Da da... pitanje glasi "Kako koristiti droge a nemati posledice". Naravno ne postoji tako nesto.

Ne znam sa ostale stvari, ali onaj mdm ume da bude zajeban ;-)

Marko.

Koristi nesto drugo :)

Stetne posledice MDMA i slicnih supstanci tesko da mozes da izbegnes.

Cuo sam da postoje neka istrazivanja sa kombinovanjem MDMA i SSRI antidepresiva, gde akcija SSRI antidepresiva smanjuje mogucnost ostecanja mehanizma koriscenja serotonina - ali sa posledicom da smanjuje i dejstvo MDMA :) Tako da slaba vajda gutacima exera :)

Posledica? Poslovica?

Ko guta eξere, guta i slogove.


Ostavljam mogućnost da je u pitanju sleng.

Ako nemozes ukinuti stetna dejstva, mozes smanjiti! organizam sam sebe unistava pokusavajuci da unisti supstance koje unosis unosom xera,e pa mozda na neki drugi nacin? zaobici stomak, ili neutralisati ta stetna dejstva drugom supstacom?

Ti bi da se jebes, a da ti ne udje.

Nema to veze sa stomakom... pazi ovako,

Xtc i slicne amfetaminkse supstance blokiraju mogucnost "neutralisanja" (los izraz) serotonina i dopamina, i u jednom momentu posle gutanja ti se u mozgu nalazi mnogo vise ovih transmitera nego normalno... to je uzrok ubrzanosti, euforije, osecaja srece, blabla...

Medjutim, mozak ima "protiv-reakciju" protiv preterane euforije (steta... ali tako je :-), i ubrzo on nalazi nacin da sav taj serotonin i dopamin nekako neutralise posle cega nastaje "crash" ili blaga depresija.

E, ako se ovo ponavlja vise puta - dolazi do ostecenja na zavrsetckima nerava koji su zaduzeni za vezivanje sa serotoninom, i oni vise nece biti sposobni da funkcionisu kako treba - zato se kaze da su xeri i amfetamini neurotoksicne droge koje izazivaju posledice koje sam naveo.

SSRI antidepresivi smanjuju neuro-toksicnost amfetamina, ali takodje i umanjuju njihovo dejstvo (da ne kazem - rad :-) a takodje su zabelezeni i jos neki nezeljeni efekti - posto SSRI supstance nisu zajebancija, exeri jos manje - preteranom upotrebom i kombinacijom rizikujes da totalno unistis mentalno zdravlje, i upadnes u dozivotnu depresiju sa umanjenim kognitivnim sposobnostima. Ovo se desava ako neko bas pretera..

Posle ces celog zivota morati da ulazes fizicki napor da se nasmejes ili da zapamtis neciji broj telefona :)



Side note - ne znam sta da ti kazem, najbolje je da ne koristis xere - ako bas moras radi to sa dugim razmacima izmedju koriscenja... xer je jeftino djubre napravljeno za mase, a uppera imas mali milion.

Tako je. Bolje onda odvoj puno para pa se pucaj kvalitetnim kokainom, zdravije ćeš proći (ako ti je to cilj) a valjda će ti i prijatniji/čistiji doživljaj biti. A najbolje nemoj ni jedno ni drugo, nego sedi čitaj knjige, sviraj neki instrument, slikaj, vajaj. :o)

Krecem da vajam:)!ivan dimkovic je naveo sta se desava u mozgu! a sta se desava kad ga progutas, zasto mnogo mase posle ima problema sa stomakom, cirevi i razne gluposti...?da li je to mozda zato sto ovi koji proizvode svasta mesaju sa mdma, da bi dobili vecu kolicinu?gde mogu da se nadju laboratoriske formule na netu, tih supstanci(xer, dop,cocain...)?

