Gledanje youtube sajta nije piraterija - YouTube je odgovoran za sadrzaj koji nudi i ako je taj sadrzaj piraterija, oni su duzni da ga uklone.

Ti kao korisnik tog servisa koji gleda sadrzaj nemas nista sa tim.

Negde sam procitao (nikako ne mogu da nadjem izvor) da mozes krivicno da odgovaras za pirateriju samo ako i ti delis fajlove, npr torenti, emule... Ali ako samo downloadujes npr Rapidshare ne mogu da te krivicno gone

Pa bilo bi logicno da je tako,barem sto se tice filmova i muzike ,programi su ipak druga prica,na pocetku instalacije ipak postoji neka informacija koju moras da prihvatis i da se slozis,ali da preslikam u obican zivot ,to je prava nebuloza da ja ako uzmem neki besplatan primerak nekih lokalnih novina na autobuskom stajalistu,neki reklamni materijal u supermarketu ii pamflet neke stranke u kome je iskoriscen deo nekog knjizevnog dela pa zato podleze autorsom pravu,pa ako se dokaze da je taj primerak u mom vlasnistvu kod kuce na stolu,budem odgovoran za krsenje autorskih prava.Mislim da je uvedena zabrana tj"prohibicija"ma gledanje filmova i slusanja muzike shvatio bih da cinim neki prestup,ali ovako ako komsija pusti glasno muziku a ja slusam isto cinim prestup.Stvarno neshvatljivo.

Ne vidim kako, čisto zakonski gledano, može biti tako kao što kažeš.

Ako ja nađem na nekom sajtu (Jutjub je neki sajt) određeni materijal, koji mi je održavalac sajta dozvolio da pogledam (tehnički isto što i: preuzmem na svoj računar), to me ne oslobađa krivice za kršenje autorskih prava samo zato što ih je sâm održavalac datog sajta prethodno prekršio. Drugim rečima, čak i ako pretpostavimo da je on imao pravo na konzumiranje sadržaja, kriv je što je omogućio rasturanje, a ja sam kriv što sam nedozvoljeno konzumirao. „Nisam znao“ ne oslobađa krivice za kršenje bilo kog zakona, pa ne može ni ovoga.

Ili, ako smem da pogledam, onda smem i da preuzmem; npr. američki vrhovni sud je potvrdio da američki građanin sme da snimi deo programa s televizije da bi ga kasnije pogledao (ne znam kako stoje stvari kod nas, doduše). Da li to znači da kad posle neko na mom računaru zatekne sadržaj koji krši autorska prava (a koji sam možda preuzeo s Jutjuba), mogu da se branim time što „nisam znao“ da je to slučaj? Naravno da ne mogu.

Ili, kao što je Jutjub jedan sajt, tako je Pajrat bej drugi sajt.



Da, tehnički bi bio odgovoran, kada bi neko to proveravao. Što nijedan ovosvetski izvršni organ nije lud da čini — do skora, a i danas u tom slučaju koji navodiš, zakon o pravu na kopiranje naprosto nije namenjen regulisanju ponašanja potrošača (v. niže).



Ovde ne bi bio odgovoran, jer nisi ništa učinio. Da bi pogledao nešto na Jutjubu, moraš hotimice da odeš tamo, klikćeš okolo, i pustiš video. Da bi uzeo taj reklamni materijal koji sadrži materijal koji krši autorska prava, moraš jednako da posegneš rukom za njim, staviš ga u ceger, i poneseš kući. Da bi slušao komšijinu glasnu muziku, ne moraš ništa da uradiš, već ti je silom nametnuta, pa se ne možeš smatrati odgovornim.

Drugo je što, kao danas za nešto ozbiljno, sutra mogu pod formulom prikrivanja krivičnog dela da zahtevaju da prijaviš komšiju jer, glasnim puštanjem muzike, nedozvoljeno rastura sadržaj. Još nismo dotle došli, ali.



Nije neshvatljivo. Samo treba da se pogleda kako je zakon o pravu na kopiranje nastao, i menjao se vremenom.

Do pre pojave mikroračunara i sveprisutne mreže, to je, u suštini, bio unutargranski zakon. Postojala su preduzeća (izdavači knjiga, kasnije emiteri radio i TV sadržaja) čiji je osnovni vid zarade bio umnožavanje i rasturanje informacija u opštem smislu. Pošto se, kad je jednom uspostavljen štamparski pogon ili emiterska stanica, informacije lako umnožavaju i rasturaju, ta preduzeća su uvidela da bi mogla više da zarade, i, posebno, imaju stabilniji priliv zarade, ako među sobom uspostave pravila ko, šta i kako sme da umnožava i rastura. Zakonodavce, posebno u preduzetnički orijentisanim državama Zapada, u suštini nije bilo mnogo briga: ako umnožavačko-rasturačka industrija želi taj i taj zakon, za koji obećava da će od njega će biti više poreza u državnoj kasi, a koji se ne tiče običnog građanina, čemu negodovanje?

Plastičnije, da vam neko 50-ih ili 60-ih, pa neka i 70-ih, uvali u ruke sadržaj čije je kopiranje ograničeno, i kaže: „Brzo, prekrši autorsko pravo!“, kako biste to učinili? Između nikako i vrlo teško. Za kršenje autorskog prava, kakvo bi uopšte tangiralo industrijske umnožavače-rasturače, morali biste da uložite znatan kapital, i to ulaganje bi vas samog načinilo delom industrije.

Od sredine devedesetih, međutim, stvari se iz korena menjaju. Odjednom, unutargransku poslovnu piramidu umnožavača-rasturača, decenijama uspostavljana pravila igre, počinju da nagrizaju obični građani: za umnožavanje, a posebno rasturanje, više nije potrebno baš nikakvo kapitalno ulaganje. To postepeno premešta zakon o pravu na kopiranje iz sfere opskurnog, granskoregulišućeg, u sferu opštenarodnog, etičkog, jer počinje da se sukobljava s građanskim pravima pojedinaca (poštenom upotrebom, itd.) Glavni neprijatelj kompanije prestaju da budu suparničke kompanije, već to postaju njeni dojučerašnji potrošači.

Tako dolazimo do današnjih apsurdnih konstrukcija, uslovljenih time što se obruč oko slobode građana da troše, umnožavaju i rasturaju informacije sve više steže, dok se tehnika koja to omogućava sve više ponarođuje.

To očigledno ne može biti tačno. U suprotnom, mogao bih negde da preuzmem neovlašćenu kopiju, o, recimo Majkrosoftovog Ofisa, i očekujem da me niko zakonski ne goni jer tu kopiju posedujem i upotrebljavam — za šta malo-malo pa dobijemo kontraprimer na vestima.

^ Grešiš u toliko što na početku instalacije pomenutog MS softvera moraš eksplicitno da pristaneš na uslove kojima se ta materija reguliše.
Ovo valda čini neku bitnu razliku od ostalih gore pominjanih slučajeva?

[att_img]

OK, ja samn nabavio Windows i ne pretpostavljam da je legalan. Mozda mi je neko podvalio piratsku kopiju, ja instaliram Windows, slozim se sa svim uslovima i sta onda?

Ne čini. Ako je ima, licenca ti kaže kako sadržaj možeš da koristiš, umnožavaš i rasturaš, uključujući ograničenja i ukidanja bilo koje od ovih mogućnosti. Ako je nema, međutim, dužan si da pretpostaviš da sadržaj ne smeš da koristiš, umnožavaš, niti rasturaš, već moraš da kontaktiraš autore da vidiš šta ti od toga dozvoljavaju.

Ovo je vrlo logično, spada u istu nemogućnost odbrane „nisam znao“. U suprotnom, ako bi izvorni prekršilac zakona isekao deo o licenciranju, korisnici dalje u lancu bili bi lišeni svake krivnje. Što se naravno ne može dopustiti, jer je očigledan način potpunog zaobilaska zakona o pravu na kopiranje. Na primer, ne bi bile moguće aktuelne tužbe muzičke industrije u Americi, pošto numere koje korisnici razmenjuju nigde ne navode licencu, i korisnik ni sa čim ne mora da se složi da bi numeru poslušao.

Dalje, licenca se ne može baviti time kako si kopiju nabavio, već ti samo kaže šta možeš da radiš s tom kopijom (pošto podrazumevano, u nedostatku licence, ne možeš ništa). Tvoje je da na osnovu licence ispoljiš razložan nivo sumnje (koji određuje sud) prema tome kako si kopiju nabavio, i na osnovu toga odlučiš da li ćeš kopiju koristiti prema uslovima licence, proveriti legalnost kopije, ili je na licu mesta uništiti, odnosno podneti policiji kao dokazni materijal.

Časlave,

Uglavnom se slažem sa tobom ali,

Ako kopirajta nema uopšte, onda sa delom možeš raditi šta hožeš (public domain), jer nije zaštićeno. Ako kopirajta ima, on zabranjuje izvestan spisak radnji bez izričite pismene dozvole (licence). Te radnje su automatski zabranjene u slučaju prisustva kopirajta, a odsustva izričite pismene dozvole (licence).

Izvorni prekršilac zakona takođe može i da falsifikuje licencu i kopirajt (pripiše ga sebi) i šta onda? Kako ćeš znati da je sadržaj (uključujući podatke o vlasniku kopirajta i licencnim uslovima) autentičan. Evo, ja ću da isporučujem sadržaj sa falsifikovanim podacima i upisaću svoju adresu na koju možeš da se obratiš (elektronsku naravno, na nekom serveru ko zna gde), odakle ćeš dobiti lažnu informaciju da je sve u redu.

Bitno je da u slučaju povrede prava uvek može bar neko da bude tužen. To je uvek barem izvorni prekršilac, a osim njega može biti i više kandidata za tužbu.

