Zato sto nemaju isti elektricni potencijal.

Zavisi dali ti je 0 uzemljena! Ima sistema sa izolovanom 0.Tu napon imas zbog nepostojanja idealne izolacije.
Kod sistema sa uzemljenom 0 zbog pada napona na 0tom provodniku.

A ko je bio pametan da uzemlji nulu?

Zvezdiste ili nula je uzemljena u svakoj trafo stanici,na sekundaru trafoa a primar je obicno u trouglu

poz.

Kako mozes iz trafoa izvuci nulu kad ima samo tri ulaza na primaru i tri na izlazu?


citat;

Ako se koristi sistem zvezde pri cemu je sredina nula. A krakovi predstavljaju faze, zasto postoji napon izmedju faze i zemlje?

Zato sto je zvezdiste geneeratora u centralama uzemnjeno tako da zemlja pretstavlja nulti potencijal pa stoga i postoji napon izmedju faze i zemlje,a naravno nula se dobija tako sto se od trafo stanice ukopava pocinkovana traka nekih stotinak metara po duzini u zemlji odakle se od nje dalje kroz mrezu koristi kao nula,onda se svaki treci-peti stub dodatno uzemljuje tako sto se traka ukopava nekih desetak metara/u duzini/i vezuje ponovo na nulu/na tom stubu/a samo zato da ako bi doslo do prekida nule na izlazu iz trafo stanice sprecio sok kucnih aparata do kojih bi umesto 220 napon skocio na 380V.

Upravo tako.

[quote]glackop: Kako mozes iz trafoa izvuci nulu kad ima samo tri ulaza na primaru i tri na izlazu?




_{[Ovu poruku je menjao toplim dana 17.06.2009. u 10:10 GMT+1]}

Ne znam koliko poznajes ovu oblast.

Ali generatori daju 4 izlaza, koliko ja znam. Nuli i tri faze. Koji su medjusobno vezani u zvezdu. Ne mozes nulu da dobijes tako sto ces struju "uzeti iz zemlje". Ali zasto je nula uzemljena? Koja je svrha zemlje? Da li samo zbog toga da bi korisnici bili sigurniji?


Znam da nemaju isti potencijal. Ali ako uzmes akumulator i 12v pretvoris u 220 naizmenicne pomocu elektronike i dobijes tri faze i nulu. Ta nula bi bila na istom potencijalu kao i faza u odnosu na zemlju.

[quote]glackop: Kako mozes iz trafoa izvuci nulu kad ima samo tri ulaza na primaru i tri na izlazu?

Naravno da generator ima cetvrti izlaz-nulu izvucenu iz zvezdista koja je uzemljena tako da ne samo radi zastite vec je tako izbegnuta cetvrta zica na dalekovodima,jer u daljem sistemu prenosa pri podizanju i spustanju napona nigde ne treba nula sve do zadnjeg korisnika koja se dobija na prethodno opisan nacin.

Utičnica u kupatilu za električni brijač priključena je na 220V preko odvojnog transformatora odnosa 1:1 tako da je galvanski odvojena od mreže. To znači da se slobodno može uhvatiti bilo koji od dva priključka ove utičnice bez opasnosti od strujnog udara. Opasno je istovremeno dodirnuti oba priključka. Zbog čega se onda uopšte uzemljuje energetska mreža?

_{[Ovu poruku je menjao Fitopatolog dana 18.06.2009. u 08:44 GMT+1]}

Pa možeš da se uhvatiš upravo zato što je galvanski odvojena od mreže ...
zato što je galvanski odvojena jedan kraj transformatora nije definisao nulu , tj. nulti potencijal .

Tvojim dodirom jednog kraja provodnika , taj postaje nula a drugi na višem potencijalu od 220v.

Ako ne veruješ , ti se uhvati za jedan kraj a neko drugi neka se uhvati za drugi kraj pa da vidiš kako će te oboje igrati moravac , iako ti nisi dodirnuo drugi kraj niti drugu osobu .

Uzemljuje se upravo zato da bi se definisao jedan provodnik koji će biti na nultom potencijalu i koji će svi koristiti za istu namenu .