Pa bavi se sportom - droga je smrt :)

Elem.. xeri stvaraju cir i sl zato sto su mesani sa svim i svacim (pseudo eferdin, talk, secer i sl..) a i zato sto amfetamini generalno izazivaju nadrazivanje stomaka, kao i mnogi "obicni" lekovi uostalom (aspirin, recimo)

Sto se tice formula - http://www.rhodium.ws/ ako te zanimaju hemijske formule tih supstanci koje si naveo. Link sam dao iz cisto edukativnih razloga, ako nekog interesuju hemijske formule i farmakologija a i moze da procita o propratnim efektima - ne pada mi na pamet da snosim odgovornost ako neko nesto pokusa da pravi - to je ilegalno, moze biti opasno po zivot vas i okoline i svakoga kome to pada na pamet savetujem da to ne radi

Mojne se zaje*avas i da pokusas da pravis nesto, za vecinu stvari ti treba bar jedna hemikalija "prekursor" koja je kontrolisana (ilegalna za tebe) kao i gudra koja od nje nastaje, a za neke (amfetamin) mozes da dignes kucu u vazduh i izgines sa ukucanima - a na kraju krajeva, to sto bi radio je krajnje ilegalno i moze pristojno da se lezi. Za pravljenje kokaina vestacki bi ti trebala hemijska labaratorija koje verovatno u YU nema, a cena bi bila tolika da je jeftinije da ga kupis na ulici po najskupljoj ceni (onoj za klince iz srednje) nego da ga sintetises (to niko ne radi) - Za dop ti treba indijski mak - ilegalan je, a posle bude igracka placka kad se prevuces.

eto nama prve laboratorije u yu!:)) zezam se naravno! samo zelim da pogledam iformativno jer me zanima to jer inace medicina mi je hobi, hvala ivane

Sto bi nas pametan narod rekao ti bi da se je*es a da ostanes nevin
Droga je sport, bavite se smrcu

Veliki je i problem što je mala šansa da u Srbiji na ulici završiš kvalitetan ekser (čist MDMA). Već, kao što reče Ivan, gutaju ljudi ono što im se servira -- raznorazne pseudoefedrine, dekstromorfane, kofeinske tablete i šta-već-ne. Zbog toga se u našim klubovima zadnjih godina mnogo ređe sreću scene ljubavi i emotivnog otvaranja na hemiji, nego naspidovani mrštavci-navijači koji hoće da biju nekog.

uvek se setim onok filma sa patrikom svejzijem i kijano rivsom ne znam kako se zove no nije ni bitno kada patrik u jednom trenutku kaze nesto jako pametno " neki se bodu neki usmrkavaju a sve sto treba da urade jeste da skoce" (iz aviona sa padobranom).
ova je tema totalno lamerska treba da se propagira zdrav zivot pun sexa i sporta ambicije ljubavi srece letovanja na havajima zimovanja na aspenu....
ima od prilike 1000000000000000000000000000000 stvari na koje bih radije trosio novac i vreme nego na neku glupost od koje cu postati zavistan, mrsav (nisam debeo) i ko zna sta jos.
da imam tu moc ja bi svakom narkomanu oduzeo neki centar za hedonizam u mozgu pa nek se drogira do mile volje.

I ne samo zbog toga, već i zbog velike tolerancije koju razviju za kratko vreme, a ni sami nisu svesni toga, pa se onda pitaju zašto ih više ne radi kao pre, ili im treba dva komada da bi postigli efekat jednog. XTC je smišljen da čovek uzme jedan i to je to, kraj priče, a ne da se uzima po 5-6-7 za noć. Naravno da će imati terrible hangover, i naravno da će im rasti tolerancija.

... imam par drugara koji konzumiraju exer i trip vec 4-5 godina. s obzirom da ih vec dugo poznajem zeleo bih da iznesem jedno opazanje.

naime, cak i da izuzmemo sve psiho-fizicke posledice exera i tripa... socioloske posledice su katastrofalne! i prevazilaze posledice koje na coveka ostavljaju ostale droge.
oni jednostavno nemogu da se usresrede ni nasta. bukvalo, sa njima se moze vrsiti samo najosnovnija komunikacija, a da ne pricam o tome da ne pamtim kada sam ih video nasmejane.

