Svaka čast za temu!Sigurno će biti puno zainteresovanih.Čekamo dokumentaciju.Pozdrav!

Dobra ideja upošte, svaka čast!
Zanimljiv je napon napajnja od 24V, zbog manje debljine provodnika.
Na tržištu postoje rešenja 12V/24V/48V

Proko svaka cast. Ja sam napravio samo 1. deo proekta,jer imam dobar punjac sa preklopkom za pufer.
Dobro je doslo sto punjac pokriva samo 70%opterecenja jer pufer baterija treba da se prazni zbog produzenja veka

što je "pufer baterija"? Nisam još čuo taj izraz.

Predpostavljam da je trebalo da bude buffer baterija.

Evo i odgovora šta je buffer http://www.webopedia.com/TERM/B/buffer.html naravno buffer se ne odnosi samo na računare.

Pufer spoj je vrsta besprekidnog napajanja gde je aku paralelno prikljucen ispravljacu.
Izraz je u upotrebi mnogo pre nego sto je engleski postao tehnicki jezik.

tako sam i pretpostavljao, ali da pitam kad nisam siguran. Drugim rječima "trickle charging"

Moja greška.Izvinjavam se na lošoj informaciji.Pozdrav!

Šema se odnosi na ATX napajanje sa IC kolom SC6105B, ali sigurno može da se primeni i za sve ostale, uz manje prepravke.
U principu, treba ukloniti standby 5V pretvarač, mrežni ispravljač sa elektrolitima ,kao i pobudni transformator zajedno sa izlaznim tranzistorima. Umesto njih se stavljaju FET-ovi, dok se pobuda ostvaruje pomoću kola CD4049. Napon +5V za standby se ostvaruje sa stabilizatorom 7805.
Neke napomene u vezi otvaranja feritnog transformatora; jezgro treba zagrejati, ali ne previše. Može se staviti na telo lemilice, 3-5 minuta. Lepak popusti i ferit se može rastaviti.
Primarni namotaj treba odmotati, ali, pošto se on nalazi i iznad i ispod sekundarnog, najbolje je sve odmotati. Bolje je kada je primar ovako podeljen, ali ja sam ipak namotao svu žicu (2x4 namotaja (po 4 žice zajedno), prečnika 0,8 mm) dole, a preko nje sekundarne namotaje.
Jezgro se može zalepiti ili obmotati selotejpom, i sve to obmotati plastičnim koncem.
FET tranzistori mogu biti i nešto slabiji, ja sam upotrebio IRFP064N, čija je max struja 110A (!).




_{[Ovu poruku je menjao Proko dana 28.07.2009. u 14:32 GMT+1]}

Malo goglanja i evo sheme.

Proko kako ce imati ploca st.by ako se spoji da je napajanje uvek aktivno , znaci nece raditi taster za paljenje kompa !

Ne zelim da napustim temu zbog trafoa , vidim da je sve isto osim fetova koje si ubacio na tvojoj shemi .
Zar je to neophodno da bi se izbegao mali pobudni trafo , mislim da je itekako problem namotati trafo jer sam nekoliko puta skidao jezgro , moram da napomenem da uopste nije jednostavno , taj lepak ili sta vec trpaju da zaliju feritno jezgro cesto sam morao da ga stavim u vodu sa dzezvom za kafu , desavalao se da puca , a kad ga skinem i premotam to vise nije to ! jer ima neki cudan nacin motanja i na kraju bih svima dao upozorenje da igranje sa ovim nije uopste naivno ,, nemojte se iznenaditi ako pocne da dimi !! Mrzim ovakve naprave jer se tesko kontrolisu i podaci o jezgru imaju neki drugaciji nacin da se bude siguran 70% bice jako tesko iz razloga sto jezgra nisu sva ista ! Trece ako se postavlja trafo od necega , treba znati sa cega je skinuto jezgro , ako ne na taj nacin onda tacne podatke koliko ima mH ili H u namotaju + jezgro , to naravno vazi ako ne znamo sa cega je pa nam trebaju ovi podaci i uredjaj koji meri induktivitet , mnogo ima tu petljancije i nista na kraju kad prodimi ne bude jasno , ovako je priblizno jasno !
Cetrvrto , gde naci ovaj chip SC6105B
Peto , stavljanje jezgra na lemilicu 3-5 minuta ne pije vodu , to tako ne moze !
Sesto shema ti je odlicna i dobro osmisljena .
Pozz

Peco, ne trci k'o ždrebe pred rudu

+5V STBY se, prema Prokinoj šemi, dobija sa 7805 pošto čitava skalamocija radi na 12V, nema mrežnog napajanja, ostatak isti kao "fabričko" (čitaj "kosooko") napajanje. To će da radi sasvim normalno, jedino što komp nikada neće videti mrežu

(beše da sam ja negde pominjao On-Line UPSove??)

