Zorane man' se linkova koji vode gajenju "zelene jabuke" u Recikliranoj sredini !

--"Skenjiraj" -tu semu ( ako je nemas u el. formi) pa okaci ovde.

Pa da nesto i smislimo,

Poz

Trenutno nisam u mogućnosti niti da skeniram niti da uslikam šemu. Čak što više uopšte ne bi po "mojoj šemi" već bi želeo drugi predlog - isprobano rešenje za paralelan rad IGBT BUP314 (već sam ih kupio, imam ih 20-tak kom) tranzistora. Potrebna mi je krajnja snaga od 500A


evo datasheet, možda bude od koristi


_{[Ovu poruku je menjao peja71 dana 21.06.2009. u 16:39 GMT+1]}

OK--shvatam.

Ali za paralelan rad vise IGBT BUP314 nisam 100% -kompetentan !
Priznajem,,,,

Mozda se javi neko ko je to vec radio,
Ta praxa bi bila od velikog znacaja !---za sve nas,,,,

Izvini sto NE mogu da Ti pomognem,ne zelim da filozofiram o necemu sto nisam probao " na test-stolu" -!

Pozdrav

a dali je moguća ova moja teorija da se ne otvaraju svi u isto vreme?

na forumu sam video da je pravljeno pojačalo sa 50-tak BUP314 , zna li ko sta o tome?

Imas nesto ovde o tome:http://www.e-vozila.com/forum/viewforum.php?f=45 pozdrav

znam za forum e-vozila, medjutim nisan uspeo da nadjem potrebne informacije.(pokušavao sam da se registrujem na forum još ranije i traži mi da se prijavim sa nekim emailom koji se završava sa.hr - može li neko pomoći?)

ako neko ima vremena i volje da prostudira ove pdf-ove bilo bi dobro





_{[Ovu poruku je menjao peja71 dana 21.06.2009. u 19:24 GMT+1]}

Pejo ,

daleko si otisao

Ja tek sad vidim sta ti pravis.
Pola Budve moze da dobije struju od tebe.

Videcu da ti pustim nesto na mail sutra.Samo do prelistam da vidim da li je to to.
A sta si resio za hladjenje??

Poz

pa najverovatnije freon, e sad dal ću da stavljam kompresor ili ne - videćemo, za sada heat pipe sa oko 200 grama freona.

ima li neko kakvu ideju?

Nešto sam čitao i literatura kaže da kako se IGBT zagreva onaj koji je najtopliji (u paraleli) preuzima na sebe najveće opterećenje i PUF

SIEMENS je već napravio takvu spravicu, i sasvim slučajno prije 3 godine dospjela je u moje ruke, ali samo na razgledanje. I koliko me sjećanje služi svaki od fetova u svom S krugu, nije imao nikakve otpornike, već nekakve kratkospojnike (bakarne vodove) koji su meni najviše ličili na "šent vodove" kao kod ampermetara. Eh poenta je u tome što se sa svakog, ali SVAKOG tog šenta - sa "početka i kraja" uzimao uzorak te struje koja protiče kroz njega i vodio na operaciona pojačala. Ta op.pojačala su zbirno bila vezana sa jednim mikrokontrolerom koji je kasnije upravljao sa PWM klasičnim blokom itd...
Znači momci su to pametno izmislili napravivši petlju kojom kontrolišu protok struje ka potrošaču. A skoro sam gledao na jednoj deutsche televiziji kako je taj isti SIEMENS napravio motor sa kontrolerom i već su ga uspješno isprobali prepravivši jedan BMW serije 5 dodavši mu taj motor sa kontrolerom i najavili prodaju takvih dijelova za neke europske automobile.
EH sada ako si, istraživačkog duha, pa hoćeš sve home made,, ako ti je nekakav elektro - viljuškar pri ruci, vjerujem da se i tu može doći do korisnih informacija, koje svakako nisu za baciti.
pozdrav

eh što me iznervirao promonteov bilo-gde internet, taman sam napisao odgovor na temu i ono cvrc, prekide mi konekciju prilikom slanja odgovora a tekst se izbrisao.

no, idemo dalje,

Konda, hvala na interesovanju u javljanju.

Simens je Simens a mi smrtnici možemo samo da sanjamo da napravimo nešto tako dobro kao oni al niko nam ne brani da učimo i da se trudimo. Ali svakako valja iskoristiti njihove ideje i kopirati ih bar koliko možemo. Sistem sa šentovima mi se dopada al potreban je sa sto manjim otporom - ima li šta takvo malecko a za struju od 50-100A pa bi stavio za svaki IGBT po jedan da meri struju koja prolazi kroz njega i onda ako dođe do prekoračenja zadate max vrednosti struje da isključi pobudu tog igbt-a u tom impulsu a ostali da nastave da rade (do kraja trajanja impulsa ili) do njihovog ograničenja a opet u sledećem impulsu da bude uključen itd. Ima li neko takvo kolo?

Evo malo interesantne literature.
Dopala mi se ideja da postavim po jedan sent za svaki BUP i da neko od kola opisanih u gornjem linku iskoristim za regulaciju - ograničenje struje koja ide kroz svaki IGBT posebno, takodje bi stavio i termičku zastitu kraj svakog BUPakoja bi bila u kooperaciju sa ograničenjem struje na način kao što sam naveo u predhodnom postu.

Štivo još nisam pregledao - odmah sam ga okačio ovde, ko šta smisli nek javlja.

i još nesto interesantno:
http://www.gmw.com/magnetic_sensors/sentron/csa/CSA-1.html - šta mislite?

<sub>[Ovu poruku je menjao peja71 dana 23.06.2009. u 21:14 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao peja71 dana 23.06.2009. u 21:25 GMT+1]</sub>

Pravila za paralelne IGBT

1. Svaki IGBT treba da ima sopstveni gejt otpornik.
2. Putanje struja na štampi treba da su simetrične.
3. Montiranje paralelnih tranzistora treba da bude jedan pored drugog na isti hladnjak tako da budu međusobno u termalnoj sprezi.
4. Svi paralelni tranzistori jedne prekidačke grupe trebalo bi da imaju sledeće karakteristike:
a. Da su napravljeni od silicijuma istog wafer-a.
b. Pragovi napona da su usaglašeni izborom komponenti za grupu unutar tolerancije 0.1V.
5. Ako IGBT komponenta sadrži anti paralelnu diodu, treba odabrati komponente čiji pad napona pri provođenju diode ne odstupaju više od 0.1V.
6. Ako selekcija iz tačke 4 nije praktično izvodljiva, onda je potrebno ubaciti serijski otpornik za svaki emiter kako bi se struja ravnomernije raspoređivala. Otpornik bi trebalo da se odabere tako da pad napona na njemu bude što bliži 0.2V pri nominalnoj struji IGBT-a. Otpornosti ne bi trebalo da imaju toleranciju veću od 1%.

Pozdrav

1.Svaki IGBT treba da ima sopstveni gejt otpornik.
ima sa svakog izlaza ULN-a po jedan otpornik 500 oma + otpornik od 5k prema +12v

2.Putanje struja na štampi treba da su simetrične.
jesu

3.Montiranje paralelnih tranzistora treba da bude jedan pored drugog na isti hladnjak tako da budu međusobno u termalnoj sprezi.
nisu bas jedan pored brugog (razredjeni - 8kom na 30cm) ali su na istom bakarnom hladnjaku

4.Svi paralelni tranzistori jedne prekidačke grupe trebalo bi da imaju sledeće karakteristike:
a.Da su napravljeni od silicijuma istog wafer-a.
bili su, sada su iz dve kupovine izmesani
b.Pragovi napona da su usaglašeni izborom komponenti za grupu unutar tolerancije 0.1V.
pojašnjenje?

5.Ako IGBT komponenta sadrži anti paralelnu diodu, treba odabrati komponente čiji pad napona pri provođenju diode ne odstupaju više od 0.1V.
jedna zajednička jaka dioda na izlazu iz kontrolera

6.Ako selekcija iz tačke 4 nije praktično izvodljiva, onda je potrebno ubaciti serijski otpornik za svaki emiter kako bi se struja ravnomernije raspoređivala. Otpornik bi trebalo da se odabere tako da pad napona na njemu bude što bliži 0.2V pri nominalnoj struji IGBT-a. Otpornosti ne bi trebalo da imaju toleranciju veću od 1%.
ni ovo mi nije baš naj jasnije kako da uradim imam na svakom emiteru po jedan nazovimo osigurač-otpornik (žica od otpornika 0,25w) dužine 4mm

koji je napon potreban na gejtu za potpuno otvaranje BUP314, ja imam valljda +12v(stavio sam 7812 i sa +12v ide kao što rekoh preko 5k na gejt) a sa ULN-a ga obara preko 500oma na... ne sećam se

hvala na javljanju, javi se opet.

