Sheet Metal Parameters / Bend Allowance / K Factor : klikni na f(x) i umjesto one formule podesi vrijednost K faktora na 0,5.
Provjeri za svaki slučaj :)

Ako se ne varam, faktor k zavisi od debljine lima i radijusa savijanja.Nisam imao problema sa razvijenim površinama u GSD, tj. nisam ništa podešavao u vezi faktora k...

Ako je radijus alata jednak ili veći od debljine lima onda se ne pravi velika greška ako se lim razvija po srednjem radijusu. Kod savijanja debljih limova malim radijusom alata treba biti oprezan, jer tada radijus neutralnog sloja materijala (sloja koji se ne isteže ili sabija) dosta odstupa od srednjeg radijusa.



Mjenjao sam debljinu i radijus savijanja u Catia i K faktor se ne podudara sa koeficijentom sa slike. Treba malo proguglati i vidjeti kako je tačno taj K faktor definisan i šta predstavlja. Evo formula iz Catia:




edit:

Sa wikipedije: http://en.wikipedia.org/wiki/K-factor_(sheet_metal)

NBAR = BR + (T × K-factor)

NBAR - neutral bend arc radius
BR - bend radius
T - thickness

Prema ovome K faktor odgovara koeficijentu sa slike, samo se vrijednosti iz tabele sa slike i vrijednosti u Catia ne podudaraju. Veće je odstupanje za manji odnos r/s (BR/T).

Igore vidi kako ti odgovara K factor u praksi, prema Catia DIN default ili prema tabeli sa slike. Nađi i Musafijinu knjigu iz obrada deformisanjem pa vidi kolike su tu vrijednosti.
Razvijanje po srednjem radijusu nije uvijek ispravno.


_{[Ovu poruku je menjao SlavishaT dana 29.09.2009. u 12:48 GMT+1]}

Pogledao sam u DIN 6935 i tamo stoji sledeca formula za faktor k
k=0.65+1/2*lg(r/s), r-radijus savijanja, s-debljina lima, a mislim da se poklapa i sa formulom koja se koristi u CATIA

U pravu si Aleksim
Treba proveriti kod Binka Musafije koji faktor on daje
Nemam tu knjigu ali se pre ovih softvera radilo po njoj
i nije bilo promasaja

Ovi faktori na slici gore su identični kao iz knjige Obrada plast. deformacijom-Binko Musafija.
Lično sam uvek koristio tablice po DIN-u 6935 i uvek je bilo tačno. Za SolidWorks sam siguran da računa razvijene dužine/širine po tom DIN-u, a čini mi se da i CATIA i mnogi drugi softweri na koje naidjoh isto koriste.
Dakle negde je greška u nečem drugum ili imaš neke abnormalne vrednosti ne mogu da kažem jer nemam catiu i ne mogu otvoriti ove tvoje fajlove.
Još nešto:
Po defaultu je k faktor 0,5 to vredi po ovim tablicama ako r/s=10, mi u praksi najčešće uzimamo r/s=1,5 i za taj odnos je faktor 0,44, dakle razlika je neznatna, osim ako to nisu neki ogromni komadi.
Exportuj te fajlove u STEP, acad ili daj početnu skicu da odradim u solidworksu pa da uporedimo.

_{[Ovu poruku je menjao sanibo dana 29.09.2009. u 21:41 GMT+1]}

Dok nisam "savladao" CATIA-u, koristio sam tablice koje su "proistekle" iz DIN 6935, a kad sam poceo da koristim CATIA-u za razvijene povrsi, uporedio sam rezultat koji dobijem koristeci CATIA-u i rezultat dobijen po tablicama, odstupanja su bila reda velicine 0.01mm do 0.1mm. ZA mene prihvatljivo, a ima jos jedan razlog vise da se koristi CATIA-tablice su napravljene za neke uobicajene uglove savijanja, a CATIA pokriva od 0 do 179.999 stepeni...

Da sam sebi repliciram:CATIA koristi slican obrzac za faktor k,duplo umanjen, sto znaci da kod CATIA-e faktor k ne moze biti veci od 0.5, bas kao sto je naveo SlavishaT

Aleksim provjeri da nisi napravio grešku u prepisivanju formule.


nema smisla za r/s >= 1 jer tada je log(r/s) >=0 pa je k >= 0.65

Prema formuli k = [0.65+0.5*log(r/s)]/2 K-faktor se podudara u tri decimale sa vrijednostima koje izračunava Catia Znači duplo umanjena prethodna formula što kažeš.