Tako je bilo negde do 70-ih, više nije. Od tada se autoru automatski dodeljuje apsolutna kontrola nad upotrebom, umnožavanjem i rasturanjem dela, hteo to on ili ne, odnosno, nalepio negde © ili ne. Što povlači ono što rekoh, da u nedostatku naznake autorstva, i izričitog odricanja delimičnih ili svih autorskih prava, posedovalac kopije dužan je da tačno ništa ne radi s njom (osim što može da je uništi) dok ne proveri — kako zna i ume — šta zapravo može da čini. Da bi delo ušlo u javno vlasništvo, ili autor mora to izričito da istakne (mada nisam sasvim siguran ni može li uopšte), ili je propisano zakonom za dela određenih pravnih lica.

Ponovo ukazujem na primer digitalnih muzičkih numera, koje kao neovlašćene kopije stižu bez ikakvih naznaka autorstva, zadržavanja autorskih prava, ili uslova o korišćenju, pa se ipak potrošači tuže kad ih kao takve nabavljaju, slušaju, i dele s drugima.



Pretpostavljam da tačan postupak koji navodiš neće proći kao odbrana kad me utuže, jer u današnje vreme ne ispunjava minimum razložne visprenosti korisnika, i uopšte elektronske poruke (bez overenog digitalnog potpisa) teško da su neki dokaz.

Međutim, recimo da smisliš nešto jače, npr. otvoriš radnju („sa izlogom“) i prodaješ nelegalne kopije, onako zapakovane s mašnicom, sa sve papirima, itd. Ako se radi o nekom softveru, takođe pretpostavimo da izdavač nije ljubazno priložio automatske mehanizme koji će korisniku ukazati na neovlašćenost kopije (kakve recimo isporučuje Majkrosoft, i to lepo umešano u redovne zakrpe, da korisnik ništa ne mora da lupa glavu i trudi se — kud ćeš ljubaznije). E tada, odbrana sa „nisam znao“ prelazi u „prevaren sam“, sa sve fiskalnim računom prodavca-počinioca da se potkrepim. Sud mene oslobađa, a tebe optužuje ne samo za kršenje autorskih prava, nego i za prevaru i falsifikovanje.

Naravno, između ova dva ekstrema prostire se sivilo u kojem nijedan korisnik ne može biti sasvim siguran da na ovaj ili onaj način ne krši nečije autorsko pravo. Štaviše, čak i ako je siguran da ima ovlašćenju kopiju, opet mu se može dogoditi da s njom učini nešto protivno licenci (naravno, posebno skrojenoj baš za to jedno parče informacionog sadržaja), jer je nije najbolje razumeo kad ju je ono u potpunosti iščitao. Bože moj.

Hvala na iscrpnim odgovorima,kako vidim kriv sam 100 posto po svakom osnovu,bar zakon to tako definise,sto ce verovatno dovesti do toga da ukinem internet klincu jer je mogucnost za to da udjes u neke nelegalne vode ogromna,sto mi je stvarno jako zao jer je internet veliki izvor korisnih informacija,ali izgleda je postao jako opasno mesto.

Čekaj malo. Ja sam ga malo utupio čisto teoretski, ali je Nedeljko vrlo dobro rekao sledeće: praktično je bitno da nosilac autorskog prava može nekog da tuži. Nosioci koji imaju ekonomske snage i volje da jure povrede tih prava, opet, nisu rasipnici, nego razložno biraju najveću metu kad treba da zastraše potrošače. Na primer, u slučaju potpuno distribuirane p2p mreže, najveća meta i jeste pojedini potrošač, ali u slučaju Jutjuba, Jutjub je daleko sočnija meta nego neki njegov korisnik. Tako da si praktično bezbedan ako samo gledaš stvari s Jutjuba, i ne čuvaš kopije odgledanog.

Mislim, moraju se u obzir uzeti izgledi — pre nego što potpuno ukineš klincu Internet da ne bi narušavao tuđa autorska prava, mnogo bi ti bilo preče da mu ukineš izlazak iz kuće da ga ne bi nešto zgazilo na ulici. Nego je sasvim dovoljno da strogo nadgledaš šta dete drži na disku, i da mu ne daš ništa da skida sa p2p mreža (npr. nikako torenti). To će, doduše, pre ili kasnije izazvati oštar sukob između njega i tebe, kad vidi da mu svi tehnički pristaliji drugari to rade, a možda i usled razvijanja osećaja narušene privatnosti. Šta se tu može, šta se tu može.

Ukidaj! Bolje neka pika loptu i čita knjige - biće sretniji, dok se još nije zarazio forumima, facebook-om, youtube-om i ostalim šund sadržajima internet džungle!
Usput možda nauči i da komunicira sa stvarnim ljudima iz realnog sveta, što će biti mnogo korisnije od elektronske komunikacije sa cyber likovima.
Internet može i malkice negativno utiče na psihički razvoj dece (i psihički nerazvijenih odraslih osoba), čak i ako se ne koristi preterano...

PS
A za tehničko "opismenjavanje" nikad nije kasno, to će lako da savlada onda kada mu to bude zaista i trebalo.

Ne ukidaj mu nishta, nego mu lepo rasporedi vreme, ako on to sam ne zna.
2 sata interneta ili 3, whatever, pa se tad sine raskokolachi gde hotjesh, ali posle obaveza oko shkole itd.
Uskratjivanjem bilo koje vrste se postize suprotan efekat. Dolazi do pobune i revolta.

Evo jedne vesti koja je vezana za temu: YouTube Kills Our Video Download Tool

Upravo skidam zakon o autorskom i srodnim pravima, koji sam nekada čitao, pa da vidimo.

http://pks.komora.net/Portals%...ONOAutorskimSrodnimPravima.pdf

Autor jeste inicijalni vlasnik dela, ali daleko od toga da ja kad kupim nešto u radnji moram da proveravam autentičnost. Onda bi svi bili krivi, jer kupac nije tržišni inspektor, niti poreznik da može da proverava radnju. Ako ih pitaš da ti sve pokažu kako posluju, verovatno ćeš biti izbačen napolje, jer nemaš potrebna ovlašćenja za to. Sve što možeš je da im pošalješ nadležni organ, pa da se on sa njima zanima iza zatvorenih vrata.



Pa, pitaće te odakle ti to delo. Ako kažeš "kupio sam od uličnog prodavca", to je već siva ekonomija (ulica nije mesto predviđeno za trgovinu) i onda si zaista dužan da sve znaš u prste. Ako kažeš "kupio sam u radnji na uglu", otići će do radnje i pokušaće oni nešto da kobajagi kupe, pa će videti da li si lagao ili nisi. Ako si kupio u radnji, ne mogu te goniti, već onda gone radnju, a ako si lagao, e onda...

Čak i da kupiš na buvljaku, trebalo bi da budeš siguran (pretpostavljam), jer je i buvljak pod kontrolom nadležnih organa.

Ako te zateknu u prekršaju, na tebi je da dokažeš da si u prekršaj uvučen prevarom (ne može prosto „nisam znao“). Tako, kao što rekoh, ako možeš da pružiš valjani dokaz da si prekršajni primerak nabavio iz legitimnog izvora (fiskalni račun, garantni list...), onda će taj izvor da snosi odgovornost ne samo za prekršaj autorskog prava, nego i za što-šta još.

Internet je u tom smislu izvor manje legitiman od uličnog prodavca. Ako pokušaš da pravdaš gô prekršajni sadržaj zatečen na tvom disku time što si „skinuo sa sajta tog-i-tog“, bez ikakvih papirnih (račun, hologram) ili elektronskih uverenja (digitalni potpis), manji su ti izgledi nego da se pravdaš „kupio sam od uličnog prodavca na ćošku ulica te-i-te“.

Najvetji fazon je u tome shto ako neko kupi DVD "original", narezan i prekopiran od strane drzave,
DVD koji se nalazi na "kijosK" ,
pazi, "original" audio ili DIVIDI video disk po ceni od 300 dinara, onda nije napravio nishta ilegalno.
To se moze, to je zakonom dozvoljeno. Kada drzava nashtanca i umnozi to je ok.
I ima razumnu cenu. Nije pirat.

Kada ja ili bilo ko drugi to uradi, ali bez shtampacha i sredjivanja omota, i bez reklama na pochetku, BEZ CENE,
poklonish nekom, dash drugaru da gleda, whatever,
to je onda nedozvoljeno. Zabranjeno. Ne moz' to tako.....
Kaznjivo po zakonu.

Jeste, ali samo ako te nagazi pravi autor tog dela.

"Pazi da je legalno, chak i ako je piraterija..."

Mislim, ko tje bre da dodje da ti pomene neshto shto si sa Downloadhelperom napunio hard i zajebajesh se sa ekipom pored vatre,
dok je napolju minus beskonachno??

Kad naprave toliko veliki zatvor da pohapse maltene celu drzavu, pa i same sebe,
ondak i ja pochinjem da se sekiram i nozekam.

Do tad....
;)

^ Pa izgleda da je počelo...

Pirate Bay copyright infringement trial begins, founders plead 'not guilty'

Lako je dokazivo da neka prodavnica posluje na neki nacin. Ode inspektor, kobajagi da nesto kupi, p-a ce ga usluziti isto kao i bilo koga drugog.



Akon drzava ne moze da garantuje gradjaninu da nece biti gonjen jer je nesto skinuo sa interneta (a da nije crack.exe li nesto slicno), onda neka se internet lepo zabrani.

Najvetji fazon je u tome shto veoma mali broj ljudi zapravo uzima novac na pirateriju danas.
Radi se o deljenju. Podeliti neshto sa nekim. Ti koji udaraju cene na downloaded material, njih treba pohapsiti i goniti.

Pirate Bay samo daje ljudima na uvid shta mogu da probaju na njihovim kompovima.
Kao shto reche neko, mi ipak zivimo u doba gde informacije putuju kao nikada pre.
AKo tjemo da tuzimo Pirate Bay, onda slobodno mozemo tuziti i Google.

