Zar niko nema resenje za ovaj problem?

Pitanje je na pogresnim osnovama. Nije stvar u tome koliko mozes da proizvedes snage na bicikli, nego koliko mozes dugo to da radis, jer ti energija treba konstantno.

Ako biciklista proizvodi 0.1 konjsku snagu (75W), to moze da radi 8 sati. Ako pak, proizvodi 0.3 KS (225W) ne moze da izdrzi ni nepun sat, a 0.4 KS bi mogao da "vrti" svega deset minuta. To ako je rekreativac.

Dobro utrenirani sportista moze da izdrzi da proizvodi 0.4 KS 8 sati, ali vec 0.5 KS moze da izdrzi samo pola sata.

Na sve to saberes koliko biciklsit amora da pojede i popije da bi sve to izdrzao pa vidis koliko se to isplati / pod uslovom da nadjes nekog zaludnog da vrti pedale u prazno :)

Hvala na odgovoru :)

Zapravo, ta akcija na Adi i citanje jednog clanka po kome bi na Zlatiboru trebalo da se izgrade vetrenjace za proizvodnju struje me je potstakla na razmisljanje kako sve to funkcionise... E sad, ja bih voleo licno da izvrsim "ispitivanje" :) Zivim na 10. spratu, to je nekih 30-ak metara visine, a u blizoj okolini zgrade stalno, i kad u gradu nema vetra, pirka vetar, a da ne pricam da zimi fijuce samo tako. Pa sam mislio da uz pomoc nekog tocka napravim neku mini vetrenjacu, a biciklistickim brzinomerom bih izmerio kolika je brzina vetra.

Da odmah napomenem, ne znam fiziku dobro! Znam da je 1 KS = 735 W. Pronasao sam neku formulu za izracunavanje konjske snage preko momenta sile, ali tu je problem jer ne znam kolika sila deluje na tocak. Sa druge strane, nasao sam formulu za izracunavanje dobijene snage ali mi ona nije bas najjasnija. Faktor iskoriscenja ne pise koliki je, a i na sta tacno se odnosi. Znam da gustina vazduha zavisi od nadmorske visine i temperature, ali nisam uspeo da nadjem tu formulu. Takodje, kako znamo koliko ce vazduha da se pronese kroz krakove vetrenjace?

Eto, za sada toliko, pa se nadam da ce neko pomoci!

Evo malo pomoći:
-Energija vjetra je umnožak mase vazduha koji se kreće sa kvadratom brzine kojom se kreće,i to podjelimo sa dva.
-Snaga je brzina protoka energije.Za vjetrenjaču to bi značilo da treba pronaći koliko
mase vazduha prođe kroz zahvat lopatica pa to pomnožiti sa polovicom kvadrata brzine.
Specifičnna gustina vazduha je oko g=1.2 kg po kubnom metru.Neka je tvoja vjetrenjača
takva da zahvata površinu od jedan metar kvadratni.Izračunamo maseni protok
kao umnožak gustine vazduha sa površinom zahvata i brzinom.
-Nije moguće u potpunosti uhvatiti svu energiju jer postoje razni gubici.Ajmo procjeniti
da bi uspio skrpiti neku skalameriju sa stepenom iskorištenja 10%,tj k=0.1.
-Tada je snaga koju bi dobio na generatoru bila:
,gdje je brzina vjetra
u metrima/sec, a snaga u vatima.Naprimjer ako vjetar duva brzinom 0d 10m/s(a to je oko 36 km/h) imao bi oko 60 w.
-Za koliko povećaš površinu zahvata toliko puta je i snaga veća.
-Stepen iskorištenja se takođe može popraviti.Najviše pravilnom izvedbom uglova na
lopaticama, te izborom broja lopatica.Objašnjavanje ovoga otišli bi preduboko u stručno
područje pa je najbolje držati se kopiranja nekog ventilatora, naprimjer od auta.

Proizvodnja električne enrgije okretanjem pedala na bicikli ljudskom snagom i vetrenjača su dva potpuno različita i neuporediva pristupa, pre svega zato što čovek ne spada u obnovljivu energiju i mnogo košta.

Kada praviš vetrenjaču, nemaš taj problem. Uprošćeno, koliko god da ti vetar proizvede to je džabe jer ništa ne ulažeš u sam vetar. Računica sve svodi samo na to da li imaš dovoljno vetra tako da iz njega možeš da dobiješ dovoljno energije.

_{[Ovu poruku je menjao Predrag Supurovic dana 04.08.2009. u 11:39 GMT+1]}

Da, ali i pravljenje vjetrenjače nešto košta.Pa ispade da se ipak
nešto ulaže.

Izgradnja sistema je pocetna investicija i ona je jednokratna. Naravno da se uzima u obzir ali je obicno ipak presudno koliko kosta sama proizvodnja.