ideja dobra ali postavka loša.
za tu primenu motori od brisača ne valjaju.
imaš na netu jako puno napisa o korištenju i izradi BLDC motora, gde sa jednim možeš rešiti pogon pa čak i ako poželiš po 1 motor na oba
(prednja) točka.

uzgred nije ružno pitati u prvom postu, čak je sasvim ok.
ne valjaju oni koji ostave po koji post i to isključivo u oglasima.

Kad te već kritikukju, aj’d da se i ja pridružim ;-)

Očigledno si pošao od toga da akumulator kapaciteta 64 Ah može da daje struju od 64 A u trajanju od jednog sata.
Znači, nisi izračunao snagu (1536 W), izračunao si količinu energije (1536 Wh) uskladištene u akumulatoru.

Zaboravi na elektromotore od brisača .

Pitao si kolika im je struja trajnog rada , stvar je u tome da oni (pogotovo na zastavinim kolima) uopšte nisu predviđeni za trajni rad .

Upravo ti pričam zato što sam u jednoj firmi gledao kako ih stavljaju za mešalice mleka , i veruj mi , jedan šleper tih motora su zamenili za tri godine .

Te motore pravi , činimi se neka Zastavina firma ili iz Loznice ili iz Leskovca , zaboravio sam , mogu da pitam . (Valjda onaj RUL,tako nešto)

Šta se koristi? Motori od brisača od kamiona,autobusa.Razmišljaj na tu stranu.

@ Guja

Znam da se u tu svrhu koriste BLDC motori. Tražio sam davno DIY opsciju, ali nisam naišao na ništa konkretno. U međuvremenu, sama ideja je pala u zaborav dok nisam napravio recumbent trike. Kako sam se zasito pedalanja, opet mi se javila ideja o pomoćnom elektro pogonu. Onda sam naišao na HUB BLDC motore. Međutim njihova cena me odvratila od kupovine.

Moraću opet da potražim na netu za DIY opciju.

@ risp73

Da, u pravu si. Jer ja sam se vodio činjenicom da je snaga u Watima, koje se deklariše, ista i sa potrošnjom u Wh, jer koliko mi se čini snaga se baš i na to odnosi, tj predsatvlja proizvod napona i struje, za vreme od jenog sata.

Ako grešim, slobodno me ispravi.

@ paga

Hvala za informaciju. Zastavine motore brisača sam naveo zbog opšte prisutnosti na tržištu polovnih delova, tj mogu se lako i jeftino nabaviti. Dok sa druge strane za motore brisača kamiona i buseva, verujem da je proporcionalno manja ponuda, i samim tim veća cena. Možda grečim, ali baš ću obratiti pažnju na oglase, a ako neko ima info za neki otpad sa kamionima i busevima bio bih mu zahvalan za info.

Pozdrav svima, i hvala za pruženu pomoć i onima koji će je pružiti!

I ja sam imao (imam) slicnu ideju, ali ja sam se "preorijentisao" na elektromotore ventilatora za hladnjak, jer su jaci od motora za brisace, rade na vecim br. obrtaja i naravno predvidjeni su za kontinualan rad.
Ono sto bih ja da odradim je da uzmem dva takva motora i sa oba da pogonim zadnji tocak, tako sto bih ih postavio na vile zadnjeg tocka. Tacnije postavio bih ih sa strane tocka i pogonio tocak preko spoljasnje gume (slicno Solex principu) samo sto bih ja prenos radio po boku "pneumatika".
Razlog zasto sam se odlucio za ove motore, pored gore navedenih stavki, je i naravno sto su pristupacni! Nedavno sam gledao po obliznjem buvljaku, polovnjaka ima koliko ti srce zeli a cene su od 1000 do 1500 dinara po komadu, sto mi je relativno i razumna cena.
Kada budem birao konkretan model, javicu ti/vam, ali mislim da se to biti od nekog ruskog vozila (lada niva najverovatnije), svi znamo kakve su ruske konstrukcije po pitanju robustnosti!
Takodje i ideja o koriscenju kamionskih i bus motora za brisace je skroz ok, s obzirom na snagu. Jedino kao problem vidim sto moras da se bakces sa reduktorom na istim jer ce ti smetati ukoliko zelis da radis regenerativno kocenje. To su, uglavnom, reduktori puznog tipa pa se s`toga u jednom smeru (od motora preko reduktora ka izlaznom vlatilu) obrcu lako a u suprotnom smeru skoro nikako!
Ono sto sam ja video do sada su ovakvi motorici, ali jos se nisam bavio tematikom njihove snage i momenta (potrazicu i to uskoro pa ti/vam javljam), ono sto sam video je shtura oznaka na motorima, tipa 12V (pa slovna oznaka pa) 45 ili 90. kontam da je to snaga, ali ko ce ga znati! Mada po dimenzijama samog motora i vratila istog ne cini mi se da je to i nemoguce.
Vrlo isplativa i jednostavna kombinacija bi bila kada bi mogao da se nadje neki motor od kamiona, busa ili necega slicnog a da ima elektromotor za pokretanje ventilatora za hladnjak ali u ovakvim vozilima je ovo obicno reseno preko kaisa! To bi bas bila zver i idealno za nasu primenu!
Takodje ne bi bilo lose ni da se nadje elektromotor, DC naravno, nekog trakastog, koficastog ili sl. transportera, to bi bilo savrseno ali oni su najredji i najskuplji!
Ukoliko neko ima jos ideja na ovu temu bio bih jako zahvalan ako bi ih izlozio, naravno sva resenja/kritike su dobrodosle a konkretna resenja mozete i da mi posaljete na mail.
[email protected]