Recimo, zloupotreba sigurnosnih kamera je itekako mogutja pomotju Google pretraivacha,
i nikome nishta zbog toga.

Inache, koji je ovo put da su ga tuzitelji popushili...?
Jack Sparrow je Jack Sparrow..

Nije počelo ništa što nije počelo još od Napstera, 2000-ite. Nosilac autorskih prava racionalno bira najveću metu, rušenje koje će mu doneti najveći propagandno-tehnički dobitak za uloženo u sudske napore.



Iz tvojih poruka mogu da zaključim da ne razumeš zakon o pravu na kopiranje (ne neki novi, već kakav u suštini postoji već preko dva stoleća).

Pravo na kopiranje znači sledeće: ako sam ja autor određene informacije, onda mi država na ograničeno vreme (trenutno: doživotno + nekoliko decenija) daje apsolutni monopol nad upotrebom, umnožavanjem i rasturanjem te informacije.

Znači, ja mogu da postrojim Peru i Miku, i kažem „Pero, s ovom informacijom što sam je izradio radi šta god hoćeš — čitaj, slušaj, umnožavaj, rasturaj, menjaj, naplaćuj — a ti Miko, ne smeš da je pogledaš očima.“ To je sasvim legalno s moje strane, to mi omogućava zakon o pravu na kopiranje. Mika zakonski ne može ama baš ništa protiv toga (jedino može da me nezavisno tuži ako misli i može da dokaže da sam ga razlikovao od Pere po nekoj ustavom nedozvoljenoj osnovi, na primer rasnoj ili etničkoj).



Na uhvaćenom u prekršaju nije da pokaže da neka prodavnica posluje ovako ili onako, već da je prekršajni sadržaj nabavio iz nje. Drugačije, ako ukaže na prodavnicu koja zaista posluje nelegalno, zašto bi ona morala da ima veze sa kod njega zatečenim prekršajnim sadržajem? Ta veza mora da se dokaže.



Moraš prvo da uzmeš u obzir zašto zakon o pravu na kopiranje, tj. izdavanje vremenski ograničenog monopola autorima informacije, postoji, odnosno kakvo je opravdanje za njegovo postojanje. To se donekle razlikuje od države do države, ali je recimo u Americi, ustav sasvim jasan po tom pitanju: radi pospešivanja napretka nauke, tehnike i korisnih umetnosti. Ne zato da bi se autor nagradio, ne zato što autor ima neko neotuđivo pravo (kao pravo na život, slobodu, nepovredivost nastambe...), ne zato da bi autor imao od čega da živi — i to su američki sudovi više puta vrlo izričito potvrdili za protekla dva veka.

Dakle, zakonodavac (makar američki) koji vidi Internet kao pretnju održivosti zakona o pravu na kopiranje, mora da odmeri sledeće: da li će napretku nauke, tehnike i korisnih umetnosti više naštetiti potpuno ukidanje Interneta (odnosno neregulisane svetske umreženosti), ili, recimo, ukidanje nekih trenutnih, a u vreme kad je donošen nepredviđenih, dosega zakona o pravu na kopiranje.

Tu treba birati.

EULA je pravno potpuno nistavan dokument u vecini zemalja EU a i sire. Ako zivis u tim zemljama mozes slobodno da skrolujes do kraja i klinkes na checkbox - i da nastavis dalje bez ikakvog obaziranja sta pise u tom dokumentu.

Postoje odredjena prava koja kupci imaju i koja su kodifikovana zakonima civilizovanih zemalja, i koja su iznad bilo kakvih EULA-a i slicnih "ugovora" po pitanju zakona. EULA, inace, u tim istim zemljama cak nema ni snagu ugovora - jer je:

a) Nisam potpisao
b) Prilikom prodaje softvera ja nisam imao mogucnost da je potpisem

Tako, recimo, na primer, Apple moze da kaze "nemate prava da koristite ovo na ne-Apple racunarima", medjutim ja ako kupim taj disk i zivim u Nemackoj, UK, itd... imam pravo da radim sa njim sta god zelim onog momenta kada sam ga kupio sve dok to nesto ne krsi zakon. Najgore sto Apple moze da uradi je da mi u tom slucaju ukine podrsku.

Ista stvar i za "zabrane preprodavanja" - opet, to je jedno od osnovnih prava kupaca, ako sam nesto kupio - imam pravo da ga polovnog prodam, i softverske kompanije sa njihovim "EULA-ma" mogu da se slikaju, posto ce u tom slucaju zakon uvek biti na mojoj strani.

Naravno, u to se ne racuna neovlasceno kopiranje - to je kriminal, bilo gde.

@chaslav

Bash je lepo to shto si me malo prosvetlio.
Lepo objashnjeno, hvala.

Medjutim, u Nemachkoj tjesh mozda da se setish i da kupish neshto,
jer ipak 2 osobe sa prosechnom platom to mogu, za razliku od domatjeg standarda.
Correct me if I am wrong.

E sada...

Ja sam osoba KOJU LIBO UVCE za sve zakone koji postoje,
jer ne valjaju nishta!

Ovde zakon postoji samo kada treba da se uzme novac od jadnog gradjanina.
Toliko.

Neko ti djipi 12.000 dinara ili ukrade materijalnu stvar te vrednosti,..ti mozesh samo da ga *******.
Sve ispod 15.000 (valjda) nije potrebno prijavljivati, jer je "zanemarljivo".

Mnoge sam izraze pojednostavio,
da ceo svet moze da razume.

Kako znam?
Mom ocu su maznuli biciklu, ali nishta nije mogao da uradi jer je bicikla procenjena da vredi toliko i toliko.
Ispod 12.000. Ne moze se pokrenuti krivichni postupak jer je takav zakon.
U prevodu, nije vredno pomena.

I "download" je kradja?
Znachi da je i to deo zakona koji zatucava sve redom i vredja moju lichnu inteligenciju.


_{[Ovu poruku je menjao musicmaster dana 17.02.2009. u 14:21 GMT+1]}

A shto se tiche autorskih prava i zakona, evo prilozenog u attachmentu.
Onaj za koji ja znam,
ako u medjuvremenu nije izmenjen.

Kao shto rekoh, boli me uvo i da jeste,
bez obzira shto ja lichno imam svojih 6 autorskih dela.
Muzichkih.

You are wrong - iz prostog razloga sto zakon nema nikakve veze sa kupovnim mogucnostima gradjana.

Razmisli ovako - fizicka i pravna lica iz Srbije ocekuju da njihova dela budu zasticena medjunarodnim zakonima. Imas dosta nasih autora softvera, muzike, knjiga, filmova itd... koji prodaju svoju intelektualnu svojinu u inostranstvu i zive od toga.

E, posto je tako (a jeste) - onda se i od Srbije ocekuje da uradi isto - dakle, da zastiti prava stranih autora.

Da ne zaboravimo da je Srbija potpisnik svih relevantnih povelja i da u njoj medjunarodni kopirajt vazi.

Ima jedna srpska izreka - "oces da se J... a da ti ne udje" - ne moze se biti clanica UN, potpisnica sporazuma o kopirajtu, itd.. a da se to ne primeni i na lokalne zakone. Naravno, svaka zemlja ima sva prava da se isclani iz svih relevantnih organizacija - samo sto malo koja to stvarno i uradi, jer su prednosti bivanja u tom medjunarodnom sistemu daleko vece od potencijalnih mana.

Eto, recimo ti mozes da napravis Web Sajt, stavis na njega informaciju o kopirajtu - i, vidis, niko ne sme da kopira sadrzaj tvog sajta bez tvoje dozvole. Ako neko to uradi, imas prava da ga tuzis i 100% dobijas tuzbu ako je sadrzaj zaista tvoj. Vidis, kopirajt je vrlo mocna stvar, i tebi daje vrlo siroka prava. E, sad, posto ti ta prava imas - naravno da mozes ocekivati i da drugi imaju ista ta prava.



Odlicno - hajde skokni do prve prodavnice, i probaj da ukrades nesto iz nje. Pa da vidimo kako ce te boleti uvce kada MUP krene da sprovodi zakon :)

Ne zaboravi da se zakon sprovodi na teritoriji drzave - i ako zakon postoji, to sto neka individua ne voli bas taj zakon je krajnje irelevantno za sprovodjenje tog zakona. Eto i ja ne volim zakon o porezu - pa mogu samo da ga mrzim, ali porez moram da placam - osim ako ne zelim da malo sviram klavir u zatvoru.

Da probam da ukradem neshto iz prodavnice, jel?
A shta Ivane da ukradem?

Jedan Lilihip mozda?



Bitje od tebe dobar otac, ako vetj nisi, ne znam...
Nebitno sada, ...

Bitno je to da ja svom svojom voljom ratujem protiv profita, protiv zakona koji jednostavno - NE VALJAJU,
protiv budjavog ekonomskog sistema, protiv nachina na koji 60% ljudi a mozda i vishe, trenutno zivi.
Pardon, prezivljava - od danas do sutra.

Kada proradi priroda u nama ( a vetj pochinje da tinja, don't worry) na globalnom nivou,
kada ljudska svest pochne da preovladjuje nad svim neprirodnim zakonima koje su ljudi (I TO KAKVI ??!) doneli,
na ovu jadnu planetu, koja tje se, mozda, "prodrmati" malo sama od sebe,
i da strese svu gamad (nas), kao kad tebe recimo napadne muva ili komarac, pa je raspofizdish onako...

...svi zakoni tje pasti u vodu.

Ne zaboravite, sve se rapidno i brzo unapredjuje i poboljshava...
Proces je sve brzi i brzi....

Nekada, download bio free.....
Na internetu.
Zapravo, niko nije mario za to.
Pa kada su oni ljudi koji pishu zakone, shvatili da je to ustvari jedina nekontrolisana medijska struktura, da krstim to tako,
i da predstavlja zapravo jedino mesto gde neka vrsta istine moze dopreti do svakog....
Pocheshe sa zakonima i tu.
I na internetu.
Primer: Pirate Bay.