UUuuffff,

Color,Cinema-scop Film,,kao 68-e,,

Ipak mislim da stvar nije tako ozbiljna,,,

-bas da treba sve to da bude sa iste "lopate Silicijuma",-iskopane u utorak ( Kineski Horoskop-!),na pun Mesec-ako moze!
da nema kise,,da se zabe ne penju na merdevine,,,,a da nema ni jedne sove koja zavija u Silicijumskoj dolini.

>>>Pa ako nije--ima SVE da se spali pri prvom ukljucenju !<<<--jel?

Problem bas i nije tako "za plasenje",

Makar koliko bilo otpornika od Nula-zarez-nesto Oma.

Poz

uf, kad bi umesto ovakvih komentara bilo onakvih saveta ovaj forum bi bio još bolji.

peja71:

Koliko mi se cini da Ti prvo nesto pitas,
a onda o tome drzis predavanje ako se ne varam ?!

Sta ce Ti Forum onda ako vec sve znas
i da sve to treba da bude sa iste lopate Silicijuma ?

Ne razumem Te ?

Ispitujes Javno mnenje iz oblasti

>gde se Silicijum ubacuje lopatom u mesalicu < pa da vidimo sta ce da ispadne ako mu NE dodamo aditive???

Dal' ce da se stegne ?

Oni koji proizvode IGBT-ove,,,odavno su resili taj problem,,,,

a nisu nas nista pitali kad su turpijali tranzistore,,,sram ih bilo,,,,

prvo nisam pitao pa davao odgovore.
tražio sam pomoć od onih koji žele i znaju da je pruže i hvala im a oni koji vise na forimu i samo z.. nek me zaobiđu. bilo mi je drago kad si se na početku uključio u diskusiju i racunao sam na tvoju stručnost i iskustvo pa si zatim korektno rekao da nisi 100% kompetentan za IGBT i to cenim. Što se tiče "lopate" i na drugim mestima sam dobio sličnu informaciju tako da i taj savet uvažavam. a što se raznoraznih prepucavanja ovog tipa koje sada upravo vodim sa tobom - uopšte nemam nameru da ih vodim ni sa kim tako da ću u buduće apsolutno ignorisati takve komentare.
hvala.

Gate ima određeni naponski prag ispod kog nema značajne struje pri određenom nominalnom naponu, kod svakog tranzistora treba da se utvrdi merenjem da bi se dobio precizan podatak, datasheet daje samo okvirne podatke.
Ovo pod tačkom četiri je ono što rade sami proizvođači silicijuma. Nakon što imaju gotov IGBT svaki ispituju specijalnim instrumentom koji im snimi skoro kompletnu karakteristiku i zatim se sa poznatim preciznim podacima uparuju tako da odstupanje bude sa željenom tolerancijom. Recimo proizvođač koji ima par hiljada izlaznih mesta za sortiranje nakon merenja može da uparuje komponente na po vrednostima druge i treće decimale. Kada nema mogućnosti za ovo alternativa je da se kupi količina veća od potrebne i da se izmere pragovi svakom komadu i da se izabere podskup sa najmanjim odstupanjima (izbace se ekstremumi).




Neznam kolika je nominalna struja za svaki IGBT ali ako pretpostavimo da se radi o 11A, otpor bi tada trabao da bude u granicama od 0.01809 oma do 0.01827 oma. R=U/I



Nije preveliki problem konačan napon već dinamika otvaranja tranzistora. Zbog nižeg praga neki se otvaraju pre, zbog tanjeg oksida neki gejtovi se sporije pune i prazne. Nije pogodno koristiti ULN kao gate driver, potrebno je sve gejtove puniti i prazniti istim gejt drajverom i otpornici služe za ujednačavanje. Potrebno je da gejt drajver bude dodatno snažniji i što brži da smanji gubitke prelaznog režima. ULN možda jeste dovoljno brz u reciomo pri punjenju gejtova ali ako se ovaj prazni preko 5K otpornika onda samo ovo može da bude dovoljno sporo da spali tranzistor dok prolazi kroz ovaj prelaz od provođenja ka neprovođenju.

Pozdrav

Zorane,
nemam ja vise tako malo godina da bih uzivao u prepucavanjima,da je to bilo pre 20 godina mozda bi i proslo,

>>a što se raznoraznih prepucavanja ovog tipa koje sada upravo vodim sa tobom - uopšte nemam nameru da ih vodim ni sa kim tako da ću u buduće apsolutno ignorisati takve komentare<<

NI ja,,veruj mi,,

Nemam vise snage za mlacenje u prazno,

Tako da moj komentar nije bio u tom smeru niti bih voleo da se tako osecas posle citanja.
Mozda je malko obojen zezancijom,,,ali NIKAKO licnom pod**bancijom!

Veliki pozdrav !!!

Što bi reklo moram za svaki tranzistor da tražim koji je napon početka otvaranja ili?


Konkretno za BUP314 nominalno: struja 52A - na 25˙C / 33A - 90˙C (u impulsnom - 104A/25 i 66A/90˙C), napon 1200v
kod mene radni napon 100-130v(u zavisnosti od napunjenosti baterija i opterećenja) V-nom 120V, struju bi ograničio na 40A po komadu => R=U/I => R= 120/40=3 oma??? ili se uzimaju nominalne vrednosti R=1200/52=23oma?????? stvarno mi nije jasno, možda zato što sam skoro pa zaspao ili je ovo vezano za unutrašnji otpor tranzistora? Izvini ali stvarno ne razumem. ili, konačno sam shvatio da bi dobio pad napona na tranzistoru od 0,2v pru struji od 52A treba da imam otpor 0,0038462?? kako to da izvedem?



Imam i drugu šemu za drajver sa 74ls244: sa izlaza 74.. preko otpornika 1k na gejt a na kolektoru otpor od 0,01om. Šta misliš? U tom slučaju bi morao da stavljam liskun ili traku između BUP-ova i hladnjaka? I trebao bi da ih zgusnem, zar ne?

joj, zaspao sam, al sačekaću odgovor ako si jos online.
Hvala

OK, nema ljutis, nisam svađalica ali ni zaludan,
ok pozdrav

Bilo bi poželjno, bar da znaš koliko variraju i ako variraju više od 0.1V onda treba povećati otpornike na emiteru da pad napona bude veći da bi delovali kao negativna povratna sprega.




Tako je, ta otpornost treba da podnese 10.5W disipacije, računaj odmah bar 12W. Kako izvesti, ne znam za ovako veliku snagu, najbolje otvori novu temu.


Ne, mislio sam pravi gate driver, recimo kao TC4426 ili IR2101...


Ako je u pitanju kolektor IGBT tranzistora, veća otpornost može da poništi povratnu spregu koju vrši otpor na emiteru.

Da, trabalo bi da se zajedno greju i hlade.

Paralelno vezivanje MOSFET-ova je mnogo lakše, skoro da nema ništa od problema sa nestabilnošću kao kod IGBT. Otpornost kanala kod njih raste sa temperaturom i to je sasvim dovoljno da se struja lepo raspoređuje u grupi.

Pozdrav

samo ću sada jedno kratko pitanje a posle ću se vratiti na diskusiju o prethodnom postu,
Dali bi mi bilo bolje ili samo jednostavnije da umesto IGBT koristim MOSFET?

Zorane:

Ne zeleci da uticem na ideje za resavanje tvog problema
hocu samo da bacis pogled na ove seme.

Mozda nesto pomognu :
poz

Hvala Roberte na šemama, već sam gledao nešto slično, logiku sa mikrokontrolerom koji generiše PWM signal već imam sklepanu i to mi zadovoljava trenutne potrebe. Problem imam sa izlaznim stepenom koji mora biti sposoban da izdrži struju 400-500 ampera pri radnom naponu baterija 110 do 130 volti. Da ne ponavljam, već sam rekao u gornjim postovima šta se dešavalo.

EEEeee za 400-500 Ampera jos nisam sreo semu u dosadasnjem "saranju" po netu.

Inace bih to odmah ukrao,,,,,,,,i sad prilozio naravno!

Struja je to !--A ne decja zezancija !!!--A padovi napona, a indukcija,i prenaponi od toga?---ima tu 100 Qu__ca,,,,znam.