Ona Catijina formula se znači poklapa sa ovom, samo treba svariti Catijinu sintaksu. Ono min - max ...... ne kontam

Hvala na odgovorima i savjetima
U vekikoj vecini slucaja to nije 0.5, vjerovatno su to koristili radi brzeg i lakseg dobijanja razvijene duzine.
Jer kako sam se sretao sa tim poslovima uvjek su mi govorili po srednjem radijusu iako sam znao da to nije tako iz tehnologije plasicnosti.
Pre neki dan sam kolegi pokazivao mogucnosti programa kad ono njegovi i moji rezultati razvijene duzine su razlicit za cca. 4 mm :)))
(a ovo je sve teorija, stvarnost je da cilindri na nozevima ne napadaju isto . . .nazalost)
Evo snimio sam dwg pa da vidimo kakav je rez u SW a ovi crtezi su radjeni u R17

zanimljiva stvar je da ti u catia dobiješ rezultate kao ja kad peške izračunam preko tablica DIN 6935 i iskreno tim rezultatima najviše verujem jer kad ručno izračunam onda sam siguran i veruj već 15 godina niko se nije žalio da nije dobra širina ili da ose savijanja nisu na dobrom mestu.

drugo, rezultati koje sam dobio u SW-u su i za mene malo iznenadjujući ima razlike dosta u ukupnoj širini dok su ose savijanja na dobrom mestu tj. razlika 0,1 do 0,2 mm što je podnošljivo (voleo bi da vidim te graničnike na presi koje možeš pomerati po 0,1 mm) zaokružio sam na crtežu treću varijantu po meni verovatno ispravnu sa faktorom k=0,41, trebalo bi probati sa tim dimenzijama pa videti krajnji rezultat, pošto ovo nije veliki komad malo eksperimentiši par kg lima nije ništa naspram saznanja kako treba ubuduće raditi...

PS. idem da proveravam neke detalje od prošle nedelje sad sam i ja u dilemi šta je dobro a šta ne ))

<sub>[Ovu poruku je menjao sanibo dana 30.09.2009. u 09:38 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao sanibo dana 30.09.2009. u 11:02 GMT+1]</sub>

Mislim da DIN 6935 "kaže" da faktor K ima max vrednost 1, odnosno za odnos r/s>5 faktor K=1. Nisam pogresio u formuli - stoji bas tako, K=0.65+1/2*log(r/s). Kao što sam već napisao CATIA koristi za "svoj" K faktor polovinu vrednosti "DIN-ovog" K faktora...

Kako je u DIN 6935 definisan K-faktor? Ako je definisan kao na slici koju sam zakačio, a što odgovara i obrazcu sa wikipedije, onda bi se razvijanje za K=1 vršilo po vanjskom radijusu, što je pogrešno, jer se taj sloj materijala najviše izdužuje i greška bi bila najveća.

Logično bi bilo da se K faktor po formuli koju je napisao aleksim odnosi na dijametar a ne na radijus savijanja.

Ne, lepo piše u DIN-u da je K=0.65+1/2*log(r/s), gde je r unutrašnji radijus savijanja, s debljina materijala. Za r/s>5, K=1.Sutra ću da skeniram tu stranicu, pa ko zna nemački neka čita... :)

Evo pogledajte ovo.

Hvala Igore, to je ono što me zanimalo.

Prema DIN 6935 radijus neutralnog sloja se računa u odnosu na polovinu debljine lima (r+s/2*k) dok Catia računa prema debljini lima, isto kao u onom obrazcu sa wikipedije (r+s*k). Zbog toga je K faktor koji izračunava Catia duplo manji nego u DIN 6935.

SlavishaT, da li je sad jasno kako izgleda obrzac za faktor K? :).
Šalim se, već sam rekao da kad god sam radio sa CATIA u vezi razvijenih površi nisam imao problema...Zato me i začudilo da neko traži ručno podešavanje faktora K, to je jedino "zahtevao" SW 2001 ili 2003.
Da ne otvaram novu temu, mene interesuju vaša mišljenja o upotrebi CATIA-e u obradi izvlačenjem...Konkretno niko od mene to na poslu nije tražio, pravio sam neke probe samostalno, ali nisam mogao da uporedim taj dobijeni rezultat u CATIA-i sa nekim realnim...

Igore, nadam se da si i praktično utvrdio i došao do nekih saznanja, zanima me tvoj zaključak jer očito se ne slažu razvijene mere peške računato i softverski.
Pozdrav

Sanibo, ako nije problem navedi konkretan primer gde je došlo do odstupanja u računu peške i softverski?Ja sam imao zanemarljiva odstupanja u dobijenim rezultatima...

Što bi rekao Đura u Balkanskom Špijunu: ''Sad je meni jasno''.

Zbunilo me Saša jer je obrazac sa Wikipedije odgovarao slici iz udžbenika profesora Šljivića koju sam postavio a tu u tabeli vrijednosti K faktora nisu išle preko 0,5. Onda daješ formulu u kojoj faktor ide i do 1, pa sam malo dosađivao, da razjasnimo zašto.


Što se tiče određivanja dimenzija pripremka za obradu izvlačenjem: ako prilikom izvlačenja ne dolazi do promjene debljine lima onda se može računati sa jednakošću površine pripremka i izradka (hipoteza o nepromjenjivosti zapremine materijala se svodi na jednakost površine izratka i pripremka).

Za rotacione dijelove pripremak je u obliku kruga, a dijametar pripremka se računa D=1,13*sqrt(A)+x gdje je x eventualni dodatak za obrezivanje vijenca.
Površinu u Catia je lako odrediti, pa onda izračunati prečnik pripremka.








