Microsoft se ¨ubio¨ radeći na NTFS dozvolama a ti bi to da preskočiš i da baciš u vodu.

Pomenuti Microsoft je zamislio da se u startu korisnik prijavi (loguje) na sistem sa svojim jedinstvenim korisničkim imenom i pripadajućom lozinkom, a kada završi posao i da se odjavi (izloguje) sa sistema. Takva praksa nam dopušta postavljanje fantastičnih dozvola i zabrana. U domenu to svakako moramo da poštujemo ali problem je vrlo čest u radnim grupama gde često nema kontrole nad korisničkim nalozima.

Ako ćeš da radiš po Microsoftu moraćeš da ukineš Use simple file sharing, definišeš korisnička imena i lozinke i postaviti odgovarajuće dozvole. U suprotnom potraži neki program u tu namenu nezavisnog proizvodžača. U ovoj drugoj varijanti ja ti ne mogu pomoći.

_{[Ovu poruku je menjao plavigor dana 26.11.2009. u 01:08 GMT+1]}

Hvala na odgovoru, ali ne bacam bas u vodu. :)

Evo slike kako je za "Darku" podeseno.





Radim po Microsoft-u i to sam ukinuo.


Je li jos uvijek greska do mene? Da li ima negde to da se iskljuci ili ukljuci ta provjera Username i Password?

Sada vidis i strukturu kako sam zamislio. Kada klikne na private pa na svoj folder "Darko" tek onda da mi trazi username i password. Ali on ne trazi engo izbaci gresku sa prethodnog posta.

Hvala

_{[Ovu poruku je menjao Dragan BL dana 26.11.2009. u 08:44 GMT+1]}

Opet. Microsoft nije tako zamislio deljenje diskova. Po Microsoft-u ne možeš da namestiš da ti stalno traži User i Pass svaki put kada neko želi da priđe resursu. Zato služe one ˝kredencije˝ korisnika prilikom prijave na sistem. Taj User i Pass se koristi kada korisnik želi da pristupi mrežnom resursu i na to ne možemo mnogo da utičemo. Kada kažem da ne možemo mnogo da utičemo mislim na sledeće. Kada neki korisnik želi da priđe nekom mrežnom resursu a nad tim resursom nema dodeljeno eksplicitnu dozvolu ili zabranu taj računar će mu ponuditi da se predstavi, tj. da unese svoj User i Pass. To nije ono što tebi treba, jer u tom momentu kada neko unese User i Pass može da čekira ˝ono˝ polje i na taj način da zapamti te ˝kredencije˝ i da ih ˝ostavi˝ zapamćene za nekog drugog korisnika tog računara. Čak i dd korisnik ne čekira to polje, ˝kredencije˝ su zapamćene do kraja te sesije a to obično biva do odjave korisnika sa sistema. Zašto je to tako? Ne znam, moraš da pitaš Microsoft. Pretpostavljam zbog sledećeg. Microsoft-ova ciljna grupa su korporacije sa hiljadama računara a ne radne grupe sa Perom, Mikom i Lazom. Možda Peri, Miki i Lazi ne bi smetalo da kada traže nešto na mreži moraju svaki put da unose User i Pass. To bi u tom slučaju važilo i za štampanje preko mreže. U velikim okruženjima je, pretpostavljam to nedopustivo. Radnici bi verovatno izgubili dva sata dnevno na unošenje User-a i Pass-a.

Nema.

Odlicno mnogo jasnije je sada. Pogresna postavka sa moje strane.

Mozes li mi dati neki prijedlog kako bi to najbolje resio? Nadam se da shvatas sta zelim da napravim.

Hvala puno na dobrim i poucnim odgovorima.

Da, shvatam šta želiš. Evo šta treba.Prvo, naravno ukini ono Use simple file sharing.
Zatim, moraš da kreiraš korisnička imena i lozinke. To ti može odneti puno vremena jer ako budeš kreirao nova imena moraćeš i korisnicima da prebacuješ njihova lična dokumenta, poštu, desktop i koliko god se trudio da ništa ne zaboraviš prekosutra će te pitati: ˝Gde mi je ono...˝ Zato, probaj da iskoristiš trenutna korisnička imena. Vrlo verovatno ćeš naići i da neko radi pod nalogom Administrator. To će ti biti najveći deo posla i prilikom prebacivanja ličnih dokumenata moraš da sarađuješ sa njima. Tom prilikom nemoj da koristiš Cut već Copy. Verovao ili ne može ti uštedeti dosta vremena.
Konačno, na serveru nad onim folderima dodeli željena prava. Nad Public stavi Everyone sa dozvolom Full Controll. Ostale izbaci. Isto tako, nad ličnim folderima postavi tog korisnika sa Full Controll a ostale izbaci.

