dpreview …

Ja ovo smatram vrlo LEPIM aparatićem i voleo bih da ga nosam u džepu
Telo košta $750 ... telo + 14-42 $800 a sa 17mm negde oko $900

Ako je do tradicije, kod nas je potrebno izvršiti konverziju $ u €

Što se mene tiče, ubedljivo najveći novitet cele godine. A to ni neki eventualni 1Ds4, D5 ili koješta neće promeniti.

Za pet i po godina sam izmenio silne DSLR aparate - Canone D30, D60, 1D, 10D, 20D, 30D, Olympus E-1, Minolte 7D i 5D, Sony A100 i sada Pentax K20D. Bilo je tu raznih iskustava, prednosti i mana, ali u načelu u zadnje 4 godine nisam video bitnu razliku među svim tim modelima kod A3 štampe kod ono malo mojih fotki koje tako nešto i zasluže. Ail sam zato uvek kukao na gabarite i težinu.

Ako E-P1 bude samo imao makar solidan AF, teško ću mu odoleti i verovatno zaboraviti na DSLR priču... Znam da nema nikakvo tražilo, ni blic, da je senzor nešto manji, da je ograničena ponuda objektiva, itd. Ali mi se čini da bih ga *koristio* češće nego bilo DSLR (često se ne nosi), bilo kompakt (često nezadovoljan rezultatima).
Najveći problem može biti domoći se jednog, jer kažu da je Olympus zapanjen odzivom i porudžbinama, izgleda da nisu ni nameravali da ovo bude neki masovan model, više neke ograničene serije.

Jedva čekam da vidim kakav će biti AF sa tim 17/2.8. Još da izbace neki portret prajm i divota...

Evo jedan potpuno nepristrasan pogled na njega ... sa pomalo čudnim poređenjima (500d i 7d) ... al ajde, bilo mu pri ruci :)

Stvarno, ne znam kako bi se navikao na ovaj 4:3 format ... plače za kropom

To je jedina stvar koja mi je totalno nepremostiva prepreka ka kupovini ovoga, čak i ako zanemarimo idiotsku cenu.

Pozdrav

Pa zar GF1 nije isto to samo malo bolje?

Meni 4:3 format uopšte ne smeta, naročito kada znam da ga dobijam praktično džabe, jer ne treba zaboraviti da objektiv crta krug i da bilo kakav format koji nije krug ili kvadrat - je zapravo krop čime se ne iskorištava preskupo plaćeni objektiv. Time slika koju je objektiv već iscrtao odlazi u nepovrat, a često mi treba upravo taj deo kadra.

Ne bih se bunio ni da postoji i kvadratni format senzora, to bi pojednostavilo snimanje i, što je bitnije, ubrzalo ga, a da kada dođem kući lako bih odlučio da li da snimak ostavim u punom formatu - ili ću ga natenane kropovati kako želim.

Formate 3:2 i šire forsiraju oni koji pretežno rade landscape (kao Storm recimo), ali nije landscape jedini tip snimka koji se radi, ja ga recimo retko radim i često mi treba baš 4:3, a nekada i 5:4.

Ovde se potpuno slažem sa Nebojšom - Za landcape fotke mi se više dopada 3:2 (ponekad bi moglo i 16:9), ali za portret orijentaciju mi je 4:3 ugodniji.
Najviše bi voleo kada bi moj E-P1 imao senzor od GH-1, pa da se može birati prirodnih 3:2, 4:3 ili 16:9, svaki optimalno koristeći krug slike...

Inače, i sam verujem da je GF1 po većini parametara bolji aparat od EP1. Međutim, EP1 ima AS (IS na senzoru) i želja mi je da ga ukombinujem sa Panasonic 20/1.7 objektivom.
Da predupredim - jasno da i 1000D ili D3000 imaju nešto boljikvalitet fotki za manje para. Nek imaju, meni ovoliko sasvim dovoljno.

Ne bih se složio... Iako na forum kačim pretežno pejzaže, moje područje bavljenja fotografijom je znatno šire, čak štaviše, a i dalje mi je 3:2 najprikladniji format. To je prva stvar koja je počela da me nervira nakon što sam kupio svoj prvi digitalac (A70).

Prvo, jer je najpribližniji ljudskom vidu u smislu prostiranja vidnog polja (zbog stereoskopije, ljudi vide znatno više po horizontalnoj, nego po vertikalnoj osi), a drugo, jer je 3:2 format koji figurira kao fotografski standard već decenijama, ako ne računamo egzotiku. Na kraju krajeva i foto-papir se pretežno proizvodi u 3:2.

Što se ovog drugog tiče, ni tu se ne bih složio. Sledeća ilustracija pokazuje kako izgleda iskorišćenje objektiva u zavisnosti od formata:



U prevodu: negde dobiješ, negde izgubiš, ali je krajnji rezultat iskorišćenja praktično jednak (razlike su zaista minorne), s tim što 3:2 ipak nije kropovani 4:3 format, nego je i fizički širi (kao što je ovaj viši). Ni drugi ekstrem (16:9) mi se ne sviđa, jer je on preterano širok. Zato 3:2 i važi za zlatnu sredinu, koju vole svi oni koji su fotografske discipline upražnjavali na filmu.

Pozdrav

U pravu je storm. U stvari, najbolji senzor bi bio okrugli pa cropuj kako 'oćeš...

...pa jos i konkavni pa da ne trebaju ni stakla

Jasno da se radi o vrlo subjektivnoj stvari. Međutim, rekao bih da je 3:2 format omiljen pre svega radi čiste navike ljudi koji su koristili film dugo, nema tu specijalne nauke.
Nove generacije - nove navike. 16:9 postaje jako popularan, jer je većina novih TV-a u tom formatu. Mislim da će biti sve češći vremenom, posebno integrisanjem foto i videa. Puno puta sam ovde prisustvovao "prezentacijama" fotki beba i sa letovanja na TV-u. Sve se manje štampa..

Moj LX1 ima 16:9 format senzora i vremenom se navikoh i zapravo prija kod landscape fotki. Za portrete je zato mućak, volim da secnem dosta. I kod štampanja mora da se dosta secne. Ali ja čak i nemam TV...

Pa neuzimajuci predefinisan (fabricki) format, samu fotografiju nikada nebi ogranicavao predefinisanim formatom.
Doduse da se prosiri bez spec. efekata ne moze, ali se sama zavrsna forma prema meni uvek trimuje prema individualnom motivu na slici.
A po pitanju wide formata 16:9 ili cak 21:9 ( Filipsova igranka http://hd.engadget.com/2009/01...widescreen-cinema-21-9-lcd-tv/ ) po meni je totalno nepriodna za monitor (mozda i stvar navike) , a za fotografiju zavisi...