Pozdrav Samsonit!

Vidiš, ja o njima nisam uopšte razmišljao, jer sam nekako razmišljao da su po snazi, slabiji od motora brisača. Mada, može biti da grešim, i ako grečim, obavezno me ispravite, jer želim da znam.

Inače, što se tiče prenosa na točak, to tvoje rešenje je OK, ali dosta haba gumu, i ima dosta gubitaka snage, tj povećava se suprotstavljanje elektro motoru. Za takvu namenu, na običnom biciklu, najbolje rešenje je montiranje točka na prednje vile. Motor staviš iznad na neke nosače. I eto imaš i pedale, ako želiš da pedalaš, nemoraš da praviš dupli lančanik na zadnjem točku, i mngo je jednostavno. Možeš čak i da staviš točak sa šesto/sedmo faznim lančanikom, i menjač, i eto finog pogona.

Pozdrav!

Meni je ovaj članak jako zanimljiv, pogledajte, možda ovo rešenje i nije loše.
http://autospeed.com.au/cms/ti...ike-Part-1/A_2419/article.html
http://autospeed.com.au/cms/A_2421/article.html

Pozdrav.
Sinisha

Pozdrav svima (posle mozda i par godina od zadnjeg posta. Prijatelj me obavestio o temi)

Ja sam napravio bicikl na struju, i ne samo to. Napravio sam i karting na struju..
Kod elektromotora ubrzanje vozila nije toliko problem koliko je maksimalna brzina. Narocito kod rednih dc motora zbog njihovog velikog obrtnog momenta pri bilo kom broju obrtaja.
Za bicikl sam upotrebio motor od ventilatora hladnjaka sa lade nive. Znatno je jači i ima ležajeve, za razliku od ovih ostalih furdi sa mesinganim biksnama. Nije ti potrebna nikakva redukcija osim jednog metalnog vretena na kome se navuče crevo od mekane, crne gume. Prečnik gotovog vretena treba da bude oko 3cm.

Napravi se mali mehanizam koji omogucava pomeranje motora gore, dole (ako ostanes bez struje, da mozes da iskljucis). Kako je vreteno direktno spojeno na osovinu motora, nikakvih drugih komplikacija nemas.

Prečnik vretena je veoma bitan, moraš saznati broj obrtaja motora i tu cifru pomnoži sa obimom vretena. Dobićes brzinu, koliko cm/min i to pretvoris u km/h. Treba uzeti u obzir da je to teoretska brzina, pod opterecenjem ce biti manja ali ti to nije toliko bitno. Napraviš za 25kmh pa vidiš kako ide.
Jednom sam prešao 11km u jednom smeru i nakon pauze 11km nazad sa tim ruskim motorom spojenim na 18V umesto 12. Jeste bio vreo ko ringla ali je izdrzao i radio posle jos dugo vremena.

Radim i na trećem, mnogo ozbiljnijem elektricnom vozilu. Pisaću ako nekog zanima.

Pisi obavezno, mogao bi i neku sliku da okacis, pogotovo kartinga posto je ovo sa biciklom vise nego jasno.

E-vozila su buducnost ovog sveta, kao i koriscenje raznih alternativnih vidova energije umesto fosilnih goriva.