Pozdrav

U poređenju sa IGBT, MOSFET prekidači su brži, pri uobičajenim strujama imaju manje gubitke i ne pate od zaglupljivanja (latch-up). IGBT je u osnovi MOSFET koji upravlja strujom baze bipolarnog tranzistora. Struju kroz IGBT čine obe vrste nosioca naelektrisanja pa su zato moguće veće gustine struja i MOSFET ne može da dostigne ogromne napone i ekstremne struje koje IGBT može. Ali ove struje i naponi su toliko veliki da su prilično nedostižni u praksi i glavno ograničenje su termalni gubici svičevanja. Već pomenuta značajna razlika u temperaturno strujnoj karakteristici koja omogućava vrlo laku paralelizaciju MOSFET-ova jer se struja sama raspoređuje. Paralelni mosfetovi su kao palalelno vezani otpornici sa otpornošću kanala dok IGBT vezani paralelno podsećaju na paralelno vezane diode, nelinearna i temperaturno zavisna strujana karakteristika.
U suštini IGBT je neprikosnoven kada je bitan viši napon. Na primer jedan IGBT može da izdrži 1400V dok MOSFET može oko 600V. Pošto je napon veći manja struja je potrebna za isti rad i tada je moguće da gubici na ekvavilentnoj diodi pri tim manjim strujama budu veći od gubitaka na ekvavilentnom otporu kanala MOSFET-a. Samo pri značajnije većim strujama gubici na ekvavilentnoj diodi IGBT-a postaju manji nego kod MOSFET-a. Glavna mana IGBT tranzistora je brzina gašenja zbog pojave strujnog repa koji se sporo vuče umesto željene strme silazne ivice. Vrlo često IGBT jedva da mogu da rade na PWM frekvencijama iznad čujnih i bilo koja veća frekvencija onemogućava iskorišćavanje punog strujnog protoka. Nije redak sličaj da IGBT radi na samo kiloherc ili dva. Inače, moguće je naći jedan IGBT tranzistor za 500A 1000A ili 2500A pa je možda to bolje rešenje nego paralelizacija u hobi varijanti.
Npr 600A http://www.eltron.pl/elektroni...bishi/h_series/CM600HA-24H.pdf

Znam za IGBT module ali mislim da ih nije nimalo lako pronaći kod nas a i dosta su skupi (mada sam i ja za ovih mojih 30 BUP-a već dao oko 200€ koliko i košta neki modul od 300-400A), a i da ih nadjem mislim da mi je rizično (s mojim znanjem o njima) da experimentišem.


Gde bi imao manje oslobađanje toplote sa MOSFET ili IGBT?
Konkretno, još jednom potrebno mi je izlazno pojačalo snage 500A na radnom naponu 110 do 130V (65KW) u PWM režimu sa dosta samoindukcije elektro motora. Ovaj izlazni stepen planiram da koristim kao osnovu za kasnije modifikacije kojih će sigurno biti na strani elektro motora po pitanju kako snage tako i tipa motora

Šta bi ste vi radili? Išli u paralelu sa MOSFET ili paralelu IGBT?

Toliko za sada, javljam se kasnije kada dodjem kući

Sve mi se čini da ću ići da kupim IRFP260N ili nešto slično. Vreme mi prolazi a kako vidim uparivanje nije baš jednostavno za ljude sa mojim znanjem o elektronici (nisam učio te škole). Od prilike šema bi bila: iz mikrokontrolera koji već imam sklepan bi doveo PVW signal na drajver sa kojeg bi pobuđivao 20 kom IRFP260N paralelno vezanih.
Na izlazu magistrala D i S paralelno postaviti jaku zaštitnu diodu i kondenzatore(npr 200v 1000uf - 10 kom). Na svakom vodu ka IRF-u (preko) bi stavio CSA-­1V  (ako ga ima igde kod nas ili neki drugi sličan hal senzor protoka struje) koji bi ograničavao jačinu struje koja prolazi kroz tranzistor prekidajući pobudu na gejtu - ako je moguće tako nešto.

Molim za mišljenje i savete svih forumaša (kompetentnih)

Hvala

literatura - HALL EFECT

http://www.allegromicro.com/en/Products/Design/an/an27701.pdf

http://www.allegromicro.com/en/Products/Design/Tech_Pubs.asp#D

Zar je moguće da nikoga ne interesuje ova tema???

Zar niko nema neki savet kako izvesti izlazni stepen za 500A (peak) na 120V DC sa IGBT ili MOSFET tranzistorima???

Sta je u pobudi za taj IGBT ? Koji je maksimalni naponski proboj za njega ?
Nije isto sta se stavlja pre njega jer u nekim ranijim opisima si napomenuo da je to problem ?
Za hal senzor ... dok dodje do toga ima dosta .
Prvo ovaj IGBT jedan da resis ostalo ide lako !
Pozz

pobuda (PWM signal) IGBT-a ide iz PIC-a preko jednog mosfeta pa kroz ULN i posle kroz 500 oma, nije problem pobuditi jedan već upariti više njih. Ova pobuda (drajver) će se manjati, - sigurno, sa nekim od pravih drajvera, e sad pitanje glasi:
dali je za svaki MOSFET potreban po jedan drajver ili može više tranzistora na jedan drajver (koliko njih) - koji drajver je preporuka za konkretan (moj) slučaj?

IGBT već imam kupljene (oko 20 kom) ali kako stvari stoje najverovatnije ću ići na MOSFET (IRFP260N - jednostavnija paralelizacija).

Kako bi izgledala šema izlaznog stepena?
moja pretpostavka: - sa PIC-a na ulaz drajvera (koji?) i sa drajvera preko zasebnog otpornika na svaki tranzistor. S i D mogu biti vezani paralelno ili je potreban neki mali otpornik 0,01 om?
Što se hal senzora tiče možda mi je jeftinije da ih odmah poručim i implementiram nego da pržim mosfetove?
Neka ideja oko izbora komponenti - nešto što bi bilo dostupno u Srbiji?

Max naponski proboj - ne znam, u prvim postovima sam okačio datasheet, ako te ne mrzi - pogledaj, ja ne znam šta je to ( 52A, 1200V, ...)

Pozdrav Kolegama.

Razlozi za proboj poluprovodnika su:
- termički, usled povećanja disipacije na PN spoju IGBT, opada max struja koju je još moguće kontrolisati.
- prekostrujni, gustina struje kroz PN spoj je prevelika, nastupa lavinski proboj.
- prenapon, potrošači sa reaktivnom karakteristikom pomeraju vektore struje i napona, teže se ostvaruje regulacija zbog reaktivne komponente.
- brzina porasta struje i/ili napona u jedinici vremena.
- način pobude, kapacitet gejta postaje značajno opterećenje drajverskom stepenu, kapaciteti ze sabiraju, drajverski stepen degradira parametre.
Povećanjem frekvencije PWM signala, rastu i prekidački gubitci snage.
... ... ...

Rešenje je, odabrati sam el. motor koji ima u statoru pomoćne polove. Njih napajati odgovarajućim naponom, zatim odabrati neko rešenje oko
redno/paralelnog vezivanja rotora i statora. Ako je ikako moguće, izbegavati komplikacije oko el. regulacije.
Sam regulator PWM, moguće je napraviti i sa tiristorima koji se prave za mnogo veće struje nego MOSFET i IGBT. Ekonomičniji su i pouzdaniji od IGBT i MOSFET-a.

Opis tiristorskog DC regulatora:
Glavni Th, ide redno sa potrošačem, baterijom i prigušnicom. Njegov gejt se okida PWM signalom (impuls PWM). Pomoćni Th, spojen je katodom na katodu glavnog Th.
Anode su spojene blok kondenzatorom. Pom Th ima i otpornik od anode ka + polu baterije. Kada se uklj. glavni Th, kreće struja ka potrošaču, puni se blok kond.
Aktiviranjem pom Th, prazni se blok, ujedno prekidajući struju (pauza PWM).

Milan.

PS: MOLIM kolegu Roberta, da se uzdrži od komentara na ovaj post.
Hvala.

Ja bih se zadrzao na jedan komad pa posle po 3 komada u paraleli i kako se ponasa , videti kako to radi sa vise ali odvojeno , po principu bolje korak po korak .
Naravno u paraleli mora na kraju S i D ali obavezan otpornik koji deli struju na svakom tranzistoru , de bez njega ce biti spaljivanja samo tako , bilo koji tranzistor da je spojen bez otpornika , mora biti strujno odvojen !
Taj otpornik moras sam da nadjes koja je vrednost po komadu , zato je moja preporuka jedan komad pa posle ...
Zanima me ta pobuda , ja se ne razumem u te detalje ali zelim da pomognem , jer najbitnija je osnova , mislim da se to moze resiti na vise nacina .
Ona indukcija koju si opisao , trebalo bi osciloskopom videti u momentu kad se motor odspoji , on daje sigurno povratni napon i ~ tad moze nastati problem za fetove - mogu biti ranjivi , sad pitanje koja je jacina indukcije , pa i to pre spajanja celog tog sklopa proveriti indukciju !
Al cuvati oci i kozu kad zasija svih 500A sto zaista nije za igranje .
Pozz

_{[Ovu poruku je menjao peca26000 dana 01.07.2009. u 01:40 GMT+1]}

nisam u mogućnosti da "BIRAM" motor tako da trenutno moram da se zadovoljim onim što imam - motor na kome piše 40v, 72A, 2KW, 1980 o/min. taj motor vezujem u serijsku vezu (rotor - stator1 - stator2) kako bi mu bar koliko toliko smanjio "kratki spoj" (ispod 1oma) i pokrećem sa 120V

pošto sve ide na 120V nemam čime da pokrenem motor a da izbegnem eksploziju akumulatora. Sam motor ima ogroman obrtni moment već na 50v tako da predpostavljam (samo predpostavljam) da ako bi ga i bez opterećenja pokrenuo direktno na 120V da bi se sve razletelo - i motor i pola auta :( a o akumulatorima ne smem ni da razmošljam (kakav bi to grom bio) moja pretpostavka je da bi udarna struja bila daleko veća preko tih "sitnih" 500A a samoindukovana??? ko zna, na žalost osciloskop (još) nemam pa i ne mogu da ispratim šta se sve tu dešava.