+5V STBY slazem se da ovo ne postoji , zato i ne trcim Zorane :)
+5V STBY to na Prokinoj semi ne postoji !

Zorane postavi nesto konkretno , daj link , doprinesi temi ...
Smajlovi nisu toliko bitni , Hehe

na prokinoj šemi jasno piše +5VSB.
pustite čoveka da kompletira temu.

Sto jes, jes :(

jope krenule vrucine.

Proki fali još jedna crvena linijica i 2 tufne da bi se i SC napajao.

Izvinjavamo se, mlogo se izvinjavamo!

Može biti da sam nešto pogrešio pri crtanju, ali mi se to ne čini...SC kolo se napaja preko 20.pina preko otpornika 10 ohma.

Mora da si gledao neku drugu shemu...



- prvo:
Fetovi nisu ubačeni zbog pobudnog trafoa, već zbog njihove neverovatno niske otpornosti u provodnom stanju (0,008ohma!). To je jako bitno kada je velika struja u pitanju, a napajanje sa 12V podrazumeva 20 puta veću struju. Pobuda je u ovom slučaju sasvim nebitna, i to nema nikakve veze sa premotavanjem radnog transformatora, koje je inače neophodno.
- drugo (ako je to drugo):
način motanja trafoa može biti čudan, ali na svu sreću ovde se radi o svega NEKOLIKO namotaja, i ako se ne vodi računa o raspodeli slojeva (što svakako ima efekta, ali nije presudno), lako je namotati 3 ili 4 namotaja, iako to treba sa više žica istovremeno. Moglo bi i sa jednom žicom odgovarajućeg prečnika, ali je bolje više tanjih žica iz sledećih razloga:
lakše se savijaju tanje žice, lakše se uklope u prostor za motanje, i "bolje rade", jer više žica ima veću spoljnu površinu, a VF struje idu po površini provodnika.
- treće:
niko ne spominje zamenu trafoa od nečega, već je u pitanju upotreba originalnog trafoa.
- četvrto:
nema potrebe da tražiš čip SC6105B, to je samo primer prepravke napajanja sa tim čipom. Ako imaš napajanje sa drugim čipom, a nisi u stanju da prilagodiš šemu, onda i ne počinji ništa!
- peto:
stavljanje jezgra na lemilicu 3-5 minuta stvarno ne pije vodu, već se ono jednostavno odlepi, često i samo otvori, ali uglavnom mu treba pomoći blagim povlačenjem. Ako do sada nisi primetio, ja objavljujem samo proverene stvari, najčešće LIČNO. Znači, ne možeš napisati "to tako ne može" već "ja to nisam znao"! Tačno je da je bilo nekih lepkova koji nisu popustili (temperatura je znatno viša od 100 °C, tako da stavljanje u vodu može samo da "pije vodu"), ali to su bila neka druga jezgra, za druge namene, i ne pojavljuju se baš često.
- šesto:
Hvala!

Ok da bi se jos bolje razumeli ja jesam to radio , zato sam napisao da to uopste nije tako lako niti jednostavno da bih ovo svako radio , znaci da je praksa jako bitna za ove stvari .
Jeste problem trafo , jer ima nekoliko razlicitih napajanja ! i nekoliko cipova najpoznatiji 494 , 2003 i 2005 mozda je ovaj neki noviji zaista nisam video .

Naravno da je spojen ali to je provokacija , vidim da neki jos uvek ovaj citat nece razumeti ali neka se pomuci Sepa011 kad nema sta drugo da radi ...
Da i nasao sa datasshet za ovaj SC6105B nema tu mnogo razlike osim toga da ti u pobudi imas 4049 , fetove i to je to .