Ko kaže da transformator nije uzemljen ?? Svaki jeste i mora da bude . Nula na trafostanici se dobija uzemljenjem kućišta transformatora a kućište ima svoj uzemljivač tj. traku ukopanu u zemlju ili temeljni uzemljivač .
Svaki distributivni transformator mora da bude u spregu Dy ,odnosno njegov niskonaponski sekundar je u spoju zvezda gde je zvezdište vezano za uzemljivač .

Ako je strujno kolo odvojeno ne znaci da nema prenosa elektromagnetne indukcije. To znaci da na izlazu takodje imamo nulu i fazu.

Tu se grdno varas!!!
Postoji dosta mreza galvanski izolovanih,gde zastita izbacuje ako dodje do zemljospoja.Cak se delovi kod kojih je velika verovatnoca zemljospoja odvajaju dodatnim trafouma da se ne iskljucuje cela mreza

I ovde se varas glackop. Zemljha nije dobar provodnik tako da se ne sne koristiti za provodjenje nule. A kod svakog uredjaja uzemljuje se masa, tj. oklop, a tako je i kod transformatora.
I to zbog udara groma i jos nekih stvari. Medjutim jos nije ispitano da li nas uzemljenje stitii ili ne. Postoji slucejava kada nas stiti, a nekad ume i da zatvori strujno krug, bas zbog uzmeljenog zvezdista. A ta struja ipak bude i dovoljna da izazove stete.

Kako određuješ koji priključak je nula a koji je faza?

Pa glinericom. Ili unimerom se proveri razlika potencijala sa zemljom. mislim da je tako.

Glimerica (od nemačkog izraza "glimmlampe" - lampa sa tinjalicom) ili po naški ispitivač faze ti ne može puno pomoći u ovom slučaju, kao ni unimer. Ako imaš kod kuće takav trafo (može i trafo za zvonce, ne mora biti odnos 1:1 ali treba da je sekundar galvanski odvojen od primara) pokušaj sa ispitivačem da proveriš koji priključak sekundara je faza a koji nula. Dobićeš sledeću situaciju:
1) tinjalica svetli bez obzira koji priključak sekundara si dodirnuo
ako obrneš priključke primara tako da nula i faza zamene mesta imaćeš:
2) tinjalica ne svetli bez obzira koji priključak sekundara dodirneš (ovo je OPASNA greška, možeš pogrešno zaključiti da nema napona između sekundarnih priključaka !!!)

pitanja su:
a) Zbog čega se ovo dešava?
b) Šta uraditi sa transformatorom da tinjalica ne svetli?

fitopatolog glimerica je samo indikator!
Evo jos nesto za razmisljanje: Kad se nalazis pod dalekovodom ili na elektroficiranoj pruzi podignuta glimerica svetli! Sta mislis zasto???
Da ti pomognem ima veze sa naponom paljenja i strujom tinjalice

Na koliko volti minimalno ce da zasvijetli glimerica?

Otprilike na oko 100V, mada posle paljenja napon na tinjalici pada za 20 do 30 V. Ovo nije teško izmeriti, na red sa tinjalicom veže se otpornik od oko 100K i sve priključi na promenljiv jednosmerni izvor napona 40..200V.



Zbog parazitnih kapacitivnosti. One su takođe uzrok pomenutih pojava kod transformatora:



u prvom slučaju je na fazu priključen kraj primarnog namotaja koji je bliži sekundaru, pa zbog parazitnih kapacitivnosti tinjalica svetli. Ako se taj kraj primara priključi na nulu a dugi na fazu (priključci primara zamene mesta) uticaj parazitne kapacitivnosti ne postoji.
Da bi se sprečio uticaj parazitne kapacitivnosti između primara i sekundara može se između njih umetnuti jedan zavojak bakarne folije (koji ne sme biti kratko spojen, dakle krajevi moraju biti izolovani da se folija ne zagreva!) koju treba spojiti na masu (uzemljenje).

Dali samo zato?
Ajd da prihvatim,ali mi onda objasni zasto stojeci na istom mestu po suvom vremenu nocu se slabo vidi svetlejne, a za magle usred dana intenzivno svetli.
Ili jos 1 primer stojeci pod tramvajskim vodom gde je jednosmerni napon isto se moze uociti.