Kako si vrsio regulaciju broja obrtaja motora kod bicikla i kartinga?

Na biciklu, (zapravo to je tricikl) mi nije bila potrebna regulacija. Pravio sam ga za male brzine i lako je kretao, kad hoces da stanes, iskljucis prekidač i kočiš. Mada.. sve je to loše rešenje. Prava stvar su HUB motori...
Na kartingu je vec druga prica, tamo imam rade končar motor od 2,5kW čisto (3,6kW sa gubicima). On povlači 150 ampera, mozda i više u startu. To je vec problem, narocito zato sto nema menjac nego kreće nepromenljivim prenosom i dostize 60kmh. Napravio sam dvostepeni prekidač i spojio ga na pedalu "gasa". U prvom stepenu struja ide preko otpornika (naravno ručno pravljenog) i nakon predjenih desetak metara, pritiskam pedalu do kraja i dosta snažno ubrzava sve do 60. Ceo ovaj princip nije narocito praktican, otpornik se usijava, crkava, a i motor povlaci ogromnu struju sve dok ne ubrza. Tu je neophodan takozvani PWM kontroler ali to košta a ja se još nisam rešio da ga pravim..

Evo i jedna slika:
Kačim još večeras.
I jedno pitanje od mene, bio bih zahvalan za informaciju, gde bi mogao da se nabavi motor iz el.viljuskara minimum 5kW a po umerenoj ceni.

Pozdrav Ivane.

Super je što je neko iskusniji "navratio" :) Hvala, puno hvala za info, imaš pićence od mene ako si u NS-u. Ovaj info mi je došao ko kec na jedanaest, jer u između Siriga i Čeneja ima auto plac samo sa Ladama, izmeču ostalog i otpad, pa verujem da ću naći par komada po povljnoj ceni.

Imam par pitanja za tebe, pa evo nekoliko:

1. Jel to ovakav sistem prenosa na tocak?

http://us1.webpublications.com...ages/articles/i24/2421_2lo.jpg

2. Koliki je prečnik vretena kod tebe?
3. Koji su točkovi kod tebe na biciklu, tj dimenzije gume, i koji tip?
4. Zasto si ga gonio na 18V? Jel mi se sad vrzma par stvari u glavi.

Npr, sta se desava sa motorom kada si ga prikljucio na 18v, tj da li je podigao broj obrtaja ili je broj obrtaja ostao isti, a samim tim smanjio struju?

6. Koji si akumulator koristio?
5. Kolika ti je autonomija bila?

Piši slobodno, svima nama treba saveta od nekog iskusnijeg na ovom polju.

Btw, tricikl je OK, koliko mogu skontati, ali ja sam sada samo fokusiran na biciklo :)
Jer kad god počnem više stvari da radim odjednom, nijednu ne završim :D

Sto se tice nabavke ne znam, ali znam da cena ide 1kw=100 evra.

Da, to je veoma sličan prenos. Videcu da nadjem neku sliku ako uspem ili cu slikati sutra.
Tačan prečnik ne mogu da ti kažem jer ne znam gde sam ostavio staro vreteno,zaboravio sam mere, ovo novo je premalo tako da ti njegove dimenzije ne vrede.
Napravi sa prečnikom od 3cm, ne možeš previše pogrešiti. Ako koristiš taj ruski motor, na njemu bi trebalo da imaš navoj M6 na kraju osovine. Vreteno ubacis u strug, izbušiš u centar odgovarajuću rupu i urežeš navoj, to je običan, milimetarski. I još jedna napomena, to vreteno je u stvari običan metalni valjak, na njegovoj sredini treba malo napraviti udubljenje celim obimom. To je klasičan zahvat na strugu a to služi tome da površina naleganja bude mekša i da ti ne krepaju lezajevi u motoru( ipak nije on predvidjen za radijalno opterecenje). Jeste da ide i gumeno crevo ali nije dovoljno mekano.

Na 18V sam ga terao jer dobije više obrtaja i vecu snagu ali nije preporučljivo, može izgoreti a i magneti slabe kada se pregrevaju.
Akumulatori su bili neki od 90Ah, u tricikl mogu da stavim kakve hoću. Mada, sve su to bili stari akumulatori koji davno vise nemaju kapaciteta koliko treba. Ako se pitas kako sam dobio 18V.. neke celije na jednom aku. nisu radile pa sam ih premostio. Inače, odlična opcija su ti SLA akumulatori, kao oni u upsevima.