Koje je to napajanje ? njegov naziv , pa onda napises koji je trafo ! Nije dovoljno ATX napisati jer ih ima nekoliko .
Da "ja to nisam znao"! nece biti , ko neveruje nek proba hehe ! Za pocetnike , ne treba da prave sve ovo bice dovoljno , samo nek pokusaju da razdvoje jezgro , o motanju ne vredi ni pokusati ! NEPOZNATO jezgro ??? mislite o tome , jedino ako je bas to jezgro gde ima ovaj Prokin chip ,onda ok .
Svaku temu koju budem video gde se pominje feritno jezgro , uvek cu da pitam koliko ima svaki namotaj u mH ili H (miliHenri , henri)
Nije to trafo sa limovima pa motaj bato ! Na 50Hz







_{[Ovu poruku je menjao peca26000 dana 28.07.2009. u 23:31 GMT+1]}

Pedjolino,

A da ja tebi dam jedno 2-3 Kg stampanih ploca ( bez kucista i ventilatora)
iz ATX-napajanja,
uradjenih sa SC6105B,

~cisto da imas cime da se zabavljas !~

-pa da Ti malko pustis Proku,,,da covek zavrsi ono sto je i nameravao,
mislim da je ideja sjajna !

Do sad stvarno nisam video taj chip , zato i pitam za induktivitet !
Ok ako nisu mnogo prasnjava uzecu ta napajanja pa da bas ovo probam od Proke . Tema ce biti upotpunjena , posle kad to odradi poso ja cu da napisem koje rezultate imam itd .
Nista ja nemam protiv samo podatke trazim .
Pozz

Eee,
-pa nisu to stampane ploce "povadjene" iz kontejnera,
nego iz servisa za racunare.

Sto bi Sepa rekao,,
--Made In "Kosooki" !

Peco kad si zapeo za broj navoja ti pri odmotavanju prebroj i zapisi pa izracunaj potrebne dimenzije novog! Pusti coveka da zavrsi.

Ok sta vam svima palo na pamet da ja coveku ne dam da radi , hehe pa ako trazim induktivitet , ne znaci da nekoga kocim u poslu :)
Ma dobro mozda covek nema merac za induktivitet , nije neki uslov ako mi Robert nabavi jedno napajanje sa Prokinim kolom , ja cu po njegovim podacima za motanje tako da uradim i ovde da napisem koliki je induktivitet i resen problem .

Jaooo pa setio sam se sad , moze da se iskoristi prostor na trafou za 230v i da se kaci i monitor TFT . Ovo nebi bilo lose da se doda .

U celoj ovoj prici induktivnost nije bitna, jer je rec o push-pull topologiji. Bitan je broj navojaka jer od njih zavisi indukcija u jezgru.
Induktivnost primara je bitna samo kod Flyback pretvaraca.

Proko, fale ti otpornici u gejtovima fetova. Mislim da je bolje pobudu izvesti bipolarnim tranzistorima, jer CD4049 ima mali strujni kapacitet.

Probao sam i sa tranzistorima, i sa nekim drugim IC kolima, ništa nije bolje, a ovako je jednostavnije.
Nemam ništa protiv da se meri induktivitet, mada ne vidim zašto. Ako se na istom jezgru promeni broj namotaja, a to odgovara promeni napona, zapravo se ništa nije promenilo što se tiče jezgra. Ono i dalje prenosi istu snagu, ostaje odnos n/V. i čemu tolika rasprava. Kao što sam na samom početku napisao, sve to već radi, i to dobro.
Napajanje monitora nisam uopšte razmatrao, jer sam ranije TFT monitor povezao na napajanje 12V u samom računaru. TFT monitori se uglavnom napajaju sa 12V, i to nije problem.

