Da ali je jako mali. Seebeck-ov koeficijent za bakar je reda (u tom temperaturnom opsegu), što će reći da ćeš dobiti napon reda 0.1mV.

Da li se ovaj napon može izmeriti npr. elektronskim voltmetrom?

Obicnim voltmetrom tesko zato sto bi ti kontaktne otpornosti izmedju krajeva sipke i sondi unosile preveliku gresku. Moze nekim dovoljno preciznim mostom.

Hm... Od čega da napravimo sonde? Ako su od bakra, nećemo ništa izmeriti jer će Zebekov napon u njima kompenzovati napon u šipki?

Ne. Sondu stavljaš na krajeve šipke tako da će cela sonda biti otprilike iste temperature kao i kraj šipke za koji je prikačena tako da će temperaturni gradijent na njoj biti mali pa će prema tome i napon biti mali.

Električno polje je strazmerno gradijentu temperature a napon zavisi samo od razlika temperatura. To znači da će i u bakarnoj sondi postojati isti napon kao i u šipki, pošto su su krajevi sonde na istim temperaturama kao krajevi šipke.

Aha, tek sada sam skapirao šta hoćeš da kažeš. Pazi, ti imaš merni uređaj, i dve žice koje polaze iz njega i završavaju u sondama. Ti sada možeš toplotno da izoluješ žice od mernog uređaja i onda pustiš da sonde i žice dostignu temperaturu kraja za koji su zakačene tako da u njima izbegavaš temperaturni gradijent. Samo kada biraš materijal za izolaciju gledaš da je to materijal koji ima pogodan odnos temperaturne i električne provodnosti tako da unutar aparata ne postoji značajan toplotni gradijent koji bi značajno narušio merenje napona.

Nope, ako kazes da je izmedju dve sonde na razlicitim temperaturama isti napon kao i na krajevima sipke, ispada da ti sipka i ne treba, tojest da je napon izmedju 2 tacke samo funkcija razlike temperature.

Ako pricamo o prakticnom merenju tog napona na tacnost ne utice temperaturni gradijent izmedju sonde i sipke. Ti imas sipku izmedju cijih krajeva postoji (mala) razlika potencijala, koju da bi izmerio hoces da nakacis voltmetar ciji je unutrasnji otpor veliki, ali konacan. Time zatvaras strujno kolo, a glavni uticaj na tacnost merenja predstavljaju kontaktne otpornosti izmedju krajeva sondi i sipke.

Ne mogu toplotno da izolujem kraj sonde koji se naslanja na deo šipke koji ima 100 stepeni.




Kako će se bez šipke zatvoriti strujni krug?



Ako su i šipka i sonde od istog materijala ne može se izmeriti napon koji potiče od razlike temperatura jer napon u sondi kompenzuje napon u šipki.

Izmedju krajeva sipke postoji napon, bez obzira da li postoji struja (odnosno da li je merni instrument nakacen ili ne) i ajde da ga zovemo Us. Kad nakacis instrument izmedju krajeva sondi postoji napon (neka je to Um) koji je jednak naponu na krajevima sipke Us umanjen za ΔU=Rk*I gde je Rk kontaktna otpornost izmedju sipke i sonde a I struja koja protice kroz kolo. Ako meris voltmetrom inas da je Um=Ru*I gde je Ru unutrasnji otpor samog voltmetra.

Znaci imas Us=Ru*I+Rk*I=(Ru+Rk)*I. Posto je Us jako mali, ko sto rece Nikolas 0.1mV, i struja I ce biti jako, jako mala i imaces veliku gresku u merenjima.

Zašto??

Zato što moraš da nasloniš sondu direktno na zagrejan kraj šipke.

Neka je jedna sonda instrumenta vezana za zagrejan kraj šipke. Dugi kraj sonde je na temperaturi oko 20 stepeni, kao i druga sonda i drugi kraj šipke. U prvoj sondi postoji ista razlika temperatura kao u šipki, pa je i Zebekov napon u sondi isti kao i u šipki (pretpostavka je da su obe od bakra). Zebekov napon u sondi je takvog polariteta da, gledano sa priključnica instrumenta, kompenzuje Zebekov napon u šipki tako da instrument ne može da ih izmeri.

Zato sam i rekao da se za izolaciju koristi materijal sa pogodnim odnosom termalne i električne provodnosti, tako da merni uređaj ne može u toku merenja značajno da promeni temperaturu.

Da, ali taj ubačeni materijal ima svoj Zebekov napon...

To ne igra značajnu ulogu ako je taj napon dosta manji od napona koji meriš.