Preskupi su ti motori, imam 11,8kW za 300e. Na zalost, ne mogu sada ni toliko da izdvojim.

E da, dimenzije guma potpuno nisu bitne. One se tu ponašaju kao srednji zupčanik (ne znam koliko poznaješ mašinstvo).
Ako vec kupuješ nove, potraži neke kvalitetne koje se mogu napumpati većim pritiskom nego što je to uobičajeno.

Evo još jedna slika kartinga u vecoj rezoluciji:

A evo i nešto od novog projekta.
Slika je stara, sada su već ubačeni diferencijal, poluosovine pa i nešto od zadnjeg ogibljenja.. Necu dalje otkrivati, rećiću samo još da, komplet ogibljenje radim na "lotus suspension analysis" softveru...


_{[Ovu poruku je menjao ivan_srbwap dana 27.10.2009. u 20:49 GMT+1]}

Ivane, da li sam ovaj karting vec video na e-vozila ?

Da li ti je prenos na kartingu preko klinastog remena ?

Da li je motor od 2.5kW koji si koristio predvidjen za napon od 24V ?

Pozdrav

Da, jesi. Prenos je preko remena, to je dosta loše rešenje jer često preklizava u startu, tegli se remen pa ga dotežem itd. Sada cu koristiti diferencijal sa nekih 2,7 puta usporenjem u kombinaciji sa dva mnogo snažnija klinasta remena. Sve u svemu, biće predvidjeno da izdrži i desetak kW snage u startu punom snagom( bez kontrolera za lagano kretanje)

Za diferencijal se slazem, ali zar nije bolji prenos lanac nego dva klinasta remena ?

Nisi mi odgovorio koji je nominalni napon motora za karting ?

Sto se mekseg starta tice, bolje resenje ti je preklopnik 12/24
nego dvostepeni prekidac koji u prvom stepenu ide preko otpornika,
jer na istom imas veliku disipaciju koja ti je cisti gubitak.

A 10kW direktno u startu,,,hm,,,zar G-sila nece biti malo prevelika???

Motor je 24V, Nisam zeleo da pravim ukljucivanje jednog akumulatora pa onda i drugog zbog neravnomernog trošenja. A sklopka za redno-paralelno mi je suvise komplikovana za tu snagu. Kontroler je tu mama, samo da ga napravim. On i štedi struju u gradskoj vožnji.
lanace ne volim jer prilično zveckaju na tako velikim obrtajima, očekujem ultra tiho kretanje.
Na klinasto remenje sam se opredelio ranije, dok sam planirao da kupim samo jedan specijalan klinasti remen za varijatik menjače, pa da i sam napravim varijatk. To mi je prilično komplikovano, verovatno necu to raditi zbog vremena.
Za G silu ne brinem, biće mekan naslon za glavu i obavezna kaciga :-)

Sklopka uopste nije komplikovana, stavise imas fabricku (Iskra) na kamionu tam4500(ili pozatiji kao dajc)

koja prebacuje instalaciju sa 12 na 24VDC za alnaser, posto je cela instalacija na 12VDC(akumulatori u paraleli), a kada pali prebacuje ih na red jer je alnaser na 24VDC.

Namenjena je za struje do 150A i mozes je relativno jeftino naci po otpadima(narocito vojnim). Nalazi se u kabini ispod vozackog sedista.

Ako nju upotrebis, onda ces potpuno ravnomerno trositi akumulatore.

Slazem se da je PWM 'mama', ali za razliku u ceni i efekat sklopka 12/24 je 'tata'.

Sto se lanca tice, za njega ne znam kako se ponasa, pa tu ne mogu nista da komentarisem, ali ideja sa varijatorom uopste nije losa(bar dok ne stigne neki PWM.

(ovo sa sklopkom vazi za karting 2.5kW, 24VDC, struja do 150A a sto se tice formule onda varijator dok ne stigne PWM)
Pozdrav

Svaka vam cast na tim radovima, no @recumbent je pitao za pomocni pogon za bicikl u cemu ce, nadam se, pomoci link
http://fanzo.org/forum/viewtopic.php?f=57&t=12037
covek je vec nesto tako izvodio, normalno svako to moze razraditi na neki svoj nacin.... :)
Nadam se da ovim ne krsim neko pravilo foruma,a ako da, ne zamerite , nije mi to bila namera, vec slobodno izbrisite post...
Pozdrav svima

Pozdrav svima!

