Ovo nije push-pull vec full-bridge konvertor.
Koliko ja vidim koristi se obican mrezni transformator, a ne feritni. Frekvencija oscilovanja je 50Hz a ne 50KHz. Ako si stavio feritni trafo onda je on zbog niske frekvencije otisao u zasicenje.
Ako su ti opterecenje neonke onda je bolje da koristis neki pwm regulator ( TL494, SG3525,...) u kombinaciji sa feritnim trafoom.
Trafo iz PC napajanja ima mali odnos transformacije i mora se premotavati.

Pretvaraci za neonke obicno su izvedeni u flyback topologiji zbog malog broja komponenata. Potrazi na netu.

Damire,
Kad uspes napraviti pretvarac sa 12V/Na fluo cevku,,,pa to lepo radi,ne greje se previse,,ne zuji/ciči,

-Kako mislis spojiti "3-4 Neonke od 18W na taj pretvarac"-???--a da sve cevke upale-pri Startu?

Pri tom NE mislim na ukupnu snagu cevi,,,,nego na nacin paljenja-da sve upale/prorade,,, (3-4 kom cevki-jel?),,

- promjenio bi C1 da dobijem frekvenciju 50kHz, na 2.2nF, pa bi zato koristio feritni trafo.

-vidio sam na netu te sheme u flyback topologiji, al probavam napraviti taj inverter na ovaj nacin,
pa ko netko moze dati kakav savjet bio bi zahvalan. Ako ne uspem, onda cu morati prema
shemi sa 2n3055 i feritinim stapom.

Evo na ovoj shemi:
http://www.talkingelectronics....erter/FluorescentInverter.html
je prikazano da se moze spojiti 2 neonke, pa tako bi i ja, 2,3.. pa koliko ide,
jer inverter bi bio do oko 100W snage, samo ne znam jel bi se htjele upaliti na 220V i 50kHz, il
bi trebao praviti neku prigusnicu za 50KHz.

Dali netko zna kako se proracunava feritni trafo (neki primjer, tablice... ).

Sad vec ima 3-brda pitanja ali ako je konacni cilj svega da upalis Neonke onda predlazem da se "manemo" prve seme,
jer je ona namenjena za 12v/220V 50Hz-ni pretvarac ( na pr.pumpa za centralno grejanje,,itd).

Druga sema (sa 2N3055) ima jedan problem,a to je:

-Nizak stepen korisnog dejstva.
Naime ako na izlazu ocekujes ~40W onda ce takav pretvarac iz 12V-nog izvora da "cupa" barem 60-70W,
sto je lose po trajnost Akumulatora (tj. trosis puno struje za malo svetla).

A sve to zbog "otvorenog" magnetnog jezgra (feritni stap),jer je prenos energije sa primara (58zav) na sekundar (450zav) relativno los.

Pre nego sto se upustis u gradnju pretvaraca za fluo-cevku
mozda nije lose pogledati UPOREDNU tabelu na ovom linku,,,ali STVARNO POGLEDATI:

http://sound.westhost.com/lamps/fluorescent.html

-koja govori o velikoj prednosti LED-Lampe u smislu potrosnje struje i kolicine dobijenog svetla.

*Koju god varijantu pretvaraca budes napravio--NE treba ti prigusnica na 50KHz-a !

*Pominjes pretvarac od 100W,,,,
_Kad bi naredjao LE-Diode za 100W na 12V,,,iznenadio bi se o kolicini LUX-a !
_A da ne pominjem da Nemas gubitke u pretvaracu ( jer ga nema).

poz

Evo, meni je cilj napraviti sklop sa oscilatorom na VF tj na oko 50kHz, pravokutni,
treba mi izlazno push-pull simetrično pojačalo
i treba složiti predpojačalo za izlazno pojačalo.
Na to bi trebao spojiti 3-4 neonke i napraviti proracune za taj sklop (padovi napona, struje Ic, Ib...).
Pa dali bi moglo tako nesta funkcionirati, jer pceo sam praviti prema navedenoj gore shemi.

Ima brdo gotovih uredaja za rasvjetu, i to vrlo jeftino, al meni treba bas to sta sam naveo za neki rad,
pa zato moram sam napraviti.

ddaaddooo
Koliko sam ja shvatio tebi treba to za neki rad u školi, jel tako?
Ako da onda ti je verovatno ono bitno da taj uređaj, koji si naveo tom nekom profesoru da ćeš raditi, sagradiš, da on funkcioniše, i trebaš ga još relativno detaljno opisati, je li tako???
Što znači, da tebi i nije sad Bog zna bitna njegova efikasnost, i sl...
No, ova šema koje si se ti uhvatio:

jeste pretvarač, inverter, konvertor, ili kako već, ali ne za fluo cev, već običan malo složeniji pretvarač koji sa 12VDC na ulazu, daje 220V na izlazu, i čini mi se 120W, što znači da ako ga napajaš akumulatorom iz auta, npr, a na izlaz priključiš TV, da ćeš moćiu gledati TV kad nema mrežnog napona... tj za vreme nestanka el energije...
Mada, ne bih ti preporučio šemu sa navedenog linka, jer nije detaljno opisana, pa ako nemaš dovoljnog iskustva, avaj...

Ali, pošto si u nazivu teme naveo da se radi o uređaju koji treba da napaja neonke (mada mi nikako nije jasno zašto želiš da vežeš par njih na jedan uređaj), onda uzmi i pravi onaj pretvarač sa drugog linka koji si ti naveo, sa feritnim štapovima, jer je najjednostavniji, a feritne štapove ćeš naći ako rasturiš stare AM tranzistore... mada, i lončasta feritna jezgra imaš u krševima TV aparata... a imaš i one trafoe sa feritnim jezgrima zatvorenog tipa...
Sve to ima da radi (naravno sa različitom efikasnošću)...

E sad, meni nekako ne igleda da si bio konkretan u svojim zahtevima...
1. Zašta ti treba to, za školu ili?
2. Jel baš mora da sadrži mosfet-ove, i da bude push-pull?
3. Jel baš moraš da vežeš više neonki na jedan uređaj?
4. Da li ti je bitna efikasnost uređaja ili je to samo pokazni školski zadatak?

PS
I na uređaj sa ove šeme možeš da nakačiš svoje neonke, ali preko prigušnice i sa starterom, klasičnim priključivanjem neonki na gradsku mrežu, pa ako uzmeš jednu prigušnicu za 40W, možeš na nju da priključiš 2-e redno vezane cevi od 20W (18W), sa dva sa dva startera...
Ali, to nije niti efikasno a niti isplativo, jer te puuuno više košta i više troši energije!

Zato pravi sa feritnim štapom, koji ne moraš kupovati, i sa 2n3055, koju ćeš takođe da nađeš u starom kršu TV-a ili kupiti za oko pola evra, pa pravi onoliko uređaja koliko imaš neonki, ili poveži dve od 18W na red, možda i zasvetle (trebalo bi)...
Ako ti po svaku cenu treba da taj sklop radi na 50kHz i sa push-pull tranzistorima, i baš i samo tako, javi, smislićemo nešto... makar ga improvizovali, a ti posle doterivao...

Pozdrav


_{[Ovu poruku je menjao Bou dana 01.09.2009. u 02:22 GMT+1]}

Evo ti npr ova šema:



Uz malo modifikacija, moćićeš da je učiniš i za 40W...

A imam još jednu ideju. Nađi mi proračun za frekvenciju multivibratora, pa da napravimo šemu po tvojoj volji, verujem da će raditi (pa posle možemo da je doterujemo, obzirom na njen rad, merenja i sl), ja sam ga znao pre jedno 15 god

Poz

edit:
Ovo je jedan od najboljih sklopova za napajanje fluo cevi.
Obratite pažnju na sekundar, urađen je tako da bi obezbedio optimalni radni vek cevi i sprečio zacrnjavanje cevi pri krajevima (koje nastaje zbog izbijanja metalnih jona sa elektroda usled pikova i oštrih uglova pravougaonih struja).
To jest, ovaj sklop, koliko sam upućen, ne daje pravougaone, već sinusoidne oblike napona na sekundaru, što fluo cevima neobično "prija"
I sve to u cilju maximiziranja stepena iskorišćenja.
Kad smo već kod korisnosti, ona je kod fluo cevi utoliko veća ukolikio je veća temperatura sredine, optimalna T je 25°C, i na T manjim od nje, efikasnost jako opada. Dok efikasnost raste sa porastom T. S toga, cev treba postaviti u blizini izvora toplote, ako je moguće.
Laički rečeno, što je hladnije (u sobi, napolju) to će svetiljka (ćitav ovaj uređaj) trošiti više struje a davati manje svetla!!!

Ona antena nacrtana na šemi parallno cevi, baš tako i ide, a uloga joj je, da omogući startovanje i bolji rad cevi...

Važno!!!
Iako lično ne verujem da to može da ubije, em zbog viskoke frekvence, em zbog male struje, i iako me je drmalo, slučajno, više puta, NAPOMINJEM DA JE OPREZ NEOPHODAN (nikad se ne zna), tako da DOK JE UREĐAJ PRIKLJUČEN NA NAPAJANJE NE DIRATI JONIZACIONU ANTENU, TRAFO, NI SAMU FLUO CEV!!!
Zato, treba uređaj postaviti u plastično, izolovano kućište same neonke.
Ako već nema reflektora u kućištu neonke, treba imati u vidu da i to smanjuje efikasnost lampe. Jer se svetlost baca i u onim pravcima gde nije potrebn, a tamo gde je potrebna ima je manje nego što bi moglo kada bi se svi zraci reflektovali u pravcima u kojima je potrebno.
Ideja: Kao reflektorna površinu mogu se upotrebiti ogledala (najbolje ali i najkomplikovanije), ili obična alu folija kao od omota čokolade i sl... ili neki jako ispolirani lim... i sl...