Ok ako je tako za TFT monitore to je onda reseno .
Za ova jezgra sto sam se ja famozno interesovao da razjasnim tu frku , to je zato jer ima dosta starih napajanja sa tl494 , 2003 , 2005 pa je jezgro drugacije , pa cak i medju istim cipovima stavljaju kineski proizvodjaci kako im dune vetar ! Ja bi to ovako resio , uzeo od Roberta ako mi da to jedno napajanje , SC6105B i lepo izneo kompletne podatke za svaki namotaj .
Kad se bude nekome desio problem pitace se zbog cega ne radi dobro ili nesto slicno ! Obavezno ja imam problem kad to ovako prodje na ovaj nacin (namotati toliko , sa zicom ) i bude onako kako tretira feritno jezgro .
Videcete za ova ATX standardna napajanja je izvrsen pad napona sa +5v na +3,3v sa feritnim prstenom , taj broj INDUKTIVITETA regulise ovaj napon , to je samo primer jedne sitnice ! Za vece napone da ne pominjem . Veliki je permabilitet ovog jezgra i zato se koristi tako malo zavojaka , debljina zice tretira samo struju koju ce na kraju dati .
Za nekoga to mozda nije bitno ali meni jeste , evo jedan slican primer ovoga , hteo sam da pravim onaj mali zavarivac i ja pitam coveka ovde na forumu , koji je induktivitet , njegov odgovor - to su originalni trafoi , jaka stvar i naravno odustanem od tog projekta jer to sto je najvaznije nemam podatke . Za par namotaja zice je najodgovornije jezgro , jer frekvencije za ovaj primer ATX napajanja sam dobio na 40KHZ .
Opisivacu dalje ako to bude potrebno za sad ovoliko .
Proko dokle si stigao sa ovim napajanjem , predpostavljam da imas ovo napravljeno .
Pozz

ATX napajanje sa SG6105

E sad nebi bio kompletan da nije Roberta koji mi je pomogao u realizaciji ovog napajanja .
Ovom prilikom se zahvaljujem Robertu sto je ucinio jos bolje i slikovitije da dokumentujem situaciju .
Evo slike 2 ista napajanja !


Koji trafo da uzmem ovaj manji od 5,5mH ili onaj veliki desno sa slike od 4mH ??


spoljasnje mere
manji trafo 2,9cm X 3,3cm sirina 12,5mm
veci trafo 3,5cm X 4cm sirina 12mm



_{[Ovu poruku je menjao peca26000 dana 30.07.2009. u 19:38 GMT+1]}

Ma svaka cast :) meni to nije bitno , jedino da vidim sta ce sad drugi da napisu , imam 2 al koji trafo da uzmem ?
I na samom smo pocetku od pocetka , Proko pojavi se . Potrebno je uputstvo za motanje , ali onako korak po korak , ako te ne mrzi .
Evo uspelo je ono sa lemilicom po tvom uputstvu . Imao sam srece , da vidimo kako dalje .

Izabro sam onaj manji .

Evo kako to izgleda kad puca , ima mnogo lepka ako je to lepak ?

_{[Ovu poruku je menjao peca26000 dana 30.07.2009. u 20:59 GMT+1]}

Ja bih ti preporucio da koristis onaj koji je na napajanju koje 'oces da prepravis. Da ne bude 'imam motor od fice i motor od ferarija, koji da turim u mercedes'

Sepo ako ti nije jasna slika , oba su napajanja ista :)
Zato se ja pitam , koje da uzmem jer nije to fica ni 101 zastava kod njih se zna sta je cije kod Kineza kako kad :)
Jos nesto , kad sam skidao ovaj ''isti trafo'' od 2 ''ista'' jedan je imao bakrenu foliju sa pobudnih kolektora ? Napravljen je na njemu od namotaja gore i dole razmak od trake da se namotaj smesta po sredini , kao isto je sve E NijE. E u tri ... Bas 3 ista napajanja imam i 2 kao ''ista'' po izgledu trafoa NIJE ISTO LJUDI , sta je vama ?
Cemu sluzi bakarna folija ?

Mozda ovaj manji trafo radi na vecoj frekvenciji pa je zbog toga razlika u dimenzijama?
Koji uzmes, iscupaj i sve ostalo, SG6105 i njegove kondenzatore, otpornike, a ne identicno Prokinoj semi.


