Ukratko: smesno. Prvo, ko je odgovoran za F/OSS ili PublicDomain softver? Kako uvesti odgovornost necemu sto se besplatno deli, tj. gde proizvodjac nema ugovorni odnos sa kupcem? Drugo, ima li neko od tih likova bilo kakvu ideju kako bi to uticalo na industriju? Sve sto bi dobili je enormno povecanje cena i povecan obim posla za pravnike - koji bi izvukli novac iz razvoja.

Nema tu nista smesno, stavise - vrlo je ozbiljno.

Ovo se odnosi na proizvodjace softvera koji doticni prodaju - posto se prica o pravima kupaca. To dakle, iskljucuje OpenSource softver koji se ne prodaje.

Sasvim se inace slazem sa ovim - zasto bi proizvodjacima softvera bilo dozvoljeno da flagrantno krse prava kupaca sa kojekakvim besmislenim EULA-ama i "ogradjivanjem od odgovornosti". Ma nemoj, a uzimaju pare bas kao i svaki drugi proizvodjac bilo cega drugog.

Mislim, da karikiram - ja odem u prodavnicu, pljusnem 100 EUR za neki sw. a onda mi on kada dodjem kuci servira tzv "ugovor" (pravno gledano - potpuno nistavan) u kome pise da ja ne smem da skacem na levoj nozi dok koristim isti, inace moje pravo da koristim nesto sto sam kupio prestaje.

Kako da ne - ovo je moglo da se provlaci neko vreme, dok okostali pravosudni i drzavni sistem konacno ne dodje do tog nivoa da razume o cemu se tu radi - naravno da ce to u sledecih nekoliko godina biti pravno sredjeno tako sto ce se stvari vratiti na svoje mesto - i nece moci da se koriste glupe doskocice tipa "mi vam nismo prodali ovo, vec dali ograniceno pravo... bla bla"

--

Software vendore treba zakonksi zauzdati i staviti ih na isto mesto kao i proizvodjace bilo kog proizvoda u generalnoj upotrebi - naravno sa dodatnim preciziranjima kada odgovornost vendora prestaje, sta treba biti zadovoljeno itd... Ali svakako bi trebalo konacno zabraniti gluposti kojima se raznorazni vendori sluze kako bi umanjili svoju odgovornost za ono sto prodaju.

Mislim da trenutna formulacija tog predloga nije iskljucila OpenSource. Ali radi se na nekoj Good-Samaritan verziji za free software.


Software je ekstremno kompleksan sistem. Kada se uzmu u obzir sve kombinacije mogucih konfiguracija i interakcije hardware-a i software-a nemoguce je dati neke pouzdane garancije.

Da uzmem Microsoft kao popularan primer. Teoretski Microsoft bi tezio da umanji entropiju soft/hard configuracija dajuci garancije na svoj Windows samo ako ce raditi na Intel 2Ghz, 4Gb RAM-a i Nvidia graf. karticom sa bar 512Mb VRAM i samo sa Microsoft Assured Software-om. U osnovi PC bi izgubio svoju modularnost i postao konzola za rad.

Komercijalna odgovornost mora biti zasnovana na komercijalnom ugovoru - o prodaji.

Ako nesto nisi kupio, ne mozes se pozivati na potrosacka prava.

Tako da nema nikakve potrebe iskljucivati OSS. Stavise, mislim da bi to bilo kontra-produktivno, jer postoje Open Source vendori koji prodaju svoj softver. U tom slucaju, ono sto ja ocekujem od njih je identicno kao i u pitanju bilo kakvog drugog softvera ili placenog proizvoda.



Automobil je jos kompleksniji sistem, ide po raznim putevima, u njega se sipa kojekakvo gorivo - pa, opet, postoje zakoni i postoji ogranicena odgovornost prodavca - ogranicena, da, ali POSTOJI. Ja imam pravo da reklamiram neispravan auto, i imam pravo da trazim besplatnu popravku ako nije moja greska.

Takodje, recimo da ne mogu da kupim auto i da mi prodavac kaze da ne smem da ga vozim subotom, ili da ne smem da punim gorivo na Shell pumpama. A to se upravo desava kada danas kupim neki softver.

Vendori kazu, "pa mi ti nismo prodali softver, mi smo ti prodali ograniceno pravo... bla bla" - e onda ce zakon da regulise koja su moja minimalna prava, ispod kojih se nece ici.



Nije uopste potrebno raditi tako nesto - kao sto rekoh, odgovornost je uvek ogranicena.

Fora je sto mora postojati zakon koji propisuje MINIMALNU odgovornost - sve iznad toga je na vendoru.

Medjutim situacija gde softverski vendori mogu da piskaraju sta hoce po nekakvim EULA-ma definitivno treba da prestane i tome se mora stati na put - zakonski.

Ovo je vec sjajan stav. Sasvim OK. Svidja mi se. :) Imati zakonom propisanu minimalnu odgovornost zvuci sasvim razumno.

Mislim da ti automobil nije bas najbolja analogija jer je automobil ogranicen fizickim zakonima dok je softver ogranicen samo trenutno raspolozivom konfiguracijom koja se svakih 18 meseci udvostrucava.



Izvor

Takodje ostaje problem korisnika koji koristi kompjuter kao aparat ne očekujuci da njemu treba održavanje (što softvera što hardvera). Edukacija sigurno pomaže ali koliko?

Što me dovodi do najtežeg pitanja kako odrediti ko je krivac? Kako i dokazati da je vendor kriv? Koliko sa razumeo nije potrebno samo dokazati da je vendor napravio propust nego da je propust nastao kao posledica nemara.


Veoma mi je teško da zamislim minimalnu odgovornost a da ona u gotovo svim slučajevima ne bude restriktivna.

Lično voleo bih da mogu da držim vendore odgovorne za loš softver koji mi prodaju ali bi mrzeo da zbog toga budem ograničen na uzak spektar izbora softvera i hardvera.