Poz


_{[Ovu poruku je menjao Bou dana 02.09.2009. u 01:11 GMT+1]}

1. Zašta ti treba to, za školu ili?
Da, skola, moram ga sagraditi i da funkcionira.
2. Jel baš mora da sadrži mosfet-ove, i da bude push-pull?
Prof. mi je reko da s push-pull napravim.
3. Jel baš moraš da vežeš više neonki na jedan uređaj?
Trebao bi ako je moguce, ako ne onda cu morati napraviti vise uredaja.
4. Da li ti je bitna efikasnost uređaja ili je to samo pokazni školski zadatak?
Bitno mi je da radi uredaj na frekvenciji oko 50kHz, jer to bi trebala biti rasvijeta
za racunalni vid u industriji, ima kamera koja slika proizvode i racunalom se obraduje slika
da se utvrde greske ako ima, ta kamera radi na frekvenciju oko 20kHz, pa trebamo napraviti rasvijetu
za tu kameru, najmanje 2X vece frekvencije zbog titranja rasvjete.
Znam sa LED-icama bi to bilo jednostavno i efikasnije osvjetliti, ali meni je
tema sa neonkam.


Frekvencija se racuna:
-perioda T=R*C,
-f=1/T
-u ovoj shemi sa push-pull, tako se racna i kod 4047

- kod multivibratora 555, nasao sam na nekom forumu:
Trajanje impulsa je određeno vrijednostima R1,R2 i C1 i iznosi
T1=0,693*C1*(R1+R2)
A vrijeme trajanja pauze je
T2=0,693*C1*R2
Tako da je frekvencija izlaznog napona:
f=1/(T1+T2)

nasa sam sada sa sa objasnjenjem al na nekom cudnom jeziku,
http://w3.gazi.edu.tr/~asenses/Uygulamalar1.htm
tu se je isto objasnjavano kako se mjenja frekvencija,
ja sam tu mislio staviti C1, 2.2nf i dobiti 220V i 50kHz, na
izlazu(ali ne znam dali bi to radilo, jer bi svjetlile neonke na 220V i 50kHz).

Bou, vidio sam onu shemu sto si stavio sa 40106, jel imas mozda kakvih jos materijala u vezi te sheme,
shema plocice, opis rada,....

Hej ddaaddooo
Evo našao sam tu šemu i na ovom forumu. Ja nemam druge nikakve podatke, jer se, inače, nikad ne pridržavam strogo šema i pravila, već malo na osećaj, malo na experiment pa kako upali...
Nisam čitao onaj forum, ali nadam se da je tamo, makar malo, ta šema opisana...

No sada, kad si odgovorio šta ti i zašta treba, trebalo bi da nađemo neko rešenje (inače ja sam hemičar, a elektronikom se bavim veoma povremeno, i veoma amaterski ).
Ovako, pošto sam amater, ja bi išao na najjednostavnije rešenje, a čini mi se da je to multivibrator sa 2 tranzistora. Sećam se da sam davno imao formulu za izračunavanje njegove frekvencije, koja, naravno, zavisi od R i C... ali pogubio sam sve beleške...

Moja ideja za tvoje rešenje je jedan takav multivibrator sa 2 tranzistora, na 50kHz, koji okida push-pull vezu, koja ide na feritni trafo, a na izlaz neonka...

Pozivam i ostale, iskusnije i stručnije, u tvoje ime, da nas vode savetima

To ako mora baš tako (ako profa baš tako traži)... inače, i ova prosta šema, trebalo bi da može da se prilagodi za 50kHz, jer 2N3055 radi dobro i na toj f...
Ona po defaultu radi, koliko se sećam, na oko 20-25kHz, pa zašto ne bi mogao samo da duplo smanjiš br namotaja i c koji određuju f, pa povratnu spregu experimentalno podesiš (njen br namotaja)... Još ako ti je dostupan i osciloskop, ima da napraviš i relativno tačnih 50kHz...
Mada, čak je i tu, a da bi se rešio povratne sprege, bolje da se radi sa multivibratorom, što bi znatno uprostilo gradnju (bar iz mog ugla).

Znači za početak, proveri u udžbenicima, ili kod profa, da li 2-tranzistorski multivibrator može da radi na toj f, i koji je obrazac za izračunavanje f kod njega...

Poz

Hvala Bou na svjetima

Palo mi napamet, onako laičkim razmišljanjem, zašto ti je profa tražio push pull vezu, a sa MOSFET-ima nikada nisam radio, nemam iskustva a ni znanja o njima (i ono što sam davno znao "izvetrilo" je), ali verujem da ti je s razlogom tražio i to da izlaz bude sa MOSFET-ima (predpostavljam da su efikasniji kod te peimene, znam da imaju vrlo mali unutrašnji otpor (Rds) za vreme "on" stanja, pa verujem da je to glavni razlog njihove upotrebe zato jer time prave najmanje gubitke, a možda su i strujno-naponski izdržljiviji, možda i temperaturski.... a čini mi se da se mosfetom preko gejta upravlje jaaaako malom strujom... ali sve su to samo moje predpostavke, na osnovu bleeedih sećanja, tako da... se zna).
Sad, ja nisam baš ni siguran mogu li da razlikujem pushh-pull vezu sa mosfetima, ali pokušaćemo zajedno, ako si voljan...
E sad, zašto je profa tražio push-pull?
Predpostavljam da zato jer kod klasičnih izvedbi ovog sklopa sa jednim tranzistorom, imam impulsni napon, kao kod ispravljača sa samo jednom diodom, a to je nepoželjno kod primene tvog sklopa, jer bio onda i sa f od 50kHz dobio loš efekat treperenja obzirom da se radi o "snimanju sa nekakvim kamerama" kojima bi takva svetlost "smetala" (opet naglašavam, predpostavjam, laičkom logikom), a sa push-pull izlazom i odgovarajućim mu drajverom, dobio bi kompletni naizmenični napon na sekundaru, sa obe poluperiode, pa bi dobio i puni efekat tih 50khz...
Zato, zaključio sam da moraš da imaš push-pull (ili neki fazon koji bi ti omogućio iskorišćenje obe poliuperiode). Pa ako mora neka je i sa MOSFET-ima.
Čini mi se da je ova šema baš takva... no sa bipolarnim tranzistorima... ali ipak upotrebljiva...

No imam i par drugih ideja/predloga:






Recimo, prva slika... ako pronađeš datasheet za kolo koje čini oscilator, i proveriš da li radi na 50kHz, i proračun za f tog oscilatora, a izlazni trafo namotaš prema ovoj šemi, gde ćeš izbaciti namotaj za povratnu spregu, i namotati dva identična za primar, trebalo bi da ti radi (sa 40W tj 2*20W). Nemam iskustva sa mosfetima, pa se nadam da će neko ko ima da prokomentariše, da li treba neko prilagođavanje, ili slično... u svakom slučaju proveri to i kod mentora u školi...

Druga slika pali 100%, i ako je ispravna formula za f koju sam dao lako ćeš izračunati R1/2 i C1/2 za potrebnih 50kHz...
Predpostavljem da se sa ovom šemom može izvući bar do 70-80W izlazne snage, ali zbog praktične realizacije sklopa (bez velikih hladnjaka ili čak potpuno bez, za izlazne tranzistore), ne bih pravio za veću snagu od 40W...
E sad... postoji tu jedna caka, a što je samo moja dosetka, tj šta bih ja probao kad bih sa time experimentisao... stavio bih izlazne tranz na alu lim od 1mm, recimo 150*6cm površine, preko liskuna, a na feritni štap, namotao dva sekundara (sa podrazumevanom debljom žicom u primaru), pa bih na svaki sekundar vezao po dve fluo cevi od 18W u red (dve na jedan primar, dve na drugi)... Ili bih za svaku fluo cev namotao odgovarajući sekundar...
To bih probao, ali ne znam da li bi tako radilo.
U svakom slučaju, namotaj ti prvo jedan primar za 40W, pa na njega poveži jednu neonku, pa kad nju upali, veži dve na red, pa tek onda razmišljaj o još jednom sekundarnom namotaju... i još dve neonke (tj namotaj drugi ferit sa duplo debljom žicom u primaru i dva ista sekundara)...
(e sad ne znam koliko dugi vodovi smeju biti od uređaja do fluo cevi... obično se rade što kraće, a sam uređaj postavlja u kućište sijalice)...
I kod te druge šeme gore date, treba smisliti kako podešavati struju na bazama izlaznih tranzistora, za svaki slučaj. Ja bih to uradio tako da na red onih otpora od 330ohm-a, stavio stereo potenciometar od oko 1Kohm, da bi se moglo sinhrono i simetrično podešavati... a uređaj bih uključiopri maximalnom otporu potenciometra, pa ako fluo ne svetli, ili svetli slabo, podešavao dok se ne postigne optimum...

Treća šema je samo primer push-pull izlaznog stepena sa MOSFET-ima, pa ako umeš da radiš proračune za tu vezu, imajući u vidu i impedansu primara feritnog trafoa na koji ćeš je povezati, fali ti još samo multivibrator kao drajver...

Eto...
I nemoj uzimati ništa što sam rekao kao definitivno... većina su samo predpotavke nekoga ko je laik sa žešćim experimentalnim duhom... Ako ti se neka od ideja učini zanimljivom, proveri njenu ostvarivost konsultujući se sa profama, mentorima, i ljudima sa iskustvom...
A verovatno će biti i komentara, ja se nadam, i na forumu, od ljudi kojima je ta materija bliska...