Mada kako sada citam datasheet izgleda da je oscilator zakucan na 65kHz.
SG6105 comprises a built-in 65kHz oscillator


_{[Ovu poruku je menjao PedjaZ dana 31.07.2009. u 00:07 GMT+1]}

- Nije ti baš uspelo otvaranje, trebalo je još više da zagreješ jezgro.
- Bakarna folija služi za blokiranje VF isijavanja...većina su bez nje, tako da možeš da je ukloniš.
- Što se motanja tiče, ja sam osam komada žice prečnika 0,8 upleo na dužini od 4-5 cm, i očišćene krajeve od laka zalemio, upravo tako kao što je i na samom trafou onaj srednji izvod za masu. Zatim treba napraviti na drugoj strani na korpi prorez za tu pletenicu, kao što već postoji za onaj izvod za masu sekundara. U taj otvor staviš tu pletenicu, i razdvojiš 4 i 4 žice. Sad pažljivo motaš 4 žice odjednom, tako 4 namotaja, i samo ih ostavi da vire napolje. Te namotaje fiksiraj selotejpom, i sada motaj preostalih 4 žice u drugi red. Naravno, u suprotnom smeru, tako da sve to bude kao jedan namotaj sa izvodom u sredini. Sada opet stegni namotaje selotejpom. Neka posebna izolacija nije neophodna, zato što tu nisu veliki naponi.
Sada upregni 6 žica i ponovi postupak za sekundarnu stranu. Sredina ide, kao što je i bila, od gore pa na masu. Obrati pažnju gde su ti izvodi za diode za 5V a gde za 12V. To su kinezi malo zapetljali, i žice su spajali jednu i dve, da bi se to na štampi sve spojilo zajedno. Dakle, prvo sebi nacrtaj tačan raspored izvoda za 5 i 12V. Kada si namotao 3 namotaja od tri žice, spojiš ih na izvod za 5V (imaš dva pina, koji se na štampi spajaju).Sve to stegneš selotejpom, i nastaviš od sredine preostale 3 žice 3 namotaja, u suprotnom smeru, kao i u slučaju primara. To ti je drugi izvod za 5V. Opet staviš selotejp, i sada treba namotati dva puta po 4 namotaja, za razliku napona od 5 do 12V. Spojiš žicu na kraj prvog namotaja (za 5V) i nastviš u istom smeru 4 namotaja, i spojiš kraj na izvod za 12V. Drugih 4 namotaja nastaviš na drugi izvod od 5V, samo pazi da se nastavljaju u istom smeru kao i onaj za 5V. Važno je da ne pogrešiš smer i redosled vezivanja. Treba da bude kao što sam nacrtao na šemi.
To bi bilo to, složiš ferit, obmotaš selotejpom, i (pošto selotejp zna da popusti) obmotaj jezgro još i plastičnim koncem.
Primarne namotaje možeš spojiti tako što na odgovarajućim mestima izbušiš rupe na pločici, i prekrajanjem i seckanjem štampe na tom mestu povežeš sa Fetovima, naravno vodi računa da će tu ići struja i do 20A.

Ako je broj namotaja sekundara isti kao što sam ja napisao, sasvim je nebitno kakvo je jezgro...to je valjda tako radilo. Ako je broj namotaja drugačiji, možeš uraditi korekciju, da bi odnos primara i sekundara ostao isti. Dakle, prvo prebroj koliko imaš namotaja za 5 i 12 V.

Ne vidim da su ista (il' su mi naocare u kvaru). Sta im je pisalo na kucistima vezano za max struje (iliti max snagu)?

Ok vidim da sva 3 napajanja koja imam pa cak i ova 2 ista se razlikuju a koriste taj cip isti ovaj sa tvoje sheme ...

Tvoje ovo uputstvo cu kopirati kod sebe i radicu ovo sve , kad malo vreme popusti da budem u radionici i nastavim ovo .
Naravno moram da nadjem i fetove ali cu prvo trafo da namotam , ovaj detalj za napajanje primara na drejnovima mozda bi bilo bolje da sa druge strane trafoa stavim na gore za + i direktno tu zaletujem kabl podeblji koji ce ici na kleme za akumulator i odatle tankom zicom na stampanu vezu , za ove manje potrosace !
Kad sam razmotavao trafo ima bas ovo na pocetku , primar pa bifilarno i trifilarno motanje i na kraju ponovo je primar , to je neki redosled ali mi se cini da si ti opisao da nije potrebno , no dobro , sreca sto je ovde samo velika struja a napon svega 12v pa se moze experimentisati , za pocetak cu staviti na glavni ulaz napajanja osigurac da to proradi prvo na manje opterecenje , jer fetovi kad su u kontra fazi mogu da zapale SVE .

