Za mene ovo nije primer matematike u prirodi, kao što zlatni presek nije primer matematike. Ovo je primer matematike, koliko i okruglo bure ili kućni broj.

Sam naziv teme nije uopšte bitan, po meni je ovaj najpogodniji, morao sam je nekako imenovati. Mislim da je jasno šta se traži.

Meni nije jasno, ali ako drugima bude zanimljivo, nema veze.

Ni meni nije jasno.

Kada se kaže „matematika u prirodi“ ja odmah zamislim sledeću sliku: razredna matematičarka izvela decu na čas u prirodi. :-/

E, pa da. Čas matematike u prirodi je zaista primer matematike u prirodi.

Matematika je misaona tvorevina. Ja mogu da razumem priču o primeni matematike na razne probleme, ali to je drugo. Matematika se ne primenjuje na prirodu, već na rešavanje problema.

Ovo što je autor teme naveo je primer zlatnog preeka (koji predstavlja neki odnos) u prirodi.

Prihvaćam kritike, ne znam bolje da se izrazim.

Nije loše kako god temu da shvatite, ništa ne fali ni vašem primjeru.

Oboreno stablo je dužine 30m. Na jednom kraju je prečnika 2m a na drugom prečnika 1m. Dakle zarubljena kupa. Treba od njega izrezati gredu oblika kvadra najveće moguće zapremine.

Kubik građe je oko 300e. Ne bi valjalo da greda ne bude maximalna. Može se izgubi i par hiljada evra ako se reže neoprezno.
Sve se događa u šumi u prirodi.

Da, uz uslov da se račun mora obaviti u prirodi, to je zaista primermatematike u prirodi.

Nesto sto se zove rukomet na suvom u vodi cesto zovu vaterpolom! I u nekim matematickim enciklopedijama ovo zovu na isti nacin kao Sini82.



Racun i matematika ne moraju da imaju veze jedno s drugim ma gde da se rade!

http://hrcak.srce.hr/index.php...anak&id_clanak_jezik=31220


Ovo sam našao na internetu, dakle nisam prvi koji koristi "Matematika u prirodi".

Hvala Petarm, inspirisao si me da potražim ovo na google.

Ako dosad nije bilo jasno, nadam se da je sada mnogo jasnije. To me zanima, svaki primjer je dobro došao, koristiće mi. Posebno su interesantni primjeri sa zlatnim presjekom i Fibonačijevim brojevima. Vjerujem da to nisu jedini primjeri. Nadam se da još ima ljudi kojima će biti zanimljivo. Ako nađem još koji primjer, kada budem imao vremena, postovaću ga ovdje.

Ko je rekao da moraju? Ali, ovaj račun jeste primena matematike, pa ako se još radi u prirodi... milina jedna.



Ma, ne kažem ja da si ti prvi ili jedini, već samo da ja tu ne vidim previše smisla. Priroda na zna matematiku, ali u njoj postoje zakonitosti, za čije opisivanje koristimo matematiku. Matematika se takođe koristi za razna predviđanja.

Uzmi bilo koji udžbenik fizike i zakoni koje tamo nađeš su primeri za to.

Nema na cemu! Nisi prvi koji koristi! ''Matematika u prirodi'' se koristi npr. i u Matematickoj enciklopediji Larousse.



Ti si rekao da je obavljanje racuna u prirodi primena matematike u prirodi.

Racun i matematika nisu iste stvari!

Matematika je elegantna. I vrlo je korisna, ja to svakako ne sporim. Ali u prirodi cesto nema nema takve elegancije i mora se nesto oceniti. Ja sam siguran da vi matematicari slabo znate sta je to ''presecanje redova'' ili sl. Ali to se mora koristiti jer inace neki problemi postaju neresivi!

I dalje ne vidim gde sam rekao da su matematika i račun iste stvari. Tvrdio sam za konkretan slučaj da jeste matematika u prirodi, a ne da su u opštem slučaju matematika i račun isto. Da, onaj račun o kome se jeste primena matematike.

A za pojam matematike svakako nisu najeminentnije opšte enciklopedije. Kad sam video šta kaže Wikipedia, koju cenim više od bilo koje druge enciklopedije, uhvatio sam se za stomak.

Od muke ili od smeha?

Rec je o Matematickoj enciklopediji Larousse koju su pisali matematicari!

Od smeha. Ma, daj



Xoxoxo!

Ko god da je pisao tu enciklopediju, nije je pisao za matematičare, a i ako jeste, nije uspeo u tome. Ozbiljni matematičari ne čitaju te bubice i zeke za bate i seke. Problem je npr. u tome što se matematika ne može izlagati enciklopedijski - po odrednicama, već je redosled izlaganja bitan. Zbog toga takve enciklopedije nisu preterano ozbiljne.