kao što sam već rekao nije mi problem jedan komad, već "tuce njih", problem je što pri većim strujama svo opterećenje preuzima jedan IGBT pa rikne.

ako neko ima vremena da barem prelista onu dokumentaciju koju sam okačio u prvim postovimai da to "sažvaće" bilo bi dobro, naime ja ne baratam dobro sa detaljima i stručnim pojmovima koji su potrebni. Smatram da ima ljudi koji to letimičnim pregledom mogu da "sažvaću" pa da citat okače ovde.
Hvala

mozda pomogne ovaj link pa prelistaj http://ecomodder.com/forum/sho...44v-motor-controller-6404.html
pozdrav..
genije

Mozda necu bas biti kompetentan za tumacenje ovako velike struje ali kad si vec pomenuo da radi i na 50V tu bi vec moglo nesto da se uradi , zbog toga je korak po korak bitan .
Sad pitanje se postavlja koje predpostavljam , da nije neophodno svih 500A ako se ne varam za nizi napon bi trebalo i da je struja manja ?
Mozda bi bilo pametnije pokretanje nizeg napona sa fetovima pa tek kad nastane potrebno ubrzanje , da kontrolishu hal senzori za prespajanje Mos-fetova i na taj nacin dobiti tek kad vozilo dostigne ubrzanje sa nekakvim snazinim relejem , kao starter za anaser neki poveci , time bi zapostavio maksimalnih 500A spasao fetove ili bilo koje pokretacke poluprovodnike .
Mislim da one ekstremne struje zapostavis i pojednostavis sa ovom sinhronizacijom na hal senzore za releje .
Ako sam napomenuo komad tranzistora , mislio sam ne bas na njegov maksimum koji moze da daje ali neki optimum za 1 da ne ide u extremnim slucajevima i tako posle u paraleli svaki sors da ima svoj otpornik malo i veci da bi se izbeglo pregrevanje , znaci vise njih sa manjim opterecenjem .
Pozz

ne, nije potrebno svih 500A, u normalnom radu je potrebno oko 150-200A ali prilikom pokretenja iz mesta je najveće opterećenje pa je zato potrebno 500A a možda i više


pokretanje na nižem naponu je dosta komplikovanije jer bi u tom slučaju trebao da imam neku sklopku koja bi mi preklapala rednu i paralelnu vezu dva seta baterija (60/120V) ali i da stavim takvu neku sklopku prilikom prebacivanja sa 60 na 120v bi imao jak udarac (cimanje) što nije poželjno a opet i da tu posle prebacivanja 60/120 prograniram kontroler da krene sa kratkim intervalima pa opet do max i pred kraj onda da uključi još jednu sklopku koja bi preusmerila svu struju kroz rele a ne kroz mosfet - sve je komplikovanje, tražim rešenje sa što manje komponenata (zbog težine) i što manje pokretnih delova. Radi sigurnosti planiram jednu sklopku koja bi imala ulogu "kontakta" znači da isključi struju kada se auto ne vozi a i sigurnosni prekidač za prekid struje ako crkne elektronika i ostane u propusnom spoju. Drugi rele bi stavio za bridžovanje mosfeta pri max "turaži".



Hal davači bi imali ulogu da spreče da tranzistor ode u max a ne da uključuju releje, znači da u tom signalu koji traje nekoliko mili sekundi meri struju i ako struja dostigne max zadatu vrednost da prekine pobudu tranzistora a već u sledećem impulsu da dopusti ponovno okidanje tranzistora do ograničenja koje je zadato. Po mom bi tu bilo potrebno za svaki tranzistor postaviti po jedan "hall current sensor" koji bi preko nekog IC vršio kontrolu okidanja tranzistora.

Može li neka šema sa neta ili sa papira za ovakav regulator? Šta bi od komponenata bila preporuka?

Ok nastavicemo diskusiju kad se pojavi resenje sa tiristorima , verovatno je bolje resenje ?
Ukratko ono sto sam pisao za hal senzor , mislio sam da oni uzimaju inpulse za okidanje , naravno ima jos kombinacija upotrebe hal senzora .
@milan_obr je dosta slikovito i jasno opisao problematiku stanja , zanima me kako bi se ponasao tiristorski rad na jednosmernom naponu ?

ah,dobri stari nacin resavanja problema, sto to mora biti jednostavno kad moze da se zakomplikuje a na kraju se ipak odabere jednostavan i pouzdan nacin koji radi najbolje. prvo, smanji frekvenciju sklopa i postavi je da bude konstantna oko 5 KHz, i to ti je sasvim dovoljno, a tranzistore pogoni prostim sirenjem i skupljanjem impulsa a takav sklop mozes napraviti vrlo prosto od NE556 ili dva NE555, jedino sto ces izmedju izlaza sklopa i tranzistora staviti jedan HEX buffer ili vise njih u zavisnosti koliko tranzistora drajvujes,ulaze buffera vezi preko VF (ultra brzih dioda,npr germanijumske,serija AA....) dioda svaki ulaz buffera na neki VF tranzistor koji ih pogoni,a njega pogoni sklop sa NE556. izlaze buffera vezi na pogon tranzistora, stim sto ces za svaki ponaosob sa po dva otpornika ograniciti struju i napon i gotova stvar. e sad, cime ces upravljati sklopom sa NE556 to je vec na tebi,ako ti treba sema toga, poslacu ti je, al ako ti je auto na el pogon u pitanju onda je najbolje da sklop upravljas prostim logaritamskim potenciometrom, eventualno sa prekidacem koji iskljucuje pogon sklopa kad se "gas" pedala potpuno pusti. pozz svima.

AAaaUUuu---kakav " Fles" !--Od ovog moz' se rikne !

Kao da prisutni,( peja,Peca,Barum,milan_obr)--nemaju pojma,,,
a sto su do sada pisali to ne znaju ( a i nemaju pojma sta pisu)??!!

Hello:
-Ljudi to Drajvuju Mikrokontrolerom,,,vec odavno,,,

a sad kao dodje ispravka: To mora sa 555-556,,,

Hm,

bolje da cutim,,,





_{[Ovu poruku je menjao robert63 dana 02.07.2009. u 21:48 GMT+1]}

Ponašao bi se. Kad bi jednom krenuo nikada ne bi prestao.

Mislis kad se nebi prekinulo glavno napajanje , nebi nikako mogao da prekine :( na zalost ali sam mislio da objasni @milan_obr jer on ima drugacije misljenje koje bas i mene zanima ...

Tu ima neki trik, pretpostavljam, sa tim kondezatorom koji se puni i onda preko pomoćnog tiristora pražnjenjem na trenutak zaustavlja glavnu struju.



Možda ove podvrste tiristora koji mogu da se gase bez posebnih trikova, GTO i IGCT, predstavljaju bolje rešenje.

Sad, da pitam O.P.-a, da li taj električni auto treba da ima rikverc i regenerativno kočenje?

I ja znam da tiristor kad se otvori na jednosmernom naponu ne može da se isključi dok se ne prekine protok struje kroz njega na neki drugi način. Ovo rešenje sa pomoćnim tiristorom mi nije poznato (ali i nije čudo - to nije moja struka) pa zato i pitam - tražim neku šemu i predlog komponenata da bi iskalkulisao cenu uređaja (na žalost moram i na to da gledam jer sam se dobro istapirao sa celim projektom do sada a ima još puno do završetka celog auta).
Tiristori generalno rečeno za istu snagu imaju manje (termičke) gubitke - jel tako?

Pitanje za BARUM-a (i sve ostale forumaše), koja vrsta poluprovodnika bi mi bila najpogodnija za izlazni stepen tj da se najmanje greje i da radi najpouzdanije (MOSFET, IGBT, THYRISTOR...) , takodje koja bi frek. bila najbolja (rečeno mi je da sve ispod 25Khz ne pije vodu)

_{[Ovu poruku je menjao peja71 dana 03.07.2009. u 01:06 GMT+1]}

I ja sam danas nešto malo čitao po netu o Thy. i GTO ali koliko sam (čini mi se) video oni nisu za frek veće od 5KH tj spori su kako na uključenju tako i na gašenju.