Pozdrav


_{[Ovu poruku je menjao Bou dana 02.09.2009. u 05:15 GMT+1]}

Mislim da neće valjati, paljenje prve će oboriti napon na drugim sekundarima. Treba da napravim nešto slično samo na 220V, od neispravnih pc napajanja, takodje sam zamislio da pogoni više cevi istovremeno za šta su komponente adekvatne. Trafo bih premotao upredenim žicama utp kabla dovoljnog preseka da ne bude većih padova napona (~1kV) a potom na svaki izlaz prigušnicu i blok. To je ideja, nisam stigao da probam.

ddaaddooo, kako ide???
Šta si odabrao kao rešenje? Ili nađe li neko bolje, gotovo?

Ja našao na forumu i odgovor oko proračuna f multivibratora, pa.... tako...
Kad imam vremena ja ću sebi jednu da napravim, po gore navedenim idejama, ovako: prvo multivibrator na određenu f, iznad 20kHz, sa 2 x BC141, pa oni okidaju 2 x 2N3055 (koje ću vezati u darlington sa BC286 i BC287), pa na kraju, za probu ću prvo da postavim feritni štam, kao što sam gore i rekao, sa tom preradom što sada neće trebati povratna sprega, već 2 identična primara, za saku poluperiodu po jedan... Radiće sigurno, ali ako bude radilo dobro, odma nabavljam feritni lonac

Osim toga, za one kojima ne trebaju obe poluperiode, iza multivibratora, signal ide u samo jedan 2N3055, čak možćda i bez darlington veze (možda je signal dovoljno jak), pa jedan primar i jedan sekundar...
Između multivibratora i izlaza treba neki trimer, za podešavanje pobude, tj podešavanje lampe na nominalno osvetljenje...

Pantiću, verovatno si u pravu, mada, treba probati, što da ne, i recimo, staviti elko od, recimo 2200 ili 4700 paralelno napajanju sklopa, pa možda pomogne...

2 redno vezane flio cevi od 20W umesto jedne od 40W u onom sklopu sa jednim 2N3055, na jednom sekundarnom namotaju, pročitao sam negde na netu, neko je napisao da može da pali...

Kad sam ja ranije pravio taj uređaj, onako kroz maglu se sećam da sam u sekundaru imao žicu od 0.65mm, ja nisam pazio na redosled motanja i sl... prvo sam motao onaj sa najvećim br namotaja, pa sa manjim i na kraju sa najmanjim...
Izolovao sam ih i prišvršćivao selotejpom... (pravio drugaru ribolovcu, i dan danas ga koristi kad ide na pecanje)...

Drugi što sam pravio, sećam se, feritni štap je imao i telo sa 3 ili 4 odvojenih prostora ("kotura") za namotavanje, pa sam tako i motao, dakle namotaj pored namotaja, a jedan manji što sam pravio drugaru, za lampu od 8W, stavio sam mu 2N3054 a feritni štap je bio kvadarnog oblika...

Po meni, vrlo je bitan kondenzator na red sa sekundarom, tj lampom, da ne bi pocrnela na jednom kraju, ili, često je obrtati... Jer imao sam jednu kupovnu ručnu baterijsku lampu, koja je imala i malu fluo cev od 12cm (valjda 8 ili manje W), i kod nje je ova lampa brzo pocrnela na jednoj strani... kada sam je rasturio, video sam da je direktno povezana na sekundar minijaturnog četvrtastog feritnog trafoa...

Danas se najviše isplati u ribolov nositi one sa ledicama, baš jako malo troše

Pozdrav

Evo, bas zavrsavam onaj najednostavniji sklop sa jednim 2n3055, jos moram namotati feritni stapic.
Ej, Bou vidim da spominjes feritne loncice, ja to trazim duze vrjeme,jel izvadis to iz nekoga starog uredaja,
il znas di to ima za nabaviti? Jos nisam radio s tim feritnim loncicima, jel ostaje isti broj zavoja kao
na feritnom stapicu, il se treba praviti neki proracun za broj namota?

Dvoumim izmedju ove dvije sheme sto si predlozio:
-ona sto si spominjao http://www.green-trust.org/fluorescent.htm
al ta je za frekvenciju 16kHz, pa bih trebao samo prilagoditi frekvenciju (C1,R2)
-ili one sto si ti rekao malo da preradimo onu shemu, zamjenimo tranzistore i proracunamo multivibrator

Zdravo

Jesi li namotao feritni štap?
Jesi li upalio cev?

Feritni lončići se mogu naći, npr, u nekim tipovima TV-a, gde sam ja našao neke... ali ih ima i u drugim uređajima, filtrima i sl... (ako još neko čita temu a profi je, nadam se da će da nam kaže gde ih sve ima)...
A najlakše ih je naći u prodavnicama elektronike, kod nas ih je bilo davno kad sam ja kupovao u M&G-ju, pa, čini mi se u ITC-u i sl... tako da ih ima... verujem još više u Hrvatskoj...

E sad, kako se motaju...?
Verujem da ima proračuna za njih na netu, ja sam to već potpuno zaboravio... Lončići su raznih dimenzija koja zajedno sa oznakom magnetne permeabilnosti materijala, čini mi se, stoji kao oznaka. Sve su to parametri za proračun.

Nije isto da li se mota na otvorenom, tj. pravom feritnom štapu, zatvorenom (kao kod VN trafoa) ili feritnom loncu jer svi ti parametri menjaju induktivnost kalema pri istom br namotaja... ali ja o tome malo znam, tako da sam radio nabadanjem To jest imao sam feritni lončić prečnika odprilike 10mm pa sam ga motao kao i feritni štap, i radilo je... koliko efikasno ne znam...

A sada imam drugu ideju, pa evo je:
Ovako... namota se prvo po onoj šemi na pravom feritnom štapu, pa se izmeri induktivnost svakog namotaja, i sa tim podacima o induktivnosti proračuna broj namotaja za feritni lonac (a video sam pre par meseci negde na netu taj proračun za feritne lončiće, mislim da je na forumau "elektronika.ba")...
A da li i povećanje f utiče na br namotaja to već ne znam... ako si vičniji sa egleskim pokušaj da proguglaš na temu proračuna feritnih naponskih transformatora...

Uostalom, malo expeimentisanja ako se ima dovoljno entizijazma i vremena, će rešiti sve to bez proračuna... ali...

Savet je, pošto ti ja, iako želim, zaista ne mogu stručnije pomoći jer stručnjak nisam, da prvo radiš čitav sklop sa tim feritnim štapom (a ako raiš onaj sa 40106, onda radi sa originalnim trafoom koji se kupuje ili skida sa filipsovog TV-a (taj izgleda kao običan EI, samo je feritni umesto od mekog gvožđa, zbog fiših f, tj manjih gubitaka)...

Ako radiš pomenutu šemu (http://www.green-trust.org/fluorescent.htm), jesi li proverio karakteristike integralca, jel može da radi na 50-100kHz, a onaj fet? I jel si našao u datasheet-u proračun za to?
Ako jesi, moj savet je da radiš za 100kHz-a jer se u toj šemi koristi samo jedna poluperioda, pa će na sekundaru biti pulsni napon izazvan samo pozitivnim (ili negativnim) poluperiodama oscilatora, pa, po nekom mom mišljenju, tek sa 100kHz ćeš dobiti efekat kao kad se radi sa push-pull na 50kHz, tj koristi puni naizmenični napon.
To sve nije bitno kod običnih sklopova, oni bi i na 70-100Hz zadovoljavali jer naše oko ne bi to primećivalo, ali tebi treba za brze kamere kako si rekao... zato mora tako.
Ovo je možda i najsigurnija solucija, ako, još jednom napominjem, 40106, IRF540 rede na 100kHz, kao i ako toliko povećavanje f ne utiče puno na trafo (što moraš proveriti na netu ili kod stručnjaka).


Ako ne pronađeš proračun za feritne trafoe i ako se odlučiš da njihovu konstrukciju ubodeš experimentom, još jedna ideja je da najpre namotaš, na telu koje poseduješ (štap, lonac, EI feritni trafo, feritno jezgro VN TV trafoa...) onoliko namotaja kako je po šemi, uključiš oscilator (pretvarač/invertor) i izmeriš napon na sekundarau, ako si dobio potreban napon to je to... (mislim da je za 40W oko 1kW)...

No, ako si voljan za ovu drugu šemu, pa da je rekonstruišeš, tj. prilagodiš, ovde su me uputili na wikipedijin link sa proračunom za f multivibratora, pa pošto je to simetrična šema, tj koristi obe poluperiode, računaj ga na 50kHz...

Oprosti kao sam malo konfuzan, misli mi lutaju na 100 obaveza, ali nadam se da sam ipak koliko toliko bio razumljiv...
U ostalom... često sam tu... na forumu... pa...

Pozdrav

Skoro sam motao kalem za wah wah i radio sa feritnim loncima .
I sta sam zapazio , zavojnica sa nekih 540mH bez lonca ! sa 1/2 lonca = 1H induktivitet , kad stavim i gornji lonac dobijem preko 3H znaci u praksi je ovo moguce i nije isto kao ferit iz radioaparata za antenu , onaj okrugli crni ...
Moja preporuka , bolji je od radioaparata iz vise razloga.
Pozdrav

Uspio sam napraviti prema onoj jednostavnoj shemi sa 2n3055 i radi, rade i dvije kada spojim od 18W i pregorene.
Uspio sam pronaci i kako se pravi proracun za feritni stap, na elektronika.ba forumu.
Prije nego pocnem praviti dalje, jel bi znao netko kako se pravi proracun za feritni loncic,
da iducu napravu pokusam napraviti s njim, i dali se treba znati induktivitet koji se koristi, (jer u vecini shema to nije navedeno), pa dali se proracun moze napraviti bez informacije o potrebnom induktivitetu.