Zahvaljujem ti se na ovom opisu za trafo jer mislim da je dosta on bitan .

PedjaZ predlazes da sve povadim sa ploce oko integralca i da proverim sta je tu ispravno , ako sam dobro razumeo ?
Na kraju cu ubaciti podnozje da probam ostala 2 chipa .
Sepo ne znam pitaj Roberta .
Pozz

Sepo,,,nemam pojma,,koja ploca je koja snaga.
Ja bacio Kucista u Reciklazu,,,

Tipa ono :

Pa nece valjda Peca da mi trazi plocu sa SC6105B,

Kad ono "NE lezi Vraze"!!!--Bas je To zatrebalo,,,

JBG,,,

peca26000:
"PedjaZ predlazes da sve povadim sa ploce oko integralca i da proverim sta je tu ispravno , ako sam dobro razumeo ?"

Ne nego sam mislio da kondenzator i otpornik odredjuju frekvenciju pa da ako vec uzmes taj trafo da radi na frekvenciji na kojoj je vec bio na toj ploci
ali kako sam razumeo frekvencija je fiksna 65kHz

Videcu koji su postojeci elementi za frekvenciju ako je to bitno , jedino u slucaju ako nisam zadovoljan , konacnim iskoriscenjem trafoa u tom slucaju cu to menjati ...
Pozz

I da zatvorim priču, ovo je shema prepravljenog ATX napajanja, ali tako da daje konstantnih 13V, ili da radi kao automatski punjač akumulatora, sposobnog da može da obezbedi do 20 A.
Crvenom bojom je obeleženo sve što treba izmeniti, ili dodati. Feritni trafo sam premotavao, mada bi mogao i da ostane kakav je bio. Hteo sam da iskoristim shottky diode, koje su bile za 5V, ali je napon na original 12V sekundaru bio oko 60V, što premašuje probojni napon tih dioda. Zbog toga sam smanjio broj namotaja na sekundaru na 5 namotaja, i istovremeno stavio po tri žice prečnika 0,8 mm.
Elektronski sklop sa LM358 obezbeđuje automatsko punjenje akumulatora, kao i strujno ograničenje, koje treba podesiti na 15 -20 Ampera.

nemj da zatvaraš priču, probaj da uradiš na dc/dc-u ljudskiju pobudu fetova jer navedeno 8 milioma i 110 ampera za IRFP064N važi samo ako je vgs 10 i više volti. jeste da je 4 volta podatak minimalne pobude ali i na ovih 5 je rds loš. ako neko bude koristeći tvoju šemu trpao lošije fetove, mogo bi malo da se razočara.

Ma rano je za zatvaranje price napajanja racunara na drugi nacin , kad neko zavrsi ovo sto ti imas Proko za napajanje racunara , mislim na provereni projekat koji radi i drugima !

Ja planiram da ubacim bilo koje fetove za probu , mozda IRF540 ili BUZ11 ili neki slican , pa cu da vidim . U krajnjem slucaju postoji na ploci pobudni trafo i tranzistori pa probati sa izlaznim tranzistorima , to je prvo sto cu probati zbog vec uradjenog posla , jednino ne znam dal bi mogli BD245 ?
Mozda bi moglo ovo kolo da radi na 50HZ nisam detaljno gledao za SC6105B pa ubaciti i 2n3055 ?
Za ovaj punjac , to je vec druga tema ali nije lose i to .
Pozz

Nisam baš mislio da "zatvorim" priču, već da je kompletiram sa izvorom napona od 12V.
Nije problem povećati pobudu fetova na 8V, samo treba dodati još jedan stabilizator 7808.
Varijanta sa tranzistorima (2N3055 ili slično) je nepovoljna, jer im treba obezbediti veliku strujnu pobudu, a i pored toga gubitci na otvorenom tranzistoru su znatno veći nego li na otvorenom fetu. To je beznačajno pri većim naponima i manjoj struji.
Naravno da nije moguće da sve to radi na 50 Hz, izuzev ako ne misliš da stavljaš klasični transformator 200W. Mislim da i kolo nije predviđeno za takav rad. Stabilizacija napona se vrši promenom širine impulsa, a na 50 Hz to bi bilo previše sporo.

sve je to lepo ali te ne razumem zašto uporno komplikuješ stvari?
kada koristiš fet voziš mu ljudski gejt a ne stavljaš mega fetove pa lošu pobudu.
sam gejt trpi i tačnije voli dobar napon, ne treba mu stabilizacija.
umesto stabilizatora i cmosa, staviš jedan brzi dualni drajver usto i jako jeftin, bilokoji klon ds0026 radi posao.
mali dip8 i gotov posao.

ne govorim o nekom raritetu, toga ima gde hoćeš.