Veliki pritisak se stvara, svugde.
To neki i primetjuju.
Neki ne.

A on meni da ukradem neshto iz prodavnice......
Pa da vidish dal' tje da te boli kad te shibne pendrek i tome slichno...
LOL!

Ne, definitivno moram da priznam da si me oraspolozio i nasmejao.
Evo, sad idem da pomognem prvoj bakici da predje preko ulice,
a posle toga pravac u MAXI diskont da sa pishtoljem na vodu poplashim sve radnike i radnice!

Jagoda u supermarketu...
Gledali ste to?

Pa, valjda sam nevin dok se ne dokaze suprotno. Po cemu sam ja kriv sto sam u radnji koja nelegalno posluje kupio nesto? Da li sam duzan da imam fiskalne racune za ama bas sve sto sam ikada kupio da bih dokazao da nisam ukrao.



Hajde da po'apsimo i postreljamo sve postene gradjane, jer ko zna sta su skrivili. Ako si vec dozvolio internet, tj. dozvolio ljudima da ga koriste, onda ne mozes da ih 'apsis zbog toga.



Ne mogu da verujem da si ti ovo napisao. Pa, kada je nesto pod kopirajtom, tebi je vec zabranjeno da radis bilo sta bez izricite pismene dozvole. Da li je Apple potpisao takvu dozvolu za tebe? Ne.

Ako ti nađu nešto nelegalno u posedu, moraš brate da te dokažeš da si prevarom ubeđen u legalnost, tu nema priče. Inače bi ljudi mogli da pribavljaju bilo šta nelegalno, i brane se „mislio sam da je legalno, nabavio od toga-i-toga“, bez obzira na to što će taj-i-taj to da negira. Pa čak i da ne negira, opet si uglavnom u sosu.

Apsurdnost situacije u našem konkretnom slučaju, digitalnih sadržaja, proističe iz toga što nije potreban nikakav kapital za neograničeno kopiranje i rasturanje, pa sadržaja raznih stepena legalnosti, prirodno, ima na svakom ćošku, a kopije su uvek savršene. Zato neretko običnom čoveku nije lako uvideti šta jeste a šta nije legalno (što je i razlog započinjanja ove teme).

Ponavljam, zakoni o kopiranju, kada su donošeni, ni u ludilu nisu imali u vidu ovakvo stanje stvari. Nego su bili namenjeni da te spreče da štampaš i prodaješ kopije dela na koje neko drugi polaže pravo na kopiranje; pa kad ti dokažu prekršaj, zaplene ceo tiraž, debelo naplate odštetu, zaplene opremu ako nemaš da platiš, i tome slično. Po sistemu, kad si se već potrudio i uložio kapital da uspostaviš mašineriju, onda nema opravdanja što nisi unajmio advokate i izravnao sva pitanja autorskih prava.



Taj detalj bi i mene zanimao. Očigledno je da ne možeš da umnožavaš i rasturaš bez izričite pismene dozvole, tu nema spora (mada je bilo spora oko rezervnih kopija...) Ali, kako je zapravo regulisano šta autor može, a šta ne može da ti zabrani da radiš sa kopijom koju si legano pribavio, dok god ne umnožavaš i rasturaš? Ja sam, makar, razumeo da i tu može da ti tačno odredi šta smeš a šta ne smeš, sve dok ograničenja kao takva ne krše neke izričite zakone ili ustav. Razlikuje li se to značajno od države do države?

Na primer, šta sa onim „za nekomercijalnu upotrebu“, i sličnim odredbama? Ako bez potpisivanja ugovora nije pravosnažno jedno Eplovo „ne može na mašinu drugog proizvođača“, po čemu se to razlikuje od uobičajenog „ne može za komercijalnu upotrebu“? I jedan i drugi zahtev ograničavaju tvoje korišćenje legalne kopije.

(Premda je ovo delimično van teme, pa moderator može da briše ako smeta.)

OK, odakle ti čarape koje trenutno nosiš na sebi? Kupio si? Šta ako je prodavac prodvao kradene čarape? Imaš li ti fiskalni račun od tih čarapa i kako misliš da dokažeš da si uvučen u kupovinu kradenih čarapa na prevaru?

Proguglaj "Universal copyright convention". Svaka potpisnica ove konvencije (a to je najveći broj zemalja na svetu) ima međunarodnu obavezu da uskladi lokalne zakone sa konvencijom i da ih sprovodi na svojoj teritoriji.

Ovo cu da metim u potpis ;)

Ne razumem šta nije u redu. Ispade da čovek da ne bi robijao mora da ima fiskalne račune od svega živog što je kupio za svaki slučaj ako se ispostavi da su mu uvalili kradenu robu.

Ma sve je uredu Nedeljko, samo mi smesan tvoj primer (carape i softver), to je sve ;)

Odgovor na poslednje pitanje znaš. Trebalo je, međutim, da više razmisliš zašto je odgovor takav: nemam račun za čarape, jer s ogromnom sigurnošću znam da niko neće proveravati da li su kradene. (Ne znam ni kako bi proverili, a da provera sama ne košta stotine puta više od datog para čarapa.)

Nego, ako me zateknu s kradenim kolima, bez ikakvih papira, bez dokaza odakle sam ih kupio, šta će biti? Ili nešto manje, recimo s kradenim laptopom, mogu li onda da se izvučem bez papira?

Drugim rečima, kada bi se tako pazilo na čarape, tada bih itekako imao račun za njih.

Dalje, ne znam kuda vodi ova priča? Mi ovde pričamo o digitalnom sadržaju, za koji već imamo praktične primere da ljudi bivaju zakonski gonjeni za posedovanje neovlašćenih kopija, čak i ako ih ne umnožavaju niti rasturaju.

Znači, radi se o ogromnoj sigurnosti, što znači da ipak postoji rizik (koliko god mali bio) da robijaš ni kriv ni dužan i da to robijanje bude zakonito. E, to ne valja nikako. Najveća rupa u zakonu nije mogućnost da neko zezne sistem legalno, već mogućnost da neko ispašta ni kriv nidužan, a da je to legalno. Od starog Rima na ovamo se smatra da je bolje da sto krivaca pobegne, nego da jedan nedužan ispašta.



U čemu je razlika? Krađa je u svim vremenima i sistemima krađa.

A ne, to nisu iste stvari.

Ti kao vlasnik kopirajta imas pravo da na pismen nacin uredis prava koja dajes ljudima, ali iskljucivo u pogledu kopirajta. Tako da, ti kao autor softvera mozes recimo da napises nesto tipa:

"Copyright (C) 2009, Ja - Kopiranje dozvoljeno za nekomercijalne upotrebe"

Time si ti kao vlasnik kopirajta dozvolio kopiranje u odredjene svrhe.

EULA je nesto sasvim drugo - EULA "pokusava" (kazem "pokusava" jer, kao sto rekoh, EULA nije legalno priznata kao ugovor u nekim zemljama) da regulise nesto sto uopste ne potpada pod zakon o kopirajtu, tipa kako ja treba da "koristim" program. To nema nikakve veze sa kopiranjem, i nije moguce koristiti zakon o kopirajtu kao opravdanje za pisanje takvih "uslova"

Mislim, EULA moze da kaze "Ukoliko kupac ne pokloni svoj bubreg autoru, ova licenca ne vazi"... Karikiram, ali cisto da pokazem koliko besmisleno EULA zvuci.

Ljudi chitam ovo i ne razumem nishta. Evo primera. Ako ja imam ilegalan software na svom pc-u,( tom prilikom mislim na software koji nije licenciran ili je crackovan kako bi radio, ili neki film koji se nalazi trenutno u bioskopima ili mnogo drugih primera da sad ne nabrajam ) i nekim sluchajem MILICIJA za Cyber kriminal xexe kako to lepo zvuchi, sazna za to i dodje kod mene i zapleni mi pc kao da ga proveri itd. itd. JA BIH NADRLJAO. Ali samo u sluchaju da mi neko zakuca na vrata i kazhe " Gospodine imamo sumnju da vi imate ilegalan sadrzhaj na pc-u" izvolite nalog itd itd.

Nekada davno sam chuo da Microsoft nema ideju da goni i tuzaka fizichka lica za posedovanje nelicenciranog softwera., njima su glavna meta kompanije koje koriste njihove proizvode, i tom prilikom upotrebom tog softwera zaradjuju cash.

Ali u sluchaju da se neko od vas reklamira tipa PRODAJEM I NAREZUJEM sve i svashta za po 300 kinti po DVD ili CD-u onda moze da se naj... zestoko jer Cyber milicija redovno prati oglase. I ne samo oglase i forume takodje.

Zato pamet u glavu pazite shta skidate sa net-a, jer nas sve posmatraju.


BIG BROTHER WATCHING YOU. :-O

Možda je Dimke u pravu.



Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/C...at_may_constitute_infringement

Mislio sam da jesam, ali će biti da se nisam dobro izrazio. Znači, mislio sam na situaciju gde je kopiranje potpuno zabranjeno, samo u jednom slučaju nema ograničenja na korišćenje, a u drugom slučaju je dodatno ograničeno da se softver ne može koristiti komercijalno. Tipično, dve istovetne verzije softvera, samo se jedna prodaje po pet-deset puta manjoj ceni uz ograničenje upotrebe na nekomercijalne svrhe. Ponavljam, kopiranje obe potpuno zabranjeno. Kako se to razlikuje od ograničenja upotrebe na ovo ili ono parče hardvera?

