Ako ti je neophodno malo više informacija u vezi nepredviđene situacije, bacićeš složeniji objekat koji ih objedinjuje.

Nema tu pravila, ako ti je dovoljno da baciš jedan ceo broj samo, onda je i to sasvim ok.
Doduše, praksa je da imaš određenu hijerarhiju klasa izuzetaka i da bacaš objekat neke od tih klasa kako bi lepo mogao da iskoristiš eventualno polimorfno ponašanje i da postigneš veću granularnost.

Ako nije baš jasno opet, daću ti primer...

Recimo da ti se situacija sa izuzecima zakomplikuje, pa ti trebaju dodatne informacije za neki izuzetak. Treba ti recimo koja je funkcija pozvana i sa kojim parametrima. To ćeš lako pribeležiti ako je izuzetak objekat.

Ok, da, kapiram. Iz istog razloga iz kog je osoba tipa klasa, a ne ceo broj. Greška može biti složeno opisana.
Hvala. Problem je bio u tome što je meni dato neko polovično objašnjenje o tome kako ne želimo svaki put kad bacamo izuzetak "pisati "nešto" ".

Ni meni to objašnjenje ne govori mnogo, ali možda se odnosi na to da si u slučaju sa celobrojnim izuzetkom obavezan da interpretiraš taj broj svuda gde hvataš izuzetak. U slučaju sa klasama obično se interpretacija implementira u samoj klasi, kao što std::exception ima članicu char* what().