Odlično Dado, tako se najbolje počinje... od nečega jednostavnijeg i sigurnijeg ka sve složenijem i improvizovanijem...
Znao sam da hoće da pale dve redno vezane manje snage... jer čini mi se da sam i ja to davno probao... ali davno... pa sam zaboravio

Ovako...
Predlažem da staviš link do stranice gde si našao taj proračun, kako bi ovu temu učinili što bogatijom i kompletnijom i olakšali budućim gradiocima ovih pretvarača...
Ja ću pokušati kad budem mogao, ali savetujem ti da ti sam pokušaš da na netu nađeš taj proračun za "lonce" u međuvremenu, dok se neko ovde ne javi sa rešenjem (jer možda se i ne javi)...

Ako već poseduješ neki lončić, koji ti fizički/dimenzionalno izleda tako da će isti br namotaja kao na feritnom štapu stati i na njemu, savet, probaj, namotaj ga isto, prikači umesto ovog feritnog štapa, na isti oscilator/uređaj za koji već znaš da radi... pa vidi šta će biti...

Takođe... zatvorena jezgra su efikasnija (manje gubitaka), pa ako imaš neko jezgro od TV VN trafoa, probaj i to...
A probaj i one male feritne EI trafoe da premotaš na isti način... pa vidi kako sve to radi...
___________________________________________________________________________________

Sad pitanje za razmišljanje (i za mene):
Najpre posmatrajmo obične NF trafoe, za 50Hz...
Za različite snage koriste se različite dimenzije i jezgra (limova), što je sasvim jasno i logično, i različite dimenzije namotaja, tj njihov broj i prečnik žice.

Neka imamo 2 EI trafoa sa karaktristikama 220/12V, jedan od 10, drugi od 100W.

Prvi je malen, kao u prenosnom adapteru od 1-1.5A, ili malo većem kasetofonu i sl...

Drugi je popriličan, kao u nekom pojačalu, starim crno belim TV-ima... i sl...

Rekli smo da su oba trafoa sa prenosnim odnosom 220/12V, dakle isti... ali snage im se veoma razlikuju... čemu su i dimenzije analogne. Svaki trafo za primar i sekundar za iste napone ima različit prečnik žice i različit broj namotaja...

Prečnik žice gotovo da i ne utiče na induktivitet, ali broj namotaja da. Jezgra su svuda ista, dakle EI limovi od mekog gvožđa, pa im je i mag. permeabilnost ista... tj klonstanta...
Znači da kao faktor koji utiče na induktivnost primarnih i sekundarnih namotaja ovih trafoa ostaje samo broj namotaja...

Pitanje koje bi, verujem, pomoglo u shvatanju ovih VF feritnih trafoa (jer mislim trafo je trafo...), i, možda, njihovom "provaljivanju" jeste, da li je različit induktivitet primara (ili sekundara, svejedno) trafoa od 10W i od 100W???
(Nikad mi nije palo to na pamet kao tema za razmišljanje, do eto sada, ali mislim da je različit, po nekoj logici)...
Ako jeste... onda to komplikuje stavr...
Ako nije (tj ako su induktivnosti iste) onda je stvar poprilično olakšana... pa se merenjem induktivnosti namotaja na feritnom štapu, i zatim motanjem feritnog lonca dok se ne dobije ista induktivnost, može rešiti problem...

Ovo je samo glasno razmišljanje jednog laika, ništa više... ako budem imao vremena proučiću (proguglaću) kako oblik jezgra i materijal utiču na induktivnost, te kako se rade proračuni za feritne tj VF trafoe... pa ću javiti...
Sve u svemu... uradi to i ti (Dado)... Znači ključne reči "proračun feritnih naponskih trafoa", naravno na engleskom (ne verujem da naš net ima odgovore)... ili "tip feritnih jezgra+induktivnost" ili tako nekako...

_________________________________________________________________________________

Pozdrav

PS.
Još jedna ideja vezana za tvoj već sagrađeni inverter... Možda da napraviš onaj multivibrator na isto 20kHz, (proračunaš), zatim sa kolektora jednog od tranzistora uzmeš signal na bazu 2N3055-ice, preko malog trimera od 500E-1kom, čiji emiter ide na masu, a kolektor na onaj projniji primarni namotaj, dok "+" napajanja sprovedeš na drugi kraj tog namotaja...
Ako radi (a verujem da hoće), igraj se malo, pa menjaj f multivibratora, penjući je sve više, recimo za po 5kHz, jer, verujem, ako stigneš do 100kHz, a inverter ti i dalje radi, da si rešio problem.

Da bi ovu dilemu resio bez instrumenata nece ici glatko tj. jednostavno , jedino ako se imaju tacni podaci jezgra !

Ono najlakse iz prve ruke , jedan instrument za merenje induktivnosti i to onaj najjednostavniji , dace odgovore na koje nema ili bi zeleli da ih nadjemo , za to je potrebna shema .
Evo u cemu je problem , isti ferit ili nalik na slicno , nije uvek garancija za broj zavojaka . Zasto , zato sto se lako instrumentom vidi koliko ima mH itd. pojacanje opada ili raste a ima isti induktivitet , tada nastaje sigurno razocarenje ili udaljavanje od trazenog rezultata !
Takvo inenadjenje , sta je ustanju feritno jezgro da uradi , mnogo zavrzlame i gresaka u rezonanciji pojacanju Q faktora kalema itd.
Pa za primer jednostavno sam vec naveo u kracim crtama za kalem od 540mH bez ferita , kad se stavi samo polovina 1/2 dobije se duplo 1H induktivitet , kad je ceo poklopljen tada ide preko 3H , naravno ovaj slucaj , mozete sami da proverite instrumentom na razlicite ferite , kako , jednostavno namotajte 10 zavojaka istom zicom na nekoliko razlicitih ferita sa istim precnikom i videcete ovo o cemu sa pisao . Lakse ce te shvatiti o cemu se radi , prakticno bez instrumenta veoma tesko se dolazi do zeljenog rezultata .

Naravno za nesto ozbiljnije , trebaju podaci za induktivitet .
Vidis to sto sam citirao , to je ono sto ja upravo forsiram iz mojeg teksta i ranije sam pisao negde slicno , cak sam negodovao , kako su to skroz neozbiljne sprave , ima negde tema ...
Sad ima tu nekoliko dilema , dal hocu lako ., brzo ili tacno ili znate vec ...
Pozdrav

Zdravo Peco
Hvala na informacijama.
Ma Dado-u treba za školu, pa onda i ima smisla pa i da je u krajnjem slučaju ne idealno...

No induktiviteti i nisu bili sporni...

Evo... da pokušam da iz malog mozga počupam neke davno zaboravljene stvari... koje svi ovde znate... ali ima i onih koji ne znaju (npr "neki novi klinci" koji kreću ovim stazama, a ne znam ni ja... ali ću pokušati sad da se prisetim ):

Različiti materijali upotrebljeni u svrhu jezgra kod konstruisanja induktiviteta (kalemova) za identične kalemove nesporno daju jako različite vrednosti induktivnosti.
Prosto rečeno, ako imamo kalem i u njega stavljamo obično gvožće, aluminijum, bakar, gvozdene listiće, ili različite vrste ferita (čini mi se da ih ima, u zavisnosti od primesa), tako da su sva jezgra istog oblika i dimenzija, svako od ovih jezgara će dati različitu induktivnost kalemu.

Takođe, jezgra različitih oblika a jednog te istog materijala, daće takođe različitu induktivnost...
Sve to za jedan te isti kalem (broj namotaja, presek žice i prečnik tela na kome je namotan).

I sam vazduh kod samonosećih kalemova je jedan vid jezgra... a sama magnetna propustljivost vazduha, koja se praktično uzima kao identična onoj koju ima vakum, se uzima za referentnu jedinicu... pa se u odnosu na nju određuje konstanta permeabilnosti (magnetne) za ove ostale materijale...

Jezgo se u kalemovima stavlja baš i upravo radi toga, da bi se sa što manjim brojem namotaja ostvarila što veća induktivnost (što više henrija), jer se na taj način postiže nekoliko pogodnosti. Najvažnija je, mislim, smanjenje gubitaka u kalemu, koji su utoliko veći ukoliko je veći broj namotaja jer raste omski, ili da kažem Džulov otpor (koji je srazmeran dužini žice a obratno srazmeran preseku) koji kod idealnih kalemova treba da teži nuli.
Druga velika pogodnost kalemova sa jezgrom jesu dimanzije samih kalemova, koje su na ovaj način puno smanjene...
Sam lonac oklopljuje kalem, pa, mislim, da je to još jedan plus, jer onemogućava dopiranje stranih mag polja do namotaja te nastanak smetnji i td...

Dakle nisu meni sporni bili kalemovi kao kalemovi... sporni su mi VF transformatori.
Ovo sa feritom u dotičnim fluo invertorima, bilo da su sa štapom, loncem ili jezgrom drugog tipa, jesu VF naponski transformatori (ispravite me ako grešim), pa je fora samo provaliti napon po jednom namotaju...
Primar je ovde na oko 12V a sekundar kako za koju cev... Ako na primaru namotaš više namotaja nego što treba, moraćeš i na sekiundaru, što smanjuje efikasnost, povećava gabarite i ko zna šta još... a ako staviš manje... trafo će da se greje i neopterećen (u parznom "hodu")...a ni elektronici neće da prija...

