Kao ni jedan model ni ovaj nije savršen. Ovaj model podataka ne predviđa nivelisanje cena. Trbala bi nam tabela cenovnik sa datumskim poljima VažiOd i VažiDo, uz druga polja: ProdajnaCena, ArtikalID, NivelacijaBr...... To bi omogućilo praćenje cene kroz vreme.

I kako dalje?? Ako sam dobro razumeo, treba prvo proveriti koja je "aktuelna cena" i taj podatak dalje koristiti. Ali kako?? Da li koristim podatak koji nema popunjeno polje "vazi do" ???

Ja sam imao jedno resenje ovog problema gde sam Append Query-em popunjavao tabelu u kojoj sam cuvao podatke o obavljenoj prodaji (racun broj, artikl, kolicina, cena...). Znam da ovo nije najsjajnije resenje ali radi alime zato i interesuje kako se jos moze resiti ovaj problem

Upravo tako. Za tekuće izveštaje koristiš cene sa nepopunjenim poljem VaziDo. Takva cena bi trebala da postoji po jedna za svaki artikal. Za izveštaje od datuma do datuma proveravaš koja je cena bila aktuelna u tom periodu.

Ovo sto si ti uradio bio je, i jos uvek je tradicionalni metod resavanaj problema promene cene. jednostavno, kad napravis prodaju, sacuvas trajno podatak o ceni. Kad se kasnije promeni cena u glavnom cenovniku, ona ce da vazui za nove transkcije.

Teorijski, ovaj nacin je 'losije' resenje od onoga sto Getsbi predlaze. Pracenje cene pomocu VaziDo podatka ce verovatno u buducnosti postati pravilo i nepisani standard. Za sada, dobro je kako si uradio. Teorijski, pamtis nepotrebno podatke (cana koja se cuva uz svaku tarnsakciju) ali su zato kveriji mnogo jednostavniji.

Ako bude vremena, bilo bi lepo postaviti primere za oba nacina. Ne da bi se pokazalo da je jedna nacin bolji od drugoga, nego da se vidi da to moze na dva nacina.

Inace, posto nisam iz knjigovodstvene branse, mene je dugo bunio pojam 'nivelacija cene'. To je u Evropi nesto mnogo komplikovano. U USA i Kanadi, niko nije duzan nikome da objasnjava zasto je jedan isti artikl prodat po dve razlicte cene u istom danu dvojici kupaca, ponekad i istom kupcu. Ovde je moguce cenkati se i u momentu prodaje dobiti recimo 20% popusta na cenu koja je 'vazeca'. Veoma ceste su rasprodaje tipa "Platis jedan, sledeci je upola cene" pa za jednu kosulju platim 10$ i sledeca, ista takva, kosta $5. Znaci, isti artikl, isti kupac, isti racun, dve razlicite cene. U ovakvom okruzenju jedini metod koji funkcionise jeste ono sto ti radis - zapisati uz svaki artikl na racunu po kojoj je ceni prodat. Ili, kupovina automobila, novih ili polovnih. Tu se uvek cenjkate, bas kao u bazarima u Turskoj i dva identicna auta prodata istog dana u istoj radnji verovatno ce izaci napolje po razlicitim cenama. Cenovnik, kao knjigovodstveni dokument, jednostavno ne postoji niti koga (drzzavu, inspekciju, poreznike) interesuje. Vazno je da se svaka prodaja ubelezi u knjige, cena po kojoj je roba prodata i koliko je drzavi uplaceno poreza za tu transakciju (kao vas PDV). Ne poredim dva sistema poslovanja da bih tvrdio da je jedan bolji od drugoga, smo ukazujem da u razlicitim uslovima mozemo primeniti razlicite metode resavanja naoko istog problema.

Posto je masovna upotreba kompjutera pocela u Americi, verovatno su i prvi knjigovodstveni programi pisani za americke uslove, pa su ih u Evropi prepisali i prilagodili lokalnim uslovima. U tom procesu su se verovatno provukle i neke americke metode, koje bi mogle biti resene i drugacije. Jedna od americkih metoda jeste i ovo zapisvanje cene za svaku transakciju. Nije lose jer ocigledno radi, ali moze i drugacije

Od 1945 - 1990 socijalizam. Porez su plaćali poljoprivrednici i male zanatlije i to paušalno. Onako kako državni činovnici razrežu. Potom Porez na promet i na kraju Porez na dodatu vrednost. Problem je finansijska disciplina koja je u Srbiji i okruženju katastrofalna za razliku od zemalja gde sistem važi nekoliko vekova. Potom i zaštita potrošača. Kod nas ne može da se cenjka u prodavnici ili kafani. Ista cena važi za sve. Bar bi tako trebalo da bude. To je više zbog socijalnog mira. Nivelacije cena otuda, da bi poreznici i inspektori mogli da prate istinitost prikazanih podataka u knjigama, a i da bi zagorčali život trgovcima. Naravno da i ovde postoje rasprodaje i sniženja (mada češće poskupljenja). Ovde plaćanje poreza i nije baš pokazatelj društvenog prestiža.

Bilo bi lijepo da razmotrimo oba nacina, naravno ako se nadje vremena.

Koliko ja znam osnovna postavke je u nacinu vodjenja lagera, tj. po kojim cenama? Kod nas (a i u Evropi) se lageri vode po prodajnim cenama an ne po bruto nabavnim cenama. Nije samo socijalizam uneo haos u robno knjigovodstvo vec i tzv. "medjunarodni racunovodstveni standardni" o kojima se mnogo "prdi" (da budem malo prost) jesu iskomplikovali zivot i racunovodjama i nama programerima.
Po mojem misljenju lager (magacin) treba voditi po nabavnim cenama (ceni kostanja) a prodaja je prodaja - pa onda lako pije vodu i happy hours, i 2 artikla po dve cene i sl. Uostalom vlasnika interesuje koliku vrednost ima njegov magacin PO CENI KOJOJ JE PLATIO a ne po ceni po KOJOJ BI BILO DOBRO DA MOZE DA NAPLATI (maloprodajna cena). Uz ovo ide i cuveni ukalkulisano porez i ostalo i ko zna sta je u pitanju razumece...
Pozdrav

Veoma lepa diskusija..