Drago mi je što se ova tema pretvara u koliku, toliku riznicu iskustava i dobrih saveta. Evo, npr, ja sam pokupio par dobrih informacija.

@ Ivan, a i ostali ko bi mi mogao pomoći

Zanima me da li smanjenjem broj obrtaja pomoću određenog prenosa, se povećava obrtni moment na izlaznom vratilu?

Koliko se sećam , čini mi se da je ovo tačno, pa sam se nosio mišlju, da uparim dva ta motora od NIvinog hladnjaka, i onda da ih spustim na određeni broj obrtaja, tj na 133 obr/min. A zašto na taj broj?

Evo, ovako. Uzeo sam za maksimalnu brzinu bicikla 60 km/h ( što nemora da znači da ću na njoj voziti, nego nek ona bude maksimum ). Pošto je prečnik točka 26 inča, tj 0.66 metara. Onda je obim točka 0.66 * 3.14 = 2 metra. Znači, jednim okretom točka, pređe se 2 metra. Da bi se prešlo 60000 metara, točak treba da se okrene 30000 puta. Ako želim maksimalnu brzinu od 60 km/h sa ovim vrednostima, to znači da točak za sat vremena mora da napravi 30000 punih krugova. Ako to podelimo sa 60 minuta, dobijamo 500 obrtaja u minutu. Tu stajemo i prelazimo na prenosni odnos srednje glave i zadnje glave. Najveći stepen prenosa na mainstream planinkama je 48/14, a to je 3.42, a to znači da za jedan pun krug obrtanja srednje glave, zadnji točak napravi 3.42 kruga, tj 6.84 metra. Međutim, idemo suprotnim smerom tj od zadnje prema srednjoj glavi, da vidimo koliko treba puta da se obrne srednja glava, za brzni od 60 km/h. Pošto smo dobili vrednost da za brzinu od 60 km/h zadnji točak se obrne 500 puta u minutu , imamo računicu 14/48=0.2916666*500= 145,833 obr/min ili 2.43 obr/sekundi.

Znači dobili smo referentnu vrednost. Ako je tačno da se pri smanjivanju broja obrtaja prenosom, povećava obrtni moment, onda samo treba odrećenim sredstvima smanjiti broj obrtaja motora. JA sam pronašao neki podatak da taj motor se vrti na 3500 obr/min. Grubo računajući, njegov obrtni moment na vratilu je oko 0.4 Nm ( računo prema formuli M=9.55*P/n , a za P sam ueo 150 Wati ) Ako smanjimo 3500 na 145 obrtaja ( ili približno ) onda bi valjda toliko puta i trebalo da se uveća obrtni moment. Znaši Prenosni odnos=3500/145= 24.137. Znači za toliko puta treba smanjiti broj obrtaja, a valjda bi i za toliko puta se trebao povećati obrtni moment na izlaznom vratilu, čime se dolazi do 24.137*0.4 Nm=9.65 Nm

9.65 Nm se po meni čini sasvim dovoljno za biciklo, ili se varam. E sad ako je sve ovo tačno, najveći problem počinje, a to je kako spakvati tolike prenosnike, u malom prostoru. Medjtuim i za to ima načina, pošto će se pakovati na recumbent triciklo, pa sam pustio sebi mašti na volju i da vidim koliko bi mi trebalo srednjih osovina gde na jednoj strani stoji lančanik od 46 zubaca, a na drugoj od 20 ( standardne veličine ) prenosni odnos sa 20 na 46 je 0.43478... Tim prvim stepenom prenosa smanjili bi broj obrtaja na 1521.7391 obr/min a povećali obrtni moment na negde oko 0.9216 Nm. Opet na drugoj strani ga došeka 20 zubaca koji opet lancom prensi na lančanik od 46 zubaca, što ga opet smanjuje na 661.621 obr/min a povećava obrtni moment na 2.119...i tako još jednom pa broj obrtaja padne na 287.143 a obrtni moment se poveća na 4.88 Nm, i onda još jednom i konačno dobijamo približnu željenu bezinu, tj 124.62 obrt/min i 11.24 Nm. OK, to nije isto kao i sa 9.65, ali 9.65 smo dobili na većem broju željenog obrtanja tj na 145, ali ovde smo 11.24 dobili na 124 obr/min.