_{[Ovu poruku je menjao SlavishaT dana 01.10.2009. u 17:05 GMT+1]}

Pogledaj gore drawing2 koji sam zakačio uz post, na njemu su igorovi razvijeni delovi u catia i moji u sw kao i peške izračunato ne slaže se na toj širini oko 1-1,5 mm

Sanibo, morace to sacekati do ponedeljka. A nisam bas siguran kako je izvodljivo postici 22.12 ili 19.25 ali probamo nest pa cemo da vidimo.
Kontam raditi nekakav dio sa vise linija savijanja da bi eventualna razlika bila veca. I uklopiti to sve sa "okruglim" kotama linijama savijanja a razvijenu duzinu na decimale . . . ali otom potom
Nije mi bas jasno da SW "grijesi" . . . Imas li gdje u SW da vidis koliki je (k) za lim 3 i r 3mm

Sanibo, očigledno je da CATIA daje najbliži rezultat onome što se može uraditi prema tablicama DIN6935.Ponavljam još jednom, nikad nisam imao problema sa razvijenim površinama od kada koristim CATIA-u (razlike su zanemarljive). Što se tiče ručnog i softverskog proračuna, možda je reč o zaokruženim vrednostima trig. funkcijama za uglove, pa se zato dobijaju različite vrednosti u krajnjem ishodu...

djadju: Pitao si za vrednost K faktora za r=3 i s=3, u CATIA sam dobio za te vrednosti K=0.325257499, a kad se to uveća 2x onda se dobije DIN K faktor K=~0.65 (K=0,65+1/2*log(r/s))

Ne očekujem da to bude toliko precizno jedino me zanima gde se izgubi tih 1 ili 2 mm, jer kažem da na moje izračunavanje niko se do sad nije žalio.

Bend allowance with a K-Factor is calculated as follows:

BA=P(R + KT) A/180

where:

BA = bend allowance

R = inside bend radius

K = K-Factor, which is t / T

T = material thickness

t = distance from inside face to neutral sheet

A = bend angle in degrees (the angle through which the material is bent)





To stoji u help-u SW-a i k faktor nije unapred izračunat po default-u stoji k=0,5 al ti možeš upisati vrednost koju hoćeš ustvari iz tablice kad izvadiš upišeš
imaju naravno preporuku evo original izvadjeno:

For soft brass and soft copper:
K = 0.35
For half-hard copper and brass, soft steel and aluminum:
K = 0.41
For bronze, hard copper, cold-rolled steel, and spring steel:
K = 0.45
For further information on sheet metal calculations for bending and unbending, please consult the following resources:
• Machinery's Handbook Twenty Fifth Edition, Industrial Press Inc., New York , 1996, pgs. 1246-1251.
• McGraw-Hill Machining and Metalworking Handbook, New York , 1994, pgs.1200-1204.

Ima još jedna začkoljica u vezi ovog DIN-a: za uglove savijanja veće od 165 stepeni po DIN-u, skraćenje se zanemaruje. Međutiim, u zavisnosti od konkretnog slučaja (više udaraca na presi) može doći do većeg odstupanja, jer to skraćenje ma koliko bilo postoji. Zato CATIA daje preciznije rezultate...Da budem do kraja korektan, ovo je otkrio jedan moj kolega sa posla :), mada tu nema šta da se otkriva, jer sve piše u standardu... Pojavila se nedoumica šta je tačno-ja sam tvrdio da CATIA daje tačne rezultate, a kolega da je DIN u pravu, pa smo zajednički ipak razjasnili o čemu je reč :)
Zar novije verzije SW-a nemaju automatsko izračunavanje faktora K?

SW to ne radi automatski!
A naprotiv, za uglove preko 165 stepeni, korekcioni faktor je + dakle ne oduzima se nego se dodaje na razvijenu dužinu.

Sanibo, pogledao sam tablice za skraćenje po DIN 6935 i tamo za ugao savijanja od 165 stepeni sve dobijene vrednosti su negativne.Ako napraviš neki L profil, sa kracim pod uglom od 170 stepeni, i ako uzmeš da računaš skraćenje (ručno) po formuli za skraćenje za uglove od (90-165) stepeni, dobićeš takođe negativnu vrednost. Ako misliš da je 170 stepeni mnogo veći od 165, da uzmemo ugao od 165.1 stepen, po kojoj logici bi sad trebalo da dođe do pruduženja? A možda ja ne umem da koristim digitron :)

Malo da oživimo ovu diskusiju :). Evo šta me interesuje, ako se recimo savija vruće valjani pljosnati čelik (S355J2+N), čiji je poprečni presek pravougaonik dimenzija 20x60 (širinaxvisina), a sila deluje "u pravcu" visine, kako odrediti minimalni radijus savijanja? Ugao savijanja je veći od 90 stepeni... Može li neko da mi kaže gde da pronađem taj podatak? Našao sam negde skeniranu verziju knjige Binka Musafije, ali baš deo o savijanju nije skeniran... :(