Ono što mogu da predpostavim, i skoro budem siguran da je tako, to je da svaki oblik jezgra ima svoj posebni proračun, štap jedan, lonac drugi, ona EI jezgra treći(kakvih ima u TV-ima, ali i u fabričkim fluoinvertorima kod fluo sijalica koje kaobajagi troše 20W a menjaju običnu sijalicu od 100W, što nije tačno, jer kad nju stavim ja ništa ne vidim u sobi). Jer tako je i kod naponskih trafoa sa limovima za 50Hz... EI imaju jedan, oni sa jezgrom (ne znam kako se nazivaju) od limova u obliku slova L, imaju drugi proračun i tako dalje... jer je i "tok" slila magnetnog polja drugačiji (ili fluks... zaboravio sam fiziku, davni beše )... samim tim i indukcija u namotajima...

Sad kad sam razmislio moje pitanje iz prethodnog posta mi gubi smisao, jer ako je kao što sam sada zaključio (da svako jezgro ima svoj proračun), onda je potrebno samo pogledati njegov datasheet i videti kako se računa... (ako se tako nešto daje u datasheetu, a trebalo bi)...
Mada... ako se dobro ovlada teorijom, predpostavljam da će se moći raditi proračun za bilo koje jezgro (oblik) samo da se ima podatak o materijalu...

Takođe kako dalje razmišljam, dok ovo pišem, neke stvari mi se razjašnjavaju... I sam ću izgleda dati sebi odgovore na pitanja koja sam u prethodnim postovima postavio
Ovo mi je sinulo. Ako umesto feritnog štapa iz AM radija upotrebimo za ovaj inverter lončasto jezgro (a pošto je Peca dao jako vredan podatak o uticaju jezgra na induktivnost kalema), znači da ćemo samo moći upotrebiti manji broj namotaja, jer se po navojku indukuje puno veći napon, to jest ista induktivnost se postiže sa puno manje namotaja. Time se dobija i puno manji omski otpor u namotajima, naročito sekundaru koji ima dužu žicu, odnosno broj namotaja pa time i termičku, tj čistoomsku otpornost, što na kraju znači i manje gubitke odnosno veću efikasnost.
To je zato što u lončastim jezgrima ima puno manje rasipanja magnetnog fluksa (ako sam se pravilno izrazio).

Ukoliko su iskorišćene obe poluperiode umesto jedne, pa još nekim cakama dobijen sinusni umesto četvrtastog napona, eto nama homemade poprilično dobre, tj efikasne fluo lampe na akumulator od 12V koja će, čak, da ispuni i svoj nominalni broj radnih sati...

Podrazumeva se posedovanje osciloskopa što i nije problem na ovim nižim frekvencijama, jer softer imaš na netu (kao free), a hardver ti je zvučna kartica preko megaomskog otpora (ili tako nekako, ima podataka na netu o tome, čak mislim i na ES-u)... Tako prođeš a da nemaš dodatne merne uređaje...

Još bolje ako odeš do najbližih Kineza i pukneš 10€ za uniometar tj multimer, iliti univerzalni instrument koji meri induktivnost, kapacitet i frekvencu do jedno par desetine kHz...
______________________
Eto šta kaže Proka ovde
Kaže da je pravio pretvarač koji može da gura i 40W, i da je motao na feritnim loncima prečnika 8mm...
Pa ti (Dado) samo kopiraj njegov trafo i postavi ga na svoj uređaj, onaj finalni, koji budeš radio za svrhu koju si naveo.
Ako ti treba veća snaga, samo promeni debljinu žice... za to je proračun bar jednostavan

Ovde bih ja postavio sada jedno konkretnije pitanje, sebi, tebi, svima, pa kome pre sine: Da li taj trafo, koji je proračunat za 20kHz menja karakteristike na tvojih 50kHz???
Jednostavnije rečeno, kako frekvencija (kojom zakonitošću) utiče na indukovanu EMS po jednom namotaju VF trafoa?


Ako nema drastični uticaj, onda ćeš ovaj lončasti trafo bez problema moći namotati po Prokinim uputstvima i primeniti u tvom slučaju.

Pozdrav


PS
Znam da sam se ponavljao, ali bilo je to prisećanje ("glasno" razmišljanje) iz vremena kad sam bio klinac entuzijasta, pa ne zamerite

_{[Ovu poruku je menjao Bou dana 12.09.2009. u 05:06 GMT+1]}

Ej ništa... ostaviću prethodni post neka ostane, dobro mi je poslužio kao podsećanje, a i shvatio sam da mi je logika kojom sam ostalo povezao dobra, dakle ima nade za mene kao elektoničara amatera...
Kažem to jer sam pronašao temu koja se bavi transformatorima, i gde sam za sada pročitao samo prvu stranicu, ali me je izvesni Slavenko oduševio svojim prelepim, najlepšim do sada, fantastičnim odgovorima u vezi sa mojim gore postavljenim pitanjima.
Dakle koga zanimaju trafoi nek se prošeta do trafo bulevara .. Ostalo surfom... a verovatno dosta toga ima na Wiki...

Dado javi se sa novostima o napretku projekta i slobodno pitanjima... i hvala ti što si me naveo da se podsećam svega ovoga...

Pozdrav

Aj dok ne dodje Damir da nekoliko sitnica opisem , moze da posluzi .

Tacno da ce biti manji broj namotaja , tacno je i to da se smanjuje otpor , za indukciju je drugaciji slucaj sa manje zavojaka , za gubitke treba napomenuti , za manji otpor potrebna je veca snaga , pobuditi takav kalem ! Isto i impedansa koja je tu bitna , to je zbog pobude kalema , manji broj namotaja za veliku induktiuvnost moze da predstavi problem .

Bou ono sto si napomenuo za VF kalemove tu je jako vazna impedansa , bas zato da bi izvukao iz kalema potrebno pojacanje , cilj kalema je takav da sluzi za transformaciju energije , posle manje zavojaka sa velikom permabilnoscu jezgra , stvara se izvitoperen oblik sinusoide koji nije za upotrebu , javice se problem !
Pa iz toga sledi da treba imati merac induktiviteta i nesto znaja sa praksom .

U tvom sllucaju Bou ako ces se baviti VF tehnikom imaces probleme !
Bez brige , tvoje pisanje ne smeta jer se radi o bitnom detalju , nije lose da i drugi vide .

Ma ja to veoma kampanjski, što se po mom "znanju" može i zaključiti



E upravo to! Svrha mog pisanja... detaljisanja... Da izprovociram što više odgovora kako bi ovi mladi sada imali što više informacija i što slikovitije prezentovanih, što, nažalost ja, pre tih 15-20 godina, kada sam imao jarku želju i volju da učim, nisam imao prilike... te je od svega ostala samo nostalgija

Ma napravićemo mi nešto... ko za šlolu... ima da radi (ko i moj TV predajnik, pored koga sam prilično naučio o principima rada repetitora...)

Pozdrav

Evo, mene, moram iduci tjedan izmjeriti kolicinu svjetlosti koja se dobije(od one 18W), vjerovatno nekim Luxmetrom,
pa cu znati dali ce se moci koristiti taj sklop, ipak taj sklop ima prednosti jer je jednostavniji i jeftiniji za napraviti,
samo moramo utvrditi oce li zadovoljiti specifikacij, ako to bude u redu onda cu napraviti jos 4 komada tih sa 2n3055.
Moram napraviti i simulaciju u nekom programu...

Sto se tice transformatora i snage, dosada sam radio samo sa EI jezgrama, jer u skoli i na praksi smo to proracunavali i namotavali, ucili smo da jezgra ovisi o snazi, veca jezgra veca snaga, pa se ovisno o jezgri proracunavaju namoti i debljina zice, ali sve je to za 50Hz, pa tako da se stvar uveliko zakomplicira cime se promjeni frekvenciju.
Evo bas sam sad vidi na trafo bulevara kako su dobivene neke konsante(vjerovatno se u skoli nestignu uciti svi detalji pa je jednostavnije reci da je to konstanta) a ta konstanta ovisi o frekvenciji... itd...

jel bi znali mozda reci prem shemi sa jednim 2n3055, jel bi se mogla mjenjati frekvenciju, vjerovatno bi al nemogu nikako skopcati koji R i C su za frekvenciju, i dali onaj se treba mjenjati broj namota (onih 25) koji su za povratnu vezu.

Sema je dosta teska za gledanje , ali evo odgovor koji tebe zanima , c2 ako je to 33nf levo na shemi i c3 4n7 ta dva kondezatora propustaju koja ce frekvencija da prodje , pod uticajem induktivnosti .
Pokusaj da promenom ovih kondezatora dovedes kalem u rezonantnu frekvenciju , to ces lako uociti jer ce neonka slabije ili jace da sija .
Jedan prostiji primer , kako ces znati dal vise treba navojaka ili manje , cim se dodaje kapacitet to znaci da treba povecati broj namotaja , ali ne mnogo 5-8 zavojaka , isto to vazi kad se stavlja manji kapacitet treba i manje zavojaka , da se lakse sa iskustvom shvati kako frekvencija utice na rad transformacije kalemova !
Ali naravno tu je i jezgro koje zagorcava zivot , jer smanjivanjem broja zavojaka u kalemu opada pojacanje :(
Struju baze odredjuje trimer , na kojem je stavljen taster , to naravno nije bas dobro , to bi trebalo da proradi po samom ukljucenju , namerno je postavljen kako bi baza vise struje dobila i kako bi lakse zaoscilovao ceo oscilatorni krug .
Naravno kad bude sve u rezonanci lako ce zaoscilovati , neces imati potrebu za tasterom !
R1 ako dobro vidim , on je vezan od napajanja , taj otpornik ces izbaciti i ubaciti na mesto trimera , tako ces izbeci gubitke u kalemu i pobuda baze ce VF naponom lakse pobuditi tranzistor .
Feritna jezgra se koriste od 10KHz do nekih 100MHz preko toga stvaraju velike gubitke , to je odgovor iz prakse !