Nisam znao za ovu pojavu. Vlažan vazduh ima manju otpornost od suvog?

Dobro uspeo sam te navesti. Prije dok su poluvodici se koristili samo kao diode i tranzistori za gusenje samoindukcije se koristile tinjalice sa naponom paljenja ~ 40-50V Sa serijskim otpornikom 10M je odlican izpitivac faze.Takva mala jacina strije i nizak napon se moze koristiti samo za indikaciju postojanja visokog napona.
Evo jos 1 experiment sa glimericama.
Okupi se drustvo svako sa glimericom,1.glimericu nasloni na F, 2.svoju na ruku 1., 3.na ruku 2. i tako lancano,svacija glimerica ce svetleti.

Aj majke ti objasni mi kako to glinerica svetli na JEDNOSMERNOM naponu....to je apsolutno nemoguce ili ja gresim, ali ajde mozda ja gresim, mada to je kako ja mislim apsolutno nemoguce jer bi svetlela na bateriju i milion jednosmernih baterija i uredjaj.

Sto se tice parazitne kapacitivnosti to jeste tacno da ispod dalekovoda moze da se javi paljenje glinerice, ali pored toga zar ne postoji neka samoindukcija oko samog provodnika na dalekovodu, tako da ja mislim da je to jedan od uzroka pored parazitne kapacitivnosti....

E ovo na kraju sa vise glinerica jedna drugom na ruku, pa fora je sigurno u tome sto glinerica na neki nacin zatvara strujni krug i neposredno po povrsini koze coveka ( onoga ko je drzi ) pa se zbog toga javlja neki napon koji ce da se vidi na sledecoj glinerici.

E sad ovo oko sprege transformatora Dy ne mora da znaci, imas mnogo raznih sprega ali jeste da je ova najcesci slucaj, mada ima i slomljene zvezde i tome sl.

Sto se tice transformatora i tome da ne mozemo glinericom odrediti gde je faza a gde nula, to je zato sto je napon u jednom slucaju krece od pozitivne poluperiode a u drugom od negativne, setite se samo energetskih pretvaraca ili nacina provodjenja tiristora ili dioda u grecovom spoju....u jednom trenutku vode pozitivne poluperiode u drugom negativne i tako na smenu...

Sto se tice odredjivanja provodnika recimo u kuci, najlakse je indentifikovati fazu, ali ajd da vas vidim kako da skontam koja zila mi je nula a koja uzemljenje u sobi ako su recimo sve zice crne izolacione boje...? ( Cini mi se da znam 4 nacina ali ajd da vidim vas )

Daj bar neki metod, ovo moze biti mnogo korisno.
Moje resenje je da se nadje majstor koji je to tako uradio, pa kad objasni sta je gde vuko
da se odvali od batina sto nije razdvojio po bojama. :D

Evo da se ne mucite a znam da je to jako jako korisno da znaju svi koji imaju bar nekog posla sa strujom...

Pretpostavka imamo 3 zile u uticnici i obelezimo ih sa A B C, skontali smo glinericom da je A faza....a koja je nula a koja zemlja evo kako ce mo.

1. Uzmemo unimer i merimo napon izmedju nule i slavine neke, pa onda izmedju zemlje i slavine. Ukoliko sistem nije nulovan znaci postoji i nula i uzemljenje javice se neki mali napon izmedju nule i slavine max do 20V znaci izmedju slavine i neke zile koje se javi napon to je nula. prosto.....

2.Ako posedujemo u razvodnoj tabli ili ormanu FID sklopku, uzmemo sijalicno grlo, povezemo dve zice, usrafimo sijalicu od recimo 100W i ovako ide...nasli smo fazu glinericom, pa jedna zica sijalice ide na A a druga prvo na jednu zicu pa na drugu, na kojoj sijalica svetli to je NULA. kada bi stavili jednu zicu sijalice na fazu a drugu na trecu zicu sklopka bi izbacila pa je to uzmeljenje....