Eto, to je ono osnovno. Ima tu još nekih sitnih stvari ali otom potom. Možda se i sam snađeš.

Sve sam ja to tako uradio. Ne znam mozda te nisam ja shvatio ili mozda ti nisam dobro objasnio sta hocu.


Ovako ide prica:

Postoji jedan STORAGE racunar (NPR 192.168.0.186) i on ima 3 Usera na sebi.

Struktura izgleda:
storage/private/User1 (User1 ima username i password na masini STORAGE)
storage/private/User2 (User2 ima username i password na masini STORAGE)
storage/private/User3 (User3 ima username i password na masini STORAGE)
storage/public

I sada User1 dolazi sa svoje masine i kuca adresu //192.168.0.186 i vidi share-ovani folder storage udje u taj foder i nista ga ne pita ni username i pass. Udje u folder private i vidi User1 User2 i User3. I ako hoce da udje u neki folder trebao bi da ga pita za Username i Password jer je tom fodleru dodjeljen taj user. I ako je on User1 zanci znace svoj user i password i udje tu bez problema. Isto tako udje u storage/public i nista ga ne pita jer je PUBLIC fodler.

To izgleda jednostavno ali mozda se kosi sa Microsoftovom logikom kako si mi ti objasnio.

AKo ima neko rjesenje za ovo to je OK, ako ne ja sam i onako odlucio da koristim FTP. Mislim da cu lakse da rijesim ovom ali bi volio da razumijem Microsoftovu logiku i rijesnje za ovakvo share-vanje. Mozda je moguce, a mozda sam totalno zabrljao. :)

Hvala

Treći put.

N-E-Ć-E D-A T-E P-I-T-A N-I-Š-T-A !

Kada User1 klikne na folder Public biće puštem zato što taj folder mogu da gledaju svi (Everyone) pa samim tim i User1.

Kada User1 klikne na folder Private biće pušten zato što i nad tim folderom važi Everyone.

Kada User1 klikne na folder User1 biće pušten jer nad tim folderom postoji dozvola Full Control za korisnika User1. U tom trenutku korisnik ni ne treba išta da kuca jer samim pristupom mrežnom resursu njegov računar je rekao da ga trenutno koristi User1 jer se on i logovao na sistem. To je nevidljivi korak i ˝unošenje usera i passa˝ je učinio sam Windows umesto tebe jer Windows zna ko ga koristi trenutno.

Kada User1 klikne na folder User2 biće odbijen jer nad tim folderom postoji dozvola samo za korisnika User2 a server zna da tom folderu u ovom trenutku pristupa User1 koji nema nikakva prava nad tim folderom. kako zna? Pa Microsoft se potrudio i opet ti kažem, kada se sa nekog računara pristupa nekom mrežnom resursu taj server naravno da je u tom trenutku obavešten od strane tog računara sa kog računara se pristupa i ko je trenutno logovan na taj računar pa se samim tim i koriste njegove kregedcije (user i pass). Dakle, kroz mrežu se ˝nose˝ user i pass onoga ko je logovan na tak računar. Pošto je na taj način server obavešten o tome koji korisnik pristupa zato te i ne pita da uneseš user i pass već sam pogleda u NTFS dozvole i na osnovu toga odluči da li će tog korisnika pustiti dalje ili ne.



Na tvoju žalost, nad onim privatnim folderima ćeš morati da ukineš nasleđivanje pa tek onda da dodeliš eksplicitna prava za korisnike. Na to sam mislio u prethodnom postu kada sam rekao da ima tu još nešto.

Odlicno sada je jos jasnije svaki dan covjek nauci nesto. To me bunilo kako "on" zna ko sam ja.

E sada kod toga kako on zna ko sam ja na masini na kojoj sam ulogovan i na masini na kojoj zelim da pristupim moraju da se podudaraju Username i Password da bi ovo automatsiki radilo.

Znaci moja masina ima User1 Pass1

Masina na kojoj pristupam STORAGE ima Use1 i Pass1 i to onda radi "automatski".

Jesam dobro shvatio? :)

Daaaaaaa.

Pošto ne radiš u domenu već u radnoj grupi, server mora imati kreirane sve korisnike sa odgovarajućim lozinkama. Dakle, na PC1 imaš User1 sa Pass1, na PC2 imaš User2 sa Pass2 i tako dalje. Na serveru moraš imati kreirane sve te korisnike sa pripadajućim lozinkama. Ako npr. User2 na svom PC2 promeni lozinku u nešto drugo on više neće moći pristupiti svojim fajlovima na serveru.

Imaćeš ti tu još problema ali ne odustaj. Mislim na ono poslednje iz mog poslednjeg javljanja.

Odlicno. Hvala puno na jednostavnim i brzim odgovorima. Napravio sam sve kako sam htio i naucio dosta o logici windows sharing-a. :)