Par reci za korisnika Bou , naravno otvoricemo temu koju si zapoceo u vezi onog repetitora , voleo bih da vidim kako si to resio .
Pozdrav

Zdravo Peco
zdravo Dado


Dado, prvo nam moraš reći neke stvari... Imaš li neki instrument i koji?
Potreban ti je makar voltmetar za do preko 1000V (bar 1000V).
Dalje bi idealno bilo da imaš i L metar (za merenje induktivnosti)???
Sve to, čak i sa frekvencmetrom možeš kupiti kod braće Kineza za 10€ (relativno su precizni)...
L-metar bi ti olakšao stvari nenormalno.
Ali i samo oscilosdkopom koji je takoše moćna stvar ovde, ćeš takođe rešiti problem.
U krajnjem slučaju, sa puno petljancije, i nesigurno, moći će i samo voltmetar sa opsegom do bar 1000W a poželjno je više...

Tako... prvo napiši čime raspolažeš pa ćemo dalje...

Što se f tiče, nju ćeš teško da izračunaš, zato jer ne znamo kome tipu oscilatora pripada ovaj LC, a ne RC oscilator. Za neke tipove, ja sam davno imao uprošćene formule za f koje su praktično radile extra.
Drugi način je da nađeš stručnjaka, teško da će se na forumu neko javiti jer stručnjaci, uglavnom, nemaju vremena
Mislim na inženjere telekomunikacija, elektronike i sl.. kojima su ove stvari teoretski bliske.
Ali tu je improvizacija, tu je praxa i još samo neki instrument pa ćemo da ga uradimo

Imaš i jednostavniju šemu... sa istim ili čak boljim učinkom, onuprokinu na koju sam dao link gore.

I još jednom napomena, kao što sam rekao, ako sam razumeo svrhu tvoje lampe, onda ti 50kHz, sa ovom šemom, gde je napon pulsirajući koristeći samo pozitivnu poluperiodu (ako sam dobro shvatio način rada) neće zadovoljiti kriterijume.
Onda bi ipak morao da praviš onu šemu sa parom tranzistor au izlazu pa da ti ona radi na 50kHz. Ja mislim da ova treba da radi na 100kHz, da bi dobio osti efekat.
A ono što ne znam je, do koje f 2N3055 radi...

Dole ću postaviti šemu, koju si beše ti linkovao, a koju smatram boljom za ovu svrhu zbog jednostavnosti proračuna f oscilatora koga čini 555-ica. Ona je za 10W ali ako vežeš 2N3055 kao darlington sa recimo BC141, i staviš kalem koji ćeš motati na istom takvom feritu sa oko 40 namotaja u primaru i oko 400 u sekundaru kao polaznu osnovu. A onda najpre experimentom smanjuješ namotaje primara sve dok namotaj ne počne da se greje. Kad staneš i vrati par namotaja (tj namotaš novi)... a sekundar odrediš već prema potrebnom naponu za neonku... tj izmeri koliki ti je sekundarnunapon na ovom pretvbaraču i toliki treba da ti bude i na svakom za cev od 40W...

Naravno... ovo su predlozi koji se odnose na to šta bih ja radio na tvom mestu, a ne precizna uputstva...

Pozdrav

A, da to je meissnerov oscilator, hvala peca26000.

Bou, imam multimetar, al nema frekvencometar, bas trazim kod kolega dali ga ima netko, a ima jedna firma luxmetar,
pa pokusavam dogovoriti da mi izmjere koliko luxa dobijem, jer mi treba odredena kolicina svjetlosti kojom trebam osvjetliti odredenu povrsinu.

A da ta shema je isto jednostavna i lakse je nastimati frekvenciju, samo malo razmisljam o toj poluperiodi,
znaci na izlazu imamo recimo 220V-0V npr frekvencje 30kHz, a da vodi obe periode onda bi imali 220V- -220V na izlazu, imali bi vecu korisnost.

Ovo je kako se pravi proracun sta sam nasao na nekom drugom forumu:

Za ferit je max gustoca polja negdje oko 0.3T, a obicno se uzima oko 0.2 za maksimum i prema tome se racunaju volt/namotaji.

n je broj namotaja, t je maksimalno vrijeme za koje mozes drzati napon U prije nego se postigne odredjena gustoca polja.

Znaci, vrijeme t je polovina perioda; ako imas frekvenciju npr. 100kHz onda je vrijeme 5us.

A je poprecni presjek jezgre u m^2.

B = Vt/nA

Pa izvodis ovisno sto ti treba... volt namotaje racunas

V/n = BA/t

n izjednacis s 1 i dobivas maksimalni napon po namotaju trafa.

Za struju pogledaj ovu tablicu, max amps for power transmission; koristi multifilarne namotaje, i vise tanjih zica s vecom frekvencijom zbog skin efekta.

http://www.powerstream.com/Wire_Size.htm


Malo mi je cudna ova tablica, jer prema njoj ispadne da su da su za istu frekvenciju ista debljina primara i sekundara.

Ako netko ima tablice ili se susretao s time kako se racuna debljina zice neka nam kaze.

Proračun nisam još proučio, vidim da je kao što je to najčešće, dat nejasno tako da ga, verovatno, mogu odmah provaliti samo znalci materije... ja ne

Drugo... pre neki dan sam pokupio neki text sa neta, složio ga u PDF-u i postavio ovde . Tu ima o svim vrstama trafoa, i feritnim.. ima i nešto o proračunima, ali sve je bilo sa puno slovnih grešaka, nešto sam na brzinu ispravio, ali...
Znači, ima tamo ponešto osnovno o ovim temama...
Takođe, za tebe Dado, ako nisi na ovo naleteo i sam.... Nisam stigo da pročitam... ali sam video da je opširno i da ima zanimljivog infoa vezano za fluo cev... a šema je manje-više poznata...



Pa vidi, jeste meissnerov /odnosno armstrongov oscilator, ali ne u klasičnom spoju i to dosta (meni) otežava stvar kod proračunavanja f. Malo ću pogledati u vezi sa tim pa se javljam... ali mislim da f određuju C od 33nf i L1, koji za oko 50-60kHz treba da budu duplo manji, dakle C/2 i L1/2... a da bi odredio koliko je L1/2, moraš znati koliki je L1... a za to ti treba nešto čime ćeš ga izmeriti, može i merni most... npr...
Sad kada bi L kod feritnih zavojnica išla linearno sa brojem namotaja, (što nije) onda umesto 50 namotaš 25 namotaja... Iz dokumentacije koja ide uz šemu, stoji da ostale namotaje određuješ iz odnosa L1:L2=2:1 i L1:L3=1:10. Tako da zaključujem, treba da meriš i duplo smanjiš samo namotaj L1 (ostale zatim iz datih odnosa).
Ne mora ni merenje, ako poverujemo da je frekvencija kao što piše na dokumentaciji za šemu (http://hr385.com/cose/FluoPretvarac/) da je 30kHz, onda ako imaš proračun za feritno jezgro, ti vidi kolika je induktivnost kalema od 50 namotaja na telu od ferita prečnika koliki je taj ferit na kome si motao, pa kad je dobiješ, radi proračun za duplo manju induktivnost da vidiš koliko namotaja trebaš...

Multimetar... najbolje bi ovde došao onaj (kod nas ga ima kod kineza za manje od 10€) što može da meri i induktivnost u određenom opsegu... tada bi ti to max olakšalo gnjavažu... Profi koštaju, ne pitaj koliko!
Induktivnost možeš meriti i merenjem I kroz kalem na 50Hz, pa iz XL=U/I odrediti XL, a iz XL=wL=2*Pi*f*L=2*3.14*50*L=314*L odrediti L=XL/314, ako je termički otpor kalema mali i zanemarljiv, što je približno izračunavanje...
Ovo sam dao kao primer, a ni slučajno nemoj to da radiš na naponu od 220V jer ovaj kalem o kome pričamo niti je predviđen da bude veliki otpor tom naponum, već naponu od oko 12V, a još gore ne toj f (od 50Hz), već mnogo većoj, na kojoj je i Z kalema puno veća...
Moglo bi se probati, ali na 10V/50Hz, recimo...

Nego da se skoncentrišem na ono u vezi sa mojim mišljenjem u vezi sa frekvencijom tvoga sklopa, tj korišćenjem obe poluperiode.
Eto prvo slike:



To je sinusoidni oblik napona uzet kao primer samo...
Ja sam predpostavio da signal koji daje ovaj oscilator izgleda kao na donjem delu slike, dakle kao ispravljeni naizmenični napon kome je odstranjena negativna poluperioda, te je umesto naizmeničnog napona (sama reč naizmeničan/izmeničan znači da naizmenično struja naizmanično menja smer, to jest polove) Dobijen jednosmerni pulsirajući.
U tom slučaju, ako je frekvenca naizmeničnog napona bila f (npr 100Hz), kada se on ispravi, dobija se pulsirajući napon duplo manje frekvencije f/2 (50Hz)... To je moje neko mišljenje, ali nisam siguran da li je tačno tako...
I mislim da oscilator u pretvaraču koji si pravio, zapravo, daje naizmenični napon, tj napon sa obe poluperiode.. a da je moja greška što sam mislio da nije tako...
U ostalom... proveri i to... vidi kakav oblik napona daje taj armstrongov tj meissnerov oscilator... pa ako je to napon bez pauza umesto negativne poluperiode (kao na ovoj slici, onaj donji prikaz), bio on naizmenični ili pulsirajući, dobar je...