Drugo, pretpostavimo da sam pitao to na šta si ti odgovorio. Zašto onda jednako ne bih mogao da napišem:

„© 2009, Ja. Kopiranje dozvoljeno za upotrebu na Mojem hardveru.“

Odnosno, u opštem slučaju:

„© 2009, Ja. Kopiranje dozvoljeno za upotrebu <takvu-i-takvu>.“

šta određuje šta mogu, a šta ne mogu da napišem umesto <takvu-i-takvu>?

Takođe, mislim da ovde mutiš pojmove. Rečenica „Kopiranje dozvoljeno za upotrebu <takvu-i-takvu>“ očigledno ne reguliše kopiranje, nego dozvoljava kopiranje, a reguliše upotrebu kopiranog. Zapravo, ovakva rečenica predstavlja licencu, tako da je njen opštiji oblik „© 2009 Ja. Licencirano pod uslovima <tim-i-tim>.“ Ovo kažem da bih sledeće rekao da, naravno, mogu da izdajem isti softver pod dve različite licence, tako da npr. jedna dozvoljava kopiranje, ali jako ograničava upotrebu, dok druga ne dozvoljava kopiranje, ali manje ograničava upotrebu.

Da li je neko primetio da se da li piše odvojeno?

Da li je neko primetio da se "da li" koje je upotrebljeno kao deo citata piše pod navodnicima?

Dimke, a kako gledaš na to što je instalacija softvera oblik njegovog kopiranja (na 'ard disk)?

Postoji razlika izmedju termina instaliranje i kopiranje.
Kopiranje predstavlja prosto umnozavanje i nista vise od toga, tu se domet ovog pojma ili termina zavrsava.
Sta ces ti da uradis sa necim sto si umnozio ('oces da instaliras ili mazes na lebac), to je vec drugo pitanje.
Tako se bar meni cini.

Dakle instalacija programa moze da predstavlja "oblik njegovog kopiranja na HDD", ali to ne menja
postojecu razliku izmedju znacenja ova dva termina, verovatno jasno definisanu, bar sa pravne strane.

Ne postoji. Instaliranje je isto što i umnožavanje. Član 20, tačka 4, eno gore u PDF-u našeg zakona ka kojem je Nedeljko dao vezu.



Član 46, tačka 1.1. Autoru se ne dozvoljava da spreči vlasnika legalne kopije da je umnožava koliko je to potrebno za predviđeno namensko korišćenje programa. Što će reći bar jedna kopija na hard-disku, i još jedna u radnoj memoriji. Tačka 1.3 takođe ne dozvoljava autoru da spreči korisnika da napravi jednu rezervnu kopiju (tj. jednu kopiju van onih potrebnih za korišćenje programa).

Ja i dalje mislim da instaliranje i kopiranje (umnozavanje) nisu isto, no bitno je
kako je definisano u zakonu, naravno, nema tu sta onda JA da razmisljam :)

Kako nema šta da razmišljaš, ima i te kako šta da razmišljaš. Npr. ima li zakon takav kakav je smisla, i kako će to da utiče na tvoje sutrašnje glasanje na izborima. Zakon o pravu na kopiranje je jedan od zakona o javnim monopolima, i kao takav treba u svakom trenutku vremena i pri svakom novom razvoju situacije da podleže proceni i diskusiji — treba li monopoloske dozvole proširiti, ostaviti ih kakve su, ili suziti. (Tačno je da u Srbiji trenutno verovatno nijedna partija nema u vidu ovakve tričarije, ali bi u Švedskoj već imao političke struje, koje i sada sede u švedskom parlamentu, a koje bi se složile s tobom.)

Drugo, zakon je prisiljen da definiše instaliranje kao umnožavanje, da se cela konstrukcija ne bi sručila kao kula od karata. Jer, ako instaliranje nije umnožavanje, onda ja mogu da instaliram na jedan, drugi... n-ti računar — posledice su jasne. Zato zakon mora svako udvajanje bitova da definiše kao umnožavanje, a onda izričito odredi koja od tih udvajanja autor ne može da zabrani korisniku.

Zanimljivo je, međutim, da je prema gornjem zakonu, svaki savesni korisnik računara prekršilac. Jer, savesno je da imam rezervu CD-a na kome je softver, za slučaj da izvorni oštetim ili se pohaba; savesno je takođe da imam rezervu hard-diska (na kome je, između ostalog, instaliran taj softver), za slučaj softverske ili hardverske havarije sistema. To znači da već imam dve rezervne kopije dotičnog softvera, što nije dozvoljeno zakonom. Ah, magnolije...



Evo s moje strane polu-izvinjenje :) što preterujem, ali imaj u vidu da je posebno zanimljivo u tvom pitanju što se „kako to odgovara jačem“ u ovom slučaju nikako ne odnosi samo na Srbiju. Kao što rekoh gore, od zakona koji se služio regulisanju (obračunu) kompanija, znači „poštena“ borba, prešao je u zakon koji služi obračunu kompanija sa potrošačima, a kako sudski obračuni koštaju, onda je jasno ko je u ogromnoj prednosti.



Evo ti baš zanimljiv razvoj situacije od juče — Pajrat bej je, kako sam razumeo, na početku bio optužen za dve stvari: kršenje autorskih prava i omogućavanje kršenja autorskih prava. Juče, drugog dana suđenja, tužba je odustala od optužbe za kršenje autorskih prava, usredsredivši se na drugi deo, omogućavanje kršenja. To posledično znači sledeće: ako Pajrat bej sam ne krši autorska prava (tužba odustala), onda neposredni izvršilac prekršaja mora biti neki deo miliona njegovih korisnika. I to poveći deo, pošto tužba tvrdi ogromne štete.

Dakle, što se Jutjuba tiče, morao bi da važi isti aršin: neposredni izvršilac prekršaja br. 1 onaj ko je okačio nelegalni video isečak, Jutjub kriv za omogućavanje prekršaja, neposredni izvršilac br. 2 onaj ko je pogledao i preuzeo nelegalni isečak. Eventualno Jutjub može takođe biti neposredni izvršilac br. 3, s obzirom na to da, za razliku od Pajrat beja, i sam skladišti (tj. drži kopije) prekršajnog materijala.

Pa, i nije isto. Umnožavanje je širi pojam od instaliranja. Svako instaliranje je oblik umnožavanja, ali postoje i drugi oblici umnožavanja softvera.

Prilikom instaliranja softvera se sadržaj medijuma kopira na 'ard disk (često uz prethodno raspakivanje) + se vrše nekakva podešavanja sistema ako su potrebna. Prilikom pokretanja programa se sadržaj sa 'ard diska kopira u RAM (uz još poneke radnje) da bi odatle mogao da se izvrši. Eto ti još jednog oblika umnožavanja, osim instaliranja.



Ukoliko bi na YouTube-u mogao da gledaš ilegalne sadržaje, YouTube bi bio direktni prekršilac zakona, jer bi preko svoji' serveri distribuirao taj sadržaj.

Upravo sam posetio PirateBay i video sadržaje od kojih mi se diže kosa na glavi. Zna li iko kako su uspeli da do sada ne budu po'apšeni i pobijeni?

Kakav sadrzaj? Tamo su samo slovca, velika i gomila malih. Neko ih ponekad sabere pa ih nazove link.

Vrlo jednostavno!

Ni jedan od tih sadržaja koje si video se zapravo ne hostuje na njihovim serverima, niti ima veze sa njima!

A šta bi sa sečenjem yaya onima na koje linkovi pokazuju?

@nedeljko

Od kojih ti se sadrzaja zapravo digla kosa?
Bash me zivo interesuje...

Ajd' ako ti nije teshko.

^^



ne pitaj dvaput.

Dobro.

Nedeljko, da nema sluchajno nekih sadrzaja tamo na Pirate Bay sajtu od kojih moze da ti se digne kosa na glavi?

Sačuvaj me Bože moralista .

Znate kako, to što imamo softver, muziku, filmove, knjige itd. je zasluga ljudi koji su ta dela načinili. To nije moguće postići sa ovom nivoom kvaliteta, ako neko ne može da živi od toga. Zakoni o autorskim pravima su uvedeni iz praktičnih, a ne moralnih razloga. PirateBay upropašćava proizvođače/autore/izdavače i time dugoročno nanosi štetu svima. U svakom slučaju ću više da cenim trud onih koji su načinili nešto novo, što je dobro i korisno, od napora kojima se takvi upropašćavaju. Srbija je naravno profitirala od odliva mozgova, koji ovde nisu imali šta da traže.

Pirate bay upropashtjava proizvodjache i bla, bla, trutj....

Ti si chuo samo za Pirate Bay?

Na kraju krajeva, ako neshto ima cenu, ne znachi da je drugachije ako nema cene.

Isto to shtivo sa i bez cene ima ama bash potpuno isti znachaj.

Imash izbor da kupish ili da ne kupish isti proizvod.
Shta tjesh uradti?

Ako ga kupish, prochitatjesh da bi opravdao lichni troshak + da bi izvukao pravu korist iz te knjige.
Ako "DOWNLOAD" button pritisnesh i ne platish, ti si onda prekrshio zakon.....

Sram da ih bude sve njih shto sprovode kriminal i ne poshtuju "lepi" zakon.

Sve to isto važi i za krađu u samoposluzi. Da, kilo banana je kilo banana, bez obzira da li je plaćeno ili ukradeno. Ima isti ukus i iste hranljive sastojke.

Tako razmišljaju ljudi koji ništa kreativno ne stvaraju, a oni drugi beže iz takvih sredina u sredine u kojima je njihov rad cenjeniji, pa ti vidi da li bi ti bilo bolje da država funkcioniše ili ovako u anarhiji. Gde su drugi, a gde smo mi? Da li je čistaču ulice bolje u zemljama u kojima je poštovanja autorskih prava obavezujuće ili u onim drugim (kao što smo mi)?

A shta je dobro i funkcionishe u zemljama kao shto je nasha?
Auto-putevi i Velja Ilitj...
Shta josh?

Privatne pekare mozda?
Ili privatni kiosci u samom centru grada, gde ima najvishe prolaznika..