Što se rikverca i reg kočenja tiče: rikverc je potreban, naravno ali ga sada neću rešavati, cilj mi je da ga za sada poteram u napred :). O regenerativnom kočenju sa ovim motorom mislim da ne treba ni razmišljati, kasnije kada budem pravio točak-(step)elektro motor sa neobdijumskim magnetima e onda će biti i rikverca i regenerativnog kočenja.

kao prvo nisam rekao da mora sa 556 kolom vec da je porostije i jeftinije,niti sam rekao da niko od vas nema pojma o tome,ali da bezveze komplikujete stvar,sto se tice gasenja tiristiora a da se ne prekine glavno strujno kolo,vidim koliko iskustva imate jer ne znate kako ugasiti isti bez prekida glavne struje, (zato cu vas ubuduce zamoliti,bez omalovazavanja kolega,ovde smo da pomognemo jedni drugima a ne da se vredjamo i prepucavamo ko zna vise, jer nije bitno ko zna vise vec ko zna neophodan podatak,i niko od nas ne moze znati ni za koga cime se bavi i cime se sve bavio,niti kakva su mu dosadasnja iskustva,da li dobra ili losa ne bitno je) i nisam mislio na tiristore vec na mosfet tr jer su bolji i lakse se upravljaju,frekvencija ide cak do 200 KHz a mozda i vise,ne pratim novitete, i ima ih u dovoljno jakoj varijanti,a i da nema, mozete ih vezati paralelno bez problema koji se javlja kod tiristora,mislim na problem sa pragovima ukljucenja,i paralelnom vezom istih smanjujete otpor "prekidaca" i samim tim disipaciju istih tj gubitke. a sto se rikverca tice na kolima - prosto okretanje polova sa vise jacih relea vezanih paralelno bi pomoglo,sto se kocenja tice,ili jaka sklopka ili grebenasti prekidac,ne bih preporucio regenerativno kocenje sa standardnim obicnim DC motorom zbog prevelike struje u kolu i male efikasnosti,bolja je mehanicka kocnica ali je treba povezati da gasi motor cim dotaknete pedalu,isto kao i rikverc da se ne aktivira dok se vozilo potpuno ne zaustavi..... pozdrav svima.

_{[Ovu poruku je menjao shadow88 dana 03.07.2009. u 17:08 GMT+1]}

Verovatno ste pogrešno protumačili kada sam napisao "glavna struja" kao glavno strujno kolo. Mislio sam na glavnu struju kroz tiristor naspram kontrolne struje gejta. Kada se jednom upali tiristor se ponaša kao dioda i kada struja gejta nestane i jedini meni poznat način gašenja je da se glavna struja kroz ekvavilentnu diodu zaustavi. Način za to je dovođenje većeg napona na katodu nego što je na anodi.
Ako postoji način gašenja bez zaustavljanja glavne struje kroz poluprovodnik već samo preko gejta i da je u pitanju klasičan tiristor a ne GTO, rado ću priznati neiskustvo.

Prvo hvala na uključenju, oprosti za reakcije pojedinih članova,
i ja tražim što jednostavnije rešenje, ne tražim komplikacije ali zbog kasnijih modifikacija (kojih će sigzrno biti) moram da idem sa mikrokontrolerom


PS ovaj post sam napisao još pre tri sata al ga nisam poslao, vidim ima novih postova pa da pročitam i javljam se

Evo jedan jako koristan pdf o radu i upravljanju Tiristorima i Trijacima ( 1.14MB),

http://www.littelfuse.com/data...rThyristorApplicationNotes.pdf


gde na 20-oj strani daje primer upravljanja Trijakom pomocu Mikrokontrolera,
mozda nesto pomogne,


Interesantno za pogledati 72V / 600A --Motor Control:

http://www.kellycontroller.com...ed-Motor-Speed_Controller.html

_{[Ovu poruku je menjao robert63 dana 04.07.2009. u 02:01 GMT+1]}

pejo nema na cemu i ne ljutim se ja na reakcije clanova samo prenosim svoje dosadasnje iskustvo na ovom polju i isticem prednosti i mane,a izbor prepustam drugima. ok,ako si zbog modifikacija resio da ides mikro kontrolerom,to podrzavam,ali na kraju kad odlucis tj napravis finalni " proizvod " moj savet ti je da ipak napravis jednostavniji sklop koji ce da radi isti posao, jer jeftinije je,jednostavnije,a moje iskustvo je da mikro kontroler moze lako da pobrljavi od ko zna cega a da cesto puta ne saznam sta mu je zasmetalo sa strane ili u njemu pa da ne bi doslo do havarije ili cak povrede,sto jednostavnije,to je manji rizik od istih.

barum, ne brini dobro sam te razumeo za tiristor, dakle tiristor se moze gasiti na vise razlicitih nacina al ubedljivo je najlakse uz njega postaviti spulnu (mali elektro magnet ) koji kad indukuje magnetno polje na tiristor,zaustavlja njegov rad , tj iskljucuje ga,uslov je da spulna bude u direktnoj vezi sa A2 (izlazom tiristora) a drugim krajem na masu. ima i drugih nacina ali mi je ovaj zapao za oko jer mi je bio interesantan kod izvedbe obicne zujalice,gde se kao elektro magnet koristi spulna zvucnika koji je ujedno i generator zvuka u zujalici. ovom primenom se moze lako napraviti oscilator sa radom jedne periode,pa se tiristorima moze upravljati i promenom frekvencije na Gejtu.postavljam prostu semu zujalice sa tiristorom na ovu temu kako bi sto bolje razumeli o cemu pisem. I nema potrebe za priznavanjem neiskustva, niko od nas ne zna sve, niti ima svo iskustvo sveta niti je rodjen naucen, ti verovatno znas dosta toga sto ja ne znam i obrnuto,al postoji razlog zasto ja to ne znam a ti znas i obrnuto. :)

_{[Ovu poruku je menjao shadow88 dana 04.07.2009. u 02:22 GMT+1]}

Evo ga,tip napravio:
http://www.youtube.com/watch?v=OGhNXSk6BEw

500 Ampera sa MOSFET-ovima:
http://www.zeva.com.au/tech/controller_design/


A ovde ima cuda od elektricnog auta pod "Electric Vehicle Files"

http://www.qsl.net/w8rnh/


Ovi ga napravise za 3 dana:

http://www.youtube.com/watch?v=JtIweNdRw6w&NR=1
http://www.youtube.com/watch?v=mJrs7K4_JxA&NR=1
http://www.youtube.com/watch?v=Sh_MtqGk2so&NR=1


_{[Ovu poruku je menjao robert63 dana 04.07.2009. u 03:55 GMT+1]}

Pozdrav Kolegama.

1.
Tema o DC PWM reg sa Th:
Ako na ovom forumu ima starijih od 45 god. (kao Guja i ja), trebalo bi da se sećaju prvih Color Tv prijemnika, posle lampaša, sa 2kom Th u HIS-u. (17088 17089).
(Horizontalni izlazni stepen).
Ako su se i bavili popravkom istih, eto veselja. Ove probleme oko PWM regulacije (sa Th u DC kolu), sretali smo svaki dan po 10+ puta.
Dakle, u Tv-u Th radi na 250V DC, drajvuje trafo HIS-a, i zamislite, na frekvenciji 15625 Hz. Kad se zezne fazni diskriminator F ode malko do 80 KHz.

2.
Ko servisira viljuškare, video je baterije 72V, 600Ah, Th regulator 600-1200A.
Gotovu šemu, nemam. Rado bih pomogao. Pobudna (sitna) elektronika je (ljubomorno) sačuvana u nekoj (araldit) smoli.
Ono što se vidi, već sam objasnio. Glavni Th je za napon 800-1200V i struje In=850A Im=2400A.
Izmerene struje u radu DC 250-650A !!! F-je oko 1,2KHz.
Pom Th je dosta manji, oko 50-60A, napon 200V.
Kod punog "gasa", jednostavno se ne aktivira gejt pom. Th. Dakle, tada se svesno koristi "mana" Th da bez pobude na gejtu, "drži" struju.

3.
Mosfet PWM rešenje se nalazi u el. automobilima za golf terene.
Aku 36V, motor oko 5KW. Postoji i varijanta sa rekuperativnim kočenjem. Nema MCU. (Na sreću ili na žalost, ne znam).

4.
Moj predlog:
Napon Aku bat od 120V +/- 20%, je dosta visok, snaga DC motora je za respekt. Motor (tačnije: motor/generator) nema pomoćne polove.
Regulator koji stoji između te dve sile, mora biti ozbiljno dimenzionisan.
Zbir EMS i KEMS dostiže 1000V. Probojni napon Mosfetova/IGBT Tr, treba da bude bar 2x veći.
Zc, (karakteristična impendansa) se menja, kako DC motor menja režim. (Generator/motor).
Dinamička struja ide do 1400A !!! Regulator treba da radi u 2 kvadranta. (MCU soft. rešenje)

Smatram da bi bolje rešenje bilo da se koriste 2 ili 4 motora, sa manjom snagom i manjim naponom.
Direktan pogon na točkove, smanjuje mehaničke gubitke u prenosu i diferencijalu.
Takođe, kod baterija sa većim brojem ćelija (60), teže se kontroliše stanje pojedinih elemenata.

