ovo:

Kada termostat preko kontaktora isključi kotao, voda se vermenom ohladi i termostat u sobi ponovo uključi kotao.
E sada, pošto je voda hladnija za nekoliko stepeni startna struja je nešo manja i treba mu vise vremena da bi zagrejao istu kolicinu tecnosti nego obican grejac, pa se opet sve svede na isto.

Dokazana usteda bi bila kada bi montirali paralelno dva sistema i poceli da zagrevaju istu kolicinu tecnosti, kojoj bi pocetna temperatura bila identicna. Do oba grejaca da budu dovedeni vodovi istog preseka, i postavljeni satovi za potrosnju energije, pa lepo izmeriti koliko je kojem potrebno da podigne temperaturu sa recimo 20C na 60C.

Zatim merenje ponoviti, ali samo kotlovima zameniti mesta pa podatke usporediti.

Sve ostalo je prica tipa "moja rakija je bolja"...

Tema je zastarela, ali takav uređaj sam video. Nema ga u masovnoj proizvodnji, patent još nije prijavljen.
Ako kotao ima npr. 10kw na 50Hz, sa povećanjem frekvencije na 200Hz imaće snagu od 20kw.Ovo je samo primer.Suština je da se sa povećanjem frekvencije povećava i snaga kotla.Ako bih ti poslao šemu napravio bi bum u svetu. Još nije vreme za takve patente jer su na vlasti lo...i , takav kotao postoji nemoj niko da ti priča da ne postoji.

'El tebi dobro?

Lirijane,
dobro ti nama dosao na forum.
Samo moras malo paziti, jer ovdje, pokatkad, navracaju ljudi koji nisu bjezali sa casova fizike,
pa poznaju zakon o odrzanju energije.

mislim da covek hoce da kaze da se iz grejaca 10KW snage izvlaci performansa jednaka grejacu od 20KW snage sa povecanjem frekvencije _______ ????? a pri tome, gde je tu usteda ? ne bih rekao da stedis vec da tu jos i gubis jer imas gubitke na pretvaracu plus sto je takav pretvarac (frekventni modulator) ekonomski ne opravdan jer je daleko skuplji od grejaca snage 20KW koji je jos i efikasniji od ove kombinacije slabiji grejac plus pretvarac

uz to mi se cini da se promenom frekvencije nista ne dobija, beshe davno kad sam kuvalo za kafu kacio na frekventni modulator i merio temperaturu i potrosnju struje :)

Nije proslo ni dva mjeseca he he he..

Kod viših frekvencija struje pri elektrolizi se izdvajaju mehuri gasa manjeg prečnika. Istovremeno se javljaju i akustični (zvučni efekti) na površinama elektroda. Nastaje nešto bolje odvođenje mehurova sa njihove površine, tim i nešto veća efektivna aktivna površina elektroda.
Pri 50Hz, mehuri su krupniji, duže se zadržavaju na elektrodama, formiraju neku vrstu izolatora koji umanjuje efektivnu površinu koja je u kontaktu sa tečnošću. Grafitni štapovi u običnim baterijama su obloženi materijalom za uklanjanje mehurića gasa sa elektroda, upravo zbog sličnih problema. Kod nekih sličnih metoda se koristi ultrazvuk za brzo odvođenje mehurova i smanjenje njihovog prečnika.

Stoji da raste provodnost i snaga sistema sa većim frekvencijama, ali to nema nikakve veze sa uštedom energije.
Jednostavno: kilovat je kilovat, i ma kog porekla bio (hemija, struja, mehanika, magnetizam, bla bla...) i na ma koji način ga plasirali u prostor koji zagrevamo, konačno će biti isti efekat na kraju.

Jedini moguć dobitak su nešto manji gabariti naprave koja vrši elektrolizu, ali cena je brža potrošnja elektroda (jer su definitivno manjih gabarita) i daleko veća osetljivost frekventnog pretvarača na bilo kakve probleme pri radu, svakako i prilično "vruća" cena pretvarača (koja možda potpomaže u zagrevanju :-).

Svaka konverzija frekvencije iz neke u neku nosi gubitke pri konverziji.
Može se hladnjak pretvarača namontirati tako da toplota iz njega učestvuje u sistemu, ali avaj, bilo bi nužno da elektronski elementi rade sa >100*C da bi taj hladnjak obavljao svoju ulogu.

Postoje tranzistori snage koji mogu raditi sa +150*C i zovu se SiC Mosfeti (takođe imai SiC IGBT), ali paket takvih za 10-20KW košta reda 500+ eura (ostale komponente nisam računao).

Zagrevanje dlanova radom da bi se zaradilo za SiC tranzistore za izlaz (ili bilo kakav drugačije formiran pretvarač) postiže se značajno iskorišćenje pasulja, krompira i ostalih namirnica, koje su glavni energent za zagrevanje dlanova (naših ili tuđih, zavisno od metode zarađivanja).

Najobičniji grejač u najobičnijem bojleru ima efikasnost skoro 100%. Ono malo što se izgubi kroz same kontaktne papučice, priključke i nosač grejača, ne završi u vodi koju zagrevamo. Sve ostalo završi kao toplotna energija predata vodi.

Bez smisla je govoriti o povećanju stepena iskorišćenja nečeg drugog električnog u odnosu na najobičniji grejač, jer on već ima skoro 100%.

Efikasnost čitavog bojlera, ili kakvog drugog sistema za zagrevanje vode poput centralnog grejanja, će najpre zavisiti od izolovanosti sistema prema spoljašnjoj sredini i tačka!

Elektroliza sa različitim frekvencijama je poznata od kada je otkrivena naizmenična struja, i možda ćete za neki patent u toj zoni dobiti Nobelovu nagradu, ali Nobelovu nagradu za mir ili nešto drugo, svakako ne za perpetum mobile.

Pozdrav