Pa, kad se rasteraju oni koji mogu nešto da stvaraju, onda je tako. Zato će doći čizma moćnijeg i razvijenijeg, pa će "teći med i mleko", kao što to pod stranom vojnom čizmom obično biva.

Kako ne shvatate da je poštovanje intelektualn svojine u interesu razvoja zemlje? Upravo su zato ti zakoni i uvođeni, a ne zbog "moralisanja".

Ovo je inache trenutna, glavna, centrirana slika sa Pirate Bay sajta....

Poruka nema blage veza sa stvarnošću.

Filmovi se na TV-u prikazuju tek nakon prikazivanja u bioskopima, ali nije u tom suština.

Poenta je u tome da ni TV ni bioskopi ne proizvode filmove, već ih kupuju od proizvođača da bi zarađivali na njima. Naravno, pravo je proizvođača da daje potpisuje ugovore i sa bioskopima i sa televizijama (OK, to obično ide preko nekog ovlašćenog distributera, ali producentu niko ne brani da sam sa nekim zaključi ugovor, kao Volt Dizni sa RTS-om). I bioskopi i TV su korisnici tih sadržaja.

Da bi snimio nešto sa TV-a na video traku, taj sadržaj mora biti emitovan na TV-u, a da bi TV stanica to mogla da emituje, mora prvo da otkupi prava za to, a cena tih prava je usklađena sa činjenicom da gledaoci imaju mogućnost snimanja sadržaja na video traku.

Nigde se u ozbiljnim zemljama ne raspravlja o tome da li internet treba da postoji i da služi svrsi, ali to ne znači da ga treba zloupotrebljavati za kršenje autorskih prava. Tako se teraju oni koji nešto znaju u druge sredine u kojima je njihov rad cenjeniji i stiže se dovde dokle smo stigli.

Ma znaju ovo svi, samo se neki prave "Toše".

Radi se o tome da ljudi često ne vide dalje od svog nosa. Misle da je super ako mogu nešto trenutno da ućare, a za dugoročne posledice takve politike nema veze.

Sprovođenje zakona o autorskim i srodnim pravima u Srbiji je u direktnom interesu Srbije. Preciznije, naš direktan interes je da prava naših autora/izdavača/proizvođača u Srbiji budu zaštićena. Što se tiče prava stranih autora/izdavača/proizvođača, njihova zaštita je u direktnom interesu njihovih zemalja, a naš direktan interes je normalna trgovinska saradnja sa tim zemljama, koja nije naše međunarodno pravo, već privilegija koja ide u paketu sa našom međunarodnom obavezom poštovanja njihovih prava.

Ja se pitam zashto zakoni i prava postoje na mestu kao shto je internet....
Knjige koje se nalaze u PDF formatu, nalaze se i u knjizarama, bibliotekama...
DVD filmovi i audio diskovi se kupuju u street shopovima ili se naruche - online....

Ima mesta za sve.

U zadnje vreme, kada mi neko pomene politku i sve te idiotske veze sa istom, povratja mi se.
Ja kao neki autor SVOJE, LICHNE muzike, instrumentala zapravo,
u potpunosti podrzavam sve te sajtove koje krshe taj neki zakon koji "pomaze".

Ti zakoni po meni, opravdavaju profit koji ubija pravu vrednost nechije "umotvorine".
Ko moze da ukapira to,
ukapiratje.

A piraterija je jelte najbolji vid reklamiranja i nishta vishe od toga.

A ako ima nekoga ko ne moze da ukapira, evu mu ovaj link http://www.google.com/help/netneutrality_letter.html
I to tamo je odavno napisano...

Probaj da ne jednes nista 5 dana, pa da se bavis "umotvorinama".
Ne mogu da shvatim, da u 21. veku jos ima ljudi (ok, Busmani su izuzeti)
kojima nije jasan koncept robno-novcane razmene i po kojima ostvarivanje
profita kao plod sopstvenog rada (zamene sopstvenog zalaganja za novac) treba "pravdati".

Da li su mogli biti bolje uredjeni, to je OK pitanje i o tome se uvek da raspravljati.
Ali zakon koji trenutno vazi, kakav je takav je, treba da se postuje. Bilo kakav red je bolji
od nereda.

He, he, ili josh bolje...
Zamsli da jedesh novac kada ga budesh imao,
jer sa tim sranjem nishta ne mozesh da kupish, tada u tom trenutku...
Pusti malo mashti na volju, evo ja ti kazem,
kao i taj shto ti je rekao "Ali zakon koji trenutno vazi, kakav je takav je, (Lud li si ti malo prijatelju? Jesi li poras'o?) treba da se postuje."

Zvuchi za'ebano i jedno i drugo.
Jer rech "profit" je isto tako, neka vrsta, nechije umotvorine,
ali bolesne.

Jedno je zamisljati raznorazne situacije i moguce scenarije (mozda onako pred
spavanje, da se lakse zaspi) - a drugo je ziveti u realnosti, datim uslovima.
Ja sada ne zivim od zamisljanja, vec od novca kojim kupujem 'leb i mleko,
a kada svet bude tako organizovan da se od zamisljanja moze ziveti, ja cu
evoluirati i prilagoditi se, i zamisljati svasta nesto. Za sada, funkcionise tako kako funkcionise.



Mozda je moje razmisljanje detinjasto, no imam neki gut-feeling da treba da ga se drzim, ipak,
ako ne zbog sebe, a ono zbog svoje dece - da imaju da jedu, da ne moraju da "zamisljaju" ;)

Zakon je tako skrojen da se ima za jesti sve manje i manje.
Mic po mic, na dole.
Ne na bolje, nego na loshije.

"Kakav je, takav je" izgovor vezan za zakon - ne prihvatam.
Bar ne ovde na ES-u.

Isuvishe sam moralan i imam izbazdaren kantar za pravdu, jbg.

A kad god imam prilike,
trudim se da ga bojkotujem.

Samo zato shto je taj zakon jachi i od mene i od tebe i od tvoje dece, itd, itd...

"Ja sam taj koji je bitan", ne zakon.
E vidish, to je ono shto mi grebe logiku i tera me da ga odbacujem.
Bilo koje nauchno pravilo, a da ne spada u prirodnu grupu.

Sve veshtachke, ljudske nauke, su farsa i glupez i DOKAZANO nam je milion puta da ne valjaju,
da je sve na milion mesta na zemlji odlazilo u krasan koorac - zbog zakona vezanih za politiku, profit i ekonomiju.
O ratu i destrukciji kao o kecu iz rukava ne zelim da komentarishem.

Nego, shta to trazi na internetu?
Profit i slichne "umotvorine"?

Na osnovu ove tvoje izjave, voleo bih da cujem tvoju zamisao uredjenog zivota u zajednici sa drugim ljudima.
Posebno deo o prakticnom uvazavanju misljenja drugih ljudi koji zive oko tebe, koji su, pretpostavljam podjednako "bitni".

Zeitgeist, na primer.

To najbolje moze opisati ono sa chime bih se ja slozio.

Dok ja kao pojedinac....
evo, samo shto nisam promenio sve!
:P

Upravo tako. Razumem "mlade lavove" koji bi da menjaju svet,
no ova cista "asimilacija" stvarnosti (bez trunke akomodacije)
je svojstvena tinejdzerskom periodu zivota - oni su ti koji grade
teorije i menjali bi svet (vid egocentrizma, koji je svojstven
stadijumu formalnih logickih operacija u razvoju misljenja, Piaget - Intelektualni razvoj deteta ).
Tinejdzeri su buntovnici. Onda se, polaganom decentracijom na
tom polju prevazilazi ovaj egocentrizam, i sa puke asimilacije
se polako prelazi vise na akomodaciju, svojstvenu adolescentnom periodu
zivota, te se polako shvata granica do koje se u svetu, drustvu nesto moze menjati.

Asimilacija i akomodacija zajedno cine proces adaptacije, i to su dva
processa koja se odigravaju istovremeno i jedan drugog "dopunjuju".

E, sad kolike su necije adaptivne sposobnosti, to je prica za sebe.

Nisu bash ni svi tinejdzeri buntovnici. Ne znam, mozda tvoji jesu.
Mozda tje tek da budu ili nikad netje biti.
TO zavisi od tebe.

Ljudi koji su "sklapali" taj dokumentarac su sve samo ne tinejdzeri,
inache.

Po tebi bi ja trebao da zvuchim ovako: Zakrzljali lavovi, probudite se i razmrdajte se!


A shto se tiche asimilacije i akomodacije i prelazenja i stapanja i pretapanja i prilagodjavanja uz "nezeljene efekte" iz jedne grupacije ili chega vetj,
u drugu, pa takvih korisnika na ES-u ima koliko god hotjesh!
Dosta mi ih je!


I opet to nema nikak'e veze sa zakonima i FREE INFORMATION EXCHANGE-u na internetu.

Ovo sa naručivanjem online je čist bezobrazluk. jer namerno brkaš babe i žabe. Sa onima koji iznose nešto samo da bi nešto rekli iako ni sami ne veruju u to nemam nameru da polemišem. Ceo post je u tom duhu. Kako ga onda ozbilno shvatiti i komentarisati?

@Kernel-1

Batali priču, sa ovakvima polemika nema nikakvog smisla.

@nedeljko

Dechko, ti si prs'o.
I ja ti tu nisam kriv.

Recimo... "Ovo sa naručivanjem online je čist bezobrazluk." ... lupio si ovo u nadi da tju ja da podivljam,
mozda i ne, jedna od mogutjnosti... shta ja znam, jel' da?

Lik koji recimo radi ovo → http://www.hyd-masti.com/2008/07/eggs-for-you.html
I ti sada primetish pa ti se i zasvidja, i pozelish jedno za sebe.
Kontaktirash ga i naruchish primerak.
I ono ti stigne na kutjnu adresu kroz par dana.
Platio si Vizom ili Masterom, ili na neki drugi nachin ...
Mi recimo platjamo hosting Amerima vizom.
www.1and1.com

Bezobrazno?