3. ovo je dosta komplikovan nacin ali ajde...na zgradi mora postoji mesto gde se zica uzmeljenja moze razdvojiti od FeZn trake koja je ukopana u zemlju, razdvoje se medjusobno i onda se do ispitivane uticnice nastavi zica za uzemljenje od mesta gde smo razdvojili, pa se trazi prekid kabla, gde instrument registruje izmedju prikljucaka na uticnici ( A B C ) i zice koju smo doveli do uticnice da kabal ( zila ) nije u prekidu to je uzemljenje.

4. mali FID, ako ga spojis na fazu i nului sve je OK ako spojis na fazu i zemlju on izbacuje....to je ovaj uredjaj.

Eto to su 4 nacina, valjda znam jos neki ali trenutno ne mogu da se setim, u svim ovim slucajevima je sistem takav da su nula i uzemljenje odvojene zile...ukoliko je nulovanja to je jednostavno otkriti da je nulovanje ( nula i uzemljenje su jedna te ista zila spojene su )

1.Nema FID sklopke u razvodnoj ili glavnoj tabli, ali ako je ima onda pomocu ovog malog fida moze da se uvidi da su nula i uzemljenje ustvari jedan zila.

2. Napon izmedju nule i zemlje je 0V.

3.Na unimeru ako se kontrolise prekid kabla nula i zemlja su jedan provodnik.

4.Napon izmedju slavine i nule je 0V izmedju nule i slavine je u tom slucaju takodje 0V jer su jedna te ista zila...


Nadam se da je svima jasno, ako nije a vi pitajte ! ! !

Posto si ucenik knjigu u sake.Uzput da te podsetim da su tinjalice nekad sluzile za stvaranje referentnog napona kod stabilizacije anodnih i resetkinih napona,za stvaranje testerastog signala...

E to vec nisam znao, izvini ako sam mozda malo grubo delovao, nije mi bila namera :) Na kom onda naponu minimalnom glinerica svetli kod VAC i kod VDC.....?

Uzmeš tinjalicu pa izmeriš :-)

Otprilike na oko 100V, mada posle paljenja napon na tinjalici pada za 20 do 30 V. Ovo nije teško izmeriti, na red sa tinjalicom veže se otpornik od oko 100K i sve priključi na promenljiv jednosmerni izvor napona 40..200V.

U delu U-I karakteristike gde se tinjalica pali njena dinamička otpornost je negativna (struja raste a napon opada) pa može da radi kao oscilator. Na prethodnu šemu dodaš jedan kondenzator od 0.1 mikrofarada paralelno tinjalici i dobićeš oscilator.

Cekaj kako mislis blizi sekundaru? To onda zavisi i od oblika transformatora. A sta ako su kalemi na posebnim jezgrima, kao sto su nekad bili :)
Ali izmedju jednog od izlaza sekundara i zemlje postoji napon. Ja mislim da postoji. Ako je neko proverio nek napise utiske.

Jbg imam trafo 220/15V pa mi ne reaghuje ni u kom slucaju na glinericu...tako da nisam isprobao to da pokazuje da nema napona, odnosno na glinerica ne reaguje...provacu sa nekim trafoom jacim ili autotransformatorom....


Nisam proverio ali i ja mislim da postoji napon zemlja trafo....ali jbg ja sam jos ucenik :)) ima ovde mnogooooo iskusnijih pa neka nas razuvere i nauce nesto novo :))

@Horvat I



ja sam sad probao da ja stavim desnom rukom glinericu na fazu i ona svetli, ali kada burazer nasloni drgu glinericu na moju desnu ruku nista se ne desava...odnosno njegova glinerica ne svetli....zasto?

2 su mogucnosti.
1.buraz stoji na odlicnom izolatoru,
2.stojis u mokroj obuci ili si na drugi nacin uzemljen-nulovan

E sad jbg. Pa probao sam u sobi koja je na drugom spratu kuce, sistem u kuci nije nulovan....a pod je od drveta (brodski pod ) a ja sam sedeo na krevetu...heh probacu napolju nije problem...zanima me to

Svojevremeno je zbog ovog dopisana 5ica