E sad da vidimo, imali smo polaznu tačku, gde je na osovinu motora, imaginarno postavljen lančanik sa 20 zubaca. Lancom prenosi do prve osovine, tj na lančanik sa 46 zubaca, koji je direknto osovinom spregnut sa lanačanikom od 20 zubaca. i tako još tri puta, i na kraju toliko smo smanjili broj obrtaja ( i valjda povećali obrtni moment ) da to sve možemo da prenesemo i na zadnji točak.

124*3.42*2*60=50889.6 m/h, tj 50,8 km/h.

Šta kažete na ovo?

Komplikovano i tu vec imas mnogo gubitaka(lanaca i lancanika).
Bolje to resiti sa parom zupcanika pa posle samo jedan lancanik.


Ovo je tacno

Hvala PedjaZ na potvrdi. Ovo sa lanncem i lančanicama je bilo samo teoretski. Svestan sam da bi bilo dosta gubitaka, a i sama konstrukcija tih delova ne bi izdržala da se npr kao kod prvog stepena prenosa vrti na 3500 obr/min. Ali važno mi je da je to tačno, pa ću naći rešenje, kako da smanjim broj obrtaja efikasnije.

Pozdrav!

To su slike koje sam obećao. Rešenje spajanja dva motora i pogon koji je primenuo čovek (na linkovanom fanzo forumu) je veoma dobro, ja tad nisam imao dva motora a i sve sam projektovao potpuno sam.

Kombinacija više remenica i redukcija će svakako pojesti dobar deo energije a ako se uzmu zupčanici kakvi se koriste na motorima auto brisača, tu može doći do problema jer oni imaju snažno samokočenje. Moglo bi doći do lomljenja ako naglo smanjiš gas, to je moja predpostavka. Nisam mašinac, neko ce to stručnije objasniti.

Recumbent:

veoma interesantna ideja sa redukcijom, moguca za izvedbu, trebalo bi potraziti misljenje nekog masinca da li redukovati obrtaje sa lancanicima ili zupcanicima i gde su veci gubici.
Probacu ovo da procackam pa javljam.
Jedino ti se na pocetku potkrala sitna greskica: spoljni obim bandasa je 26", tebe zanima spoljni precnik gume, a on je u zavisnosti od vrste od 204 do 218cm.

ivan_srbwap:

Na motorima autobrisaca je tzv puzni prenos koji se koristi iskljucivo jednosmerno.Usled mase bicila i vozaca i inercije(kineticke energije), pri naglom usporavanju obavezno dolazi do lomljenja zuba na puzu.Ni ja nisam masinac, ali sam se zanimao za ovo davno i dobio ovakav odgovor od masinca, i uzeo ga kao aksiom.

pozz

Ovaj primer sa lančanicima ( lančanici prenose jedan na drugi kretanje pomoću lanca, dok zupčanici, prenose, jedan na drugog direktno. Lančanik je sastavljen od zubaca. Rekoh da objasnim, ako se neko slučajno pogubio u onom mom prethodnom postu, tj takva je definicija po pravilu ) je bio čisto teoretski. Ja sam svestan da osovina srednje glave, sa ležajevima, ne bi mogla izdržati 3500 obr/min, jer bi najverovatnije posle par minuta otišli ležajevi. Ali eto čisto sam teoretski sebi dao oduška, i da bih što bolje objasnio moju ideju.

O prenosu sa brisača neću onda ni da razmišljam.

Najbolja bi bila baš ta ideja da pomoću remenice smanjim broj obrtaja, na pristojan nivo , a zatim lančanicima, i to samo jednim prenosom. Kontam da bi možda najjednostavnije rešenje bilo postaviti remenicu, remenica sa obručima iz veš mašine. Konstruisani su taman negde za tu brzinu obrtaja ( možda grešim, ali znam da je obično na izlazu 500-600 obrtaja ), laki su delovi, nepružaju velik otpor, to znači nema velikog rasipanja snage/energije, pristupačni su i ima ih pratično na svakom otpadu :) E sad ne znam koje su dimenzije obruča na bubnju, i na osovini elektromotora, da bih znao izračunati približan prenosni odnos. Ako neko zna, molio bih ga za pomoć, dok barem ja neistražim tu informaciju.