naime problem sa drogom bilo koje vrste, bez obzira da li je ona laka ili teska, da li izaziva zavisnost ili ne... ogleda se u sledecem >
Mozak koji se, da se izrazim, "bori" sa svakodnevnim zivotnim problemima, pod uticajem droge oseca takav "relief", da jednostavno postaje spreman da ucini sve samo da bi ga ponovo osecao. Korisnik droge toga uopste nije svestan. Nakon ucestalog koriscenja javlja se novi problem: Jedini nacin da mozak oseti bilo kakvo zadovoljstvo dok nije pod uticajem droge, je sam cin uzimanje iste * trenutak pre nego sto ona krene da radi.
Narkoman se moze odvici... ali se on kad tad vraca staroj navici, zato sto mu jednostavno nista ne pricinjava zadovljstvo! Ovo shvatanje se razlikuje od dosadasnjeg, po kojem korisnik uzima drogu da bi prevazisao neki problem.
trudio sam se da ga ispisem laicki, tako da se nadam da ste me razumeli.

btw. medju iskusnim komanima vlada jedna zanimljiva poslovica: "Jednom dop, uvek dop". Ostale droge se cak i mogu probati a da im se covek ne vrati. Ali ne i dop.

ma ljudi manite se toga.. jer znate ono kako kazu za xer cant beat the feeling.. puno je dobar zato i treba bjezati od njega.. drk** te.. nadjite ribe.. udrite glavom u zid ...

Lepo sto brines o svom zdravlu, sportista, a?

Film se zove Tacka dodira ili Zlocin na talasima i mnogo je dobar.

MOSKOVSKA policija uspela je da pohapsi desetak studenata koji su u fakultetskoj laboratoriji sintetizovali narkotik "amfetamin", koji je najbliži kokainu, i prodavali ga svojim vršnjacima. Vest je odjeknula kao bomba, jer su korišćene laboratorije hemijskog fakulteta čuvenog moskovskog državnog univerziteta "Lomonosov". Zbunjeni dekan Aleksandar Anisimov nije mogao da objasni kako se ovako nešto moglo dogoditi, rekavši samo da profesori i asistenti nemaju nikakve veze sa proizvodnjom narkotika.
Grupu studenata organizovao je mladić koji je ove godine završio studije hemije i to sa odličnim ocenama. U želji da što lakše dođe do novca, odlučio je da u praksi odmah pokaže koliko zna i šta može. Policijska akcija je još u toku i ono što je dosada saopšteno jeste da studenti ne potiču iz siromašnih porodica.

A sve je počelo još prošle godine kada su studenti na vežbama proizvodili "amfetamin" koji se nije razlikovao od onog spravljenog u pravim fabrikama farmaceutske industrije. Hemijski fakultet na "Lomonosovu" je odlično opremljen, a do recepture su učenici došli putem Interneta.

Policiju sada više zanima kako niko od odgovornih nije primetio čime se oni bave, te kako su neko vreme prodavali svoj proizvod po klubovima.

Policija je studentima ušla u trag tek pošto su počeli da šire posao, jer ih je "poslovni uspeh" opio. Broj korisnika droge je naglo porastao, te je policija rešila da sazna ko se to bavi proizvodnjom i preprodajom. Devojke i momci iz "dobrih porodica" pravdaju se da nisu znali kako se bave opasnim poslom.

Iako svetska zdravstvena organizacija odavno smatra "amfetamin" narkotikom, među mladim Moskovljanima se proširila priča kako on nije opasan za zdravlje. Nema sumnje da će odlikaši, proizvođači sintetičkog narkotika, dobiti zatvorske kazne i da će u ćelijama uspeti da steknu i druga znanja. Nažalost, može im se lako dogoditi da dobar deo mladosti provedu tamo, jer je u Rusiji za ovo krivično delo predviđena zatvorska kazna do 20 godina.

p.s.
U RUSIJI je početkom ove godine registrovano oko 350.000 lečenih narkomana. Medicinari i policija su svesni da je tačan broj narkomana daleko veći. Broj osoba koje su probale "travu" ili heroin sigurno prelazi milion. Jedan od velikih problema Rusije jeste što se nalazi na putu prebacivanja droge iz Avganistana u Evropu. Obično se smatra da je narkomanija najviše raširena tamo gde mladi ljudi imaju najviše novca. Međutim, u Rusiji to nije slučaj. Osim najbogatijih gradova, Moskve i Sankt Peterburga, droga se mnogo koristi u ruskim industrijskim gradovima. Nažalost, tamo je i broj obolelih od side najveći.