LOL

Matematika proučava apstraktne objekte koji možda nekoga mogu da podsete na neke procese u „stvarnom svetu“. Fizičare, recimo.

Malo mi je poglu da kritikujem enciklopediju, koju nisam ni video, ali me koncept matematičke enciklopedije nikada nije privlačio.

No, u pojmu matematike u prirodi ne vidim nikakav smisao. A što se matematike tiče, mogla je Wikipedia da napiše i da se bavi samo strukturama ili samo svojstvima skupova, pa da formalno gledano pokrije sve, ali to nije duh matematike. Analiza nije pročavanje strukture kompletnog uređenog polja. Možda formalno jeste, ali duh analize je drugačiji ili bolje rečeno, to ne odražava duh analize.

Matematiku shvatam kao nauku koja traži nužne zakonitosti - šta mora da važi pod kojim uslovima. Naravno, ona je kao nauka, ljudska misaona tvorevina. Ljudi su je smislili da bi opisali neke zakonitosti u prirodi. Dakle, matematika se ne bere na drveću, ali se može koristiti za opisivanje drveća.

Hm, a da stvari pogledamo ovako:

a. Čabo i Nedeljko su deo prirode (valjda?)
b. Nedeljko i Čabo su matematičari (sasvim sigurno!)
c. Matematičke strukture u njihovim glavama (da gledamo samo to, zanemarujući ostalo - ko zna šta sve tu ima (nema)...) NISU ili JESU deo prirode?

OK, predajem se. Evo jednog primera matematike u prirodi (ili još uže u ljudskim glavama).

Za ma koje cele brojeve i ma koji ceo broj važi .

A šta je to? Baš me zanima.

Fibonačijevi brojevi su 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89... Svaki slijedeći se dobija kao zbir prijethodna dva, prva dva Fibonačijeva broja su 1 i 2.

Ako svaki Fibonačijev broj podijelimo narednim Fibonačijevim brojem, dobijamo niz razlomaka:

1/1 1/2 2/3 3/5 5/8 8/13 13/21 21/34 34/55 55/89 ...

Vrijednosti ovih razlomaka su povezane sa rasporedom listova kod biljaka. Kada na stabljici biljke rastu novi listovi oni stoje u obliku zavojnice (spirale) oko stabljike.

Fibonačijevi razlomci se javljaju kao količnik broja zaokreta spirale i broja međuprostora između listova. Posmatrajmo listove broj 1, 4, 9 koji se nalaze na izabranom pravcu duž stabljike sa listovima:



Broj međuprostora izmedju listova broj jedan i četiri je tri. Broj punih zaokreta spirale je dva. Fibonačijev razlomak je 2/3.

Broj međuprostora izmedju listova jedan i devet je osam. Broj punih zaokreta spirale je pet. Fibonačijev razlomak je 5/8.

Broj međuprostora izmedju listova broj četiri i devet je pet. Broj punih zaokreta spirale od četvrtog do devetog lista je tri. Fibonačijev razlomak je 3/5.

Priroda se brine za pravilan raspored listova na stabljici kako donji listovi ne bi bili zasjenjeni donjim i kako bi se svjetlo najbolje iskoristilo. Tako je , npr. broj zaokreta spirale kroz broj međuprostora listova za borove iglice 5/8 i 8/13 a za bijelu radu taj odnos je 21/34.




_{Primjer sam preuzeo sa http://milan.milanovic.org/math/srpski/deoba/deoba.html}

Prvo, moj nik je Cabo.

Dalje, da, ako ćemo da posmatramo čisto biološki, onda je matematika deo prirode. Međutim, to nije zamisao onih koji govore „matematika u prirodi“, već da postoji 1-1 korespondencija između predmeta Matematike i prirodnih objekata.

Dobro Savo, izvini.
Ali me nisi razumeo baš sasvim. Daleko je fascinantniji neki matematički model u glavi matematičara od npr. ljušture nekog puža koja ima oblik Arhimedove spirale...

_{[Ovu poruku je menjao Fitopatolog dana 27.10.2009. u 20:58 GMT+1]}

Kad malo bolje razmislim...

Uopšteno, „matematika u glavi“ opet predstavlja masu neurona i električne impulse. Ovo je vrlo složeno pitanje. Da li se ti neuroni i impulsi mogu smatrati verodostojnim modelom matematike? „Na drugi pogled“, možda i ne. :-S

U stvari, ovo je pitanje da li je čovek samo materija, ili postoji i duša. Platon je smatrao da osim materijalnog, postoji i odvojen svet ideja, koji bi bio pravi „svet“ ili „priroda“ po kojoj se „baškari“ matematika.

_{[Ovu poruku je menjao Cabo dana 27.10.2009. u 21:39 GMT+1]}