Takođe razmišljao sam o sledećem, tj o pogonu. Mislio sam ako bih sve ovo uspeo da uradim, da bi najbolje bilo da upotrebim više motora od Nivinog brisača. A zašto? Zbog samog pokretanja vozila, gde je i najveće naprezanje motora. Tako, uparim 4 motora, ( naprimer ) i posle postizanja određenje brzine, jedan ostane da radi. Sad npr posle ubrzavanja zamislite da imamo ravan put sa konstantnom brzinom, taj jedan motor što je preostao da radi, ostane da radi još 1 minut, onda se isključuje i nastavlja drugi motor, i tako još dva motora, što njemu daje vreme od 3 minuta da se eventualno ohladi. Ili ako jedan nije dovoljan za kvalitetan pogon, onda po principu 2 rade, 2 se hlade. Što se tiče same elektronike, to nije problem da neulazimo u to, to ću ja lako, ali važniji mi je princip. Tako bi svaki motor u toku njegovog rada, duplo rasteretio, što dovodi do toga da eventualno na duže vreme , nemam problema. Šta mislite o tome?
@ Radarac66

Čekaj, nisam razumeo. Prečnik, ili obim? Jer mi prečnik od 204 do 218 cm, ustvari veoma veliko izgleda, ali verovatno da si mislio na obim. Ako si tako mislio, onda sam OK izračunao jer sam spoljašni obim točka računao 2 metra, jer ipak dolazi do deformacije gume, a samim tim i smanjivanja poluprečnika , a za obim se zna da je O=2r*3.14

Pozdrav!

@ recumbent,

mali lapsus, mislio sam na obim.

Ali 2m je obim bandasa precnika od 26". Tebi za proracun brzine treba obim gume. Proveri u digitalnim brzinomerima za bicikle u nekoj prodavnici u uputstvu za podesavanje. Tamo ti je dat obim tridesetak dimenzija guma i njihov obim pa pre montaze taj podatak obavezno treba ukucati u brzinomer da bi radio tacno. Ukoliko ga nema u spisku, isti se moze izmeriti na sledeci nacin:

nacrta sa na betonu linija
postavi se tocak bicikla tako da je ventil na liniji
pogura se bicikl jedan krug
oznaci se nova linija na mestu gde se nalazi ventil
izmeri se rastojanje izmedju te dve nacrtane linije.

Deformacija gume se desava pod uticajem tezine bicikla i vozaca, ali ista ne utice na obim vec samo na oblik gume.

@recumbent, i remenica od veš mašine je već korištena, tj ja je imam na onom plavom kartingu. Spojena je uz alu.felnu i radi dobro, jedino što taj remen koji odgovara za nju ne može da izdrži torturu sa 2,5kW pa ga često dotežem.
Znam gde bi trebalo da možeš kupiti motor 700W 24V redni(bez magneta) ali odvaliće sigurno 50e. Traži po vojnim otpadima ako ti treba tako nešto, tamo sam i ja pronašao isti kao navedeni sa kojim sam započeo novi tricikl a koji nikada nije završen. Motor je ugradjen ali mu treba redukcija, tu sam i ja zamislio nešto sa remenicama. Stavio bih i njega direktno na točak, preko vretena ali prilično velik i težak tako da ce izgledati ružno i stalno će me vući na jednu stranu.

OK, proveriću za to, valjda ću naći nešto na netu.

Međutim, ipak deformacijom gume, pod težinom vozača, se skraćuje obim točka. Evo zašto:

Biciklo na kojem se nenalazi vozač, onda nije deformisana ni guma. Rastojanje između osovine ( bilo koje gume, tj prednje ili zadnje, ali ipak zadnje kao pogonske ) i tla je npr 30 cm, tj 0,3 metra. obim točka je 2*0.3*3.14, tj 1.884 metara. Dok, opterećenjem bicikla, guma npr legne za pola centimetra i ratojanje između osovine i tla je sada 29.5 cm, tj 0.295 metara. Tada obim točaka iznosi 2*0.295*3.14, tj 1.8526 metra. 1.884 je veće 1.8526. To je razlika u obimu od 0.0314 metra , tj 3.14 cm ( gle, isto ko Pi :D ). Nije neka razlika, ali ipak postoji. I meni se činilo da nema razlike, međutim onda mi je jedan čile objašnjavao nešto oko bicikala, pa između ostalog i to da gume obavezno pumpam na najviše što mogu, jer nema deformacije, neskraćujem put točka, i sve to znači laganiju vožnju.

Prvo da vas pozdravim i ovo o cemu pisete mene zanima vec duzi period ali od prikupljanja informacija pa do danas nisam sem poboljsanja teorije (a ni to nije bog zna sta) nisam uradio.