B. Vlahović

izvinjavam se, ali ne mogu da odolim..



pa broj ljudi koji su probali travu verovatno prelazi milion i kod nas..

:-P

Hh, ha!!! Verovatno si u pravu. Ja znam manje osoba koje nisu probale travu nego koje jesu.

ja ne znam ni jednu jedinu osobu koja nije "probala" travu. (ne racunaju se matorci)

Prema profesora dr Bruna Silvestrinija, svetski priznatog kliničkog farmakologa sa univerziteta "La Sapienca" iz Rima, droge su supstance koje "izazivaju prijatne psihičke efekte, poželjne, nekada čak i korisne, ali koji su vezani za rizik od zloupotrebe, narkomanije, povišenja tolerancije i drugih negativnih posledica".

Zbog načina delovanja svrstavaju se u psihotropne agense što znači da prvenstveno deluju na psihu, tj. mentalne procese, mada mogu uticati i na somatske. Obuhvataju veliki broj različitih prirodnih supstanci, ekstakata i sintetičkih preparata i Svetska zdravstvena organizacija ih deli u nekoliko grupa.

U narkotične analgetike ili opijate spadaju prirodni i veštački derivati morfina:
- opijum,
- morfin,
- heroin,
- metadon, i
- opioidi, tj. nemorfinski i endogeni analgetici poput endorfina.

Kokainici obuhvataju:
- koku i
- kokain.

Amfetaminici:
- amfetamin i srodne supstance,

Psihodelični:
- dietilamid lizegrične kiseline, poznatiji kao LSD.

U grupu depresora centralnog nervnog sistema svrstavaju se:
- etil alkohol,
- barbiturati,
- slabiji sedativi,
- benzodiazepinianksiolitici i
- metakvalon.

Tu je još i klasa kanaboida:
- hašiš i ganja,
- zatim khat i slični preparati i isparljivi rastvori poput toluena, acetona i tetrahlorkarbonata.

Predloženo je da se nikotin svrsta u droge i izdvoji kao zasebna vrsta pošto ima dvojako dejstvo, umirujuće i stimulativno, i izaziva narkomaniju koja je praćena uznemirenošću i nervozom, a ne akutnim fiziološkim simptomima.


Već su spomenute endogene droge, prisutne u našem organizmu bez unošenja. Pretpostavljeno je da se u mozgu nalaze supstance sa efektima opijata, psihostimulansa ili psihodelika, ali da su prisutne u malim količinama što je otežavalo njihovo otkriće.

Sedamdesetih godina prošlog veka je potvrđeno postojanje endogenih opijata koje čine endorfin i derivati endogenih morfina, encefalini i dimorfini koji imaju ista osnovna svojstva i mesto delovanja kao i morfin, heroin i sl. Nađeno je da je i sam morfin prisutan u ljudskom organizmu u tragovima. Endogene droge analogne psihostimulansima su:
- adrenalin,
- dopamin i
- srodne supstance.

Prema dejstvu, droge se klasifikuju u tri velike grupe:
- morfinike,
- psihostimulanse i
- psihodelike, s tim da, kao što je spomenuto, sve droge imaju jednu osnovnu zajedničku karakteristiku da dezaktiviraju mehanizme koji regulišu i kontrolišu mentalne procese i drže ih unutar fizioloških granica.

Morfinici obuhvataju opijate i sve ostale depresore, kao lekove za psihičke ili fizičke patnje u vidu straha, napetosti, nesanice ili fizičkog bola. Osim toga, pravi opijati utiču na neurovegetativni sistem koji reguliše disanje i cirkulaciju krvi pa se po njihovom uzimanju može doći do usporavanja disanja, opstipacije i naglog snižavanja krvnog pritiska. Oni deluju tako što se direktno zamenjuju sa odgovarajućom endogenim drogama proizvodeći iste efekte.