Isto tako mi muzichari recimo naruchujemo robu preko sajtova....
Ja manje neshto u zadnje vreme, stanjio se dzep, pa se krpim sa matorim digitalnim efektima,
ali promenitje se i to.
Aj fakin' houp.

Ne, ovo nije chist bezobrazluk sa moje strane,
to je chisto zlo.
Sram da me bude, tc, tc, tc...

Nego, jel' znash ti uopshte shta je sajt i prezentacija, navodno - pojam "online"?
Da nisam otishao predaleko za tvoj mozgitj sitjushni?
Sorry.

Tebe izgleda drze neke mrachne fantazije od pre nekoliko dana.
Nadji balans za lichnu harmoniju.

Mada, mozesh i ovako kroz forum.
Samo shto opet sebi tako odmazesh.

pozz.

PS: Kernel je batalio prichu zato shto je moderator, znash...
pa mora da bdije nad njegovim poljima, ..... jel' ti to ... nejasno?
Ne sekiraj se za njega. Ako mu se prohte, zachas se vrati da se prozeza.

[offtopic]

@musicmaster
Voema bih vloeo da ramuzem šta pšieš u sviojm pruokama ali igzleda da imaš neki urvunti pvaropis. Bilo bi dorbo da u poptsiu potasviš pvarlia čtianja (tipa ch = č, sh = š itd.)

Teško za čitanje, zar ne?

[/offtopic]

offtopic na offtopic

A zashto bih, kada si dovoljno bistar pa i sam znash?
No, ako ti ne ide od ruke, ti samo spoji ta dva slova, izgovori ih brzo.
Recimo t i j daju ć.

Da ne znash mozda shta umesto ž?
Mozda bi moglo "zh", mada nije to adekvatna zamena.

Zbog navike na EN layout, moram ovako.
A nishta nije falsh, s i h jedno pored drugog, daju š, bukvalno.
Isto tako i c i h kao shto si sam vetj i primetio,
Pantitju....

Mozda je teshko za chitanje, ali zato nikada ne traje preterano dugo.
Chak i na to pazim!

Mislim da je potpis, ovakav kakav je - pravi.
Sigurno je tebi npr. proshla ideja kroz glavu "Šta kog mog ovaj 'oće?... " shto je jednako sa WTF ili Uatafak?

Vuk Karadzitj nas je osposobio, dao nam takvu pravopisnu motj da mozemo slobodno raditi sa njom shta nam volja.
Ja tu motj koristim na ovakav nachin.
Mashti nikad kraja.

A ti se vezbaj...
Ili lepo na PP shta god nije jasno,
jer primeri sa kojima si hteo da mi skrenesh paznju,
jednostavno nemaju veze sa mojim "rechima".

;)

nema potrebe da se obracas drugom na ovaj nacin, pogotovo nekome ko ovde svoja
misljenja iznosi prilicno argumentovano, kulturno i jasno (Nedeljku).

Sasvim je u redu da se sa necijim misljenjem ne slazes, ali vredjanje je
zabranjeno pravilnikom foruma.

Naravno.

Znam ja shta sam napisao.
Ali i on mora da zna da je mene uvredio sa njegovim "profesorskim" ... bezobrazlukom.

Nedeljko, namera nije bila da vredjam.
Isto tako ni da pushtam da mi "post" trpi (mi zapravo ne trpimo nishta)

:D

Mešao si babe i žabe, naručivanje preko interneta sa kršenjem autorskih prava. To je očigledno nešto što nema blage veze jedno sa drugim i to i sam znaš. Zato nema svrhe komentarisati takve postove, jer ni njihov autor ne veruje u takvu argumentaciju.

(E bash ovde je server pukao na kratko!.... )

mozete obrisati ovaj post

Ako mu se meshanje baba i zaba pripishu,
od strane druge osobe koja zapravo radi bash to,
tj. u glavi pomesha ili brzo prochita napisano, pa izmodelira po svom,
pa nakon toga detinjasto "prenosi" shugu,...

Autor teksta onda mora malo oshtrije i da nanese povredu na neprihvatljive kritike,
i da dodatno pojasni.
jbg, shta tjesh...

Znam da si ti previshe ponosan na svoje matematichke sposobnosti i nije to loshe, ponekad.
Biti proud. I vezbash chesto, i ni to nije loshe.
Samo, ne zaboravi na tamnu stranu svoje prirode....

;)

http://www.youtube.com/swf/l.s...ther%20brick%20in%20the%20wall

OK, pročitao sam još jednom citirani post. Nisi mešđao pirateriju i naručivanje online, već si se samo pitao zašto ne bi preko interneta sve bilo dostupno za dž, kad ti niko ne brani da platiš to isto u radnji.

A zašto bi kupovao u radnji kad možeš da skineš sa neta za dž?

Dakle, vrlo dobro znaš odgovor na pitanje koje si postavio, tako da svakako ni sam ne veruješ u takvu argumentaciju u korist piraterije. Znači, omašio sam neki detalj, ali nisam pogrešio u suštini.

A otkud ti znaš da li se ja uopšte bavim matematikom? I gde sam se to puvao kojekakvim "sposobnostima"?

Sve shto je preko neta for free, recimo na You Tube-u je NIKAKVOG kvaliteta. Flash Video Fajl ili .flv.
I na MySPace.com i na Hi5, itd..
Moze ga downloadovati ko hotje.

Ako neko hotje da ima takav materijal u chistom izdanju,
koji mu se prethodno svideo, tj. pogledao ga je na internetu, ili poslushao,
ili je to .PDF, nabavitje to za sebe, legalnim putem, onom prilikom kada bude imao mogutjnost.
Naruchitje preko interneta od pravog autora ili online prodavnice ili kupiti u lokalnoj radnji.
Svi ostali koji drze na hardu sve i svashta, kad-tad gube to isto,
i polako pune hard diskove nechim drugim.

Navodno, takva osoba koja hotje da ima original izdanje,
primerak bez kockichaste magle na ekranu (low_DivX, npr),
tje dopuniti lichnu kolekciju u nekoj vetj postojetjoj vitrini ili fioci...

Isto tako i Pirate Bay.
Svaki torrent pre nego shto ga skinesh,
ima instrukcije kako raditi sa takvim i nagoveshtava da je za lichnu upotrebu,
bez daljnje distribucje.
Niko to i ne chita naravno, ali isto tako niko i ne chuva neshto mnogo kod sebe u posedu na hard disku,
zapravo 90% ljudi to shto skine - OBRISHE.
Razmisli, ko tje to da reze, ako vetj ima da se svuche i ako je za 700mb potrebno 2-3 sata?
Znachi, distribucija piraterije na taj nachin sa diskovima - jok.
Jer diskovi inache (princo, verbatim, itd) traju ne vishe od 2-3 godine.
Ako se dobro chuvaju, mada, retko je to.
Original Audio CD pa i DVD, traju mnogo vishe od 7-8 godina.
Zato i koshtaju.
Koliko koshta Princo DVD 1x-4x?
K'o shibica.
Onih 10% shto pogledaju film skinut sa neta, pa ne obrishu, otitji tje posle u Tuckwood, prvom prilikom chim se pojavi isti naslov,
ako mu se svidi i ako je filmofil.

Shta sa igricama?
Koji su ti shto ih "krekuju"?
Daj da ih pohapsimo sve do jednog, sunce im zarko...!

Hehe, malo morgen.
Zashto?

Zato shto ti ljudi ne postoje. Kada neka firma tipa Codemasters (zamisli bilo koju drugu) izbaci novi naslov,
neko iz te firme, pusti takozvani pokretachki .exe ili .dll fajl kroz "etar", potpuno anonimno.....

Onda se jedna verzija prepakuje sa tim fajlom,
zatim se postavi na free listu za skidanje.
I ljudi naravno krenu da downloaduju, jer se o toj igrici pricha unazad nekoliko meseci kroz najave, advertising itd....
Ako je taj neki torrent popularan, znachi da su programeri dobro odradeli posao,
e ajde da formiramo cenu i da je pustimo u prodaju....
Vredi toliko i toliko, jer ima toliko i toliko usera (ZAPRAVO, MNOGO BETA TESTERA KOJI NE KOSHTAJU NISHTA! )

I nakon malo vremena, prodaja po PC shopovima krene..
A i logichno je zar, ne?

Kako ja da znam dal' tju da se zajebem ako kupim neku igricu za klinca na osnovu slike sa omota?
Slika moz' biti potpuna suprotnost, zar ne?
Ok, imamo chasopise....

Shta je sa svetom kompjutera?
"Ma, jeste...., ali.. dok ja to ne vidim, znash...."

Nedeljko, mogu ovako josh puno,
ali se nadam da nema potrebe.

Nemash matematichke sposobnosti?
Dobro, precenio sam te.
Greshka.

Sve u svemu, obrada Pink Floyda je uspela,
morash priznati. Bash se vidi da su fanovi.
Bar ja tako mislim.



_{[Ovu poruku je menjao musicmaster dana 28.02.2009. u 21:34 GMT+1]}

Ako budeš uhvaćen u kršenju zakona o autorskim pravima, neće ti pomoći nikakvo pljuvanje po delu, omalovažavanje njegove vrednosti ili značaja za tebe itd. Jedino što je relevantno je da si povredio tuđa prava i da treba da odgovaraš za to.

Ako smatraš da je nešto lošeg kvaliteta ili da ti nije toliko važno koliko košta, ili nemaš poverenja u kvalitet, niko te ne tera da to kupuješ. To važi kako za autorso delo, tako i za bilo koje drugo dobro u nečijem vlasništvu.