Ako je napon oblika kao na donjem delu ove slike, ti nećeš da dobiješ manju efikasnost, jer u pauzama između poluperioda uređaj neće trošiti energiju, ali ćeš imati efekat treperenja, kao da se sijaliva neprestano pali-gasi... što pri ovim frekvencijama nije bitno ljudskom oku, koje ne vidi čak ni 50Hz-ne promene, ali, te specijalne kamere, koje mogu da naprave veliki broj slika u sekundi, one mogu to registrovati... Odnosno ako kamera pravi, recimo primera radi, 50 slika u sekundi, onda ona će ona primetiti pulsiranje od 50Hz, ali već na 100Hz neće... Mislim da sam uspeo da se izrazim...
Ja sam na brzaka tražio da vidim kakav je oblik napona koji generiše meissnerov oscilator, ali nisam uspeo... ti ako nađeš, postavi sliku...

Pogledaj tu istu šemu po kojoj si ti pravio ali ovaj put bez gluposti koju o njoj pišu... tj šemu sa originalnim opisom.
Tu ćete videti da nije kako se tvrdi, da ovaj sklop troši 12V i 1A što je 12W, napajajući fluo cev od 40W koja zatim svetli ekvivalentno sijalici sa užarenim vlaknom od 75W, što je svojevrsni perpetuum mobile.
Već da pri toj potrošni (12V i 1A), napaja cev od 40W koja svetli slabije nego nominalno, ali je ekvivalent (po intenzitetu svetla) žarulji od 40W... I to sve u idealnom slučaju...

Pozdrav

PS.
Možda će ti i ovo biti od pomoći: klik

Za debljinu žice ne mari previše... koristi istu kao u toj šemi...
Ona ti znači samo ako ćeš da povećavaš snagu uređaja...
A o debljini žice pogledaj na temi o izradi trafoa, eno ga link gore, nazvao sam ga "trafo bulevar"

_{[Ovu poruku je menjao Bou dana 14.09.2009. u 04:34 GMT+1]}

Jel struja na bazi tranzistora I=12V/R , a R je otpor onoga potenciometra, pa tako mjenjamo radnu tocku tranzistora,
Tj. jel su nam pravokutni impulsi koje dobijemo LC oscilatoro, oko 12V, ili ima nekih padova napona.
Ova shema sa dva tranzistora vodi obe poluperiode, ima i podatke za induktivitet, jos cu ju detaljnije pogledati, hvala za te materijale, ja ih nisam uspio naci, ova mi se shema cini najbolja ako mi budu bile potrebne obe poluperiode.

Dado

Nisam siguran na šta si mislio... ako govoriš o onoj šemi po kojoj si već napravio pretvarač, onda struja baze ne zavisi samo od otpornosti potenciometra, već ukupne otpornosti u kolu baze, a to su R od 27oma pa potenciometar od max 2k2 pa r od 470 oma... naravno i R kalema L2 (ali verujem da je zanemarljiv)... I onda je struja baze 12V/R_ukupno... i da... tim potenciometrom se namešta radna tačka tranzistora...

Da, pravokutni impulsi jesu oko 12V, dakle naravno da ima manjih padova napona...
Pa što ne izmeriš koliki je kod teba napon na L1...
Ja mislim da je određeni mali pad napona samo na tranzistoru...

I još nešto... ja nisam stigao sve ono što sam linkovao da pročitam... ima tamo, verujem puno odgovora... a jedan od njih koji treba tražiti jeste, kakav oblik naponba daje armstrongov (ovaj koji sei već pravio) oscilator... jer moguće je da i on daje odgovarajuće impulse...
E sad, jeste napon pravokutni, piše i na šemi, ali ono što sam ja postavljao kao pitanje je, da li je to pulsirajući napon, kao na slici 1.a ili je naizmenični kao na 1.b... Ako je naizmenični, onda če ti i taj sklop koji si već pravio biti dobar sa frekvencom od 50kHz...

Pozdrav

E, mislim da sam mozda skuzio zasto se ti pretvaraci prave samo sa jednom poluperiodom, na standardnu mrežu se spaja sa starterom i prigušnicom, e, a ovdje imamo samo jednu poluperiodu pa ne treba prigusnica da prigusi struju, a ako bi bilo tako onda nema smisla to ni praviti sa simetricinim push-pull pojacalom. Moze li to neko prokomentirati, hvala.
A jel ima li kakve razlike u radu fluo-cijevi na 30kHz i 50kHz, jer ona svijetli na principu foto-luminiscencije, pa sada kako frekvencija utjece na tu pojavu?

dado, izvini sto cu ti na tvoje pitanje odgovoriti kao jevrejski rabin,pogadjas pitanjem,

to je zato da bih te naterao da malo razmislis:

kada na primar trafoa dovedes taj tvoj nesimetricni signal(0-12VDC) sta dobijas na sekundaru tog trafoa???????????

(nijedan kraj trafoa nije na masi, tj. nije uzemljen)

pozdrav

https://static.elitesecurity.o...fluorescentni%20pretvarac0.JPG , ne znam na koju si shemu mislio, ja mislim na ovu, pa kada tr2n3055 vodi, onda potece struja (imamo uzemljenje), tj, imamo 12V pa 0V tako frekvencijom 30Khz, ma dobijemo recimo 220Vpa 0V,... princip sklopke

i ja sam takodje mislio na istu semu

na sekundaru je napon koji ide na cev simetrican, nemoj to brkati sa mrezom i prigusnicom( rad fluo cevi je skoro objasnio robert, ne secam se teme, malo petrazi ES)

pozdrav

ovako

a, jel podjela 50:50
pozz

E moj dado, ja sam ti iz stare garde koja
je na ovom sokocalu preko kojega se ispomazemo
tek od letos, pa jos nisam savladao lekciju "crtanje",
te cu textom da pokusam da ti objasnim:

na slici 1a je OK zato sto je u pitanju jednosmerni napon i jedan kraj primara na masi

na slici 1b je napon simetrican u odnosu na X osu posto nije vezan ni za masu ni za zemlju

a vreme trajanja je 50:50 ako je tako u primaru

nadam se da je sad malo jasnije

Hehe...
Ja sam možda svojom "širinim" u pisanju a skučenošću u znanju, malo zbunio ljude

Prvo da iskomentarišem simetrični napon... U praktičnoj elektronici, čini mi se, simetričnim naponom se naziva napon sa ispravljača, kao onaj potreban za napajanje kola 741, odnosno imamo sekudar sa izvodom tečno po sredini (recimo početak pa 50 namotaja pa izvod pa još 50 namotaja, pa kraj sekundara). Ako je sekundar motan za 24V jednosmernog napona, onda nakon ispravljanja imamo jednosmerni napon od 2x12V, odnosno +12 pa nulu pa -12V.
Znači između +12 i -12 imamo 24V, a između +12 i nule, kao i nule i -12 imamo 12V.
To ne treba mešati sa ovom ovde simetrijom...jer, opet nisam siguran ali mislim da se u praktičnoj elektronici, naponi oscilatora uvek uzimaju kao simetrični, odnosno sa jednakim trajanjem pozitivne i negativne poluperiode, sa jednakim vrednostima pozitivne i negativne poluperiode, i slično... iako je to samo idealan slučaj... jer uvek postoje razni harmnici, nestabilnosti i druge stvari koje "kvare" ove idealne naponske oblike... Ispravite me ako sam pogrešio...

Dado, ovako... ja tek odprilike znam kako radi fluo cev... pa je bolje da sam proveriš... ali zaključujem... recimo, ako je napon kao na mojoj slici 1.a, dakle jednosmeran pulsirajući... primar, a time i sekundar, a sa njima i fluo cev, ne dobija neprekidno napajanje, već samo dok traju impulsi... (kvadrat iznad "t" ose) odnosno poluperiode (samo pozitivne jer jednosmerni promenjivi/pulsirajući napon nema negativnu poluperiodu a pulsirajuće označava diskontinualnost, dakle napon ne traje svo vreme, već ga ima samo u impulsima određene dužine/vremena, kao kad u jednakim intervalima (npr interval od jedne sekunde) pališ i gasiš svetlo u sobi pomoću prekidača na zidu)... Za vreme praznine između impulsa (kvadrata), nema napajanja i tada je lampa/fluo cev ugašena... Pošto se to odvija jako brzo... prema tvojoj šemi od 20-30.000Hz (uzmimi da je f=20.000Hz), to znači da je dužina periode pulsirajućeg napona (jedna pozitivna poluperioda/kvadrat iznad "t" ose plus jedna ravnina/praznina između impulsa/kvadrata) T=1/f=1/20000=5*10^-5s (0,00005 sekundi). Što znači da je širina (ili trajanje) jednog kvadrata (poluperiode) upola manja, tj T/2=5*10^-5/2=2,5*10^-5. Dakle, ako ti je frekvencija pulsirajućeg napona 20.000Hz=20kHz, onda period traje 5*10^-5, a poluperioda 2,5*10^-5, odnosno 2,5*10^-5 sekundi imaš napon na sekundaru i 2,5*10^-5 sekundi nemaš napon na sekudaru, i tako u krug... Znači tebi sijalica ne svetli konstantno već treperi... ali, ljudsko oko je sporo, pa ne može da vidi ni treperenje od 50Hz a kamoli od 20.000Hz, pa nama, ljudima, za osvetljenje to nije bitno... Ali bitno je onim super kamerama za usporene snimke... koje prave na hiljade i desetine huljada snimaka u sekundi... jer bi one mogle da "uhvate" ovo treperenje od 50Hz kao od šale, a zavisno od brzine kamere (tj toga koliko snimaka napravi u sekundi) možda uhvati i treperenje od 20.000Hz...