Psihostimulansi obuhvataju kokainike, amfetaminike, khat i druge supstance sa androgeničnim efektima, kao i stimulanse blagog dejstva poput čaja i kafe. Njihov efekat na neurovegetativni sistem je potpuno suprotan od dejstva morfina. Oni stvaraju osećaj euforije, moći i jačine, smanjuju zamor, suzbijaju glad i žeđ. Imaju i analgetično dejstvo, ali opet, za razliku od opijata koji otklanjaju bol, oni ga guše u uzbuđenju. Deluju indirektno, oslobađanjem endogenih droga iz njihovih depoa ili potencirajući njihove efekte.


U treću grupu, psihodelika svrstavaju se ne samo striktno psihodelični agensi, već i morfinske supstance, psihostimulansi i drugi preparati koje se u nekim prilikama koriste sa istim ciljem. Nazivaju se i halucinogenima pošto su halucinacije jedan od osnovnih efekata koji proizvode. Stvaraju fatamorganične slike, opažanja i predosećaje koje čovek u normalnom stanju ne doživljava.


Nameće se pitanje gde prestaje poželjno dejstvo, a počinje zloupotreba? Jasno dejstvo imaju samo nikotin, na jednoj strani, i psihodelici, na drugoj. Nikotin se izdvaja po tome što se, na osnovu njegovih efekata na psihu, ne može podvesti pod zloupotrebu, mada ima niz drugih, isto toliko, ili još opasnijih štetnih posledica poput uzrokovanja kardiovaskularnih oboljenja i malignih tumora pluća. Drugu krajnost predstavljaju psihodelici za koje postoji opšta saglasnost da imaju izuzetno opasne posledice i da njihovu upotrebu treba potpuno izbaciti. Između ove dve klase, nalazi se veliki broj onih za koje je teško razdvojiti psihotropne efekte od štetnog dejstva. Možda je najbolji primer morfijum koji se koristi u medicinske svrhe za ublažavanje jakih i neizdrživih bolova, ali se može upotrebiti u svrhe uživanja. Alkohol unet u umerenim količinama ne uzrokuje oštećenja organizma, dok u prekomernim može izazvati alkoholizam sa brojnim štetnim efektima.

Kada se govori o opasnostima po zdravlje vezanim za uzimanje droga, obično se navode vrednosti tri glavna faktora opasnosti:
- alfa,
- beta i
- gama određene droge ili grupe droga.

Prvi podrazumeva opasnost sadržanu u samim efektima ovih agenasa koji proizilaze iz njihovih psihotropnih svojstava (smirujući, stimulativni ili psihodelični) ili iz dejstva na neurovegetativni sistem. U knjizi profesora Silvestrinija je naveden primer osobe koja se usled dejstva psihodelika baca u prazno jer je ubeđena da ume da leti.

Faktor beta se odnosi na opasnost od pojave narkomanije, a gama ukazuje na skup oštećenja uzrokovanih načinom primene, sastavom gotovog proizvoda (npr. loš kvalitet ilegalno stečene droge), zakonom koji reguliše njihovu upotrebu (npr. krivična dela da bi se došlo do droge).

Posledice droga na koje se odnose prva dva faktora mogu se ukloniti samo prestankom njihove upotrebe. Kod psihostimulansa i psihodelika je najizraženiji alfa faktor, što se ogleda u velikoj opasnosti od njihovih direktnih efekata, pa se apeluje na njihovo potpuno izbacivanje iz upotrebe. Najnovija istraživanja pokazuju da upotreba stimulanasa tokom dužeg perioda može trajno da oslabi mentalne funkcije. Kod psihostimulansa je beta faktor, tj. rizik od pojave narkomanije mali, dok kod psihodelika praktično ni ne postoji. Nasuprot tome, za opijate faktori beta i gama imaju velike vrednosti što znači da postoji velika opasnost od pojave narkomanije.