Što se tiče poverenja u kvalitet pre kupovine, za to postoje i druga rešenja osim kršenja nečijih prava. Proizvođači/autori kroz dugi niz godina izgrađuju svoje ime koje upravo tome sluđi da bi neko imao poverenja u njih na osnovu prethodnog iskustva. Zato je povreda robne marke takođe protivzakonita. Takođe, možeš od nekoga da čuješ kakav je program ili da ga isprobaš kod prijatelja koji ga već ima. Naravno, ako vlasnik dela dozvoli još neke načine isprobavanja, onda možeš koristiti i njih.

To što radi YouTube i to što radi Pirate Bay nema veze jedno sa drugim, jer YouTube ne krši ničija prava - on kači sadržaje čiji vlasnici to ne zabranjuju, a Pirate Bay omogućava preuzimanje sadržaja na način koji njihovi vlasnici zabranjuju.

Da li si ti instalirao 100 programa i koristio 10, sasvim je svejedno - isto je kao da si koristio svih 100. Da si poštovao tuđa prava, nabavio bi samo 5 programa koji ti zaista trebaju i njih bi i koristio.

A što s tiče lične upotrebe, od čega bi živeli proizvođači softvera za kućnu upotrebu (tipičan primer su igre, ali i multimedijalni plejeri i svašta drugo), kada bi svako bez njihovog znanja i saglasnosti mogao da koristi njihove proizvode "za ličnu upotrebu". To je krajnje licemerje - distribuiram ti nešto nelegalno i napišem da nije za dalju distribuciju. Ala bi te to na sudu izvadilo.

O ovakvim stvarima se odavno ne raspravlja u zemljama koje su tamo gde jesu, ali se zato raspravlja u zemljama koje su tu gde su. Čijim li je građanima bolje?

Upravo obrnuto. O ovakvim stvarima se odavno raspravlja u zemljama koje su tamo gde jesu, ali se zato ne raspravlja u zemljama koje su tu gde su. Čijim li je građanima bolje?

Sa svojim dvocifreno megabitnim vezama u oba smera (kakvu ne mogu da dobijem za razumnu cenu ovde u Nemačkoj), treba li upoređivati nelegalni megabajt/građaninu koji se obrne tamo gde su, a koji tu gde smo? Gde se ono vodi ova parnica oko Pajrat beja? Da pajratbejovci mudruju tako kako mudruju u zemlji tu gde jeste, umesto u zemlji tamo gde jeste, da li bi ga mudrovali koliko su do sada?

I tako, dok iz zemlje koja je tamo gde jeste u evropskom parlamentu sede poslanici koji se zalažu za slobodno deljenje za nekomercijalnu upotrebu sveg sadržaja (da, čak i tog zabavnog koji druge upotrebe nema), u zemlji koja je tu gde je političari će, listom sleva i zdesna, prekršaje zastarelih i sve drakonskijih zakona o autorskim pravima bez razmišljanja okarakterisati kao „neprihvatljive“, čak „kriminalne“, iako im deca kod kuće isto to rade ako li su malo tehnički visprenija.

Daj bre choveche...!

Pa gde ti zivish?
PLejeri ?
Winamp?
no comment...

Programeri?
Pa bolje je da programeri i izdavachke kutje koje sachinjavaju vetji deo interneta, ushtede na beta-testerima,
i josh pride da zarade na poboljshanoj prodaji nakon "promotivnog" perioda,
nego da se to polako pretvara u nechiji dnevni posao,
koji naravno, nakon nekog vremena, biva platjen,
mnogo malo u odnosu na neki prethodni period.

Nisi chuo ili jesi chuo za to njesra?
Igrash igrice od kutje i za to platjaju....
Verovatno tje se to pretvoriti i u Africhku platu posle nekog vremena.
Nekada su beta testeri radili samo za web developere...

Jedno je autorski posao, tj. copywriting,
ili pretvaranje teskta u novac...
Takav posao sam obavljao skoro 2 godine.
Ovo sa igricama i programima, (da, vidish, predvideo sam to - programi, trebao sam i to da stavim, da te ne bi zbunio)
"play your favorite games for money from home" ili "earn while you are playing",
to je fun, zabava. To nije posao.
Ne smeju to pretvarati u biznis.

Share or die.
Internet rule published by Google.
(I vazi samo na internetu)


Ma pitam se za strance bash...
Isto koliko i oni za mene.

Možda u nekom drugom jeziku, ali u srpskom to svakako nije slučaj.

Kako bi ti pročitao, na primer, "shvatiti" ili "ushićenost"?


Od kad to?

Kako ti čitaš, na primer, reč "tjuner"?

Ili, ako čitaš neki tekst na ijekavskom, kako čitaš onda, na primer, reč "utjeha"?

rOFl
Oooo, kaubojac, pa 'di si ti meni?

Gledaj, ja bih "shvatiti" i "ushitjenost" prochitao kao shto se i pishe.
Jel' dobro?

Dobro je,
i ovo je dosta.

Idemo dalje.

Kako bi ti napisao recimo ovo: ☺☻♥♦♣♠•◘○◙♂♀♪♫☼►◄↕‼ ©®..... ?
Pomotj - koristi se numerichki deo tastature.

PS: Primetio sam da redak broj ljudi ne upraznjava logiku dok chita.
Osujetjeni medj' njima, najvishe.

Ne znam da li smo se razumeli, ali hteo sam da kažem da se u razvijenim zemljama ne raspravlja o tome da li je intelektualna svojina "ništa" sa čim može svako da radi šta hoće ili "nešto" što može da ima vlasnika, koji treba da ima mogućnost komercijalne ekploatacije (da bi ljudi bili motivisani da stvaraju) tog "nečeg". Naravno da se u razvijenom svetu raspravlja o tome kako da se postojeći zakoni poboljšaju, ali neke osnovne stvari su odavno raspravljene i o njima se ne polemiše u ozbiljnim krugovima od kojih nešto zavisi.



OK, osnuj softversku kuću, pa nas prosvetli tako što ćeš da nas na taj način snabdevaš softverom.

Pusti ti te priče. O tome mogu da govore oni koji su razvili softverska rešenja koja su u upotrebi. Da, znam ja i za GNU i za open source i za free software i koristim ih i podržavam, ali ne povređujem ničija prava.

Niko ne kaže da se vlasnik dela ne može opredeliti za neki model nastupa na tržištu, a tržište je to koje će da presudi koliko je neko bio uspešan na tržištu. No, ovde se ne radi o tome. Naravno da vlasnik može svoj kod da objavi i pod GPL, ali ako hoće. A šta ako neće? Šta ako se opredelio za drugi vid nastupa na tržištu? Hoćeš li ti da ga podučiš kako treba da posluje?

Jok. To drugi vetj rade.
A kad smo kod kojekakvih kutja,
Centrala Jezive Korporacije josh malo pa gotova.

Sama po sebi, kao takva, imatje dovoljan uticaj,
na sve shto je potrebno.

Pa onda idemo dalje....
sa napitkom.



Taj tje lepo da stavi cenu i 15days trial...
Pa ako pukne, pretji tje na realnu, ulichnu ili street shop prodaju....
Ako nije trgovac, nego web trgovac, ili web developer ili dizajner, napravitje josh 15 takvih sajtova,
i od sponzorstva, nakon tvrdog umnog rada, kulirati.

Evo ko voli da chita svashta poneshto tu ima... → http://www.4shared.com/dir/1757107/6dfe59d2/sharing.html

Pa, niko ti ne brani da koristiš softver samo od onih koji to već rade. Međutim, ne znam koji ti onda OS ostaje obzirom na tvoju onoliku pljuvačinu po GNU/Linux-u. Znam, postoje i Solaris i *BSD i štošta drugo, ali nisam primetio da se javljaš sa takvih OS-eva, već samo sa onog koji se ne distribuira na tebi željeni način.

Argumentacija koju navodiš bi bila sasvim prihvatljiva da si ti neki okoreli linuksaš (ili *BSD-ovac ili nešto slično) i da koristiš samo softver koji se tako distribuira, ali ne, tvoja je teza da tako može neko da posluje, ali da je takav softver u principu govvno, tj. da se ne može samo sa takvim softverom, već da je neophodan i onaj drugi... E, vidiš, to ne ide sa citiranim argumentom, jer su upravo tvoji stavovi o softveru najjača argumentacija modela koji ti prezireš. Tvoja priča se u suštini svodi na "neka drugi rade, a ja ću da uživam". Svi su budale, samo si ti pametan.



Taj, koji ne želi ni instalaciju da dozvoli pre nego što se softver plati, će dozvoliti upravo to što ne želi da dozvoli. Zanimljivo rasuđivanje.

Ključno pitanje je bilo, šta ako se proizvođač opredeli za drugačiji nastup na tržištu, a dodao bih i pitanje, koliko tebi omiljenih OS-eva možeš legalno da nabaviš pod tebi prihvtljivim uslovima.

Ovo si ti napisao, ne ja.



Shto se ostalog tiche,
kako standard nalaze.
Molim lepo.

Pa, da, ja sam napisao, a to što su ti svi postovi u duhu "Only fools and horses work", nema veze,

Ne znam o kojim standardima pričaš, ali ako si islio na kopirajt, koji je de fakto standard u celom svetu, onda smo se složili.

Evo Nedeljko,
samo za tebe:

http://central.iskrica.info/music/figments/central.mp3

Ova mp3 stvar je lichno moja i ima kopirajt bit inside.
Moz' je kopirati na druge kompove i slushati koliko ti god volja.

You see, internet is one very, very..... very, very OPEN-FREE place,
and we should not discuss about that at all...

PS: Znam ja da si ti bistra osoba te tjesh se i nasmejati....
:P

A ovo je lično moje:

http://sourceforge.net/projects/get-sudoku

Ali kakve to veze ima sa kršenjem tuđih prava? Jedna je stvar ako autor nešto izričito dozvoli, a druga ono o čemu se raspravlja.