5.
U postojećem (trenutnom) stanju, trebalo bi ubaciti redno, neku grupu otpornika. Sa MCU kontrolisati stanje swičeva i PWM za IGBT.

6.
Na netu, postoje amaterska, manje/više uspešna rešenja-šeme. Profi rešenja ne vide net nikada.
Srećno.

Milan.

Istina, nikada se ne bih setio EMP-a!
Ali to je i dalje delovanje na glavnu struju a ne preko gejta.


Tiristor ima izvode A, G i K. Verovatno ste pomešali sa trijakom.


Maksimalna struja gejta za 2N6241 je 200 miliampera a šema ima 284 miliampera.
Na šemi ne postoji postojan jednosmerni izvor glavne struje već samo kontrolne.
Moguće je da kontrolna struja napuni kondezator samo do napona od 1V nakon čega se tiristor otvara i počinje da ga prazni. Ova struja pražnjenja može da traje samo dok ima energije u kondezatoru. Krajnje je neozbiljno koristiti samo kontrolnu struju trijaka u kolu.
Datasheet za ovaj tiristor kaže

tako da ako novi komandni impuls na gejtu naiđe u trenutku kada induktivnost zvučnika još nije izgubila energiju od prethodnog isključivanja može da se desi nepredviđena situacija.




Na 20 strani je AC izvor napajanja.

barum: u pravu Si da je AC napajanje.

-( mislio sam da to ne moram posebno da napomenem)

Za to sam i rekao da je primer kako mikroprocesor upravljanja Trijakom.
Mozda bi to moglo da se prepravi na DC napajanje pa da upravlja Tiristorom.

Mada kako vidim sa skoro 100 sajtova koje sam pregledao,
upravljanje tako snaznim motorima rade ili sa IGBT-om,ili sa MOSFET-om ( zbog malog pada napona i zbog malog grejanja).

MOSFET IXYS120N20 ima samo 17 miliOma kad provede !
Naravno da treba da ima i kao zastitnu diodu SST6002C ili neku adekvatnu.

Ovo je cisto da se vidi kako je to neko resio da se "igra sa 500 Ampera"-pola KiloAmpera !

Data za MOSFET I Diodu:

Barum u pravu si, sema je pogresno nacrtana, jer je nisam ja crtao a nisam obratio paznju, i da, malo sam pomesao trijak sa tiristorom :) cinjenica je da se tiristor moze iskljuciti EMP-om pokusao sam to jos pre par godina ako se dobro secam sa TIC116M tiristorom, jeste male snage ali ako deluje na njega ne vidim sto ne bi i na snaznije. pokusacu da iskopam literaturu o tome od pre par godina jer tu ako se dobro secam ima opis za vise razlicitih nacina kako ugasiti tiristor pa cak i preko gate-a. al i dalje mislim da je bolja i laksa izvedba sa MOSFET-ima.

Sve ispod 25Khz se čuje u namotajima motora kao pištanje.

Najpogodnija varijanta bi bio jedan IGBT tranzistor. Onakav od 600A sam video na netu da može da se nađe za oko dvesta evra.
Uparivanje MOSFET tranzistora može da bude manje komplikovano od uparivanja IGBT tranzistora. Prednosti izvedbe sa MOSFET-ovima su stabilnost i brzina a mana nešto veća disipacija na njima pri većim strujama jer raste sa kvadratom. Zajednički problem koji treba rešiti je drajver za njihove gejtove koji treba da puni i prazni značajne kapacitivne potrošače vezane u paralelu što je brže moguće. Struje punjenja i pražnjenja za gejt svakog MOSFET-a mogu (a i treba) da dostignu nekoliko ampera i kada se struje za sve gejtove saberu eto novog problema za razmišljanje: Koji gejt-drajver?

E sad, koji MOSFET može da se nađe kod nas. Vidim u radio klubu imaju IRFP260N sa cenom 225 dinara (2,4€) i popust desetak posto na količine veće od deset komada. Nije loše za 200V 50A 300W 0.04 oma. U samom naslovu datasheeta je navedeno "Ease of Paralleling".

Za drajver bih preporučio za početak TC4422 (oko 2€ kod komet electronic). Iz karakteristike za 18V napajane može da se očita da 10 paralelnih gejtova od po 4700 pikofarada, ukupno 47000 pikofarada (što je maksimum za ovaj drajver) može da uključi za 150 nanosekundi i ugasi za 200 nanosekundi. Kada se ovo prevede u procenat periode 30 kilohercnog svičevanja to je 1.3% trajanja svake. Realni gubici bi trebali da budu ispod 2% a to ipak znači da treba dooobar hladnjak jer disipacija od nekoliko desetina vati na poluprovodnicima je sila.

Paralleling Of Power MOSFETs For Higher Power Output
Determining MOSFET Driver Needs for Motor Drive Applications
Matching MOSFET Drivers to MOSFETs
Considerations for Driving Power MOSFETs in High-Current, Switch Mode Regulators



_{[Ovu poruku je menjao barum dana 04.07.2009. u 22:41 GMT+1]}

joj šta ste mi sve zadali za domaći :)

aaa???

Si vid'o,,

Ma radimo k'o On-Line-Hot-Line podrska za elektroniku,
Jedino jos da instaliramo centralu,pa kad se okrene,
da mogu da se biraju opcije od 1-9,,,a za Operatora "0"-----za INFO !

poz

_{[Ovu poruku je menjao robert63 dana 06.07.2009. u 17:32 GMT+1]}

mosfeti se mogu vezivati u paralelu bez znacajnijih problema koji se javljaju kod ostalih resenja kao sto su pragovi paljenja i gasenja,vezani u paralelu daju manji prelazni otpor po konstanti 1/r+ nx1/r kao otpornici vezani u paralelu, cime se smanjuje i disipacija, a o lakoci upravljanja da ne govorimo, samim tim sto jacim modelima ide frkvencija i do 60 KHz sto je vise nego dovoljno, npr IRF44 koji drzi 80A pri naponu od 200V, max 60 KHz je sasvim zadovoljavajuc za ovaj problem. narode,nesto sam razmisljao na ovu temu i pitam se dal' bi bilo dobro resenje da se napravi pretvarac sa promenljivom frekvencijom, (naravno svicerski pretvarac ne dolazi u obzir,vec npr sa nekim dobrim torusnim trafoom) i da se stavi neki asinhroni 220V motor kao zajednicki pogon za sve tockove ili samo za dva, pa sa se njime upravlja po sistemu frekventnog modulatora,sto bi lako ukljucilo mogucnost kocenja bez nekih posebnih komplikacija . sta mislite o ovome ?

Mislim da treba da se obratiš prvo ETF-u jer njihov Elektro-Yugo baš tako funkcioniše, mislim, da ne prekršiš patent. :)

hehe pa nije to njihov patent ja sam to jos odavno primenjivao,i ko zna koliko jos njih pre mene,znaci mogu i da ih tuzim jer su mi ukrali ideju :) inace ako se njihov patent samo malo izmeni po zakonu to vise nije isti patent i moze se koristiti i primenjivati bilo gde bez zakonske odgovornosti, pa cak i ako je isti patent, ako se pravi za sebe tj ne prodaje,onda to nije prekrsaj.

Ajde da se i ja malo uključim u diskusiju, vidim vi se raspričali...

Drago mi je da se neko zainteresovao za ovu temu, hvala vam.



dali su pri većim frekv. manji ili veći gubici?




Ja mislim da ne, naime trafo = dodatni kilogrami, asinhroni motor = još više dodatnih kilograma, moj motor je težak 30 kg dok bi asinhroni motor slične snage bio bar 10 kg teži, po meni najbolje rešenje je step motor sa neobdijumskim magnetima sa što većim prečnikom i što više polova - slažete li se? Pa onda u tom slučaju (invertor+frek.reg+trafo) mislim da bi bilo mnogo više slabih tačaka. Ne znam...



Ja mislim da su oni izabrali asinhroni motor zbog dostupnosti (sever subotica) tako im je bilo najlakše, DC motore je (bilo) dosta teže nabaviti a i skuplji su od asinhronih



dali bi bilo bolje da idem sa većom frekf.?



ima li negde kod nas da se nabavi nešto od IGBT modula?



koliko bi trebala da bude struja a koliki napon za puno otvaranje IRFP260N i za zatvaranje?



dali je IRFP260N dovoljan za radni napon 120v? ima li kakva preporuka za prikladniji MOSFET (karakteristike/cena)



TC4422 je 2A cont i 9A peak, koliko bi mosfeta bilo optimalno da ide preko jednog drajvera?



prvi link ne radi, treba obrisati deo iz url adrese :( ako moze da se ispravi pa da se direktno otvori link :)

www.irf.com/technical-info/appnotes/para.pdf
možda će ovako moći

<sub>[Ovu poruku je menjao peja71 dana 05.07.2009. u 22:10 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao peja71 dana 05.07.2009. u 22:10 GMT+1]</sub>

ja za ovakvu varijantu spremam (za jedan motocikl) APC UPS od 1400w koji bi dizao 24v DC na 220AC (trenutno je u kvaru i diže na 308v) i planiram kupovinu frek reg do 2kw a sve to da gura jedan mali, lagani motor 1100w 12000 o/min na 200Hz (nazivno) e sad, bi li taj motor mogao da izdrži pa da radi i na 300-400Hz (18-24000 o/min) pa to izredukovati i na točku dobiti 20kw odnosno ne toliko snage već obrtnog momenta? - eto nove teme, al o tome drugi put, prvo da završim ovo

By the way, ima li ko ideju sta bi moglo da bude u kvaru na UPS-u?