Po čemu se narkomanija razlikuje od zloupotrebe? Prema rečima autora knjige, to je stanje organizma, "svesna i nesavladiva potreba, koja se obično manifestuje posle više izlaganja, da se droga koristi ne samo više da bi se stvorili početni efekti, već da bi se izbegli poremećaji izazvani njenim nedostatkom i da bi se održalo prihvatljivo stanje fizičkog i psihičkog zdravlja."

Prilikom uzimanja droge, u organizmu se aktiviraju mehanizmi prilagođavanja i odigrava niz adapcionih procesa koji balansiraju efekte droge i pri tome stvaraju novu i nestabilnu ravnotežu za čije održavanje je neophodno prisusutvo droge. To dalje dovodi do pojave tolerancije, tj. otpornosti na efekte droge što se ogleda u potrebi za većim količinama agensa da bi se proizveli početni efekti. Kao što je rečeno, za održavanje novouspostavljene biološke ravnoteže i naizgled normalnog funkcionisanja organizma, neophodno je prisustvo droge. Prekidom njenog konzumiranja javljaju se psihički i fizički poremećaji poznati kao apstinencijalna kriza, a koji su suprotni od efekata same droge. Tako se umesto analgezije javlja hiperalgezija, tj. preosetljivost na bol, uznemirenost umesto smirenosti i sl.

Mnoge supstance poput hormona i antidepresiva aktiviraju adapcione procese u organizmu, ali ne stvaraju zavisnost. Tako se može desiti da po prestanku uzimanja insulina dijabetičar ne oseti potrebu za njim iako on može biti od životne važnosti, eventualno će se osećati loše. Droge se razlikuju po tome što utiču na psihu dezaktivirajući osećaje psihičkog ili fizičkog bola. U sučaju nedostatka droge javlja se preosetljivost na bol i niz drugih neprijatnih efekata što stvara potrebu za njenim ponovnim uzimanjem.

Osim direktnih, droge mogu imati i indirektne štetne posledice poput izazivanja kancerogenih i kardiovaskularnih oboljenja (u slučaju nikotina) ili npr. povećanja krvnog pritiska, koje može izazvati krvarenja u mozgu, sužavanje krvnih sudova koje dovodi do udara i sl (kada je reč o kokainu) i niz drugih.

Morfin i koka

Naziv morfin ima korene u imenu paganskog boga zaborava i sna, Morfeju zbog smirujućih efekata koji ova droga ima. Opijum se dobija iz biljke papaver somniferum koja raste na Srednjem Istoku, Jugoistočnoj Aziji i delovima Centralne i Južne Amerike. Veruje se da su opijum koristili još stari Egipćani, pa Grci i Rimljani. Najpre je dospeo u Kinu gde je masovno upotrebljavan. Engleski fizijatar Tomas Sindenham je 1680. godine uveo upotrebu opijuma u medicinske svrhe, tako da su ga u sedamnaestom veku koristili mnogi narodi Evrope za zdravstvene probleme. U SAD-u je davan ranjenicima tokom prvog svetskog rata. Morfin je otkriven 1803. godine i on predstavlja glavni ekstrakt iz sirovog opijuma, a sedamdesetak godina kasnije je hemijskom reakcijom iz morfina dobijen i heroin.

Još rani španski istraživači su zapazili da domoroci Južne Amerike dobro podnose zamor žvakanjem listova koke (erythroxylon coca). Medicinski izveštaj o njoj je objavljen još 1569. godine. Albert Njuman je 1860. godine izolovao kokain iz koke i opisao njegovo dejstvo kao anestetika i stimulansa centralnog nervnog sistema. Slavni psihoterapeut Sigmund Frojd je preporučivao kokain za razne bolesti i odvikavanje od alkohola i morfina, ali su, nažalost, mnogi njegovi pacijenti postali ovisnici kokaina. Krajem devetnaestog veka, Džon Pemberton je izmislio Coca-Colu, piće koje je sadržavalo kokain i kafein. Medjutim, početkom prošlog veka, 1906. godine, kokain je uklonjen iz ovog pića. Od 1914. godine, njegova upotreba je proglašena ilegalnom.

B.Š.