Šta znači frekvencija od recimo jednog herca 1Hz, to znači perioda od T=1/1=1s, jedne sekunde, a kako periodu čine dve identične poluperiode, jedna negativna i jedna pozitivna (inače ne bismo pričali o periodičnim strujama), znači da jedna poluperioda traje duplo manje od periode, dakle 0,5 sekundi. To dalje znači da se u vremenu od jedne sekunde javlja jedna pozitivna i jedna negativna poluperioda. Znači kada je frekvencija od jednog herca, i imamo napon kao na slici 1.a. imamo jedno uključenje fluo cevi u jednoj sekundi, a koje traje tačno pola sekunde, nakon koga sledi pola sekunde isključenja, pa ukrug.
Za f=2Hz imamo T=0,5s, što znači da u pola sekunde imamo jedno uključenje i jedno isključenje u trajanju od 0,25s, odnosno da u sekundi imamo dva naizmenična uključenja i isključenja, za f=3Hz, T=1/3=0,33, pa poluperioda traje 0,33/2=0.166s, a u jednoj sekundi imamo 3 naizmenična uključenja i isključenja (3 kvadrata i tri praznine između)... i tako dalje... Što za 20kHz znači da imamo 20.000 naizmeničnih uključenja i isključenja fluo cevi...

Još jednom, explicitnije: Ako ti je f oscilatora f=20kHz<=>20.000Hz, i napon oblika kao na mojoj slici 1.a. onda u jednoj sekundi imaš 20.000 uključenja i isključenje - treptaja lampe. Za naše oko to je potpuno nevažno.
Ali, ako kamera pravi 30.000 snimaka u sekundi (lupam), za nju je to itekako važno.. jer će snimajući posmatrani predmet, snimiti i treperenje tvoje lampe koja bi trebala da bude osvetljenje/rasveta pri snimanju.

Kod naizmeničnog napona, gde nema praznine između pozitivnih poluperioda, već ima identične negativene poluperiode, ako se na određeni način, elektronikom, napravi da se na primar trafoa dovede isti takav napon (sa obe poluperiode)... neće biti intervalnog isključenja napajanja sijalice, već će, umesto njega, struja samo intervalno, menjati smer, za vreme dok napon pada sa +Umax na 0, pa zatim sa -Umax na 0... što se, praktično, odvija trenutno, što je i logično iz posmatranja oblika... pulsnog i naizmeničnog napona, na slikama 1.a i 1.b

Moj predlog tebi je, da bi znali sa čime imaš posla, da pronađeš i postaviš, kakav je naponski oblik na izlazu Armstrongovog (odnosno ovog iz tvoje šeme) oscilatora... pa da vidimo sa čime imamo poslka...
Ja bih rado to uradio... ali trenutno me stisnule neke obaveze, što kod kuće što vezano za prekvalifikaciju (opet gomila knjiga kojima moram da posvetim vreme preko noći)...

Nadam se da sam makar uspeo da ti pokrenem neke ideje svojim pisanjem... i izvini što ne mogu bolje... ja sam samo amaterčina teška

Pozdrav svima

PS
Pogledaj šemu u prilogu... To je šema iz SAM-a, rađena je sa lončastim feritnim trafoom... koji je motan na identičan način kao i feritni Štap iz šeme koju si ti radio (Dado)... To možeš iskoristiti...


_{[Ovu poruku je menjao Bou dana 20.09.2009. u 19:46 GMT+1]}

Ok, jasno je meni kako to radi, samo mi sada nije jasno zasto takvi konvertori rade s jednom poluperiodom, tj. 12V-0V, jel zato da netreba prigusnica, tj. da se ogranici struja, il moze to raditi i na +12V - -12V.

Rade sa jednom poluperiodom da bi uštedeli jedan tranzistor i pritom smanje snagu i vek cevi. Struja se ograniči konstrukcijom trafoa ili posebnom zavojnicom.

Ne... princip rada fluo cevi na ovim inverterima se razlikuje od principa rada fluo cevi u klasičnom vezu na 220V, zapravo se razlikuje starovanje cevi....

A kako oblik napona utiče na karakteristike fluocevi, imaš u ovom pdf-u...
Dok princip rada fluo cevi imaš na netu, verujem detaljno, a i na ovom forumu... npr ovde

Moje pominjanje oblika napona je vezano isključivo za onaj problem o kome sam opširno pisao u prethodnom postu... i molim one koji znaju o oscilatorima, a ima ih na forumu, odnosno one sa dobrim teoretskim znanjem iz elektronike, da razreše problem sa oblikom napona iz Armstrongovog oscilatora, da li je pulsirajući ili naizmenični?

Stvarno nemam vremena, imam loši dialUp pospaid, a moram i da se pomučim sa googlanjem na engleskom... a verujem da bih sve to pronašao... samo je volja potrebna...

Poz

PS
Ovaj post je pisan bez znanja o tvom odgovoru (Pantiću)...
Eto Dado... nadam se da si dobio odgovor... oblik napona je pulsirajući... verovatno kao na slk 1.a...
Po mom mišljanju.. tebi onda ne gine ili korišćenje spoja sa 2 tranzistora... kao u šemi sa neke od prethodnih strana... ili korišćenje oko duplo više frekvencije od one koju ti je profa tražio...

Svaka čast, ljudi na odgovorima. Da, definitivno nece to ici po toj shemi.
Bou, ona shema sto si mi ti dao, je ok, al meni ce trebati za malo vecu snagu, ona je za 8-12W, a meni ce trebati najmanje za 18W, i eto meni novih problema. pozdrav

Bou, moze jedno pitanje, ne znam jel vise kemija ili fizika, ima malo veze sa kemijom a i s time fluo-cijevima.
Imamo proces fluorescencije i fosforesencije, prelazci elektron sa visih na nize nivoe...itd... Vjerovatno postoji neko vrijeme kada udari elektron(UV zračenje) u taj fosforni sloj i on zasvjetli da ostane svjetliti nekoliko mikrosekundi. A to udaranje elektrona reguliramo frekvencijom. Kolika bi frekvencija morala biti da taj sloj stalno svijetli tj. da flo-cijev uopce ne treperi?
Jel si se mozda sreo kada s takvim formulama za proracun, sada ne znam jel to kemija ili fizika, pa se unaprijed ispricavam ako nema veze sa kemijom.

Hej Dado... meni je žao... ja ostadoh bez neta... i vremena... pa eto... sada me retko ima...
Ovaj sam ti post (ovaj što sledi), napisao još pre sedmicu dana... ali nisam bio mogao da ga postavim... pa evo ga sad:



Ono tvoje pitanje je u domenu fizike ili fizičke hemije... ali, na žalost... ne znam odgovor... čak sam i ja sebi postavio to pitanje dok sam razmišljao o svemu ovome...
Ona šema od 8-12W... pa ne znam... experimentiši sa jačim tranzistorima, i možda (sad je nemam pri ruci da je pogledam, jer nisam kod kuće) malo debljom žicom... a imaš i onu šemu sa dva tranzistora za 18-20W, sa prve ili druge strane na ovoj temi... pa upoređuj malo i kombinuj... ona radi isto kao ova... od 12W.. nijanse ih samo razlikuju...

Izvini što nemam više vremena...
Imaš nešto o teoriji fluo cevi (tj izvora svetlosti u knjizi "El instalacije i osvetljenja", a ima je i na netu za pokupiti)...
Pozzz

Hvala na obrazloženju, sada sam se opet vratio na onu shemu sa 2n3055, sto podsjeca missnerov oscilatro, kako bi tome sklopu mogao povecati frekvenciju, jel ona odredena zasićenjem feritne jezgre, i cemu bi mogli sluziti C2 i C3?
[att_img]

Dado... C2 i C3 ti služe za određivanje frekvencije... Pošto u šemi piše da inverter radi na 30Khz, a ti hoćeš 50... smanji C duplo, i jedan i drugi... i smanji induktivnost primara duplo (a pobudu odredi prema odnosu koji je dat u textu sa šemom)... pa pokušaj tako...
Ako si provalio kako se određuje induktivnost namotaja sa feritnim jezgrom... izračunaj kjolika je induktivnost sa originalnim namotajima u primaru, pa zatim odredi br namotaja za duplo manju induktivnost...
To je, pod uslovom da se ovaj invertor ponaša kao missnerov oscilator, i to samo okvirno... a ne precizno...
Najlakše bi sve to uradio kada bi imao instrumente... možda bi morao puno da lemiš... odmotavaš i probavaš različite brojeve namotaja... ali svakako je lakše nego da kopaš po fakultetskim udžbenicima... i višoj matematici

A eto... ima Teslinih trefoa na netu koji rade na isom principu... vidi šemu... možda ti posluži za ideju...
I gde ti je bre entuzijazam, experimentalni duh... baci se malo življe na to Najbitniji je entuzijazam... osećaj... a znanje je na trerćem mestu... pa onda sve ostalo


_{[Ovu poruku je menjao Bou dana 02.10.2009. u 01:42 GMT+1]}