_{[Ovu poruku je menjao peja71 dana 06.07.2009. u 15:01 GMT+1]}

invertor za varenje

možda bude od koristi :)

e ovako,da odgovorim na par pitanja, pejo pri povecanju frekvencije su ti manji gubitci,zato sam ti predlozio varijantu invertor ( pretvarac ) - frekv. regulator - motor, jer pretvarac kakav tebi odgovara 160 na 220v ima relativno male gubitke,gotovo zanemarljive,znam jer ih moja firma proizvodi a ja imam dobar udeo u tome, dakle posle pretvaraca ti dolazi frekv. regulator koji ima u sebi soft starter motora koji dodatno smanjuje gubitke i sprecava cimanje struje koju motor povlaci pri startovanju pa ne moras da predimenzionises pretvarac kako ne bi izgoreo,a regulator ti omogucava vrlo lako kontrolisanje broja obrtaja motora i frekvencija ide i do 400 Hz pa povecavas br obrtaja tj obrtni moment do 8 puta od nominalnog i samim tim trosis manje struje tj smanjujes potrosnju i snagu pa ti ne treba asinhroni motor ekvivalentne snage sa DC motorom nego trecina od toga jer uvodis redukciju na asinhroni a povecavas mu obrtaje pa dobijas isti obrtni momenat na istim obrtajima kao rezultat uz tri puta manji motor. i u ovoj varijanti ti treba samo jedan motor a koliko sam shvatio da u DC varijanti ide motor za svaki tocak posebno ? to ti dodatno komplikuje,otezava i poskupljuje stvari. ako brines za tezinu trafoa, to ti je najmanji problem jer on nije toliko tezak, a ako ti bas i ta mala razlika u tezini toliko znaci onda stavi svicerski pretvarac koji je mali i lagan i ima jos manje gubitke od standardnog pretvaraca, a radi posao na motoru jer ide preko frekventnog modulatora,koji se lako programira da ga regulises samo jednim potenciometrom od 0-400Hz.

sto se tice motorcikla i UPS-a , svidja mi se ideja,nije lose :) ali prvo, nemoj da te prevari,UPS nije isto sto i pretvarac,dobro ga razmotri,ako pise da je snage 1400 VA sto u glavnom tako pise, onda je to realno svega 750-800W maksimalnog kratkotrajnog opterecenja,a ako pise da je 1400W onda ces izvuci toliko iz njega,mozda malo manje ali ne dugo,jer kazem nije isto sto i pretvarac jer UPS-evi nisu predvidjeni da rade dugo i konstantno,vec samo kao kratko alternativno napajanje. moguce je da tvoj ups nije u kvaru, ako si merio napon na izlazu u praznom hodu bez opterecenja onda je sasvim moguce da je ispravan jer UPS-evi i pretvaraci daju u praznom hodu od 240-270 pa do 350V kako bi pali na 220 do 245V cim se opterete i to zavisi jako od ulaznog napona tj napunjenosti baterije u zavisnosti od kvaliteta izrade i konstrukcije pretvaraca ili ti UPS-a,zato treba da nakacis makar sijalicu od 100W i onda ga isprobas pod opterecenjem i izmeris napon,a ako ti sijalica izgori u kratkom vremenu, onda je 100% doslo do proboja u primarnom namotaju u trafou ( u gl je to jedan ili oba primarna namotaja jer najverovatnije imas 2x12v primare ili koliko ti je vec ulazni napon) ali ti nije potpuno probio namotaj vec je kratko prespojio par navojaka pa u primaru imas prividno manje namotaja i menja ti se odnos transformacije pa na sekundaru imas veci napon nego sto treba,znaci ukratko crko ti je trafo u primaru niskog napona,ali prvo ispitaj pretvarac na nacin na koji sam opisao pa javi sta se desava,a ako utvrdis da je ipak u kvaru pored svega sto sam naveo,proveri i stepen impulsnog sirenja pri opterecenju,jer vidim da ima regulaciju sirine polu periode koju u gl kontrolise tranzistor pa hoce on da zvekne vrlo cesto kod ovakvih pretvaraca (to mi je jedno od vrlo losih i mucnih iskustava na ovakvim pretvaracima),ne mora da znaci da je probio u potpunosti treba ga odlemiti i videti dal ima otpor izmedju kolektora i emitora sto je dovoljno da pravi probleme. pozz nadam se da sam bio od koristi.

pejo ovakav invertor za varenje je odlican ali samo za varenje,dakle niti je pogodan za potrosace aktivne energije niti za motore tj rektivne jer je vrlo ne ekonomican tj ima previse gubitaka na samu transformaciju napona i struje.

ma nisam ga postavio kao rešenje za vožnju već kao primer uparivanja IGBT al ovde su bukvalno u paraleli, Možda bi mi nešto takvo odgovaralo (uz manju preradu) za punjenje baterija???



Znači pri povećanju f. se smanjuju gubicu u vidu grejanja, - samo na većim f. ili u celom opsegu? pretpostavljam da ovo važi samo za as.motor (f od 0-400 Hz) a ne za DC (u PWM režimu na 15-25KHz), ispravi me ako grešim. I AC f.reg. rade u PWM režimu + sinusni oblik + još mnogo toga, jel tako, na kojoj f. je PWM?

i još me nešto interesuje, nikako da naučim, koji motor ima veći stepen iskorišćenja, AC ili DC? Ne ide mi u glavu da AC-asinhroni sa kaveznim rotorom (koji je u kratkom spoju može da ima veće iskorišćenje od DC koji je još sa mermanentnim magnetima




ne, u mojoj varijanti pogonski je samo jedan - zadnji točak (1 od 3), to je neko spomenuo svaki točak po jedan motor, moje vozilo je već formulisano na 3 točka i to za sada ostaje tako a da je bolje svaki točak po jedan motor - bolje je, al o tome neki drugi put (e da mi je da zavrtim i ovaj jedan po asfaltu). Pogledaj link u mom potpisu i videćeš kakav auto pravim.



Da brinem o težini (auta) brinem, svaki kilogram se broji na žalost, is tog razloga sam i išao na varijantu na 3 točka - da bi smanjio težinu (diferencijal, zadnji most, nepotreban materijal koji bi sve to spajao...). Nešto drugo me više vuče ka DC motorima, mnogo je veći procenat da se u EV ugrađuju DC motori od AC (u celom svetu gde pare nisu problem) iako su DC daleko skuplji od AC pa me i to upućije da sam (možda) na boljem putu. Takođe još jednom napominjem da mi je krajnji cilj da napravim motor-točak od 17 inča koji će imati neobdijumske magnete u spoljnom rotoru koji se okreće oko unutrašnjeg statora sa pino žica (možda i aluminijumskih - ko zna) koji bi bio jedan ogromni step motor pa mi izrada ovog izlaznog stepena predstavlja skolsku praksu za izradu kontrolera koji ću kasnije morati da pravim za dotični točak-motor.



Što se UPS-a tiče merio sam napon sa opterećenjem lemilice od 200W i ona se već za 30 sec dobro zagreje (bolji test nego sijalica) e sad znači da je nešto crklo a šta to je već nešto drugo. što se njega tiče otvoriću drugu temu (kasnije) za UPS da ne šaramo ovu temu, inače model je 1400i 960w ako se dobro sećam sta sam mu danas čitao na leđima. i ima slobodno mesto za još po jedam mosfet na svakoj grani. al neću sada o njemu

Najveći stepen iskorišćenja imaju BLDC motori. Obično 85 do 90%. Izrađuju se u rasponima snage od dela jednog W za ventilatore do 100KW za električne automobile. Za razliku od njih AC indukcioni imaju nešto manju efikasnost ali mogu da spakuju značajnije veće snage u isto pakovanje. Danas svi električni automobili (hibridi) koriste BLDC motore osim dva koja koriste AC indukcione a to su Tesla Roadster i General Motors EV-1 koji jasno ciljaju na tržište gde se gleda samo performansa i efikasnost nije naročito zanimljiva.

Tako sam i mislio (BLDC).