Da li je neko uradio nesto konkretno sa pomenutim motorima? Konkretno sa motorom brisaca bus-a? Ja sam na par mesta pokrenuo pitanje izrade HUB motora ali nisam nasao jos na prave odgovore. Jedino sam prostim brojanjem dosao do nekih informacija sa sajta www.E-vozila.com Znaci ovako za njihov motor X5 koji mi se cini da je sasvim zadovoljavajuci: 52 Kalema sitne zice :) i 46 magneta (valjda neodijumskih) telo na kome je motano je Ipas ili neke druge masinske plastike zanitovano izmedju dva lima.... e Sada ima 9 izvoda tri zice u tri grupe. e sada mislim da je po prethodnim postovima tu upleten i hal senzor za regulisanje brzine ali sada manje vise.

Sto se tice nabavke delova cini mi se da sa njima ne bi trebalo da bude problema prvenstveno zato sto nije korisceno nista vanzemaljsko... Ali opet tvrdjnu treba uzeti sa rezevom. Najveci problem je proracun tog motora i njegove karakteristike. Meni bi licno trebalo da motor bude tromiji ali da ima neku snagu (tezak sam covek sta cu). Malu potrosnju i sl...

Pitao sam na drugom mestu ali da li neko ima ideju kako se vrsi proracun zice i ostalog, tacnije koristio bi magnete iz HDD-ova za koje nemam nikakve podatke ili bi mozda i kupio magnete da se ne zavitlavam sa time. Neko mi je ranije rekao da su magneti tacnije njihova prasina koja se dobija prilikom secenja strahovito kancerogena... Ali kako proracunati broj navoja i kolicinu zice koja se koristi za to neko je negde rekao da se uzima najdeblja moguca zica za trazenu ampeazu koja je potrebna ali meni licno to nije nista znacilo Koliko sam kopao po netu nasao sam da je za snagu bolje motati u zvezdu a za brzinu u trougao. Koliko je to tacno opet ne znam.

Ako neko ima neku formulu po kojoj bi se vrsio proracun neka napise pa da probam da skujem nesto...

slika otvorenog motora je preuzeta sa foruma e-vozila

Pozdrav momci.

Resenje sa HUB motorima je najbolje, ali zasad je cini mi se daleko.
Negde sam na ES procitao da je covek napravio motor od alternatora,ali sada nemogu da pronadzem taj post.Po meni ako alternator moze da puni accu sa 50-tak Ampera,verovatno bi kao motor mogao da gura bicikl. Ja sam vec otvorio jedan alternator,izvukao sve cetiri zice napolje i ponovo ga sklopio. Sada mi samo treba sema kako bi od accu dobio 3-fazni napon sa dovoljnom strujom za pogon alternatora. Ako neko ima takvu semu molio bih ga da je objavi.

pa ono što tebi treba je PWM kontroler. Sa njim je moguće upravljati višefaznim elektro motorima sa minimalnim gubitkom i rasipanjem. Ima na netu dosta šema samo nisam siguran kolike snage ti treba za alternator mislim da je alternator nekih 300w ako se dobro sećam a mislim da bi trebalo izvršiti neke prepravke na samom alternatoru. Ili ne?

pozdrav svima. tema je malo zamrla , ali meni bar jos vrlo aktuelna. sa velikim zanimanjem sam sve iscitao . e , sad , sta mene muci.....ja sam naime odavno pobornik vozila na elektricni pogon, i pre nedelju dana sam najzad postao vlasnik jednog primerka , doduse skromnog i polovnog , ali na struju ide....isao je..... uzeo sam kineski bicikl , pre skuter , na elektro pogon. sprava pristojno uradjena , 2 x po 3 akomulatora, 3 u podu ispod nogu , 3 ispod sedista , te su manjeg kapaciteta , pomocne. ima kompletnu svetlosnu signalizaciju , koferce pozadi , velike tockove trokrake. sve u svemu lepa igracka. vozio sam ga 7 dana. sa manjim setom baterija je prelazio oko 20 do 25 km- veci je bio raskacen , prilikom transporta. brzina je bila oko 30 km , uzbrdo skoro nikako , ali po ravnom je odlicno isao. rucica za gas je bila pokvarene , pa je neko premostio to , stavivsi prekidac...on-off
nema regulacije brzine. to mu je i doslo glave......stajao sam na mestu nekih 3 minuta , a nisam iskljucio motor , i izgoreo je.....pogonio je zadnji tocak, mislim da je bio oko 300 w. kako to popraviti , ili staviti malo snazniji motor? unapred zahvalan!