Možda nećeš verovati, ali nemam ga, pa sam upotrebio to što mi je bilo pri ruci, a nije baš da radi loše. Pogledaću u furdi, imam li nešto slično. "Mega" fetove sam stavio iz istog razloga - imam ih.

I uz mnogo napora, iskopao sam jedno ICL7667.
Ako ništa drugo, šema lepše izgleda ovako.

jeste lepše, ali imaš daleko brži drajv gejtova i lep napon na njima pa je i daleko bolji Rds(on).
a onda i ladnije (eventualno "običnije") fetove. ipak ovi čipići duvaju 1-2A na izlazu što je u odnosu na cmos
mnogo bolje..

Mozda nekima ovo glupo izgleda pitanje , gde naci sad ovaj ICL7667 ?
Pozz

ukucaj kod kometa u pretragu "tc44"

ovo je sve ok, ali me interesuje kakve promjene treba uraditi na transformatorima ATX napajanjima tako da oni upareni daju kontra efekat, sa 12v na 220v, tj trebao bih u autu instalirati uticnicu 220V 50Hz 4-5A, pa me zanima da li je to moguce izvesti sa vise transformatora iz napajanja posto ih imam dosta, dali oni uopste mogu raditi na 50Hz.

htjeo bioh zamjeniti standardan trafo sa trafoima iz napajanja uz prepravku ako je potrebna

ovako neto mi treba samo jace

druze pa tebi treba pretvarac od 1000W i za to ti treba klasican trafo motan za 50hz a ne iz Switch napajanja koje radi na par hiljada herca .ovu semu sto si postavio vazi za klasicne trafoe na 50hz ,a da bih izvrsio prepravku switch trafoa kao sto pitas za ovo sto tebi treba je nemoguce jer su gabaritno mali , trafo koji ti je potrban je bas "pogolem".Poz

pitam se samo iz cega ce da napaja tu uticnicu na duze vreme, a da mu se ne isprazni akumulator :) bolje kupi gotov svicerski pretvarac , jeftiniji je, laksi i manje gabaritan... nije lako napraviti pretvarac od 1000 W :)

el moze neko da mi objasni kako ide povratna sprega kod ovog sc6105 integralca?

znaci ovaj mali bipolarni tranzistor sa 22 oma na bazi, sta on glumi?

i pin 14 za fb na sta reaguje?

i da li je ref pin 13 zakucan samo na 12V?

malo da mi pojasni celu pricu kako to drzi napon konstantim

Interesuje me da li je iko (od amatera) realizovao ovaj Prokin projekat?

Pozdrav.

Ako mislis na prokin pretvarac jeste realizovan je i pokazao se kao pouzdan u radu ja planiram da ga realizujem ali kad zavrsim projekat sa sg3525 to trenutno pravim ako hocete mogu i semu ga okacim postoji u dve varijante sa punjacem i bez punjaca

@milan-markovic

Pa, bilo bi dobro da nas pocastis semom i eventulno PCB, mislim da bi ti mnogi bili zahvalni.
Cekam tvoj projekat i od mene hvala unapred!

Pozdrav.

evo celog projekta sa punjacem po kojem sam ja poceo da pravim pretvarac i danas sam izlemio delove na plocici i probao sam je radi a i izlazni napon iz ovog pretvaraca je stabilisan povratnom vezom a za one koji zele da izrade ovaj pretvarac stojim na raspolaganju i pomocicu u svako vreme jer sam ja ovaj pretvarac proucio do najsitnijeg detalja a i bavim se vec duze vreme izradom pretvaraca a plocica koja se nalazi u projektu ja je imam sredjenu u fotosopu da bih mogli da izradite plocicu ako ste zainteresovani za gradnju postavi cu je