A zna li neko nešto više o BIZMUT-u? On se odbija od mag polja - odnosno stvara odbojno magnetno polje u prisustvu mag polja. Koristi li se gde - u elektro motorima? Danas sam gledao u nekom katalogu delova za anlasere i ima magneta: 1. polarizovan south; 2. polarizovan north; 3 ne polarizovan??? U tim anlaserima ima 6 magneta - 2*S, 2*N i valjda su 2 ne magneti. Zna li ko?


bizmut u magnetnom polju?

bizmut

došlo vreme da kupujem komponente: IRFP260N, drajveri za njih sa mogućnošću shut down-a (preporuka koji i koliko komada IRFP260N može na jedan drajver), dali stavljati po jednu diodu (koju) uz svaki IRFP260N ili bi bila dovoljna jedna jaka zajednička na magistrali?
Takođe mi je potrebna preporuka gde najpovoljnije nabaviti komponente (u BG)
I ima li gde kod nas da se nabave hall curent senzori?
Hvala

Niko ništa? Auu, pa zar ste svi otišli na more?
javite se onda bar kad dodjete u Budvu.

Ajde bar neki savet za kupovinu, imam samo 1 dan (ponedeljak) za pazar u BG.

pejo sto se bizmuta tice, on bi trebao da izoluje magnetno polje bas na nacin koji si opisao, ali bizmut neces bas kupiti na trafici,tj tesko ces doci do njega jer spada u kontrolisane radioaktivne materije. ja sam svojevremeno hteo da dodjem do bizmuta kako bih napravio nesto. evo nasao sam neki sajt sa bimutom u ponudi,nije ni tako skup http://www.emovendo.net/magnet...lid=CPKO2_jZ0JsCFYoVzAodV0T3Jg

inace bizmut se topi na relativno niskim temperaturama npr cisti bizmut na 127,4 stepena celzijusa,tako da ga je lako oblikovati i dobiti zeljeni oblik.

_{[Ovu poruku je menjao shadow88 dana 12.07.2009. u 19:39 GMT+1]}

Ovo nije lose stivo... treba procitati

http://ecomodder.com/forum/sho...motor-controller-6404-193.html

da ima tu interesantnog stiva, ali trenutno nemam vremena da proučavam, za jedno mesec dana ću se vratiti projektu (sezona u jeku).
BTW kupio sam za kontroler:
IR2110 MOSFET DRIVER
TC4428acoa 1.5A DUAL HIGH-SPEED POWER MOSFET DRIVERS
IRFP260N MOSFET
UC3525AN SMPS (PWM) Controller
SG3842M CURRENT MODE PWM CONTROLLER
TC4423CPa 3A DUAL HIGH-SPEED POWER MOSFET DRIVER
2 kondenzatora 75V 61,000 uF (šezdeset jedna hiljada mikro farada)!!!!!
i vidim (sada) da mi fale ultra fast diode (ne mogu se setiti koje su bile na spisku za nabavku, MALO sam umoran)

Ako neko ima predlog šeme kako napraviti kontroler od ovih komponenti častim gajbu piva, naravno kupio sam i brdo otpornika :) u Mikro-princu, Pozdrav
i još jednom ponavljam pitanje :gde nabaviti hall curent sensor? ima li ga negde kod nas (Srbija)?

hall current sensor,

Mislim da ga ima u Amper-Kljestima koja mere i jednosmernu struju,
ako se ne varam.

_{[Ovu poruku je menjao robert63 dana 24.07.2009. u 01:10 GMT+1]}

pre izvesnog vremena sam rasturao alnaser (ili anlaser) na mom golfu III i on ima 6 magneta koji su se prilikom vadjenja rotora rasuli.
Tri su N a tri S, i fora je samo u redosjedu, N-S-N-S-N-S.
Ako poredjas S-N-S-N-S-N motor se vrti u kontrasmeru.

ma znam ja to za golfove magnete al sta je sa onim "non magnetized"???



ne znam za amper klešta, al mi to nije povoljna varijanta - nikako

pejo, u fajlu magneti koji si okacio vidi se da tip 109 i 125 imaju MN, MS i nonM
a tipovi 110, 112 i 114 samo MN i MS.
Verovatno postoje tipovi alnasera koji koriste i ove "non magnete"

Pozdrav,

posle malo duže (letnje) pauze evo da se javim.

Šetajući netom našao sam na šemu kontrolera sa SG3525 (u prilogu) pa imam par pitanja vezanih za dotičnu šemu:

1. gornji red mosfetova (Q3-Q8) služi za vraćanje samoindukovane strije u akumulator - jel tako? Hoće li to raditi ovako kako je prikazano na šemi?
1a. Dali samoindukovana struja sme da ide direktno u akumulator ili bi bilo poželjno da ide u npr kondenzatore pa preko nekog "regulatora napona" u akumulator?
2. Čemu služe Q1 i Q17 kao i Q16?
3:Umesto D1 i D2 kao i Q15 i Q2 se može (treba) staviti mosfet drajver?

Šta inače mislite o ovoj šemi, šta modifikovati? Kao što je shadow88 predložio - bez mikrokontrolera- podržavam taj način rešavanja problema iz više razloga, kao što reče softwer, jednostavnost, brzina izrade... tako da smatram da ovaj SG3525 može da baš fino završi posao a uz to ima i mogućnost shutdown i soft start-a (deluje mi korisno i jedno i drugo). Shutdown se moze iskoristiti za ograničenje struje pomoću senzora koji bi se postavio na izlazu iz kontrolera i merio kompletnu izlaznu struju koja kada dostigne zadatu granicu salje signal na pin SD i momentalno prekida izlazne signale. Takođe bi mogao da se stavi i senzor za svaki ili grupu od po par mosfeta i da takođe aktivita SD pin. To mi je donekle jasno kako odraditi, detaljnije o tome kasnije kada dođe na red.

Hvala

Cao Zorane,

Ako dobro kapiram semu:

-Q3--do--Q8 izigravaju zastitnu diodu paralelno vezanu motoru,,
..................i NE sluze za vracanje struje (indukcije) u Akumulator
..................vec ga kratko spajaju ili ti "gutaju" to,

-Q9--do--Q14 su Glavni prekidaci za "voznju" motora,


Strujna ogranicenja:

-Q1 nadzire Struju izmedju tacaka +72V(144V) pa do M+,,,,tako sto vrsi monitoring pada napona na tom debelom provodniku.
......Pa ako je pad napona ~0.65V tada Q1 otvara ( krece da provodi) i pobudjuje se Q17 koji lagano spusta napon kolektora na MASU,
......a samim tim i upravlja PWM-om ( ulaz SG3525),,,,,i to tako da se smanjuje struja motora (tj.limitira/ogranicava se),


-Q16 radi to isto samo u negativnoj (minus) grani,tako sto nadzire struju u debelom provodniku koji ide od
.......Mase do paketa Tranzistora Q9--Q14,,,,,,,,pa ako pad napona na tom "šentu" predje odredjenu vrednost (koja nije 0.65V zbog razdelnika R14 i R16)
.......onda Q16 preko svog kolektora spusta napon na ulazu u SG3525 i tako smanjuje/limitira struju motora.

Vreme reakcije Limitiranja u pozitivnoj grani ima i kasnjenje,,uradjeno sa C1-R13,
Dok Limitiranje u negativnoj grani deluje momentalno,bez kasnjenja.

Hvala na odgovoru Roberte,



šteta, bilo bi dobro ako bi se nekako samoindukovana struja mogla nekako skupiti u kondenzatore pa pretočiti u akumulatore. Ima li neko ideju kako to uraditi?

Pozdrav, da li bi neko ko se bavi elektricnim automobilima i njihovim pogonom, hteo da mi da odgovore na neka pitanja :)?

Nekoliko clanova forma su se bavili tim stvarima, kazi sta te konkretno interesuje pa da vidimo ;)

Konkretno me interesuje literatura, ali i iskustva u vezi naizmenicnog pogona :)

Evo ovde jedna skorasnja tema sa tom problematikom:
http://www.elitesecurity.org/t...-pwm-kontrolera-za-elektroauto

Tu je dosta pisano oko izrade snaznog PWM kontrolera. Ima dosta tekstova od @Macolakg koji je objasnio neke bitne principe, davao je i dosta linkova na literature oko toga ...
Procitaj ceo thread, ima tu korisnih informacija.

Pozdrav, potreban mi je naizmenicni pogon u elektricnom automobilu. Odlucio sam se za PMSM umesto asinhronog motora. Medjutim naisao sam na problem pri trazenju odgovarajuceg motora od 4kW i 48V. Sve sto nadjem je BLDC, nikako naci PMSM. Razlika je ogromana treba mi AC pogon, a ne DC. Nasao sam primer na netu da je ovo u stvari PMSM:

Motor
i odgovarajuci
Kontroler

Druze, pogon sa tim BLDC motorom i njegovim odgovarajucim kontrolerom je AC pogon. BLDC je AC motor, njegovno napajanje je iz trofaznog naizmenicnog izvora.